Zatvor Specijalne policije u Beogradu

Zatvor Specijalne policije u Beogradu osnovan s kraja 1942. godine u bivšoj konjičke kasarni Vojske Kraljevine Jugoslavije u Ulici Đušina 7. za vreme Drugog svetskog rata u okupiranom Beogradu bio je jedno od mesta za izolaciju i mučenje simpatizera i pripadnika NOP, a po završetku Drugog svetskog rata Zatvor UDB-e namenjen za oizolaciju tokom suđenja bivših predstavnike okupacione vojne uprave i pripadnika prosovjetske komunističke opozicije. Ovaj zatvor je naročito bio u funkciji tokom 1944. kako od okupacionih tako i od oslobodilačkih snaga.

Današnnji izgled zgrade u Dušinoj 7 u kojoje je bio smešten Zatvor Specijalne policije

IstorijaУреди

Kako je okupaciona vlast u Beogradu tokom 1942. godine sve više širila svoje aktivnosti u borbi protiv simpatizerav i pripadnika NOP, sledila su masovna hapšenja, pa su vrlo brzo su popunjeni svi kapaciteta zatvora Specijalne policije na Obilićevom vencu 4. To je iziskivalo otvaranje novih zatvorskih prostora.[1]

Tada je doneta odluke da se u Beogradu osnuje nova zatvorska jedinica. Izbor je pao na prostor nekadašnje konjičke kasarne Vojske Kraljevine Jugoslavije u Dušinoj 7. Nakon adaptacije kasarne dobijen je novi prostor koji je imao desetak ćelija, koje su nastalih pregrađivanjem jedne velike kasarnske prostorije i nekoliko kancelarija za islednike.[2]

Uslovi u ćelijama ovog zatvoru bili su jako loši. Ćelije nisu imale dnevnu svetlost, niti bilo kakve svetle i ventilacone otvore, jer su bile osmišljene tako da u jako lošim uslovima, boravkom u mraku, nesnosnoj vrućini i nedostatku kiseonika, ubrzaju dodatno slamanje zatočenika.[3]

Prenamena ZatvoraУреди

Zatvor Specijalne policije u Beogradu radio je u ovom prostoru sve do okrobra 1944. godine, kada ga je nakon oslobođenja Beograda objekat preuzela Uprava državne bezbednosti (UDB-a ) NR Srbije i u njemu osnovala Istražni zatvor, u kome su odmah nakon Drugog svetskog rata:

  • Izolovani predstavnici okupacione vojne uprave, kojima je suđeno u Beogradu.
  • Dovođeni zatočenici iz raznih zatvora, koji su isleđivani i odatle odvođeni na streljanje.

Malobrojni zatočenici UDB-e su posle saslušanja puštani kućama, a značajan broj je poslat na Sremski front.[4]

Nakon 1948. godine i Rezolucije inforbiroa, zatvor je postao utočište zatočenih pripadnika prosovjetske komunističke opozicije (takozvanih „ibeovci“), ponekad zajedno sa zatočenim Nemcima.

Početkom 50-tih godina 20. veka UDB-a je odlučila da Zgradu Zatvora u Đušinoj 7 ustupi Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji se od 1952. godine sve do danas nalazi u ovoj zgradi.

IzvoriУреди

  1. ^ Branislav Božović, Podzemna borba. Specijalne organizacije Gestapoa za borbu protiv NOP-a, Beograd, 1964
  2. ^ Muharem Kreso, Njemačka okupaciona uprava u Beogradu, 1941–1944,Beograd, 1979, pp. 91.
  3. ^ S. Stanković, Sećanja iz Banjičkog logora i zatvora u Dušinoj ulici, Otpor u žicama l, Beograd 1969,
  4. ^ Nikolić, Zoran. „BEOGRADSKE PRIČE Mračne tačke glavnog grada”. Novosti onlajn, 8.10.2014. Приступљено 3. 5. 2019. 

Spoljašnje vezeУреди