Универзитет у Кејптауну

универзитет у Кејптауну, Јужноафричка Република

Универзитет у Кејптауну (УЦТ) јавни је истраживачки универзитет који се налази у Кејптауну у провинцији Западни Кејп у Јужној Африци. УЦТ је основан 1829. године као Јужноафрички колеџ, што га чини најстаријим високошколским институтом у Јужној Африци.[4] Што се тиче статуса пуног универзитета, то је најстарији универзитет у Јужној Африци и најстарији постојећи универзитет у Субсахарској Африци, заједно са Стеленбош универзитетом који је пуни универзитетски статус добио истог дана 1918. године.

Универзитет у Кејптауну
Университеит ван Каапстад
иYунивеситхи yасеКапа
Цоат оф армс оф тхе Университy оф Цапе Тоwн
Бивша именаЈужноафрички колеџ
МотоСпес Бона
ТипЈавни
Оснивање1. октобар 1829. год.; пре 194 године (1829-10-01)
ЕндаументЗАР 11,8 милијарди [1]
КанцеларПрешос Молој-Мотсепе
ПотканцеларМамокгети Факенг
Академско особље1.208[2]
Административно
особље

3.179
Број студената28.703[3]
Преддипломци17.217[3]
Постдипломци10.511[3]
ЛокацијаКејптаун, Западни Кејп, Јужна Африка
33° 57′ 27″ С 18° 27′ 38″ Е / 33.95750° Ј; 18.46056° И / -33.95750; 18.46056
Кампус4 предградска и 2 урбана кампуса
БојеСветло плава, тамно плава, црна и бела        
Атлетски надимакАјкејс
МаскотаТигар
АфилијацијеААУ, АЦУ, ЦХЕЦ, ХЕСА, ИАРУ, ИАУ, WУН
Веб-сајтwww.uct.ac.za

Иако је УЦТ основан приватним актом парламента 1918. године, Статут Универзитета у Кејптауну (објављен 2002. у контексту Закона о високом образовању) утврђује његову структуру, улоге и поставља канцелара - тренутно др. Прешос Молој-Мотсепе - као номинални лидер, док стварни лидерски ауторитет представља вицеканцелар, тренутно проф. Мамокгети Факенг, који је одговоран Универзитетском савету. УЦТ се састоји од 57 департмана организованих на 6 факултета и једног мултидисциплинарног центра за развој високог образовања. Универзитет има у опсегу 29000 до 30000 студената либералних уметности, чистих наука и професионалних смерова у распону од дипломског звања (НQФ 7) до нивоа докторских студија (НQФ 10).[5] Вибрантна студентска заједница која се састоји од преко 100 друштава и клубова опслужује различите интересе као што су религија, политика, култура, досези у заједници и спорт, истакнуто се појављујући у националним лигама попут, али не ограничено на, Варсити куп. Историјско (и текуће) академско, спортско и политичко ривалство између УЦТ-а и Стеленбош универзитета произвело је надимак „Икејс“. УЦТ се простире на шест кампуса у кејптаунским предграђима Рондебош, Хајдинг, Опсерваторија, Мовбрај и V&А Вотерфронт. Настава се одвија искључиво на енглеском језику.

УЦТ је најбоље рангирани афрички универзитет на КС Светској универзитетској ранг листи, Тајмсовом рангирању светских високообразонвних универзитета и Академској ранг листи светских универзитета, а његови трговински, правни и медицински факултети непрестано се сврставају међу сто најбољих на међународном нивоу. УЦТ је једини афрички члан Глобалног форума универзитетских лидера (ГУЛФ), у оквиру Светског економског форума, који чини 26 водећих светских универзитета.[6] Пет алумнија, чланова особља и истраживача повезаних са УЦТ-ом освојило је Нобелову награду. Према подацима из марта 2020, 35 чланова особља УЦТ-а су НРФ истраживачи са оценом А (чине 30% националног тотала),[7] а 88 чланова особља су припадници Академије наука Јужне Африке.[8]

Историја

уреди

Рана историја

уреди
 
Поглед на горњи кампус у Грут Шуру на обронцима Ђавољег врха, где се универзитет преселио 1928. године.

Универзитет у Кејптауну је основан 1829. године као Јужноафрички колеџ, средња школа за дечаке. Колеџ је имао мали сегмент терцијарног образовања, уведен 1874. године,[9] који је знатно порастао након 1880. године, када су откриће злата и дијаманата на северу - и последична потражња за рударским кадровима - дали финансијски подстицај неопходан за раст. Колеџ се развио у пуноправни универзитет током периода 1880. до 1900. године, захваљујући повећаном финансирању из приватних извора и владе.

Током ових година, колеџ је изградио своје прве наменске научне лабораторије и покренуо одељења за минералогију и геологију, како би удовољио потребама за квалификованим кадром у дијамантској и златно-рударској индустрији у настанку. Грб УЦТ-а дизајнирао је 1859. године Чарлс Дејвидсон Бел, генерални геодет Кејп колоније у то време. Бел је био изврсни уметник који је такође дизајнирао медаље и троугласти печат Рта. Још један кључни развој током овог периода био је пријем жена. Године 1886, професор хемије Пол Даниел Хан убедио је веће да пробно прими четири жене у свој курс хемије. Захваљујући изузетном стандарду рада студенткиња, колеџ је одлучио да трајно прими женске студенте у част дијамантског јубилеја краљице Викторије 1887. године.

Апартхејдска ера

уреди

Осим што се у деценијама које су уследиле успоставио као водећи универзитет за истраживање и наставу, УЦТ је током периода од 1960. до 1990. године стекао и надимак „Москва на брду”, због своје упорне опозиције апартхејду, посебно у високом образовању.[10]

Универзитет је примио своју прву малу групу црначких студената током 1920-их. Број ученика црнаца остао је релативно низак све до 1980-их и 90-их, када се институција, пратећи и подржавајући знаке промена у земљи, обавезала на намерни и планирани процес унутрашње трансформације. Од 1980-их до почетка 1990-их, број црнаца који су уписани на универзитет порастао је за 35 процената. До 2004. године, готово половина од 20.000 студената универзитета била је црначка, а нешто мање од половине студентског тела било је женског пола. Данас се универзитет може похвалити једним од најразноврснијих кампуса у Јужној Африци.[11]

Постапартхејдска ера

уреди

Роудс мора пасти (стилизовано под називом #RhodesMustFall) био је протестни покрет који је започео 9. марта 2015. године, првобитно усмерен против статуе на Универзитету у Кејптауну (УЦТ) која обележава Сесила Роудса. Кампања за уклањање статуе привукла је глобалну пажњу[12][13] и довела је до ширег покрета за „деколонизацију” образовања широм Јужне Африке.[13][14] Дана 9. априла 2015. године, након гласања Савета УЦТ-а претходне ноћи, статуа је уклоњена.

#FeesMustFall је био студентски протестни покрет[15] који је вероватно био индиректно инспирисан покретом Роудс мора пасти. Формално је започео на Универзитету Витвотерсранду и проширио се на УЦТ и Роудс универзитет, а затим и на остале јужноафричке универзитете. Позвало се на аболицију повећања школарине за академску 2016. годину. Појавили су се различити захтеви попут укидања школарина и деколонизације високог образовања, што је довело до значајних промена на јужноафричким државним универзитетима.[16] На УЦТ-у, Сенат је започео широко распрострањен процес реформе курикулума, а универзитет је започео поступак преименовања зграда у кампусу (најзначајнији пример је био када је Џејмесонова дворана преименована у Сара Бартман дворана 2019).

У септембру 2019. године студенткиња филма и медија Ујинене Мрветјана је нестала. Након што су заједница и полиција започели потрагу, њено тело је откривено у Кејптауну, а Лујанда Бота је ухапшен и осуђен због силовања и убиства.[17] Њена смрт, као и силовање и смрт других жена, изазвали су широко јавно негодовање које је довело до затварања кампуса[18] и протеста на кампусу, у предграђу Парламента у Кејптаунском ЦБД-у и у кампусима широм Јужне Африке. Након тога, председник Рамафоса је најавио[19] реформе попут оштријих казни за сексуалне преступнике и јавног објављивања Националног регистра за сексуалне преступнике ради сузбијања сексуалног и физичког насиља над женама и децом.[20] Штавише, основана је Фондација Ујинене Мрветјана и створен је посебан фонд у њено име за стипендирање студенткиња на Хуманистичком факултету.[21]

У марту 2020. године УЦТ је отворио Институт за неуронауку у болници Груте Шор у сарадњи са провинцијском владом Западног Рта, првим наменски међу- и интердисциплинарни центар за проучавање и развој третмана неуролошких и менталних поремећаја у Африци.[22]

Референце

уреди
  1. ^ Аннуал Репорт фор 2017 (ПДФ). Университy оф Цапе Тоwн. стр. 127. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 04. 2019. г. Приступљено 1. 9. 2018. 
  2. ^ Аннуал Репорт фор 2017 (ПДФ). Университy оф Цапе Тоwн. стр. 60. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 04. 2019. г. Приступљено 1. 9. 2018. 
  3. ^ а б в Аннуал Репорт фор 2017 (ПДФ). Университy оф Цапе Тоwн. стр. 55. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 04. 2019. г. Приступљено 1. 9. 2018. 
  4. ^ „Соутх Африца'с университиес”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2018. г. Приступљено 29. 09. 2020. 
  5. ^ „ЦХЕ | Цоунцил он Хигхер Едуцатион | Регулаторy бодy фор Хигхер Едуцатион ин Соутх Африца | Едуцатион | Инноватион | Университy | Соутх Африца”. www.цхе.ац.за. Архивирано из оригинала 24. 05. 2020. г. Приступљено 2020-05-25. 
  6. ^ „Глобал Университy Леадерс Форум Мемберс” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 19. 5. 2018. г. Приступљено 18. 5. 2018. 
  7. ^ „НРФ А-ратед”. Университy оф Цапе Тоwн. Архивирано из оригинала 28. 09. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  8. ^ „Ацадемy оф Сциенце оф Соутх Африца мемберс”. Университy оф Цапе Тоwн. Архивирано из оригинала 28. 09. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  9. ^ Канннемеyер, Ј.C. (2012). Ј.M.Цоетзее: А лифе ин wритинг. Мелбоурне: Сцрибе. стр. 77. 
  10. ^ Университy оф Цапе Тоwн. „Хисторy интродуцтион”. www.уцт.ац.за/маин/абоут/хисторy. Архивирано из оригинала 05. 08. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  11. ^ „Маин wебсите оф тхе Университy оф Цапе тоwн”. 
  12. ^ Халл, Мартин. „Тхе сyмболиц статуе дивидинг а Соутх Африцан университy”. ББЦ Неwс. Приступљено 4. 4. 2015. 
  13. ^ а б Хлопхе, Wаданту (1. 4. 2015). „ХЛОПХЕ: Рходес муст фалл еверywхере”. Yале Даилy Неwс. Приступљено 9. 4. 2015. 
  14. ^ Каманзи, Бриан (29. 3. 2015). „"Рходес Муст Фалл" – Децолонисатион Сyмболисм – Wхат ис хаппенинг ат УЦТ, Соутх Африца?”. Тхе Пост Цолониалист. Приступљено 9. 4. 2015. 
  15. ^ „Боок провидес ин-дептх аналyсис оф ФеесМустФалл мовемент”. Талк 702. Приступљено 21. 3. 2020. 
  16. ^ „Ан аналyсис оф тхе ФеесМустФалл Мовемент ат Соутх Африцан университиес” (ПДФ). ЦСВР. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 04. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2019. 
  17. ^ Нкањени, Унатхи (9. 9. 2019). „Фиве Схоцкинг Ревелатионс ин Уyинене Мрwетyана'с Мурдер Цасе”. Тимес Ливе. Приступљено 21. 3. 2020. 
  18. ^ „Ацадемиц цлассес анд тестс суспендед фор 5 анд 6 Септембер”. Университy оф Цапе Тоwн Неwс. 4. 9. 2019. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2020. 
  19. ^ „Пресидент цаллс фор а Јоинт Ситтинг оф Парлиамент он Гендер-Басед Виоленце”. Тхе Пресиденцy оф Соутх Африца. 17. 9. 2019. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2020. 
  20. ^ Бротхwелл, Рyан (7. 3. 2020). „Неw лаwс аим то интродуце харсхер пунисхментс фор цриминалс ин Соутх Африца”. Бусинесс Тецх. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2020. 
  21. ^ Кубхека, Тхандо (7. 9. 2019). „УЦТ Анноунцес Уyинене Мрwетyана Сцхоларсхип фор Wомен ин Хуманитиес”. Еyе Wитнесс Неwс. Приступљено 21. 3. 2020. 
  22. ^ Јацобс, Кирстен (13. 3. 2020). „УЦТ Опенс Цуттинг-Едге Неуросциенце Институте”. Цапе Тоwн Етц. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2020. 

Спољашње везе

уреди