Доминантна и нежељена елита

Доминантна и нежељена елита: Белешке о интелектуалној и политичкој елити у Србији (XX-XXI век) је књига српске историчарке Латинке Перовић из 2015. године.

Доминантна и нежељена елита: Белешке о интелектуалној и политичкој елити у Србији
(XX-XXI век)
Насловна страна књиге
Настанак
АуторЛатинка Перовић
Земља Србија
Језиксрпски
Садржај
Темабиографије
Издавање
ИздавачРадио телевизија Војводине
Дан граф
Превод
Датум
издавања
2015.
Класификација
ISBN?978-86-83517-87-9

Опис

уреди

Латинка Перовић је у књизи дала биографије неких од најистакнутијих политичких личности свог времена, који су уједно били њени познаници и пријатељи. Она је са писањем књиге почела 2001. године.[1]

На почетку, нуди биографију Добрице Ћосића, о којем говори као: „националном идеологу” и представнику доминантне елите, а затим даје биографије нежељене елите: Марка Никезића, Константина Коче Поповића, Милована Ђиласа, Ивана Ђурића, Новака Прибићевића, Слободана Инића, Ивана Стамболића, Олге Поповић Обрадовић, Симе Ћирковића, Зорана Ђинђића, Богдана Богдановића и Радомира Константиновића.

Рецензенти књиге су историчарка Дубравка Стојановић (професорка Филозофског факултета Универзитета у Београду - Одељења за историју) и др Милан Суботић. Редактор рукописа је био др Миливој Бешлин.

Књига је конципирана тако да се свака личност посматра кроз три аспекта: биографске белешке засноване на различитим изворима, текст чији је аутор сама личност чија се биографија нуди, а по избору ауторке, те кроз ауторкин текст о предметном појединцу који је написан између 2001. и 2015. године.

Ауторка је књигу посветила: „Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" у Београду која је годинама била моје скровиште”.

Концепт

уреди

Уз биографију Коче Поповића, ауторка прилаже његово писмо као команданта Прве пролетерске ударне бригаде упућено Врховном команданту НОВ и ПОЈ Јосипу Брозу Титу уочи пробоја у бици на Сутјесци 1943. године. Као пропратни текст о Добрици Ћосићу, даје његов говор на XIV седници Централног комитета Савеза комуниста Србије о владајућој политици и националном питању. Затим, уз Марка Никезића даје његов чланак о спрези државног социјализма и национализма, уз Богдана Богдановића критику „о стаљинистичком заокрету у Савезу комуниста Србије 1987. године”.[2]

У уводном делу, Латинка Перовић даје синтезу својих ранијих истраживања о српској интелектуалној и политичкој елити из друге половине 19. века, почевши са Уједињеном омладином српском и зачецима социјалистичке мисли у Србији.

Биографије

уреди

Садржај

уреди
  • Увод
    • Настанак, структура и наслов књиге
    • Интелектуална и политичка елита у претходних истраживањима аутора књиге
  • Део први: доминантна елита
    • Добрица Ћосић
      • Биографске белешке
      • Добрица Ћосић: Критика владајуће идеолошке концепције у националној политици
      • Како су се изражавали различити политички интереси у Југославији: Полемика између Добрице Ћосића и Душана Пријевца 1961/62. године
      • Српски књижевник, национални идеолог и политичар Добрица Ћосић о Словенији и Словенцима
      • Добрица Ћосић о Јосипу Брозу Титу. Скица за истраживање политичког и интелектуалног односа
  • Део други: Нежељена елита
    • Марко Никезић
      • Биографске белешке
      • Марко Никезић: Опасност удруживања национализма и државног социјализма
      • Ни табу, ни мит
      • На трагу српске либералне традиције: Ко су и шта су били српски либерали седамдесетих година XX века
      • Post sctriptum Српској крхкој вертикали Марка Никезића
      • Људска пристојност
    • Коча Поповић
      • Биографске белешке
      • Коча Поповић: Друже Стари
      • Човек скепсе и историјског песимизма
    • Милован Ђилас
      • Биографске белешке
      • Милован Ђилас: Слутња посткомунистичког хаоса
      • Предговор
      • Насупрот логици грађанског рата
      • Култура заборава
      • Ко је Милован Ђилас
    • Иван Ђурић
      • Биографске белешке
      • Иван Ђурић: У кожи Вука Бранковића
      • Пораз појединца
      • Још један прилог проучавању српске елите
      • Интелектуална и морална побуна
    • Новак Прибићевић
      • Биографске белешке
      • Новак Прибићевић: Наше и туђе илузије
      • Има ли резонанце: 1991-1998
    • Слободан Инић
      • Биографске белешке
      • Слободан Инић: Биланс великосрби(јанског) национализма
      • Предговор
      • Портрети пројектаната и извршилаца рата
      • Слободан Инић (1946-2000)
    • Иван Стамболић
      • Биографске белешке
      • Иван Стамболић: Како до стабилности у Југоисточној Европи
      • Сенка злочина која убија наду
      • Између непристајања и осуде на ћутање
      • Систем заснован на злочину
    • Олга Поповић-Обрадовић
      • Биографске белешке
      • Олга Поповић-Обрадовић: Корени антимодерне политичке културе у Србији
      • Олга Поповић-Обрадовић и њено читање историје Србије у модерно доба
      • Почеци парламентаризма у Србији:о граничења и домети
      • Особени траг у српској историографији
    • Сима Ћирковић
      • Биографске белешке
      • Сима Ћирковић: Косовска битка као историјски проблем
      • Поглед на књигу Симе Ћирковића Срби међу европским народима
      • О историографији и методологији
      • Одлазак научника и хуманисте
    • Зоран Ђинђић
      • Биографске белешке
      • Зоран Ђинђић: Србија, шта је то?
      • Осветољубивост духа паланачког
      • Зоран Ђинђић и српско друштво
      • Зоран Ђинђић на трагу алтернативе
      • Друштвено учење Зорана Ђинђића: од филозофског ка политичког и од политичког ка историјском
    • Богдан Богдановић
      • Биографске белешке
      • Богдан Богдановић: Писмо Централном комитету Савеза комуниста Србије
      • Дневни и ноћни човек
      • Памћења и освета: метафизика злочина и физичка евокација зла
      • Остварено право на властиту памет
      • Опроштај од великог ствараоца
    • Радомир Константиновић
      • Биографске белешке
      • Радомир Константиновић: Враћање Сарајеву
      • Историјски контекст дела Радомира Константиновића
      • Човек суштине
      • Књига са тајном шифром наше судбине. Философија паланке у паланци
      • Ненаписана сећања
  • др Милан Суботић: Драма закаснелих промена
  • проф. др Дубравка Стојановић: Горко, али не без наде

Референце

уреди
  1. ^ Perović, Latinka (2015). Dominantna i neželjena elita: beleške o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji (XX-XXI vek). Beograd: Dan graf, Radio televizija Vojvodine. стр. 12. ISBN 978-86-83517-87-9. 
  2. ^ Perović, Latinka (2015). Dominantna i neželjena elita: beleške o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji (XX-XXI vek). Beograd: Dan graf, Radio televizija Vojvodine. стр. 14. ISBN 978-86-83517-87-9.