Оштећена гликемија наташте у плазми

Оштећена гликемија наташте у плазми (акроним ИФГ; од енг. речи импаиред фастинг глуцосе) је облик предијабетеса у којем иако је ниво шећера у крви наташте константно већи од онога што се сматра нормалним нивоом, није довољно висок да би се могао дијагностиковати као шећерна болест (дијабетес мелитус).[1]

Оштећена гликемија наташте у плазми
СинонимиИмпаиред фастинг глyцемиа, ИФГ
Флуктуација шећера у крви (црвена) и хормона за снижавање шећера (плава) код људи током дана у три оброка. Истакнут је један од ефеката оброка богатог шећером у односу на скроб.
Специјалностиендокринологија

I док неки пацијенти са оштеченом гликемијома наташте у плазми могу имати смањену толеранцију на глукозу, многи од њих имају нормалан одговор на тест оралног оптерећења глукозом. Особе са ИФГ-ом имају 5 — 15 пута већу веројатност да ће развити дијабетес типа 2 од људи који имају нормалн нивом шећера у крви.

Опште информације уреди

 
Дијаграм метаболизма глукозе

Ово предијабетично стање повезано је с отпорношћу на инзулин и повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести, и има нижи ризик од стања означеног као интолеранција на глукозу (акроним ИГТ; од енг. речи импаиред глуцосе толеранце).

Нарушен ниво гликемија наташте у плазми може временом прећи у дијабетес мелитус типа 2 ако се правовремено не дијагностикује и ако пацијент не промени исхрану и начина живота. Након 10 година од прекомерног нивоа ђећера у плазми у 50% случајева постоји ризик од преласка овог стања у шећерну болест.[2][3]

Фактори ризика уреди

У факторе ризика за развој оштећене гликемија наташте у плазми, који ограничавају тело да контролише ново глукозе спадају:[4]

  • Расне разлике — будући да су црнаци или јужноазијски народи старији од 25 година и белци старији од 40 година склони поремећајима у регулацији нивоа глукозе у крви
  • Породична анамнеза шећерне болести типа 2
  • Прекомерна телесна тежина
  • Висок крвни притисак
  • Срчани или мождани удар
  • Гестацијски дијабетес
  • Тешки проблем менталног здравља
  • Злоупотреба пушења и алкохола

Клиничка слика уреди

Клиничком сликом доминирају они исти симптоми као и код интолеранција на глукозу, али се углавном појављују изненада и нису толико интензивни:

  • осећај жеђи али и глади,
  • сува уста,
  • замагљен вид
  • изражен умор и исцрпљеност,
  • учестале инфекције,
  • нагли губитак телесне тежине,
  • честе потребе за мокрењем,
  • губитка мишићне масе,
  • свеопшта ошамућеност.

Дијагноза уреди

Када се код пацијента мерењем установи снижен или повишен ниво шећера у крви то јасно показује да нешто није у реду са метаболизмом угљених хидрата. У том случају потребно је урадити тест оштећене гликемије наташте у плазми.

Овим тестом одређују се вредност шећера у крви 120 минута након узимања оброка и ако је она 11,1 ммол/L или више (у два одвојена испитивања), код испитаника се ради се о шећерној болести. Њиме се утврђује да ли пацијент болује од шећерне болести, трудничког или гестацијског дијабетеса, ниског шећера у крви или смањене толеранције на глукозу.[5][6][7]

Дијагностички критеријуми СЗО за стања хипергликемије и шећерну болест

Стања хипергликемије Гликемија наташте Плазма глукоза у 120 мин ОГТТ-а,[а] ХбА1ц %
Оштећена гликемија наташте у плазми
(ИФГ; импаиред фастинг глуцосе)
6,1 до 6,9 ммол/L
< 7,8 ммол/L
6,0 — 6,4
Интолеранција на глукозу
(ИГТ; импаиред глуцосе толеранце)
< 7,0 ммол/L
≥7.8 и < 11,1 ммол/L
6,0 — 6,4
Шечерна болест
≥ 7,0 ммол/L
≥ 11,1 ммол/L
≥ 6,5
Припрема

Пре извођења теста потребно је да испитаник најмање 10 часова пре тога гладујете и да неколико дана пре тога избегава напорне физичке активности.

Начин извођења ИФГ и резултати

Тест оштећене гликемије наташте у плазми (ИФГ) се изводи ујутру са 75 г глукозе. Најпре се измери јутарња вредност шећера у крви, а након што испитаник попије 75 глукозе са 2 дл воде, мирује 2 часа у ординацији. Након 2 часа, поново се мери шећер и на основу нивоа глукозе у крви може да се утврди дијагноза, па тако:

  • уколико је вредност глукозе у крви мања од 7,8 ммол/л, онда је у питању нормална толеранција на глукозу.
  • ако је вредност глукозе у крви већа од 7,8 ммол/L, онда је пацијент интолерантн на глукозу,
  • ако је вредност глукозе већа од 11,1 ммол/L, пацијент болујете од шећерне болести.

Уколико је утврђено да нисте толерантни на глукозу потребно је да поновите тест након пола године. Такозвани труднчки или гестацијски дијабетес подразумева нетолеранцију на глукозу или појаву шећерне болести први пут у току трудноће.

Превенција уреди

Оштећена гликемија наташте у плазми не захтиева посебан медицински третман, али је у њеној превенцији снижавање нивоа глукозе у крви може спријечити или одгодити развој дијабетеса типа 2. То се можете постићи:[8]

  • правилном и уравнотеженом исхраном,
  • регулацијом сувишне телесне тежине,
  • подизањем нивоа физичке кондиције,
  • престанком пушења и злоупотребе алкохола.

Напомене уреди

  1. ^ Ако плазма глукоза у 120 мин није одређена, стање може указивати и на дијабетес и на ИГТ

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Јанице Тхомпсон, Мелинда Маноре е Јудy Схеесхка, Нутритион а фунцтионал аппроацх, Торонто, Онтариа, Пеарсон Цанада, 2010, пп. 141–144.
  2. ^ Рао СС, Дисраели П, МцГрегор Т. Импаиред глуцосе толеранце анд импаиред фастинг глуцосе. Ам Фам Пхyсициан. 2004 Апр 15;69(8):1961-8.
  3. ^ Ницхолс ГА, Хиллиер ТА, Броwн ЈБ (2007). Прогрессион Фром Неwлy Ацqуиред Импаиред Фастинг Глусосе то Тyпе 2 Диабетес». Диабетес Царе. 30 (2): 228–233. PMID 17259486. . дои:10.2337/дц06-1392.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  4. ^ Маyо Цлиниц Диабетес: Предиабетес. Приступљено: 20.11. 2019.
  5. ^ .Wорлд Хеалтх Организатион. „Дефинитион, диагносис анд цлассифицатион оф диабетес меллитус анд итс цомплицатионс: Репорт оф а WХО Цонсултатион. Парт 1. Диагносис анд цлассифицатион оф диабетес меллитус”. Приступљено 20. 11. 2019. 
  6. ^ „Диагносис анд цлассифицатион оф диабетес меллитус”. Диабетес Царе. 28 Суппл 1: С37—42. 2005. ПМЦ 3632174 . ПМИД 15618111. дои:10.2337/диацаре.28.суппл_1.с37. 
  7. ^ „Импаиред Фастинг Глyцемиа (ИФГ) - Импаиред Фастинг Глуцосе”. 
  8. ^ Ли Г (Децембер 2008). Лифестyле интервентионс редуцед тхе лонг-терм риск оф диабетес ин адултс wитх импаиред глуцосе толеранце. Евиденце-Басед Медицине. 13 (6): 173. . ПМИД 19043031. дои:10.1136/ебм.13.6.173.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

Спољашње везе уреди

Класификација


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).