Наталија Влаховић

Наталија (Наташа) Влаховић-Чуљковић (Београд, 1968) српска је филмска, позоришна и телевизијска глумица.

Наталија Влаховић
Пуно имеНаталија Влаховић-Чуљковић
Друга именаНаташа Влаховић Чуљковић
Датум рођења(1968-03-10)10. март 1968.(56 год.)
Место рођењаБеоград
СФРЈ
ДецаДоротеа Чуљковић
Активни период1974—
Занимањеглумица
Веза до IMDb-а
Промоција књиге „Зелена чоја Монтенегра“ Моме Капора у Будви

Биографија

уреди

Рођена је 10. марта 1968. године у Београду, где је похађала основно и средње образовање и дипломирала на Факултету драмских уметности Универзитета у Београду, у класи професора Миленка Маричића и Бранислава Мићуновића и професора Гордане Марић, која је уједно и ментор дипломског рада.

Била је члан Драмске групе Радио Београда у групи код Бате Миладиновића за децу од 7. до 14. године.

Била је власник, од 1990. до 2009. године, легендарног Југословенског клуба „Бојан Ступица“, у оквиру којег је осмислила и реализовала заједно са драматургом Драганом Бошковић, културно уметничке програме који су за циљ имали представљање и промоцију најеминентнијих уметника у земљи. Кроз програме су се представили: драмски уметници, писци, визуелни уметници, сликари, и музичари. Тако је настала књига ЕПИСТОЛЕ, Драгане Бошковић 1994. године у издању клуба.

У кафе театру Ступица у оквиру културно уметничког програма учествовали су Љиљана Стјепановић, Драган Великић, Ева Рас, Петар Краљ, Рада Ђуричин, Цветко Лаиновић, Вида Бауковић, Божа Копривица, Балша Рајчевић, Веселин Стијовић, Саша Лазоски, Божидар Калезић, Добрила Илић, Сузана Костић, Бранислав Вукашиновић, Бора Кандић, Андреј Ковач, Егон Савин, Љиљана Благојевић, Квинтет „Мокрањац“, Загорка Стојановић, Надежда Марковић, Зорка Кнежевић, Душан Аранђеловић, Драган Симеуновић и други.

Учествовала је 1992. године на промоцији књиге Моме Капора Зелена чоја Монтенегра, Будва Град театар на Тргу пјесника, као и директног преноса У славу стрељаним у Јајинцима, у продукцији РТС-а, режија Живорад Ајдачић, 1996. године.

Играла је, заједно са Светозаром Цветковићем у представи Олеана, позоришта Атељеа 212, као првој представи из Београда која је играна на територији неке од бивших република. Било је то 5. маја 1995. године, у Марибору, у Словенији, у време кад су ратови у Хрватској и Босни и Херцеговини још увек су били у јеку. Представу аутора Дејвида Мемета режирала је и превела Вида Огњеновић.[1]

Поред глуме била је 1997. године ко-продуцент филма „Острошко чудо”, редитеља Радомира Баје Шарановића и сценаристе Моме Капора и издавач Монографије Острог (српска и енглеска верзија), аутора текстова Радомана Јовановића, Радована Биговића, Сретена Петковића и Звонимира Зековића.

Са супругом Милошем Чуљковићем, са којим има ћерку Доротеу Чуљковић, била је донатор Манастира Острог.[а]

Чланство у Удружењима

уреди

Професионални рад

уреди

Радио драме

уреди

У периоду од 1990. до 2000. године снимила је следеће радио драме:

  • Сав тај филм, главна улога 1996.
  • Сав тај филм — певачи глумци, 1997.
  • Сав тај филм — други део, режија Давид Лазић, 1997.
  • Сав тај филм — девојке, режија Давид Лазић, 1997.

Филмографија

уреди
Год. Назив Улога
1970.-те
1974 Вагон ли [б]
1974 Грлом у јагоде
1975 Београдске приче
1980.-те
1985 I то ће проћи Даница
1985 Оркестар једне младости
1986 Апсистенти
1988 Пикасо Ана[в]
1989 Госпођа министарка Дара
1990.-те
1990 Дозволите да се обратимо (ТВ емисија)
1991 Театар у Срба Евица
1992 Срећни људи[2] Соња
1993 Хало Београд
1994 Дневник увреда 1993 Гђа Вакић
1996 Горе-доле Лекар 2
1996 Љубав, женидба и удадба Марта удавача
2010.-те
2013 Војна академија 2 (ТВ серија) Професор физике
2013 Самац у браку Татјанина мајка
2014 Ургентни центар Биљана Гарић
2016 Војна Академија Професор
2016 Санта Мариа делла Салуте (ТВ серија) госпођа Виловски
2017 Санта Мариа делла Салуте госпођа Виловски
2017 Синђелићи Лила
2017 Убице мог оца 2 Љубица
2018 Убице мог оца 3 Љубица
2019 Калуп (мини-серија) Гост
2020.-те
2022 Авионџије 4 Миланка
2022 Коло среће Мирјана
2023 Убице мог оца 6 Љубица

Позориште

уреди

Галерија ликова

уреди

Избор из критике

уреди

Олеана, Дејвид Мамет, Атеље 212 - режија Вида Огњеновић

уреди

Критика Петар Волк, Илустрована политика, 9. Јул 1994.:

...У интерпретацији Наташе Чуљковић, она се тек на тренутке открива појединим покретом када хвата одломке Џонових (Светозар Цветковић) разговора са женом. Готово скрупулозно сакрива своју љубомору која се преображава у паклену мржњу и оптужбе да је професор неспособан за наставу и да је чак покушао да је силује. Чуљковићева хладнокрвно све то саопштава свом професору као нешто логично, истинито, природно, што подржава цела група студената која стоји иза ње. Ова млада глумица, видно даровита, снажне унутрашње експресивности, није до сада имала прилику да на овај начин оствари један целовит и управо маметовски лик. Њено тумачење је прецизно, сигурно, па су споља видљиви тек одсјаји узбурканих паклено измешаних страсти у њеном бићу...

Критика Владимир Стаменковић, лист НИН, 1994.:

Оцена:Мала, непретенциозна представа, која гледаоцима пружа два сата цивилизоване забаве. Код нас, у режији Виде Огњеновић „Олеана“ пружа грађу за шармантну сценску игру из свакодневног живота...У суштини Вида Огњеновић усмерава свој рад на помагање глумцима да уобличе што живописније ликове, да се на сцени оштро сукобе Керол (Наташа Чуљковић), каприциозна, фрустрирана студенткиња, чија је аутоперцепција из корена поремећена и Џон (Светозар Цветковић), ексцентричан, театралан, смушен професор, који је унапред осуђен на пораз зато што је емоционално неприлагођен свету...

Напомене

уреди
  1. ^ Милош Чуљковић је 1998. године настрадао у саобраћајној несрећи.
  2. ^ Прво остварење на филму улогом Верине ћерке, редитеља Драгослава Илића, у којем су јој партнери били звезде југословенског филма Божидарка Фрајт као мајка и Воја Мирић као отац.
  3. ^ Прва глумица из друге југословенске републике која је после 18 година добила главну улогу на телевизији Скопље.
  4. ^ У децембру 1994. године представа је пробила културни ембарго гостовањем у Ванкуверу и Торонту, а касније у Марибору и Лондону.

Извори

уреди
  1. ^ Ћ., С. (8. 12. 2021). „Мали прилог историји”. Време. Приступљено 18. 12. 2021. 
  2. ^ „Играла је у "Срећним људима", глуму је напустила због трагедије: Ево како данас изгледа!”. Блиц. Приступљено 1. 3. 2017. 
  3. ^ „Рецом/Политичко позориште у региону – мали прилог историји”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2016. г. Приступљено 23. 01. 2016. 
  4. ^ СЕЕ цулт/Дах Театар на Сардинији
  5. ^ „Мадленианум”. Да кренемо испочетка. Приступљено 27. 9. 2021. 

Спољашње везе

уреди