Владимир Красић (Салка код Сексарда, 1851Карловац, 22. март 1890) био је српски учитељ, историчар и педагошки писац.

Владимир Красић
Владимир Красић
Датум рођења(1851-00-{{{day}}})1851.
Место рођењаСалка код СексардаАустријско царство
Датум смрти22. март 1890.(1890-03-22) (38/39 год.)
Место смртиКарловацАустроугарска
ЗанимањеУчитељ

Биографија

уреди

Отац Алекса био је кројач, мајка Ева (рођ. Поповић).

Основну школу завршио је у Салки. Наставља да се образује у оближњем манастиру Грабовац. Као даровит ђак приватно је похађао нижу гимназију. Уз помоћ владике Никанора Грујића уписао је Учитељску школу у Пакрацу. Због својих политичких ставова (био је присталица Српске народне слободоумне странке) нашао се на удару аустроугарских власти. По завршетку Учитељске школе 1876. ухапшен је са неколицином других истакнутих пакрачких Срба под оптужбом за ширење великосрпске пропаганде. Услед недостатка доказа пуштен је из притвора након три дана. Преселио се у Карловац и до смрти је био учитељ вежбања у српској учитељској школи.[1]

Научни и књижевни рад

уреди

Историографија

уреди

Сакупљао је историјске споменике и народне умотворине, писао је монографије и чланке о српским манастирима, прикупљао и објављивао архивску грађу. Документе које је проналазио у манастирским архивима често је објављивао уз консултације са архимандритом Иларионом Руварцем.

Објављивао је у Летопису Матице српске (1879-1889), Јавору, Стражилову, Гласу истине, Школском листу и Бршљану.

Посебно се посветио проучавању устанка у Босни и Херцеговини 1875-1878.

Педагогија

уреди

Преводио је и писао радове из области педагогије. За превод Херцогових Приповетки из историје свега света Матица српска му је доделила новчану награду у износу од 80 форинти.

Приредио је књигу Изабране приче: дарак доброј деци (Панчево, 1879).

У Летопису Матице српске 1879. објавио је допуне и исправке Новаковићеве Српске библиографије.[1]

Чланство у научним и струковним удружењима

уреди

Редовни члан Матице српске постао је 1880, а за члана њеног Књижевног одељења изабран је 1885. године. Био је и члан Хрватског педагошко-књижевног збора у Загребу.[1]

Библиографија

уреди

Преводи с немачког

уреди
  • А. Келер, Ново васпитање (Нови Сад, 1881)
  • Ј. Нигелер, Гимнастика за мушку и женску децу у српским основним школама (Панчево, 1881)
  • Х. Херцог, Приповетке из историје свега света (Нови Сад, 1883)

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Српски биографски речник књига 5, Кв-Мао. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 333.