Корисник:Богорм/Песак
| Богорм/Песак |
|---|
Папа Иван Павао II. (Wадоwице, 18. свибња 1920. - Ватикан, 2. травња 2005.), папа.
Грађанско име - Карол Јóзеф Wојтyłа.
| Богорм/Песак |
|---|
Пио X. (Риесе, Венето, Италија, 2. липња 1835. - Рим, 20. коловоза 1914.), папа, цивилног имена Гиусеппе Мелцхиорре Сарто родио се 2. липња 1835. г. у Риесу крај Тревиса, у сиромашној обитељи градског чиновника Гиусеппеа Баттисте и Маргарите Сансон.
Обитељ и школовање уреди
Његови отац и мајка имали су једанаестеро дјеце. Гиусеппе Мелцхиорре се родио као њихово друго дијете, али је био од дјеце најстарији, будући да је његов брат Гиусеппе умро прије његовог рођења још као беба. Основну школу је завршио у свом родном мјесту као одличан ученик. За вријеме основног школовања мјесни капелан дон Луиги Оразио поучавао га је латинском језику. По завретку Основне школе уписао се на гимназију у Цастелфранцу, градићу удаљеном 7 км од Риеса. Тадашњи венецијански патријарх, кардинал Јацопо Моницо, и сам родом из Риесеа, осигурао је младом Сарту бесплатно школовање на сјеменишту у Падови. Ондје ће Гиусеппе Сарто проборавити пуних осам година. Двије године студирао је класичне језике и књижевност, те потом филозофију. Преостале четири године студирао је теологију. Док се налазио у Падови, 1952. године умро му је отац. Тај га је догађај веома погодио, те је размишљао о напуштању сјеменишта, како би прехранио мајку и бројну браћу и сестре. Но, мајка га је у томе одговорила, јер је жељела да Гиусеппе постане свећеник. То се и остварило 1858. године када је у Цастелфранцу заређен за свећеника.
Успон уреди
Своју службу је започео као капелан у Томболу, забаченој жупи на рубу бискупије Тревисо. Људи су га због његове свећеничке ревности, пожртвовности и љубави према сиромасима одмах прихватили и завољели. Године 1867. одлази за жупника у Салзано, а 1875. године именован је каноником и премјештен у Тревисо, гдје води бискупски уред. На богословном сјеменишту предаје догматику, морал и црквено право. Унаточ његовом противљењу папа Лав XIII.. 1884. године именује га бискупом Мантове, гдје је владао веома тешко стање. Према недостојним свећеницима показивао је чврсту руку. Из властитог примјера побожна, непорочна, сиромашна и радина живота показивао је својим свећеницима лијек њиховим слабостима. На тајном конзисторију 1893. године папа Лав XIII. именује га кардиналом, а три дана касније и венецијанским патријархом. Гиусеппе је све подузео како би остао бискупом Мантове, али на послијетку се покорио папиној жељи. Но, морао је причекати осамнаест мјесеци како би преузео службу патријарха, будући да се аустријска влада успротивила његову именовању наводећи да једино аустријски цар има право именовања патријарха. Након многих преговора између Свете Столице и Аустроугарске, свечено је ушао у Венецију 24. студеног 1894. године, уз одушевљење пука. Кроз десет година свог боравка у Венецији, Сарто се показао истинским «пастиром». Практицирао је живот у сиромаштву, па је чак носио одијело свог претходника. Дана 20. српња 1903. године у дубокој старости умире папа Лав XIII. Кардинал Сарто одлази на конклаве, а с њиме још шездесет један кардинал. Конклаве су започеле 1. коловоза. У првим гласовањима се чинило да ће покојног папу наслиједити његов државни тајник, кардинал Рамполла, али је аустријски цар Фрањо Јосип I. преко својих кардинала ставио вето на његов избор. Био је то задњи вето који је нека свјетовна власт уложила на избор папе. У седмом кругу гласовања, 4. коловоза 1903. године са педесет гласова Гиусеппе Мелцхиоре Сарто је изабран за папу. Престрашен је молио кардинале да га оставе по страни, но плачући је ипак прихватио избор. Узео је име Пио, како би почастио претходне папе тог имена, који су се храбро опирали разним прогонима.
Понтификат уреди
Његов је понтификат већ на самом почетку био обиљежен погоршањем положаја вјерника у Француској гдје је кулминација досегнута проглашењем Закона о одвајању Цркве од државе, што је довело до Папине осуде у облику енциклике Вехементер Нос (Није вам допуштено – 11. вељаче 1906.) и Уне фоис енцоре (Још једном – 6. сијечња 1907.) године. Папа Пио X. се оштро супроставио модернизму. У енциклици Пасценди од 8. рујна 1907.године осуђује модернизам, агностицизам и иманентизам, те је наметнуо члановима клера и професорима на високим католичким школама «протумодернистичку присегу». Папа се у неколико докумената заложио и за катехизацију, те је дао приредити и нови Римски катекизам за римску црквену покрајину, који се проширио по цијелом свијету. С великим жаром се заложио за обнову црквене глазбе. За вријеме његовог понтификата погоршани су односи између Краљевине Италије и Ватикана, јер је Папа забранио католицима судјеловање у политичким питањима. Папа Пио X. је значајно реформирао Курију, давши веће овласти појединим конгрегацијама. Дао је нови облик бревијару и почео ревизију мисала. Папа се много залагао за боље вјерско подучавање. I сам је недјељом послије подне одржавао вјеронаук. Кад је избио Први свјетски рат, Папа је записао: Тугујем за свим онима који умиру на бојним пољима. Тугујем за ниховим душама и обитељима. О, тај рат! Осјећам да ће и мене докрајчити! Папа је заузео потпуно неутрални став, не пружајући подршку ни једној зараћеној страни. Кад је цар Фрањо Јосип I. замолио за благослов аустроугарске војске, Папа је одговорио: Благословит ћу само мир.
Смрт и канонизација уреди
Само два мјесеца након почетка рата папа Пио X., схрван болешћу (годину дана раније Папа је преживио срчани удари) и напорима, те утучен због избијања рата, умире рано ујутро 21. коловоза 1914. године у седамдесет деветој години живота. Папа је умро у сиромаштву, како је и живио. Његове сестре су остале потпуно незбринуте, без икаквих средстава, па је бригу о њима преузео његов насљедник, папа Бенедикт XV. Сахрањен је у једноставну и неукрашену гробницу у крипти базилике св. Петра. Због звог скромног, светачког живота, рада и заслуга, папа Пио XI. десет година касније покреће поступак његове беатификације, а папа Пио XII. 29. свибња 1954. године проглашава га свецем. Тијело светог Пија X. је премјештено из крипте у базилику св. Петра, гдје је и данас у брончано-стакленом саркофагу изложено штовању вјерника.
Вањске повезнице уреди
- Усть-Янский район:
- фи:Дјüкеегир
- фи:Тумат
- фи:Усујаана
- ру:Усть-Куйга
- фи:Xахаатшyја
- фи:Омолој
- фи:Силееннееx
- фи:Ујаандјy
- (бивш) Северный, пгт (1979-2005), нема интервики везе
- ру:Кысыл-Сыр
- ру:Сангар, ру:Кобяй
- ру:Бердигестях
- Верхневилюйский район