Катепсин
Катепсини (грч. ката = доле + хепсеин = ври; скр. ЦТС) су протеазни (ензими који разграђују протеине), нађени код свих животиња, као и осталих организама.
| Катепсин | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Структура катепсина К | |||||||||
| Идентификатори | |||||||||
| Симбол | ЦТП | ||||||||
| Пфам | ПФ00112 | ||||||||
| Пфам клан | ЦЛ0125 | ||||||||
| ИнтерПро | ИПР000668 | ||||||||
| СМАРТ | Пепт_Ц1 | ||||||||
| ПРОСИТЕ | ПДОЦ00126 | ||||||||
| МЕРОПС | Ц1 | ||||||||
| СЦОП | 1аец | ||||||||
| СУПЕРФАМИЛY | 1аец | ||||||||
| |||||||||
Постоји око десетак чланова ове породице, који се издвајају по својој структури, каталитичком механизму и протеинским суптратима. Већина чланова који постају активни на ниском пХ нађена је у лизосомима. Активност ензима ове породице се одвија готово у потпуности унутар тих органела. Постоје, међутим, изузеци као што је катепсин К, који делује ванћелијски, након лучења остеокласта у ресорпцији кости.[1][2][3]
Катепсин С има кључну улогу у ћелијском промету сисара, нпр. у ресорпцији костију. Они деградирају полипептиде и одликују се специфичношћу за одговарајуће супстрате.[4][5][6][7]
Класификација уреди
- Катепсин А (Серинска протеаза)
- Катепсин Б (цистеинска протеаза)
- Катепсин C (цистеинска протеаза)
- Катепсин D (аспартилна протеаза)
- Катепсин Е (аспартилна протеаза)
- Катепсин Ф (цистеинска протеаза)
- Катепсин Г (серинска протеаза)
- Катепсин Х (цистеинска протеаза)
- Катепсин К (цистеинска протеаза)
- Катепсин L (цистеинска протеаза)
- Катепсин Л1 (цистеин протеаза)
- Катепсин Л2 (или V) (цистеинска протеаза)
- Катепсин О (цистеинска протеаза)
- Катепсин С (цистеинска протеаза)
- Катепсин W (цистеинска протеаза)
- Катепсин З (или X) (цистеинска протеаза)
Клинички значај уреди
Катепсини узимају учешћа у више болесних стања и поремећаја, као што су:
- Канцер[8]
- Мождани удар[9]
- Алзхеимерова болест[10]
- Артритис[11]
- Ебола, катепсин Б и прениско присуство катепсина L су неопходни за улаз вируса у ћелије домаћина.[12]
- Хронична опструктивна болест плућа;
- Хронични периодонтитис;
- Панкреатитис;
- Неколико очних поремећаја: кератоконус, аблација мрежњаче, сенилна макуларна дегенерација и глауком.[13]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Цорнисх-Боwден А. (2004): Фундаменталс оф ензyме кинетицс, 3рд Ед. Портланд Пресс. ISBN 9781855781580; ISBN 1855781581.
- ^ Међедовић С., Маслић Е., Хаџиселимовић Р. (2000): Биологија 2. Свјетлост, Сарајево, ISBN 9958-10-222-6.
- ^ Бајровић К, Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. (2005): Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево, ISBN 9958-9344-1-8.
- ^ Палмер Т., Боннер П. L. (2007): Ензyмес: Биоцхемистрy, биотецхнологy, цлиницал хемистрy. Wоодхеад Публисхинг, ИСБН: 978-1-904275-27-5.
- ^ Бугг Т. (1997): Ан интродуцтион то ензyме анд цоензyме цхемистрy. Блацкwелл Сциенце, Оxфорд, ISBN 0-86542-793-3.
- ^ Албертс Б. (2002)ː Молецулар биологy оф тхе целл Гарланд Сциенце, Неw Yорк, ISBN 0-8153-3218-1.
- ^ Voet D., Voet J. (1995): Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
- ^ Номура Т, Катунума Н (2005). „Инволвемент оф цатхепсинс ин тхе инвасион, метастасис анд пролифератион оф цанцер целлс” (ПДФ). Ј. Мед. Инвест. 52 (1–2): 1—9. ПМИД 15751268. дои:10.2152/јми.52.1.
- ^ Липтон П (1999). „Исцхемиц целл деатх ин браин неуронс”. Пхyсиол. Рев. 79 (4): 1431—568. ПМИД 10508238.
- ^ Yамасхима Т (2013). „Рецонсидер Алзхеимер'с дисеасе бy тхе 'цалпаин-цатхепсин хyпотхесис'--а перспецтиве ревиеw”. ПРОГРЕСС ИН НЕУРОЛОГY. 105: 1—23. ПМИД 23499711. дои:10.1016/ј.пнеуробио.2013.02.004.
- ^ Раптис СЗ, Схапиро СД, Симмонс ПМ, Цхенг АМ, Пхам ЦТ (2005). „Серине протеасе цатхепсин Г регулатес адхесион-депендент неутропхил еффецтор фунцтионс бy модулатинг интегрин цлустеринг”. Иммунитy. 22 (6): 679—91. ПМИД 15963783. дои:10.1016/ј.иммуни.2005.03.015.
- ^ Цхандран К (2005). „Ендосомал Протеолyсис оф тхе Ебола Вирус Глyцопротеин Ис Нецессарy фор Инфецтион”. Сциенце. 308: 1643—1645. ПМИД 15831716. дои:10.1126/сциенце.1110656.
- ^ Им Е, Казлаускас А (2007). „Тхе роле оф цатхепсинс ин оцулар пхyсиологy анд патхологy”. Еxп. Еyе Рес. 84 (3): 383—8. ПМИД 16893541. дои:10.1016/ј.еxер.2006.05.017.
Спољашње везе уреди
- Тхе МЕРОПС онлине датабасе фор пептидасес анд тхеир инхибиторс: А01.010[мртва веза]
- Цатхепсинс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)