Бечки новогодишњи концерт 1987.

У јесен 1986. године, коначно су утврђене и усвојене нове пропозиције наступа на Бечком новогодишњем концерту. По њима, сваке се године за пултом Бечке филхармоније смењују по принципу ротације, најславнији диригенти са дугогодишњим искуством, светском репутацијом, гостујући диригенти или уметнички руководиоци Бечке филхармоније. Период ротације односно, период од једног до другог наступа, за диригенте по правилу износи две до четири године, ређе пет или више.

Судбина као да је хтела да први диригент Новогодишњег Концерта по новим пропозицијама, буде највеће име диригентске уметности XX века, Херберт Фон Карајан. У тренутку овог значајног наступа имао је 79 година и готово шест деценија дугу каријеру испуњену грандиозним уметничким остварењима, како са Бечком, тако и са Берлинском филхармонијом. Да му је у том тренутку каријера била на заласку и да је био озбиљно болестан, сведочили су лака одузетост једне ноге, отежано кретање и ослабљена мануелна техника, те специјални наслон на који се претежним делом концерта наслањао. Штавише, од почетка до краја концерта, није напуштао диригентски пулт. Поновни наступ није дочекао. Умро је у 81 години, на свом имању недалеко од родног Салцбурга, 16. јула 1989. године.

Па ипак, стари маестро се није предавао. Концерт је био веома успешан и од свих топло поздрављен. Још једном се показало да је у интерпретативном погледу Карајан до краја остао онај стари.

Програм и ток Концерта

Концерт је почео веома популарном увертиром за оперету Слепи миш, Јохана Штрауса млађег. Филхармоничари су је под Карајановим вођством извели изразито прецизно, посебно у брзим динамичким и тонским покретима и рафинисано на умереним и местима у ритму валцера, који су карактеристични за средњи део увертире. Потом је изведен валцер Звуци сфера Јозефа Штрауса, а након тога Анина полка у француском стилу, Јохана Штрауса-млађег. Изведена је уз пратећу балетску тачку са стилизованим коњским галопом. Уследио је још један валцер Јозефа Штрауса, Делиријум, а потом две полке: брза полка Забавни воз Јохана Штрауса-млађег и Пицикато полка, заједнички рад Јохана-млађег и Јозефа Штрауса. Полка у француском стилу Вољена Ана, Јохана Штрауса-оца, која је затим изведена, у свим својим обележјима је инспирисала млађег Јохана за поменуту Анину полку. Потом је изведена брза полка Између грома и муње, Јохана Штрауса-млађег, а врхунац Концерта био је Штраусов валцер Гласови пролећа. Изведен је у својој аутентичној верзији – са текстом – коју је као солиста извела Кетлин Бетл-сопран.

Традиционална Концертна завршница

Према завршници концерта, изведена је и брза полка Без узбуђења (Охне Сорген) Јозефа Штрауса, са својим карактеристичним обележјем: усклицима узбуђења након удара ксилофона, од стране филхармоничара. На крају, после уобичајене Просит Неујахр честитке, уследила је традиционална завршница: валцер На лепом плавом Дунаву изведен је уз пратећу балетску тачку са кореографијом дунавских вила. Радецки Марш Јохана Штрауса-оца, изведен је уз традиционално пљескање публике у Златној Дворани.

Завршна реч

Осим што га је преносило тада традиционално осамнаест Европских земаља, не рачунајући бројне ваневропске, овај је Концерт стекао широку популарност управо захваљујући грамофонским плочама, CD и ДВД дисковима на које је снимљен и који су у великим тиражима продати широм света. Најпознатије је свакако било издање фирме Дојче Грамофон. Концерт је за телевизију режирао Франц Кабелка.

Види још

• Бечки новогодишњи концерт