Википедија

Метрополитанска катедрала (град Мексико)

Метрополитанска катедрала узнесења пресвете девице Марије у небеса (шп. Catedral Metropolitana de la Asunción de la Santísima Virgen María a los cielos) седиште је Католичке надбискупије Мексика.[2] Она се налази поврх бившег астечког светог места у близини Велике пирамиде у Теночтитлану на северозападној страни Плаза де ла Конститусион (Зокало) у центру Мексико Ситија. Катедрала је саграђена у секцијама од 1573. до 1813. године[3] око првобитне цркве која је саграђена убрзо након шпанског освајања Теночтитлана, да би је на крају потпуно заменила. Шпански архитекта Клаудио де Арсиниега планирао је изградњу, црпећи инспирацију из готичких катедрала у Шпанији.[4]

Метрополитанска катедрала Мексико Ситија
Цатедрал Метрополитана де ла Асунциóн де ла Сантíсима Вирген Марíа а лос циелос
Метрополитанска катедрала Мексико Ситија, са Метрополитанским табернакулом с десне стране.
Метрополитанска катедрала Мексико Ситија на карти Меxицо Цитy Централ
Метрополитанска катедрала Мексико Ситија
Метрополитанска катедрала Мексико Ситија
Локација на мапи Меxицо Цитy Централ
Основне информације
ЛокацијаМексико Сити, Мексико
Координате19°26′04″ СГШ; 99°07′59″ ИГД / 19.434444° СГШ; 99.133056° ИГД / 19.434444; 99.133056Координате: 19°26′04″ СГШ; 99°07′59″ ИГД / 19.434444° СГШ; 99.133056° ИГД / 19.434444; 99.133056
Религијахришћанство
Типкатоличка
ГрадМексико Сити
ДржаваМексико
Година посвећења2. фебруар 1656[1]
Еклесијастикални или
организациони статус		катедрала
Статусактивна
Руководствокардинал Карлос Агијар Ретес
Веб-сајтКомплетни водич
Архитектонски опис
Архитект(и)Клаудио де Арчиниега, Хуан Гомез де Трансмонт, Хозе Едуардо де Херера, Хозе Дамијан Ортиз де Кастро, Мануел Толса
Тип архитектурецрква
Стил архитектуреготичка, плетерска, барокна, неокласична
Почетак изградње1573
Завршетак изградње1813
Спецификације
Смер фасадејуг
Дужина128 м (420 фт)
Ширина59 м (194 фт)
Висина (макс.)67 м (220 фт)
Број торњева1
Материјалитезонтил, чилучки камен, камен
Катедрала виђена из Мадеро улице.

Због дугог времена које је требало да се изгради, у нешто мање од 250 година, готово сви главни архитекти, сликари, вајари, мајстори позлаћивања и други уметници пластике вицекраљевства радили су у неком тренутку на конструкцији овог објекта. Исти разлог, њен опсежни период изградње, омогућио је интеграцију различитих архитектонских стилова који су били на снази и у моди током тих векова: готике, барока, чуригереска, неокласике, између осталих. Иста ситуација је одражена на различитим украсима, сликама, скулптурама и намештају интеријера.[5][6][3]

Реализација катедрале означавала је тачку социјалне кохезије, јер је укључивала исте црквене власти, владине органе, различита верска братства као и многе генерације друштвених група свих класа.[7]

Такође, као последица утицаја католичке цркве на јавни живот, зграда је била испреплетена са догађајима од историјског значаја за друштва Нове Шпаније и независног Мексика. Неки од њих су, крунисање Агустина де Итурбиде и Ана Марија Уарте као првог царског пара Мексика од стране председника конгреса; очување посмртних остатака тих монарха; сахране до 1925. године неколико хероја за независност, као што су Мигуел Идалго и Костиља и Хосе Марија Морелос; спорови између либерала и конзервативаца настали раздвајањем цркве и државе путем реформе; затварање зграде у време Кристерског рата; прослава двовековне независности, између осталих.[8]

Скица катедрале

Катедрала је окренута према југу. Приближне размере ове цркве су 59 м (194 фт) ширине, 128 м (420 фт) дужине и 67 м (220 фт) висине до врха куле. Она се састоји од два звоника, централне куполе, три главна портала. Она има четири фасаде које садрже портале обложене стубовима и статуама. Има пет бродова који се састоје од 51 свода, 74 лука и 40 стубова. Два звоника садрже укупно 25 звона. У табернакулу, поред катедрале, налази се крстионица и служи за регистрацију жупљана. Постоји пет великих украшених олтара, сакристија, хор, простор за хорове, ходник и капитуларна соба. Четрнаест од шеснаест капела катедрале отворено је за јавност. Свака капела посвећена је различитом светитељу или светитељима, а сваку је спонзорисао верски цех. Капеле садрже украшене олтаре, олтарске слике, ретаблосе, слике, намештај и скулптуре. У катедрали су смештена два највећа органа из 18. века у Америкама. Испод катедрале налази се крипта која садржи остатке многих бивших надбискупа. Катедрала има око 150 прозора.[3]

Током векова, катедрала је претрпела оштећења. Пожар 1967. уништио је значајан део унутрашњости катедрале. Након рестаураторских радова откривени су бројни важни документи и уметничка дела који су раније били сакривени. Иако је за катедралу изграђен чврст темељ,[9] меко глинено тло на којем је изграђена било је претња њеном структурном интегритету. Падање водених нивоа и убрзано потонуће узроковало је да је структура додата на листу 100 најугроженијих Фонда светских споменика. Радови на рестаурацији који су започели деведесетих година прошлог века стабилизовали су катедралу и она је 2000. године уклоњена са листе угрожених.[10]

  • Задњи део катедрале окренут према улици Република де Гватемала.
    Задњи део катедрале окренут према улици Република де Гватемала.
  • Главни улаз.
    Главни улаз.

Историја уреди

Позадина: Главна црква уреди

 
Катедрала, како се види из улице Мадеро
 
Главни улаз

После шпанског освајања Астечког царства, и након што се Ернан Кортес вратио са истраживања данашњег Хондураса, конквистадори су одлучили да изграде цркву на месту Темпло Мајор астечког града Теночтитлана како би консолидовали шпанску власт над новим освојену територију. Постоје докази о постојању великог великог храма посвећеног богу Кецалкоатлу, храма посвећеног богу Хуицилопохтлију[11] и других мањих грађевина. Архитекта Мартин де Сепулведа је био први директор пројекта између 1524. и 1532. године, док је Хуан де Зумарага био први бискуп епископске столице у Новом свету. Катедрала Зумарага налазила се у североисточном делу данашње катедрале. Имала је три брода одвојена тосканским стубовима, централни плафон је имао сложене гравуре које је направио Хуан Салседо Еспиноса и позлатили Франциско де Зумаја и Андрес де ла Конча. Главна врата су вероватно била у ренесансном стилу. Хор је имао 48 свечаних столица које су ручно израдили Адријан Сустер и Хуан Монтано од дрвета пинус аyацахуите. За изградњу су користили камење уништеног храма бога Хуицилопохтлија, бога рата и главног божанства Астека.[10][3] Упркос свему, овај храм је убрзо сматран недовољним за све већи значај престонице Вицекраљевства Нове Шпаније. Ову прву цркву уздигли су до катедрале краљ Карло V, цар Светог римског царства и папа Климент VII према були од 9. септембра 1534. године,[12] а касније ју је папа Павле III назвао Метрополитан 1547. године.[13]

Ова мала, сиромашна црква, омаловажавана од свих хроничара који су је оценили недостојном тако познатог новог града, који су тврдили да лоше пружа своје услуге током дугог низа година. Убрзо је наређено да се подигне нови храм, раскоши сразмерне величини колоније, али је овај нови подухват наишао на бројне препреке током свог почетка, са толико тешкоћа за свој наставак, да је стара катедрала дуго наставила да осведочава раскошне церемоније вицекраљевства; и тек када би повод која их је мотивисао био од велике важности, преферирана је друга црква, попут оне у Сан Франциску.

Како је исход напора изградње нове цркве било дуготрајан, након почетка радова, 1584. године одлучено је да се у потпуности поправи Стара катедрала, која би свакако била нешто мање него порушена, да се у њој прослави Трећи мексички провинцијални савет.[14]

Црква је била мало дужа од прочеља нове катедрале; њена три брода нису била широка 30 метара и била су покривена, централни оклопом у облику степеница, а бочни са хоризонталним гредама. Поред врата Пуерта дел Пердон, постојала су и врата Пуерта де лос Канонигос, а можда је трећа Плацета дел Маркуес.[15] Годинама касније, катедрала је била мала за своју функцију. Црквене власти су наредиле изградњу нове и раскошније катедрале.

Катедрале у Хаену и Ваљадолиду инспирисале су дизајн катедрале у Мексико Ситију.

Почетак рада уреди

Скоро све америчке катедрале овог првог ренесансног периода прате модел оне из Хаена, чији је први камен положен 1540. Правоугаоног плана и, највише са осмоугаоном главном капелом, су катедрале Мексико Ситија, Пуебла ... (...) Углавном је инспирисана катедралом у Хаену 1540. године, правоугаоног плана и равне капеле, мада је могуће да је била под утицајем и хереријанског модела Ваљадолида, релација са Ваљадолидском катедралом, пројектованом 1580. године, са [хиспано] америчким катедралама није довољно узета у обзир.

— Преузето из Хиспаноамеричке уметности (1988).[16]

Референце уреди

  1. ^ „Дедицатионс оф тхе Цатхедрал оф Меxицо” (на језику: Спанисх). Арцхдиоцесе оф Меxицо. 2011. Архивирано из оригинала 2012-03-11. г. Приступљено 2014-09-17. 
  2. ^ „Виеw оф Гуадалупе”. ПЕЕРЛЕСС. Архивирано из оригинала 2012-04-28. г. Приступљено 2012-05-22. 
  3. ^ а б в г Галинд, Цармен; Галиндо, Магделена (2002). Меxицо Цитy Хисториц Центер. Меxицо Цитy: Едиционес Нуева Гуиа. стр. 41—49. ИСБН 968-5437-29-7. 
  4. ^ „Цатедрал метрополитана де Мéxицо”. МСН. Архивирано из оригинала 2009-10-31. г. Приступљено 2008-09-18. 
  5. ^ „4.3 Артíфицес де ла Цатедрал де Мéxицо1”. Меxицо Цитy Метрополитан Цатхедрал оффициал wебсите (на језику: Спанисх). Архивирано из оригинала 03. 08. 2020. г. Приступљено 05. 12. 2019. 
  6. ^ „2.13 Естилос артíстицос де ла Цатедрал”. Меxицо Цитy Метрополитан Цатхедрал wебсите (на језику: Спанисх). Архивирано из оригинала 03. 08. 2020. г. Приступљено 05. 12. 2019. 
  7. ^ „1. Хисториа де ла Цатедрал де Мéxицо Интродуцциóн1”. Меxицо Цитy Метрополитан Цатхедрал оффициал wебсите (на језику: Спанисх). Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 05. 12. 2019. 
  8. ^ „Рестос де лíдерес индепендентистас ен ла Цатедрал де Мéxицо”. Меxицо Цитy Метрополитан Цатхедрал оффициал wебсите (на језику: Спанисх). 
  9. ^ Алварез, Јосе Рогелио, ур. (2000). „Цатедрал де Меxицо”. Енцицлопедиа де Меxицо (на језику: шпански). 3. Меxицо Цитy. ИСБН 978-1-56409-034-8. 
  10. ^ а б „Метрополитан Цатхедрал Меxицо Цитy”. Сацред Дестинатионс. Приступљено 2008-09-18. 
  11. ^ Wалтер Крицкеберг (1964). Лас антигуас цултурас меxицанас. Ецономиц Цултуре Фунд. стр. 109. Архивирано из оригинала 2021-08-12. г. Приступљено 2020-11-30. 
  12. ^ Антонио Јоацхíн Рибаденеyра Барриентос (1755). Мануал цомпендио де ел регио патронато индиано (на језику: шпански). стр. 408—409. ОЦЛЦ 433639112. Архивирано из оригинала 2021-08-12. г. Приступљено 2020-11-30. 
  13. ^ Педро Гуалди; Луис Ортиз Мацедо; Цлаире Гианнини Хоффман (1981). Монументос де Мејицо. Фоменто Цултурал Банамеx. стр. 9. ОЦЛЦ 906915669. 
  14. ^ Лóпез-Цано, Мартíнез; Пилар, Марíа дел (јун 2012). „Децретос дел Цонцилио Терцеро Провинциал Меxицано (1585), едициóн хистóрицо црíтица y естудио прелиминар де Луис Мартíнез Феррер” [Децреес оф тхе Меxицан Тхирд Провинциал Цоунцил (1585)]. Естудиос де Хисториа Новохиспана (на језику: шпански). 46 (046): 201—204. дои:10.22201/иих.24486922е.2012.046.32492  . 
  15. ^ „Ла Примитива Цатедрал де Мéxицо1”. Меxицо Цитy Метрополитан Цатхедрал оффициал wебсите (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 2020-08-04. г. Приступљено 2019-10-15. 
  16. ^ Фернандо Ареллано (1988). Ел арте хиспаноамерицано. Универсидад Цатóлица Андрéс Белло. стр. 88—91. ИСБН 9789802440177. Архивирано из оригинала 2020-07-26. г. Приступљено 2020-11-30. 

Спољашње везе уреди

 
Метрополитанска катедрала на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Metropolitanska_katedrala_(grad_Meksiko)&oldid=26229389”