Natalija (Nataša) Vlahović-Čuljković (Beograd, 1968) srpska je filmska, pozorišna i televizijska glumica.

Natalija Vlahović
Puno imeNatalija Vlahović-Čuljković
Druga imenaNataša Vlahović Čuljković
Datum rođenja(1968-03-10)10. mart 1968.(56 god.)
Mesto rođenjaBeograd
SFRJ
DecaDorotea Čuljković
Aktivni period1974—
Zanimanjeglumica
Veza do IMDb-a
Promocija knjige „Zelena čoja Montenegra“ Mome Kapora u Budvi

Biografija

уреди

Rođena je 10. marta 1968. godine u Beogradu, gde je pohađala osnovno i srednje obrazovanje i diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu, u klasi profesora Milenka Maričića i Branislava Mićunovića i profesora Gordane Marić, koja je ujedno i mentor diplomskog rada.

Bila је član Dramske grupe Radio Beograda u grupi kod Bate Miladinovića za decu od 7. do 14. godine.

Bila je vlasnik, od 1990. do 2009. godine, legendarnog Jugoslovenskog kluba „Bojan Stupica“, u okviru kojeg je osmislila i realizovala zajedno sa dramaturgom Draganom Bošković, kulturno umetničke programe koji su za cilj imali predstavljanje i promociju najeminentnijih umetnika u zemlji. Kroz programe su se predstavili: dramski umetnici, pisci, vizuelni umetnici, slikari, i muzičari. Tako je nastala knjiga EPISTOLE, Dragane Bošković 1994. godine u izdanju kluba.

U kafe teatru Stupica u okviru kulturno umetničkog programa učestvovali su Ljiljana Stjepanović, Dragan Velikić, Eva Ras, Petar Kralj, Rada Đuričin, Cvetko Lainović, Vida Bauković, Boža Koprivica, Balša Rajčević, Veselin Stijović, Saša Lazoski, Božidar Kalezić, Dobrila Ilić, Suzana Kostić, Branislav Vukašinović, Bora Kandić, Andrej Kovač, Egon Savin, Ljiljana Blagojević, Kvintet „Mokranjac“, Zagorka Stojanović, Nadežda Marković, Zorka Knežević, Dušan Aranđelović, Dragan Simeunović i drugi.

Učestvovala je 1992. godine na promociji knjige Mome Kapora Zelena čoja Montenegra, Budva Grad teatar na Trgu pjesnika, kao i direktnog prenosa U slavu streljanim u Jajincima, u produkciji RTS-a, režija Živorad Ajdačić, 1996. godine.

Igrala je, zajedno sa Svetozarom Cvetkovićem u predstavi Oleana, pozorišta Ateljea 212, kao prvoj predstavi iz Beograda koja je igrana na teritoriji neke od bivših republika. Bilo je to 5. maja 1995. godine, u Mariboru, u Sloveniji, u vreme kad su ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini još uvek su bili u jeku. Predstavu autora Dejvida Memeta režirala je i prevela Vida Ognjenović.[1]

Pored glume bila je 1997. godine ko-producent filma „Ostroško čudo”, reditelja Radomira Baje Šaranovića i scenariste Mome Kapora i izdavač Monografije Ostrog (srpska i engleska verzija), autora tekstova Radomana Jovanovića, Radovana Bigovića, Sretena Petkovića i Zvonimira Zekovića.

Sa suprugom Milošem Čuljkovićem, sa kojim ima ćerku Doroteu Čuljković, bila је donator Manastira Ostrog.[а]

Članstvo u Udruženjima

уреди

Profesionalni rad

уреди

Radio drame

уреди

U periodu od 1990. do 2000. godine snimila je sledeće radio drame:

  • Sav taj film, glavna uloga 1996.
  • Sav taj film — pevači glumci, 1997.
  • Sav taj film — drugi deo, režija David Lazić, 1997.
  • Sav taj film — devojke, režija David Lazić, 1997.

Filmografija

уреди
God. Naziv Uloga
1970.-te
1974 Vagon li [б]
1974 Grlom u jagode
1975 Beogradske priče
1980.-te
1985 I to će proći Danica
1985 Orkestar jedne mladosti
1986 Apsistenti
1988 Pikaso Ana[в]
1989 Gospođa ministarka Dara
1990.-te
1990 Dozvolite da se obratimo (TV emisija)
1991 Teatar u Srba Evica
1992 Srećni ljudi[2] Sonja
1993 Halo Beograd
1994 Dnevnik uvreda 1993 Gđa Vakić
1996 Gore-dole Lekar 2
1996 Ljubav, ženidba i udadba Marta udavača
2010.-te
2013 Vojna akademija 2 (TV serija) Profesor fizike
2013 Samac u braku Tatjanina majka
2014 Urgentni centar Biljana Garić
2016 Vojna Akademija Profesor
2016 Santa Maria della Salute (TV serija) gospođa Vilovski
2017 Santa Maria della Salute gospođa Vilovski
2017 Sinđelići Lila
2017 Ubice mog oca 2 Ljubica
2018 Ubice mog oca 3 Ljubica
2019 Kalup (mini-serija) Gost
2020.-te
2022 Aviondžije 4 Milanka
2022 Kolo sreće Mirjana
2023 Ubice mog oca 6 Ljubica

Pozorište

уреди

Galerija likova

уреди

Izbor iz kritike

уреди

Oleana, Dejvid Mamet, Atelje 212 - režija Vida Ognjenović

уреди

Kritika Petar Volk, Ilustrovana politika, 9. Jul 1994.:

...U interpretaciji Nataše Čuljković, ona se tek na trenutke otkriva pojedinim pokretom kada hvata odlomke Džonovih (Svetozar Cvetković) razgovora sa ženom. Gotovo skrupulozno sakriva svoju ljubomoru koja se preobražava u paklenu mržnju i optužbe da je profesor nesposoban za nastavu i da je čak pokušao da je siluje. Čuljkovićeva hladnokrvno sve to saopštava svom profesoru kao nešto logično, istinito, prirodno, što podržava cela grupa studenata koja stoji iza nje. Ova mlada glumica, vidno darovita, snažne unutrašnje ekspresivnosti, nije do sada imala priliku da na ovaj način ostvari jedan celovit i upravo mametovski lik. Njeno tumačenje je precizno, sigurno, pa su spolja vidljivi tek odsjaji uzburkanih pakleno izmešanih strasti u njenom biću...

Kritika Vladimir Stamenković, list NIN, 1994.:

Ocena:Mala, nepretenciozna predstava, koja gledaocima pruža dva sata civilizovane zabave. Kod nas, u režiji Vide Ognjenović „Oleana“ pruža građu za šarmantnu scensku igru iz svakodnevnog života...U suštini Vida Ognjenović usmerava svoj rad na pomaganje glumcima da uobliče što živopisnije likove, da se na sceni oštro sukobe Kerol (Nataša Čuljković), kapriciozna, frustrirana studentkinja, čija je autopercepcija iz korena poremećena i Džon (Svetozar Cvetković), ekscentričan, teatralan, smušen profesor, koji je unapred osuđen na poraz zato što je emocionalno neprilagođen svetu...

Napomene

уреди
  1. ^ Miloš Čuljković je 1998. godine nastradao u saobraćajnoj nesreći.
  2. ^ Prvo ostvarenje na filmu ulogom Verine ćerke, reditelja Dragoslava Ilića, u kojem su joj partneri bili zvezde jugoslovenskog filma Božidarka Frajt kao majka i Voja Mirić kao otac.
  3. ^ Prva glumica iz druge jugoslovenske republike koja je posle 18 godina dobila glavnu ulogu na televiziji Skoplje.
  4. ^ U decembru 1994. godine predstava je probila kulturni embargo gostovanjem u Vankuveru i Torontu, a kasnije u Mariboru i Londonu.
  1. ^ Ć., S. (8. 12. 2021). „Mali prilog istoriji”. Vreme. Приступљено 18. 12. 2021. 
  2. ^ „Igrala je u "Srećnim ljudima", glumu je napustila zbog tragedije: Evo kako danas izgleda!”. Blic. Приступљено 1. 3. 2017. 
  3. ^ „Recom/Političko pozorište u regionu – mali prilog istoriji”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2016. г. Приступљено 23. 01. 2016. 
  4. ^ SEE cult/Dah Teatar na Sardiniji
  5. ^ „Madlenianum”. Da krenemo ispočetka. Приступљено 27. 9. 2021. 

Spoljašnje veze

уреди