Тимоти Лири

Timoti Francis Liri (engl. Timothy Leary; рођен у Спрингфилду, Масачусетс, 22. октобра 1920, преминуо на Беверли Хилсу 31. маја 1996) је био доктор психологије, шеф катедре на Харвардском универзитету, популарни амерички писац, дизајнер рачунарског софтвера, контракултурна икона 1960-их година у САД и најпознатији заговорник истраживања и употребе психоделичних дрога.

Timoti Francis Liri
Dr Timoti Liri
Лични подаци
Датум рођења	(1920-10-22)22. октобар 1920.
Место рођења	Springfild, SAD
Датум смрти	31. мај 1996.(1996-05-31) (75 год.)
Место смрти	Beverli Hils, SAD
Образовање	Washington State University, Универзитет Калифорније у Берклију, Универзитет Алабаме

Академска каријера

Диплому из психологије је стекао на Универзитету Алабаме 1943. Магистрирао је на Универзитету државе Вашингтон 1946. Докторат из психологије је стекао на Берклију 1950. Био је помоћни професор на Берклију од 1950. до 1955, директор психијатријских истраживања Кајзер фондације од 1955. до 1958. и професор психологије на Харварду од 1959. до 1963.

У периоду успона његове каријере 1955. његова прва жена Мериен извршава самоубиство, остављајући га као самохраног оца са сином и ћерком. Говорећи касније о том периоду живота, себе описује на следећи начин: “Тимоти Лири, анонимни институционални запослени који вози на посао свако јутро у дугачкој колони аутомобила и вози кући свако вече и пије мартини, као неколико милиона добростојећих либерала, интелектуалних робота, другар.”

Психоделична искуства и истраживања

Лета 1960. др. Тимоти Лири са својим колегом Антони Русоом путује у Мексико, где први пут проба псилоцибинске гљиве. То искуство тако драстично мења његов живот да он 1965. изјављује да је “научио више о мозгу и његовим могућностима за пет сати после узимања гљива него за претходних петнаест година студија и истраживања из психологије”.

По повратку на Харвард, са својим сарадницима Ралфом Мецнером и Ричардом Алпертом (касније познатији као Рам Дас), започиње истраживачки програм под називом Харвардски псилоцибин пројекат, радећи истраживања о учинцима псилоцибина, а касније и ЛСД-а, на студентима.

Лири наглашава да ЛСД, када је исправно коришћен и дозиран, узет од добро припремљене особе у правој средини и уз надгледање професионалца, може променити понашање особе у добром смеру. Његова истраживања нису изазвала ниједно убиство, самоубиство, психозу нити лоше искуство. Циљеви Лиријевих истраживања су укључивали проналажење начина за лечење алкохолизма и поправљање окорелих криминалаца. Многи учесници његових истраживања извештавају о мистичним и духовним искуствима за која тврде да су им трајно променила живот на боље.

Др. Лири заговара терапеутску употребу ЛСД-а, због духовних квалитета који се остварују његовим узимањем. Био је водитељ многих кампања за употребу и истраживање психоделичних дрога. У својству признатог стручњака за људску психу (био је доктор психологије на Харварду) Тимоти Лири је препоручивао људима ЛСД као један од начина за духовни напредак. Говорио је како у човековом мозгу има још много неистражених предела који се могу открити узимањем "витамина коре мозга", како је он називао ЛСД.

1963. године притисак јавног мнјења доводи до суспензије истраживања а Лири и Алперт бивају отпуштени са Харварда. Разлог томе је што су многе колеге са ненаклоношћу гледале на њихова истраживања а многи родитељи су се жалили управи универзитета због дељења халуциногена њиховој деци. Упркос томе, истраживачи су наставили свој рад без академске заштите.

1964. Тимоти Лири, Ралф Мецнер и Ричард Алперт издају књигу Психоделично искуство, засновану на будистичкој филозофији и Тибетанској књизи мртвих. О психоделичном искуству кажу да је пут у нове области свести. Као карактеристичне одлике тог искуства наводе трансцендентност вербалног концепта, просторно временске димензије и идентитета односно ега. До психоделичног искуства се може доћи на више начина, путем: јога вежби, дисциплиноване медитације, осећајне депривације, религиозне или уметничке екстазе, спонтано и уживањем психоделичних дрога као сто су ЛСД, псилоцибин, мескалин, ДМТ, итд.

Насловна страна Лиријеве плоче "Турн он, туне ин, дроп оут"

19. септембра 1966. Тимоти Лири оснива Лигу за духовну обнову, религију у којој је ЛСД света реликвија, трудећи се да легализује ЛСД на основу “слободе вероисповести” као аргумента. Крајем 1966. и почетком 1967. Лири прави турнеју по универзитетским кампусима ширећи психоделично јеванђеље путем мултимедијалног перформанса названог Смрт Ума (енгл. the Death of the Mind које требало да буде уметнички израз ЛСД искуства. Заинтересованима је говорио да је Лига за духовну обнову ограничена на 360 чланова и да је чланство попуњено па их је охрабривао да оснују сопствену психоделичну религију. 1967. објављује памфлет "Започни сопствену религију".

Касних шездесетих, Лири се сели у Калифорнију где се 1967. жени својом трећом женом Розмари Вудруф и прави свадбу на којој су све званице биле на есиду.

1960-тих је постао контракултурна икона због својих ставова о слободној употреби ЛСД-а. Тимоти Лири је 14. јануара 1967. говорио пред 30.00. људи на хипи окупљању у Голден Гејт Парку у Сан Франциску и тада је лансирао своју чувену фразу Turn on, tune in, drop out, која му је једног дана дошла док се туширао. Фраза је непреводива како на наш језик тако и на књижевни енглески. Вероватно значи нешто попут: “Откачи, прикључи се, изађи из колотечине”.

Проблеми са законом

Децембра 1965. приликом преласка границе САД-а и Мексика колима, његовој ћерци је нађена марихуана. Пошто је преузео одговорност за илегалну супстанцу, Лири је осуђен за поседовање на основу Закона о забрани марихуане (Marijuana Tax Act) на 30 година затвора. Убрзно након, улаже жалбу суду, тврдећи да је закон противуставан јер крши Пети амандман. Врховни суд је пресудио да закон јесте неуставан и Тимоти Лири је ослобођен.

1970. је Лири поново осуђен на десет година затвора због поседовања два опушка марихуане (он је тврдио да му их је подвалио полицајац који га је хапсио). Када је Лири стигао у затвор, дат му је психолошки тест који је служио да би распоредио новопридошле на одговарајуће послове. Обзиром да је многе такве тестове и сам правио, Лири га је попунио на тај начин да изгледа да је веома конвенционална и обична особа са великим интересом за баштованством. Лири је на основу тога распоређен као баштован у слабије обезбеђеном делу затвора. Убрзо након тога је побегао остављајући ругајућу поруку управи затвора. Заједно са женом Розмери је некако је успео да се прошверцује до Алжира. 1971. заједно беже за Швајцарску.

Хапшење Тимоти Лирија 1972. године

1972. Никсонова администрација је убедила швајцарску владу да ухапси Тимоти Лирија. Швајцарска га је затворила на месец дана, али су одбили да га изруче у САД.

Исте године се Тимоти и Розмери разводе. После кратке епизоде са хероинском зависношћу, Лири упознаје францускињу Жоану са којом се после две недеље жени у псеудо-окултној церемонији у хотелу. Путовали су до Беча, затим Бејрута и напослетку 1973. до Кабула у Авганистану. Иако Авганистан нема потписан споразум о изручивању са САД, Лири је ухапшен у авиону Американ ерлајнса пре него што је слетео на аеродром.

На преседању у Уједињеном краљевству на путу за САД, он је затражио политички азил од Њеног Краљевског Величанства али без успеха. У САД, за кауцију му је тражено 5 милиона долара, што је била највећа кауција у америчкој историји до тада. Судија је нагласио да “ако му омогућимо да се креће слободно, он ће јавно говорити и ширити његове идеје.” Председник Ричард Никсон га је назвао “најопаснијим човеком у Америци”.

Суочавајући се са 95 година затвора, Лири је почео да сарађује са ФБИ-ом, и ускоро су радикалне левичарске групе из подземља схватиле да је постао доушник, откривајући пријатеље и помагаче у замену за смањење казне. Лири је касније тврдио да нико никада није гоњен на основу било које информације коју је он дао ФБИ-у.

За време боравка у затвору Лири је остао плодан писац, издајући неколико књига научно фантастичне тематике. Старсеед (1973), Неурологиц (1973) и Терра II: А Wаy Оут (1974). Тера II је први детаљан предлог за свемирску колонизацију.

Излазак из затвора

Лири је ослобођен из затвора 21. априла 1976. Поново покушава да се врати у академске кругове али одбијају његову апликацију. У том периоду се одаје алкохолизму и настају свађе са Жоаном. После селидбе у Сан Дијего, оставља Жоану која је трудна и оптужује је да дете није његово (одбио је да ради тест очинства).

1978. жени филмску продуценткињу Барбару Блум и подиже њеног малог сина као свог.

Током 1980-их живи на високој нози, а његова бурна прошлост га чини пожељним гостом на елитним забавама где се дружи са престижним интелектуалцима. Дрогу је наставио да узима приватно и престаје да у јавности шири култ психоделика. Уместо тога, у јавности говори о о потреби колонизације свемира. У домен интересовања почињу да му улазе рачунари, интернет и виртуелна стварност.

1989. Лиријева најстарија ћерка, Сузана, извршава самоубиство после година менталне нестабилности.

После развода са Барбаром 1992. Лири почиње да се дружи са доста млађим уметнички настројеним особама. Повремено је излазио на рејвове и на алтернативне рок концерте, укључујући и незаборавно искуство шутке на концерту Смасхинг Пумпкинс-а. Настојећи да живи као омладинац у својим седамдесетим годинама, Лири је све слабије јео и све више користио кокаин и разне пилуле. То је кулминирало његовим предозирањем крајем 1993.

После изласка из болнице је наставио да жестоко пије и полако је почео да постаје сенилан. Последњи пут је ухапшен са девојком Ејлин Гети због недозвољеног пушења цигарета на аеродрому Аустин.

Смрт Тимоти Лирија

Почетком 1995. је сазнао да болује од неизлечивог рака простате. Почиње да пише нацрт књиге Дизајн за умирање која би требало људима да покаже нову перспективу смрти и умирања. “Најважнија ствар коју треба да урадиш у животу је да умреш”, ведро је говорио Тимоти Лири, чекајући смрт са истим одушевљењем са којим је дочекивао и остале изазове у животу.

У последњим месецима живота су га посетили многи стари пријатељи и поштоваоци његовог лика и дела. До последњих дана живота Лири је давао многе интервјуе поводом своје нове филозофије о дочекивању смрти.

Годинама пре смрти је планирао да његово тело заледе али се у последњем тренутку одлучио да га кремирају и поделе међу пријатељима и породицом. У последњим тренуцима живота је узео позамашну дозу ЛСД-а (као Олдоз Хаксли).

Смрт Тимоти Лирија је видео документована на његов захтев, бележећи његове последње речи заувек (видео није јавно објављен али ће бити укључен у документарац који се тренутно снима). У јеку коначног помрачења свести, рекао је “Што да не? (Wхy нот)” и то је непрекидно понављао до смрти различитом интонацијом. Последња реч му је била “прелепо (беаутифул)”, упућена његовом сину Заку.

Преминуо је на Беверли Хилсу 31. маја 1996. у 76-ој години живота. Седам грама пепела Тимоти Лирија је послато ракетом да буде сахрањено у свемиру. Ракета Пегазус је узлетела 9. фебруара 1997.

Дела

• "Тхе Интерперсонал Диагносис оф Персоналитy", Тимоти Лири, 1957.
• "Тхе Псyцхеделиц Еxпериенце", Тимоти Лири, Ралф Мецнер и Ричард Алперт, 1964.
• "Псyцхеделиц Праyерс & Отхер Медитатионс", Тимоти Лири, 1966.
• "Старт Yоур Оwн Религион", Тимоти Лири, 1967.
• "Тхе Политицс оф Ецстасy", Тимоти Лири, 1968.
• "Хигх Приест", Тимоти Лири, 1968.
• "Цонфессионс оф а Хопе Фиенд", Тимоти Лири, 1973.
• "Wхат Доес WоМан Wант?", Тимоти Лири, 1976.
• "Тхе Периодиц Табле оф Еволутион", Тимоти Лири, 1977.
• "Еxо-Псyцхологy", Тимоти Лири, 1977.
• "Цхангинг Мy Минд Амонг Отхерс", Тимоти Лири, 1982.
• "Фласхбацкс", Тимоти Лири, 1983.
• "Инфо-Псyцхологy", Тимоти Лири, 1987.
• "Цханге Yоур Браин", Тимоти Лири, 1988.
• "Yоур Браин ис Год", Тимоти Лири, 1988.
• "Гаме оф Лифе", Тимоти Лири, 1989.
• "Цхаос анд Цyбер Цултуре", Тимоти Лири, Мајкл Хоровиц и Вики Маршал, 1994.
• "Интеллигенце Агентс", Тимоти Лири, 1996.
• "Десигн фор Дyинг", Тимоти Лири, 1997.

Утицаји

• Књига Психоделично искуство је утицала на песму Џона Ленона "Томорроw Невер Кноwс" на албуму Револвер од Беатлес-а.
• Лири је такође био присутан када је Ленон са женом Јоко Оно снимао “Гиве Пеаце А Цханце” током једног од њихових борављења у кревету у Монтреалу. Тимоти у тој песми пева рефрен.

Тимоти и пријатељи снимају Гиве Пеаце А Цханце

• Тоол користи семпл Лиријевог говора "Тхинк фор yоурселф - qуестион аутхоритy" као интро за верзију песму „Тхирд Еyе” која се појављује на албуму „Саливал“.
• Психоделични тренс састав Инфецтед Мусхроом у песми користи звучни клип на ком Тимоти Лири говори "Туне ин, турн он, анд дроп оут".
• Лири се појављује као отац у споту Суицидал Тенденциес "Поссессед то Скате".
• Помиње се у песми "Тхе Сеекер" од Тхе Wхо: "I аскед Боббy Дyлан, I аскед Тхе Беатлес/I аскед Тимотхy Леарy, бут хе цоулдн'т хелп ме еитхер."
• Тиамат су по Лирију назвали песму "Фоур Леарy Бисцуитс" на албуму "А Деепер Кинд оф Слумбер".
• Лири се такође спомиње у мјузиклу Коса (Хаир) у две песме Манцхестер, Енгланд и Тхе Флесх Фаилурес.
• Састав Тхе Магнетиц Фиелдс у песми "Тецхницал (Yоу'ре Со)" га такође помиње "Yоу данце лике а Хинду деитy/Бест фриендс wитх Тимотхy Леарy".
• О њему се говори у "Легенд оф а Минд" од Тхе Моодy Блуес.
• Његов говор се чује у песми "Лефт Хандсхаке" од Скиннy Пуппy. Исти говор је коришћен у песми "Фиxед" од Нине Инцх Наилс.
• Фраза "турн он, туне ин, дроп оут" се појављује у Гил Сцотовој песми "Тхе Револутион wилл нот бе телевисед".
• Песма "Тимотхy Леарy" се појављује 1995. на албуму "Неверморе" истоименог метал бенда Неверморе, говори о његовом прогону од стране власти. Њихов следећи албум се зове "Тхе Политицс оф Ецстасy" по књизи Тимоти Лирија из 1968.
• Хардцоре/пунк бенд из Јужне Африке се зове "тимотхyлеарyисинноцент".

Спољашње везе

• Превод књиге Психоделично искуство од Тимоти Лирија
• Тимоти Лири видео и аудио