Белошевац (Крагујевац)
Белошевац је назив за преграђе Крагујевца које је до 1991. постојало као самостално насеље, док данас постоји као месна заједница у Крагујевцу.
Белошевац | |
|---|---|
 Српска православна црква Светог великомученика Кнеза Лазара у Белошевцу | |
| Административни подаци | |
| Град | Крагујевац |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 59′ 08″ С; 20° 55′ 37″ И / 43.98556° С; 20.92694° И |
  Белошевац Белошевац на карти Крагујевца | |
Историја уреди
Белошевац се први пут помиње у Карађорђевом Деловодном протоколу (1813.), а помиње се и у путопису из 1829. пруског капетана Отоа Дубислава Пирха.[1]
Прва школа у Белошевцу се отвара 1918. у приватној кући, а прва школска зграда се гради 1928. године.[2] Две године пре тога, оснива се и ФК Победа.[3]
Током Другог светског рата, Белошевац је имао више учесника у НОБ-у, и плоча са њиховим именима, као и именима страдалих у рату се налази на основној школи.[4]
Услед непосредне близине града дошло је до великог популационог раста после Другог светског рата и физиономског срастања са Крагујевцем, па је и званично укинут 1991. године као самостално насељено место и припојен Крагујевцу. Градња стамбених објеката током масовног насељавања Белошевца је у том периоду углавном била без плана и дозвола.[5]
Територија катастарске општине Белошевац површине 846 ha на којој се налази атар Белошевца је ушла у састав новоформираних катастарских општина Крагујевац II и Крагујевац III. Насеље од 1971. године има статус градског насеља. Територија данашње месне заједнице Белошевац износи 1568 ha и треба водити рачуна при упоређивању површине и броја становника да месној заједници Белошевац припада и насеље Баљковац.
Крајем деведесетих, саграђена је и православна црква посвећена Кнезу Лазару, а само финансирање је обављено углавном донацијама самих Белошевчана.[6]
Током 2017. и 2018. велику пажњу медија привукла је серија протеста становника Белошевца против одлуке шумадијског владике Јована да смени локалног белошевачког свештеника Сашу Огњановића.[6][7][8][9][10]
Демографија уреди
Број становника по пописима:
- 1948. године: 1.109 становника
- 1953. године: 1.294 становника
- 1961. године: 2.172 становника
- 1971. године: 4.064 становника
- 1981. године: 6.957 становника
- 1991. године: 7.209 становника (месна заједница)
- 2002. године: 7.406 становника (месна заједница)
- 2008. године: 8.140 становника (месна заједница)[11]
Богомоље уреди
- Црква Светог великомученика Кнеза Лазара (Белошевац)
Школе уреди
Спортски клубови уреди
Знамените личности уреди
- Ђура Димитријевић, народни херој
- Гидра Бојанић, глумац
- Латинка Перовић, политичарка
- Драгутин Милутиновић, генерал
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Порекло презимена, село Белошевац (Пивара - Крагујевац) - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). 2015-03-22. Приступљено 2024-05-04.
- ^ „О ШКОЛИ – Основна школа ”Драгиша Луковић Шпанац”” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-04.
- ^ „O klubu - fkpobedabelosevacs jimdo page!”. web.archive.org. 2016-04-08. Приступљено 2024-05-04.
- ^ Marnenrm (2021-08-14), Српски / srpski: Табла са именима страдалих становника Белошевца и Баљковца током Народноослободилачке борбе, Приступљено 2024-05-04
- ^ Трифуновић, Верољуб (2020). Време криза : грађење Крагујевца у периоду од 1990. до 2005. године. Крагујевац: Крагујевац : Установа културе "Кораци" : Удружење "Крагујевац наш град". стр. 271. ISBN 978-86-81570-02-9.
- ^ а б Kartalović, Brane. „Pobuna vernog naroda u Kragujevcu”. Politika Online. Приступљено 2024-05-04.
- ^ РТК (2017-12-20). „РТК | Настављени протести у Белошевцу” (на језику: српски). Приступљено 2024-05-04.
- ^ Kartalović, Brane. „Crkveni raskol u Kragujevcu pod budnim okom policije”. Politika Online. Приступљено 2024-05-04.
- ^ „Vladika ga odbacio, narod ga ne da”. FEFA (на језику: српски). Приступљено 2024-05-04.
- ^ Administrator. „САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ - Епархија Шумадијска”. eparhija-sumadijska.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-04.
- ^ проспект Скупштине Града Крагујевца из фебруара 2008. године
