Бисулфит
Бисулфитни јон (ИУПАЦ-препоручена номенклатура: хидроген сулфит) је јон HSO3−. Соли које садрже HSO3− јон се називају бисулфитима, а такође су познате као сулфитне лужине. На пример, натријум бисулфит је NaHSO3.[1][2]
Реакције уреди
Бисулфитне соли се типично припремају реакцијом алкалних раствора са вишком сумпор диоксида:
- SO2 + NaOH → NaHSO3
HSO3− је коњугована база сумпорасте киселине, H2SO3:
- H2SO3 ⇌ HSO3− + H+
Сумпораста киселина се не може изоловати. Равнотежа која је знатно конзистентнија са спектроскопском евиденцијом је:
- SO2 + H2O ⇌ HSO3− + H+
HSO3− је слаба киселина са пКа од 6.97. Њена коњугована база је сулфитни јон, SO32−:
- HSO3− ⇌ SO32− + H+
Бисулфити су редукујући агенси, као што су и сви сулфити и сумпор диоксид, који садрже сумпор у истом оксидационом стању (+4).
Структура уреди
Експериментални подаци сугеришу да је протон бисулфитног јона лоциран на сумпору, што му даје C3v симетрију. Међутим исто тако постоје докази са 17O НМР спектроскопије који сугеришу да две таутомерне форме HSO3− постоје у динамичкој равнотежи, где једна има C3v симетрију (протонација сумпора) и друга Cs симетрију (протонација кисеоника)[3]. C3v структура је потврђена кристалографски и, у раствору Рамановом спектроскопијом (ν(S–H) = 2500 cm−1).
Медицина уреди
Бисулфитне соли су уобичајени адитиви лека епинефрин, где спречавају оксидацију у адренохром и резултујућу инактивацију. Бисулфити могу у неким случајевима да изазову алергијске реакције.
Референце уреди
- ^ Јоллy, Wиллиам L. (1991). Модерн Инорганиц Цхемистрy (2нд изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ISBN 0-07-032768-8.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ D. A. Horner, R. E. Connick, Inorg. Chem. 25, 2414-7 (1986).