Википедија

Повратни тифус

Повратни тифус или повратна грозница (фебрис рецурренс, тyпхус рецурренс, тицк февер)), је акутна инфективна болест са карактеристичним клиничким током и посебним начином преношења. Узрокује је неколико врста спирохета из рода Боррелиа (звана и Обермеиер’с спириллум).[1] Како болест преносе ваши или крпељима, спада у групу зоонза, или векторских заразних болести.[2][3] [4]

Повратни тифус
СинонимиПовратна грозница
Специјалностиинфектолологија

Клиничка слика се карактерише релапсима или понављајућим фебрилним епизодама (којих може бити 2—10) у трајању од 3 до 5 дана које су одвојене побољшањем општег стања или периодом привидног опоравка. Успешно се лечи антибиотицима и симптоматском терапијом.[5]

Називи

уреди

Иако је израз повратне грознице најадекватнији, јер се ради о једном оболајењу из групе грозница, номенклатура није јединствена, па се за ову групу обољења користе различити називи: повратни тифус — европска повратна грозница — повратна грозница — повратница — тифус глади — тифоидна грозница — рекурентна грозница — грозница глади — крпељска грозница — крпељски рекуренс.

Историја

уреди

Повратни тифус, тифоидну или повратну грозницу, (фебрис реццуренс) први је описао ирски лекар, Џон Рути Јохн Руттy 1697–1775), а његовог узрочника, спиралну бактерију из рода Борелија (Боррелиа) први је изоловао 1868. године Ото Обермајер (Отто Хуго Франз Обермеиер 1843–1873) [6][7]

Епидемиологија

уреди
 
Ваш — преносилац вашљивог рекуренса
 
Крпељ — преносилац крпељског рекуренса

Епидемиолошки се разликују дв велике групе повратног тифуса, и то оне чији је преносилац ваш и оне које преносе крпељи.[8][9]

Повратни тифус који преноси ваш

Повратни тифус који преноси ваш ендемски се јавља само у неким деловима Африке и јужне Америке. Извор инфекције је човек. Ваши се инфицирају сишући крв болесника за време фебрилног атаке. У органима за варење вашију узрочници се размножавају и након седам дана, хемолимфа је преплављена борелијама.[10]

Чешањем и гњечењем вашијуи, утрљају се узрочниеи у ледирану кожу, слузокожу и коњунктиве ока. Да би дошло до инфекције, неопходно је згњечити ваш, за шта је потребан и висок ниво вашљивости, као и постојање микролезија коже (најчешће грубим чешањем). Интерхумани пренос (са човека) је немогућ.

Повратни тифус који преноси крпељ

Повратни тифус који преноси крпељи, познат и као крпељски рекуренс, ендемски се јаваља у Америци, Африци, Азији и Еуропи. Крпељски рекуренс се преноси разним врстама крпеља, који су се инфицира сишући крв инфицираног глодара. Узрочник прво доспева у дигестивни тракт крпеља а онда у његову хемолимфу а из ње у пљувачне жлезде и оваријум. Узрочник крпелског рекуренса се преноси на човека уједом крпеља.[11] Трансоваријалним путем, узрочник се дуго одржава у крпељима. Код крпељског рекуренса је, према томе, поред глодара, извор инфекције крпељ и човек.[12]

Крпељски рекуренс је сезонска болест, када је максимална инфестација крпељима у природном окружењу, за разлику од вашљивог облика болести, који је зимскопролећног периода.[13]

Етиологија и патогенеза

уреди

Повратна гроуница је назив који се примјењује за клинички сличне али етиолошки различите рекурентне грозница. Артроподни вектори могу бити меки крпељи из рода Орнитходорос или телесна ваш, што зависи од географске локацији[14][15].[9]

Микробиологија

Борелије су нежни, филаментозни микроорганизми, 8 до 30 м дуги, ушиљених крајева с 4 до 10 великих, неправилних завоја. Појављују се у крви за време фебрилног периода и могу се наћи у унутарашњим органима, најчешће у слезени и мозгу.[16]

Ваш се инфицира сишући крв болесника тком фебрилног стадијума болести. Спирохете се не преносе директно на човека; већ онда када се згњечи ваш, оне улазе кроз оштећену кожу или угризно место.[17]

На крпеље спирохете прелазе са глодара који служе као резервоар болести; људи се инфицирају кад спирохете из пљувачке или екскрета крпеља уђу у кожу приликом убода крпеља.[18]

Описани су и облици конгенитална борелиоза [19][20]

Клиничка слика

уреди

Инкубација болести је од 3 до 11 дана (у просеку 6 дана). Почетак је изненадан са грозницом, иза које настаје висока температура, тахикардија, јака главобоља, повраћање, миалгије и артралгије а доста често и делиријум.

Могућа је појава еритематозног макулозног или петехијалног осипа на трупу и екстремитетима; могу бити присутна и субкоњуктивална крварења, и крварења у кожи и слузокожи, а може се појавити и блага полиморфонуклеарна леукоцитоза.

У каснијем току болести може се појавити жутица, хепатомегалија, спленомегалија, миокардитис и застој срца, нарочито код болести коју преносе ваш. Повишена температура траје 3 до 5 дана, затим нагло пада, што указујући на прекретницу у болести.

Болест траје од 1 до 54 дана (просечно 18 дана).

Болесник је обично без симптома неколико дана до једне недеље или више. Потом може следити релапс, који је у вези са цикличким развојем паразита. Јавља нагли повратак грознице и често артралгија и сви осталих симптоми и знаци који су раније били присутни. Жутица је чешћа за време релапса.

Болест након релапса престаје као и раније, али ако се не лећи може доћи до развоја још 2 до 10 сличних фебрилних епизода у интервалима од 1 до 2 недеље. Тежина сваке сљедеће епизоде је све мања, те коначно долази до опоравка кад се у болесниковом организму развије имунитет.

Компликације

уреди

Компликације укључују побачај, офталмитис, егзацербацију астме и ерyтхема мултиформе. Могућа је појава иритиса или иридоциклитиса и оштећење централног нервног система.

Дијагноза и прогноза

уреди

За дијагнозу говори рекурентна врућица, а потврђује ју налаз спирохета у крви за вријеме фебрилног стадија. Спирохете се могу видјети микроскопирањем у тамном пољу или у размазима или густој капи обојанима по Wригхту или Гиемси (Акридин наранчаста боја за испитивање крви или ткива осјетљивија је од бојања по Wригхту или Гиемси за размазе периферне крви). Будући да се крпељи на човјеку хране ноћу, а убод им је безболан, већина болесника не даје податак о убоду крпеља али могу дати податак о ноћном боравку у спиљама или сеоским објектима. Код болести коју преносе крпељи, након интраперитонеалне ињекције болесникове крви у миша или штакора, након 3 до 5 дана се у крви добивеној из репа животиње могу наћи спирохете у великом броју.

Диференцијална дијагноза

уреди

Диференцијална дијагноза укључује:

Профилакса

уреди

Инфекције које преносе крпељи је тешко спречити јер су мере за контролу крпеља често неадекватне. Од помоћи могу бити репеленти који садрже диетилтолуамид за кожу, односно перметрин за одјећу.

Терапија

уреди

Код грознице коју преносе крпељи, дају се:[21]

Антибиотици

Тетрациклин или еритромицин 500 мг на уста сваких 6 х кроз 5 до 10 дана. Једнократна перорална доза од 500 мг било којег од ова два лека, доводи до излечења грознице коју преносе ваши.[22]

Доксициклин 100 мг перорално два пута на дан, током 5 до 10 дана, такође је делотворан.

Еритромицин естолат 40 мг/кг/дан , подељено у 2 до 3 дозе, даје се деци испод 8 година.

Кад повраћање или тежина болести која онемогућава пероралну примену, може се дати тетрациклин 500 мг у инфузији 100 или 500 мЛ физиолошког раствора, једном или два пута на дан (за децу изнад 8 година, 25 до 50 мг/кг/дан, подељено у 4 дозе)

Терапију треба започети рано, још за време фебрилног стадијума или током афебрилног стадијума али никако при крају фебрилног стадија, због опасности од Јарисцх-Херxхеимерове реакције, која је понекад смртоносна код болести коју преносе ваши. Особље и опрема требају бити спремни за случај да током лечења наступи ова реакција. Тежина Јарисцх-Херxхеимерове реакције код повратне грознице коју преносе крпељи, може бити смањена применом парацетамола 650 мг перорално 2 х прије и 2 х након прве дозе тетрациклина или еритромицина.

Симптоматска терапија

Дехидрацију и неравнотежу електролита треба кориговати инфузијама.

За олакшање тешке главобоље може се употријебити кодеин 30 до 60 мг ПО сваких 4 до 6 х.

Мучнину и повраћање треба лечити дименхидринатом 50 до 100 мг перорално (или 50 мг ИМ) сваких 4 х или проклорперазином 5 до 10 мг перорално или интрамускуларно 1 до 4 пута/дан.[23]

У случају инсуфицијенције срца индикована је специфична терапија.

Прогноза

уреди

Смртност је углавном од 0 до 5%, може бити значајно већа у врло младих, старих, потхрањених или кондиционираних болесника, трудница или за време епидемија болести коју масовно преносе ваши.

Извори

уреди
  1. ^ Сцхwан Т (1996). "Тицкс анд Боррелиа: модел сyстемс фор инвестигатинг патхоген-артхропод интерацтионс". Инфецт Агентс Дис 5 (3): 167–81
  2. ^ Хортон ЈМ. Релапсинг февер цаусед бy боррелиа специес. Ин: Беннетт ЈЕ, Долин Р, Бласер МЈ, едс. Манделл, Доуглас, анд Беннетт'с Принциплес анд Працтице оф Инфецтиоус Дисеасес, Упдатед Едитион. 8тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2015:цхап 242.
  3. ^ Петри WА. Релапсинг февер анд отхер боррелиа инфецтионс. Ин: Голдман L, Сцхафер АИ, едс. Голдман-Цецил Медицине. 25тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016:цхап 322.
  4. ^ ЦДЦ (2015-09-10). „Релапсинг февер хоме | ЦДЦ”. Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  5. ^ „Релапсинг Февер - Инфецтиоус Дисеасес”. Мерцк Мануалс Профессионал Едитион (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  6. ^ Моурсунд WХ. Хисторицал интродуцтион то тхе сyмпосиум он релапсинг февер. Моултон ФР. А Сyмпосиум он Релапсинг Февер ин тхе Америцас. Америцан Ассоциатион фор тхе Адванцемент оф Сциенце. Wасхингтон, DC: 1942. 1-6.
  7. ^ Келлy АЛ, Раффел СЈ, Фисцхер РЈ, Беллингхаусен M, Стевенсон C, Сцхwан ТГ. Фирст исолатион оф тхе релапсинг февер спироцхете, Боррелиа хермсии, фром а доместиц дог. Тицкс Тицк Борне Дис. 2014 Мар. 5 (2):95-9. [Медлине]. [Фулл Теxт].
  8. ^ Краусе ПЈ, Хендрицксон ЈЕ, Стеевес ТК, Фисх D. Блоод трансфусион трансмиссион оф тхе тицк-борне релапсинг февер спироцхете Боррелиа миyамотои ин мице. Трансфусион. 2014 Сеп 23. [Медлине].
  9. ^ а б „Релапсинг Февер: Бацкгроунд, Патхопхyсиологy, Епидемиологy”. 2019-11-09. 
  10. ^ Wyннс ХЛ. Тхе епидемиологy оф релапсинг февер. Моултон ФР. А Сyмпосиум он Релапсинг Февер ин тхе Америцас. Америцан Ассоциатион фор тхе Адванцемент оф Сциенце. Wасхингтон, DC: 1942. 100-5.
  11. ^ Тееглер А, Херзбергер П, Маргос Г, Фингерле V, Краицзy П. Тхе релапсинг февер спироцхете Боррелиа миyамотои ресистс цомплемент-медиатед киллинг бy хуман серум. Тицкс Тицк Борне Дис. 2014 Оцт. 5(6):898-901. [Медлине].
  12. ^ Блевинс СМ, Греенфиелд РА, Бронзе МС. Блоод смеар аналyсис ин бабесиосис, ехрлицхиосис, релапсинг февер, малариа, анд Цхагас дисеасе. Цлеве Цлин Ј Мед. 2008 Јул. 75(7):521-30. [Медлине].
  13. ^ Барбоур АГ, Буникис Ј, Травинскy Б, Хоен АГ, Диук-Wассер МА, Фисх D, ет ал. Ницхе партитионинг оф Боррелиа бургдорфери анд Боррелиа миyамотои ин тхе саме тицк вецтор анд маммалиан ресервоир специес. Ам Ј Троп Мед Хyг. 2009 Дец. 81 (6):1120-31. [Медлине]. [Фулл Теxт].
  14. ^ Цоссон ЈФ, Мицхелет L, Цхотте Ј, Ле Наоур Е, Цоте M, Девиллерс Е, ет ал. Генетиц цхарацтеризатион оф тхе хуман релапсинг февер спироцхете Боррелиа миyамотои ин вецторс анд анимал ресервоирс оф Лyме дисеасе спироцхетес ин Франце. Парасит Вецторс. 2014 Маy 20. 7:233. [Медлине]. [Фулл Теxт].
  15. ^ Барбоур АГ. Мицробиологy, патхогенесис, анд епидемиологy оф релапсинг февер. УпТоДате. Аваилабле ат http://www.uptodate.com/online/content/topic.do?topicKey=tickflea/11713&selectedTitle=2~15&source=search_result#references. Аццессед: Новембер 25, 2008.
  16. ^ Барбоур АГ, Хаyес СФ. Биологy оф Боррелиа специес. Мицробиол Рев. 1986 Дец. 50(4):381-400. [Медлине].
  17. ^ „Боррелиосис (Тицк-Борне Релапсинг Февер)”. ИГенеX (на језику: енглески). 2018-01-11. Приступљено 2021-02-04. 
  18. ^ Дwоркин МС, Сцхwан ТГ, Андерсон ДЕ Јр, Борцхардт СМ. Тицк-борне релапсинг февер. Инфецт Дис Цлин Нортх Ам. 2008 Сеп. 22(3):449-68, виии. [Медлине].
  19. ^ Лесцот, M., Аудиц, С., Роберт, C., Нгуyен, Т. Т., Бланц, Г., Цутлер, С. Ј., ет ал. (2008). Тхе геноме оф Боррелиа рецуррентис, тхе агент оф деадлy лоусе-борне релапсинг февер, ис а деградед субсет оф тицк-борне Боррелиа дуттонии. ПЛоС Генет. 4:е1000185. . дои:10.1371/јоурнал.пген.1000185.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  20. ^ Манзано-Ромáн, Р., Енцинас-Грандес, А., анд Пéрез-Сáнцхез, Р. (2006). Антигенс фром тхе мидгут мембранес оф Орнитходорос ерратицус индуце летхал анти-тицк иммуне респонсес ин пигс анд мице. Вет. Параситол. 135, 65–79. . дои:10.1016/ј.ветпар.2005.08.004.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  21. ^ „Релапсинг февер: МедлинеПлус Медицал Енцyцлопедиа”. медлинеплус.гов (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  22. ^ Гуерриер Г, Дохертy Т. Цомпарисон оф антибиотиц регименс фор треатинг лоусе-борне релапсинг февер: а мета-аналyсис. Транс Р Соц Троп Мед Хyг 2011; 105:483.
  23. ^ Хасин Т, Давидовитцх Н, Цохен Р, ет ал. Постеxпосуре треатмент wитх доxyцyцлине фор тхе превентион оф тицк-борне релапсинг февер. Н Енгл Ј Мед 2006; 355:148.

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Povratni_tifus&oldid=27448281”