Петар Марјановић

Српски театролог, историчар позоришта, драматург и универзитетски професор

Петар Марјановић (Београд, 18. октобар 1934 – Београд, 21. новембар 2020) био је српски театролог, историчар позоришта, драматург и универзитетски професор. Марјановић је био дугогодишњи професор Академије уметности у Новом Саду и Факултета драмских уметности у Београду.

Петар Марјановић
Петар Марјановић
Лични подаци
Датум рођења(1934-10-18)18. октобар 1934.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти21. новембар 2020.(2020-11-21) (86 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ОбразовањеФилолошки факултет у Београду
Научни рад
Пољетеатрологија
ИнституцијаФакултет драмских уметности
Награде- Четири Стеријине награде
  • Велика плакета са повељом Универзитета уметности у Бгду 2003.
  • Ловоров венац Позоришног музеја Војводине 2005.
-Златна плакета за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије у Новом Саду 2006.

Биографија

уреди
Образовање и први послови
уреди

Његов отац Драгутин је био чиновник, а мајка Смиља, рођена Поповић из Новог Сада, била је сестра оперског певача Владе Поповића.[1]

Основну школу и гимназију завршио је у Београду 1953. године, а дипломирао је на групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик Филозофског факултета у Београду, фебруара 1959. године. У току студија добио је две награде за књижевну и позоришну критику (Бранкову награду Матице српске 1957. и прву награду на конкурсу Атељеа 212 за аматерску позоришну критику 1958. за текст: Кораци у другој соби Миодрага Павловића).[2]

Постдипломске студије је завршио на Филолошком факултету у Београду. Магистарску тезу: Београдска позоришна критика у периоду од 1918. до 1932. одбранио је 1966. године, а 1973. године брани докторску дисертацију под називом: Уметнички развој Српског народног позоришта у Новом Саду од 1861. до 1868. Ова дисертација је прва таква студија о Српском народном позоришту. Објављена је у књизи која је наишла на изузетно повољан пријем код критике, и то у југословенским размерама.[3]

Почевши од 1960. године, целу деценију је радио је у новинско-издавачким предузећима: Југославија и Туристичка штампа.[1]

У периоду од (1970. до 1975) био је драматург Српског народног позоришта у Новом Саду. Као драматург СНП залагао се за извођење дела савремених југословенских, нарочито локалних – новосадских драмских писаца, ангажованије окренутих публици, што је резултирало повећаним бројем гледалаца.[1] .

За сцену је:

Наставни рад
уреди

За доцента Академије уметности у Новом Саду изабран је 1975. године. Статус ванредног професора добио је 1980, а редовног 1985. године за предмет Историја југословенске драме и позоришта. На Драмском одсеку Академије предавао је Увод у театрологију.

Редовни професор Факултета драмских уметности у Београду постао је 1992. године што је остао до пензионисања 2001. Ту је предавао: Историју југословенског позоришта и драме на другом степену студија и Увод у театрологију на магистарским студијама.

На Факултету драмских уметности у Београду био је шеф Катедре за теорију и историју, главни уредник Зборника радова ФДУ 1997/98. и носилац научног пројекта Театролошка и филмолошка истраживања.

Као професор емеритус наставио је да предаје Увод у тератрологију на ФДУ у Београду до 2009. године и Историју југословенске драме и позоришта на Академији уметности у Новом Саду до 2004. године. На Интердисциплинарним магистарским студијама Универзитета у Београду (Група за вишемедијску уметност) као гост је предавао Основе различитих уметности (позориште) 2003/04. и 2005/06, а на Академији уметности у Тузли постдипломцима Увод: у театрологију 2006. и 2009.[2]

 
Корице Марјановићеве књиге
Радови и чланци
уреди
  • Прве књижевне радове објавио је још као студент 1954. године, а прве написе са позоришним темама у новосадском часопису за питања сценске уметности: Наша сцена 1958. године.
  • У листу Српског народног позоришта Позориште, у периоду од 1969. до 1976. године објавио је око шездесет запажених прилога са тематиком из живота и рада Српског народног позоришта. Штавише, док је био драматург Српског народног позоришта, био је у редакцији овог листа, а сарадњу са овом кућом наставио је и касније као члан Издавачког савета и као писац рецензија за књиге у издању СНП [2]
  • Одговорни уредник часописа Стеријиног позорја Сцена био је од 1970. до 1974. године, а њен главни уредник од 1975. до 1990. године.
Ауторски и приређивачки рад
уреди
Ауторске књиге:
уреди
  1. Позоришне теме (1968),
  2. Уметнички развој Српског народног позоришта 1861 – 1868 (1974),
  3. Очима драматурга (1979),
  4. Југословенски драмски писци ХХ века (1985),
  5. Новосадска позоришна режија 1945 – 1974 (1991),
  6. Црњански и позориште (1995),
  7. Српски драмски писци ХХ столећа (1997, друго допуњено издање 2000) и
  8. Позориште или усуд пролазности (2001). Заједно са Божидаром Ковачеком, Душаном Михаиловићем и Душаном Рњаком, објавио је књигу О театарском делу Јоакима Вујића (1988).
 
Корице Марјановићеве књиге
Приредио за штампу:
уреди
  1. Anthology of Works by Twentieth Century Yugoslav Playwrights (selected and commented), I (1984), II (1985),
  2. Посрбе, Српска књижевност – Драма (1987),
  3. Комедије и народни комади ХIХ века, Српска књижевност – Драма (1987),
  4. Позориште и власт у Југославији (1944 – 1990) – „друга страна медаље“ – обрачуни и забране (1990) и
  5. Стеван Шалајић (2001).
Сарадник при пројектима енциклопедија
уреди
  1. Седамнаест његових текстова о јужнословенском позоришту и драми налази се у: Dictionnaire encyclopedique du theatre (Larousse, Paris 1998) и
  2. опсежан текст о позоришту и драми у Југославији (Србија и Црна Гора) налази се у The World Encyclopedia of Contemporary Theatre (Routledge, London – New York, 1994).
  3. У Историји српске културе аутор је текста Позориште (издање постоји на српском 1994, чешком 1995. и два издања су на енглеском језику из 1995. и 1999).

Текстови су му објављивани у Француској, Енглеској, Италији, Канади, Сједињеним Америчким Државама, Русији, Пољској, Румунији, Чешкој и у свим бившим југословенским републикама и региону.[3]

Стил

уреди

Приступ Петра Марјановића театролошким истраживањима као и писање огледа и научних радова било је сасвим оригинално и другачије од дотадашњих аутора. Наиме, уз велику студиозност и добру информисаност, путем недвосмисленог, јасног стила и израза, науку о књижевним делима провлачи кроз призму театрологије, односно, полазиште његове анализе јесте поглед на драму која није само књижевни род, већ је сагледава кроз сценска својстава самог дела.[1]

Награде

уреди
  1. Четири Стеријине награде; Награда за нарочите заслуге – за дугогодишњи уређивачки рад у часопису Сцена 1991; За књигу: Српски драмски писци XX столећа (Матица српска, Факултет драмских уметности Београд, Академија уметности Нови Сад, 1997); За књигу огледа: Позориште или усуд пролазности / Студије и огледи из театрологије (ФДУ Београд, Институт за позориште, филм, радио и телевизију и Музеј позоришне уметности Србије, Београд 2001); За књигу: Почеци српског професионалног националног позоришта (Позоришни музеј Војводине, Нови Сад 2009).[4]
  2. Велика плакета са повељом Универзитета уметности у Београду 2003,
  3. Ловоров венац Позоришног музеја Војводине 2005,
  4. Златна плакета за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије у Новом Саду 2006.[2]

На додели Ловоровог венца, награди коју му је доделио Позоришни музеј Војводине, као образложење за доделу, о лауреату је речено следеће:

"Велики познавалац природе и суштине позоришта, он је у свом театролошком делању увек тежио научној истини и био савестан и поуздан истраживач, аналитичар и критичар прошлости и данашњег тренутка српског позоришта. Његов рад одликују научна заснованост, студиозност и прецизност, искуствена мудрост, истинољубивост, чистота језичког израза, једноставност, јасност и прецизност у излагању."[5]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Попов, Чедомир, ур. (1999). Енциклопедија Новог Сада. Књ. 14, Мар-Мик. Нови Сад: Новосадски клуб; Прометеј. стр. 64—65. 
  2. ^ а б в г „МАРЈАНОВИЋ Петар | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-13. 
  3. ^ а б в г „Преминуо Петар Марјановић, редовни професор у пензији Академије уметности Нови Сад, театролог и драматург”. Akademija umetnosti Novi Sad (на језику: српски). Приступљено 2022-10-13. 
  4. ^ Коларић, Александра, ур. (2015). „60 година Стеријиног позорја (документарна грађа)”. Стеријино позорје. Нови Сад: Стеријино позорје. 
  5. ^ „In memoriam: Petar Marjanović (1934 – 2020) | Srpsko narodno pozorište”. www.snp.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-10-14. 

Литература

уреди
  1. ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Новог Сада. Књ. 14, Мар-Мик, гл. уредник Чедомир Попов, Нови Сад, Новосадски клуб, Прометеј, 1999.
  2. ЈОВАНОВИЋ, Рашко. Лексикон драме и позоришта, Београд : Просвета, 2013.

Спољашње везе

уреди