Мајанска религија
Мајанска религија (енгл. Maya religion), скуп веровања, обичаја и ритуала народа Маја у периоду пре шпанског освајања и примања хришћанства.
Историја
уредиУ време шпанског освајања (1519-1697) народи Маја имали су развијену политеистичку религију са организованим професионалним свештенством, сложеним ритуалима и религиозним списима (написаним мајанским писмом, од којих је до данас сачувано свега три или четири).[1]
Изворни богови Маја били су једноставна персонификација сила природе које су непостредно утицале на живот обичних људи. Са увођењем гајења кукуруза, пантеон је проширен како би укључио божанства пољопривреде и плодности, чија је стална добра воља постала важна. Касније, са формирањем мајанске цивилизације и увођењем календара, хронологије и хијероглифског писма, пантеон је поново проширен како би укључио нова божанства астрономије и календара, чије је функција била далеко специфичнија него код старих божанстава природе. Нови богови захтевали су и професионално свештенство које је могло да им служи и тумачи њихову вољу. Тако се мајанска религија развијала пуних 6 векова током класичног периода мајанске цивилизације (300-900. године): религија је постајала сложенија, богови специјализованији, свештенство организованије и ритуали комликованији, али без велике употребе људских жртава и идола.[1]
Историчари се слажу да су масовно приношење људских жртава и обожавање идола стигли на Јукатан са освајачима из Мексика у 10. веку. Људске жртве практиковане су и у класично доба, али биле су релативно ретке. Тек у посткласично доба почело је масовно приношење људских жртава боговима, у складу са обичајима који су преовладавали у централном Мексику у то време.[1]
Пантеон
уредиМаје имају богат и разноврстан пантеон који одражава раслојеност њиховог друштва и изражава њихово дуалистичко схватање света, са боговима који се деле на добре и зле.[2] Док је већина богова била релативно малог значаја, већина обичног народа поштовала је Чака, бога кише, од чије је добре воље зависио успех жетве.[1][3]
- Ицамна, господар неба и врховни бог Маја, најважнији бог свештеника и оснивач цивилизације Маја.[2]
- Чак, бог кише, најпопуларнији бог.[2]
- Бог кукуруза, Јум Какс.[2]
- Ах Пуч, бог смрти.[2]
- Шаман Ек, бог звезде Северњаче.
- Ек Чуах, црни бог рата и путујућих трговаца.
- Кукулкан, бог ветра.
- Ишчел, богиња мајка.[2] Богиња трудноће, предења, поплава и Месеца.
- Иштаб, богиња самоубиства.
- Хунаб Ку, једини бог, створитељ света. Мајанско име за хришћанског бога у време покрштавања Маја током 16. века.[2]
Извори
уреди- ^ а б в г Брејнерд 1956, стр. 224–225.
- ^ а б в г д ђ е Ларус 2005, стр. 540.
- ^ Брејнерд 1956, стр. 194-206.
Литература
уреди- Morley, Sylvanus Griswold; Brainerd, George W. (1956). The Ancient Maya [Старе Маје од С. Г. Морлија, прерадио и допунио Џ. В. Брејнерд] (3 изд.). STANFORD, CALIFORNIA: STANFORD UNIVERSITY PRESS.
- Morley, Sylvanus Griswold (1946). The Ancient Maya [СТАРЕ МАЈЕ од С. Г. Морлија]. STANFORD, CALIFORNIA: STANFORD UNIVERSITY PRESS.
- Aničić, Vojin V.; Nikitović, Veljko, ур. (2005). Velika tematska enciklopedija Larousse. Tom 1. Превод: Nikitović, Veljko. Beograd: Mono & Mañana press. ISBN 86-7804-018-1.
- Balinda, Milan, ур. (2010). Najlepši mitovi i legende Meksika (1. изд.). Beograd: Balinda i drugovi. ISBN 978-86-88265-00-3. COBISS.SR 174524172
- Лилић, Загорка; Секулић, Јованка; Тошковић, Љубица, ур. (1977). Народне бајке Маја и Астека. Београд: Народна књига.
- Bošković, Aleksandar (1990). Religija i kultura Maja. Beograd: Kodeks. ISBN 9788675750024.