Награда „Марко Миљанов”

Награда „Марко Миљанов” је годишња награда Удружења књижевника Црне Горе за најбоље књижевно остварење објављено у претходној години.

Награда „Марко Миљанов”
Додељује се занајбоље књижевно дело у прошлој години
ДодељујеУдружење књижевника Црне Горе
ЛокацијаМедун (Подгорица)
ЗемљаЦрна Гора
Прво додељивање
1986.; пре 38 година (1986)

Одлуком Председништва Удружења од 24. јула 1985. награда носи име Марка Миљанова. Од 2012. године награда добија међународни карактер. Правилником о додели предвиђено је да право учешћа на конкурсу имају чланови Удружења књижевника Црне Горе и аутори ван граница Црне Горе који пишу на српском језику и ћирилици. Уручење награде се приређује испред Музеја Марка Миљанова у оквиру културне, научне и књижевне манифестације „Дани Марка Миљанова” на Медуну. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.

Добитници

уреди
Добитници Награде „Марко Миљанов”
Година Добитник Књига Реф.
1986. Вукман Оташевић Перони [1]
1987. Ранко Јововић Гомилање страха
1988. Миодраг Раичевић Чарапе у трави
1989. Будимир Дубак Човјек без утјехе
1990. Бећир Вуковић Кад ујутро гавран освануо
1991. Милутин Мићовић Разорени град
1992. Иван Комарица Сумњива земља
1993. Миодраг Вуковић 24
1994. Момир Војводић Гробослови
1995. Витомир Вито Николић Последња пјесма
1996. Жарко Ђуровић Под расутим небом
1997. Миодраг Трипковић Песме Феба Хипериона
1998. Чедомир Вукићевић Голуба црно крило
1999. Ратко Делетић Вук и човјек
2000. Миодраг Ћупић Окамењена нимфа
2001. Милица Краљ Људско месо
2002. Веселин Ракчевић Поноћ на истоку
Момир Миловић Сатанин двојник
2003. Тодор Живаљевић Трепети и заноси Адама М. [2]
2004. Слободан Чуровић Обични животи
2005. Живко Ђурковић На заводљивом путу
2006. Награда није додељена
2007. Драган Бојовић Зрно
2008. Перивоје Поповић Његошев сат
2009. Андрија Радуловић Звоно
2010. Саво Лекић Грађа за сјенку
2011. Драган Копривица Један дан са фамилијом Киш [3]
2012. Награда није додељена
2013. Ђорђо Сладоје Златне олупине
Милица Бакрач Жена
2014. Новица Ђурић Роман ти причам
2015. Драган Лакићевић Снежна икона
2016. Рајко Петров Ного Преко пепела [4]
2017. Матија Бећковић Праху оца поезије [5]
2018. Амфилохије Радовић Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац [6]
2019. Коста Радовић Кућа код Христа [7]
2020. Миро Вуксановић Даноноћник 2 [8]
2021. Вишња Косовић Тражим име [9]
Зоран Костић Издаја језика
2022. Александар Ћуковић Херостратов асистент [10]
Миленко Ратковић Чамац за жабе
2023. Селимир Радуловић У царству ветрова арамејских [11]
Благоје Баковић Није то моја вода

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. стр. 95—96. ISBN 86-81331-25-6. 
  2. ^ Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 101—102. ISBN 978-86-912077-3-1. 
  3. ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 120. ISBN 978-86-911565-1-0. 
  4. ^ „“ПРЕКО ПЕПЕЛА”: Рајко Петров Ного добитник награде “Марко Миљанов. ИСКРА. Приступљено 9. 2. 2024. 
  5. ^ „Матији Бећковићу награда "Марко Миљанов". КУЛТУРА - РТРС. Приступљено 9. 2. 2024. 
  6. ^ „Уручење награде „Марко Миљанов“ Митрополиту Амфилохију”. Српске Новине ЦГ (на језику: српски). Приступљено 9. 2. 2024. 
  7. ^ „Сваку медну кап Пиве улио у рукописе”. Српске Новине ЦГ (на језику: српски). Приступљено 9. 2. 2024. 
  8. ^ „Академик Миро Вуксановић добитник награде "Марко Миљанов". ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 9. 2. 2024. 
  9. ^ „Награда УКЦГ Зорану Костићу и Вишњи Косовић”. Српске Новине ЦГ (на језику: српски). Приступљено 9. 2. 2024. 
  10. ^ „Уручена награда УКЦГ "Марко Миљанов" за 2021. годину /фото/”. Српске Новине ЦГ (на језику: српски). Приступљено 9. 2. 2024. 
  11. ^ „Награда „Марко Миљанов“ Селимиру Радуловићу и Благоју Баковићу /фото/”. Српске Новине ЦГ (на језику: српски). Приступљено 9. 2. 2024.