Википедија

Dželi Beli

Амерички произвођач слаткиша

Kompanija slatkiša Dželi Beli, koja je ranije bila poznata kao Kompanija slatkiša Herman Goelitz i poslastičarska Kompanija Goelitz, proizvodi dželi bins i druge slatkiše.[1] Sedište kompanije je u Ferfildu (Kalifornija) sa drugim postrojenjima za proizvodnju u Nort Čikagu (Ilinois) i distributivnim centrom u Plezant Preriji (Viskonsin). U oktobru 2008. godine, kompanija je otvorila fabriku za proizvodnju površine od 4.645 u Rajongu (Tajland), gde proizvodi poslastice za međunarodno tržište.[2]

Dželi Beli
TipPoslastice
ProizvođačKompanija slatkiša Dželi Beli
Datum osnivanja1898.
Država SAD
SedišteFerfild (Kalifornija),  SAD
Varijantedželi bins, kukuruz bombone, kremaste bombone, gumene bombone, žele bombone, čokoladne poslastice
Veb-sajtwww.jellybelly.com

Istorija uredi

1866–1913 uredi

Gustav Goelitz je došao u Sjedinjene Američke Države 1866. godine, a 1869. godine je pokrenuo biznis poslastičarskih proizvoda Gustav Goeltz u Belvilu (Ilinois).[3] Njegova mlađa braća, Albert i Džordž, su se preselila u Ameriku i ubrzo nakon toga su mu se pridružila u poslu. 1898. godine je kompanija počela sa proizvodnjom slatkih kremastih bombona, koje se još zovu slatki krem i krem od maslaca. Kukuruzne bombone, vrsta slatkiša sa slatkim karamelama, je verovatno proizveo Džordž Reniger, zaposlenik Kompanije slatkiša Vunderli u Filadelfiji. Poslastičarska Kompanija Goelitz je bila uspešna u prodaji raznih bombona sa slatkim kremovima, uključujući kukuruzne bombone.[4] [5]1904. godine se kompanija preselila u Čikago, a potom u Nort Čikago 1913. godine.

1913–1980 uredi

Herman Goelitz, Gustavov sin, se preselio na Zapadnu Obalu da bi pokrenuo svoj vlastiti biznis pod nazivom Kompanija slatkiša Herman Goelitz. Kompanija se na kraju otvorila u Ouklandu (Kalifornija) 1924. godine. 1960. godine je kompanija proširila proizvodnju na dželi bins, gumene medvediće i razne žele bombone. Jedan od tih novih proizvoda je bio mali i vrlo ukusan Mini Dželi Bin [proizveden 1965.].[6][7] Unutrašnjost Mini Dželi Bina je imala prirodnu aromu, poboljšanu onda kada je aromatizovana samo spoljna ljuska.

Ronald Regan je prvi probao Mini Dželi Bins 1966. godine. „Tadašnji guverner Kalifornije je prestao da puši godinama pre i okrenuo se pucketavim bombonama kao ... zamenu.[8] ” Regan je napisao Hermanu Roulandu (seniouru) dok je bio guverner, „Došlo je do tačke ... gde teško možemo da započnemo sastanak ili donesemo odluku bez prolaska tegle dželi binsa okolo. Dugujemo vam posebnu meru zahvalnosti što pomažete u nesmetanom odvijanju naše državne uprave.”.[8]

1976. godine je Dejvid Klejn, distributer slatkiša i orašastih plodova, sarađivao sa Hermanom Roulandom, predsednikom Kompanije slatkiša Herman Goelitz, kako bi stvorio dželi bins koristeći prirodni pire. Koristeći koncept Mini Dželi Bina, nastao je dželi bin.[9] Klein je skovao naziv „Dželi Beli” kao počast bluz muzičaru Lidu Beliju i bio je odgovoran za dizajn poznatog zaštitnog znaka proizvoda crvene i žute boje.[10]

Klejn je prodao prve dželi bins 1976. godine u sladoledarnici pod nazivom Foselmansov sladoled u Alhambri (Kalifornija). Prvi ukusi su bili Very Cherry, Tangerine, Lemon, Green Apple, Grape, Licorice, Root Beer i Cream Soda.[11] Ideja Dejvida Klejna je bila „da ih prodajete kao zasebne ukuse umesto raznoraznih pakovanja ...”.[12]

1980–danas uredi

Marinus van Dam, radnik za razvoj proizvoda i menadžer fabrike za kompaniju, je nadgledao razvoj dželi binsa. Do 1980-ih godina su se razvili mnogi ukusi. 1980. godine je Klejn prodao svoje pravo na ime Dželi Beli.[13] „Dejvid Klejn je prodao zaštitni znak Dželi Beli Roulandu za 4,8 miliona dolara, plaćeni u mesečnim ratama preko 20 godina, koje je Klejn podelio sa partnerom.”[12] Zaštitni znak Dželi Beli je registrovan 3. avgusta 1982. godine.[14] Simbol Gdin. Dželi Beli je razvijen 1983. godine. Pre razvoja simbola, Dejvid Klejn je sebe zvao „Gosodin Dželi Beli”.

Nakon što je Ronald Regan postao predsednik 1980. godine, šira javnost je postala svesna njegove sklonosti dželi binsima.[15] Kompanija je dostavljala Roulandu dželi binse tokom njegovog osmogodišnjeg predsedništva.[16] Predsednik Rouland podseća: „Bili smo toliko oduševljeni izveštajima za štampu da je predsednik Rouland dao tegle dželi binsa posetiocima.”[15] (Regan je, međutim, „počeo da favorizuje M&M kao zvanične Vajt Haus bombone tokom njegove osme i poslednje godine na funkciji.“)[17] Regan im je stvorio prvi dželi bins u svemiru, šaljući ih na Spejs Šatl Čelendžer 1983. godine tokom misije STS-7, iznenadivši astronaute.[18]

Kompanija se 2001. godine preimenovala kao Kompanija slatkiša Dželi Beli.[9]

Proizvodi uredi

Dželi Bins uredi

Potpisan proizvod kompanije, dželi bins, dolazi u više od 50 podvrsta u rasponu od više tradicionalnih ukusa poput narandže, limuna, limete i trešnje, pa sve do egzotičnijih poput cimeta, nara, kapućina, puter kokicea i čili-manga.[19]

Kompanija slatkiša Dželi Beli proizvodi brojne specijalne ukuse dželi binsa sa licenciranim proizvodima poput Tabasko sosa i neobičnim ukusima poput likera od jaja i palačinki sa javorovim sirupom.[20] Nekoliko ukusa poput ličija i zelenog čaja se prodaje samo na tržištima izvan Sjedinjenih Država.[20]

Nekoliko ukusa je zasnovano na popularnim alkoholnim pićima, počevši od Mai Tai-a 1977. godine.[21] Tokom godina, novi dodaci uključuju rakiju od kupina (sada je ugašena), daikiri od jagoda, margaritu, mohito i pinju koladu.[21] Točeno pivo, ukus inspirisan od strane Hefevajcen piva, je predstavljeno 2014. godine.[21][22] Svi takvi ukusi su u potpunosti bez alkohola.[21]

„Bertie Bott's Every Flavour Beans” su inspirisani serijom knjiga o Hariju Poteru i namerno su istaknuti jezivi ukusi poput „Vomit”, „Earwax”, „Skunk Spray”, and „Rotten Egg”. Sličan proizvod nazvan „BeanBoozled” gde parovi bombonica izgledaju kao "normalni" ukusi, ali su drugačijeg ukusa kao što su „Peach” and „Barf”.[23][24]

„Sport Beans”su dželi bins dizajnirane da pruže fizičku energiju i poboljšaju atletske performanse.[6][25] One sadrže ugljene hidrate, elektrolite (u obliku natrijuma i kalijuma) i vitamine B1, B2, B3 i C.[26] „Extreme Sport Beans” uključuju dodatno pojačanje kofeina.[25][26]

Drugi slatkiši uredi

Kompanija pravi preko 100 različitih poslastica uključujući čokolade, sladić, gumene bombone i kukuruzne bombone.[27]

Postrojenja uredi

Kompanija posluje sa tri fabrike za proizvodnju u Ferfildu (Kalifornija), Nort Čikagu (Ilinois) i Rajongu (Tajland). Četvrti objekat je u Plezant Preriji (Viskonsin), koji je predviđen za distribuciju.[28][29]

Reference uredi

  1. ^ „Welcome Gourmet Retailer Readers”. Progressive Grocer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-29. 
  2. ^ „Candymaker overcomes global market challenges at new facility in Thailand”. Packaging Digest (na jeziku: engleski). 2010-03-31. Pristupljeno 2020-03-29. 
  3. ^ http://www.immigrantentrepreneurship.org/entry.php?rec=142
  4. ^ „20+ Fun Facts, Recipes & Decor Ideas for Candy Corn Lovers”. Better Homes & Gardens (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-29. 
  5. ^ „The Saccharine History of Candy Corn”. National Geographic (na jeziku: engleski). 2015-10-27. Pristupljeno 2020-03-29. 
  6. ^ a b „How I Made My Millions -- Episode 14”. CNBC (na jeziku: engleski). 2012-02-28. Arhivirano iz originala 29. 03. 2020. g. Pristupljeno 2020-03-29. 
  7. ^ „A Hill of Beans, Jelly Belly on CNBC - Jelly Belly Candy Company”. web.archive.org. 2014-10-28. Arhivirano iz originala 28. 10. 2014. g. Pristupljeno 2020-03-29. 
  8. ^ a b „If the Reagan Administration Is Full of Beans, Blame Jelly Belly Baron Herman Rowland”. PEOPLE.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-29. 
  9. ^ a b https://nytimes.com/2008/06/26/business/smallbusiness/26sbiz.html
  10. ^ https://articles.latimes.com/2011/jun/22/local/la-me-adv-candyman-20110622. https://en.wikipedia.org/wiki/Los_Angeles_Times.
  11. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 28. 10. 2014. g. Pristupljeno 29. 03. 2020. 
  12. ^ a b „Not-so-sweet story of original 'Mr. Jelly Belly'”. Daily Republic. 2013-03-29. Pristupljeno 2020-03-29. 
  13. ^ https://web.archive.org/web/20170312032814/https://www.highbeam.com/doc/1A1-447e12ea545040ef8af042478e37e88a.html. https://www.highbeam.com/doc/1A1-447e12ea545040ef8af042478e37e88a.html. https://en.wikipedia.org/wiki/HighBeam_Research.
  14. ^ „Jelly Belly - Trademark #73288833, Owner: JELLY BELLY CANDY COMPANY”. Inventively (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 03. 2020. g. Pristupljeno 2020-03-29. 
  15. ^ a b Canfield, Jack; Hansen, Mark Victor (2012-09-04). Chicken Soup for the Entrepreneur's Soul: Advice and Inspiration for Fulfilling Dreams (na jeziku: engleski). Simon and Schuster. ISBN 978-1-4532-7622-8. 
  16. ^ http://www.reagan.utexas.edu/archives/reference/jellybellies.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. decembar 2015). https://en.wikipedia.org/wiki/Ronald_Reagan_Presidential_Library.
  17. ^ Harrison, Olivia. „This Is Why M&Ms Are The Official Candy Of The White House”. www.refinery29.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-29. 
  18. ^ https://web.archive.org/web/20140426234204/http://greathistory.com/president-ronald-reagan-and-blue-jelly-beans.htm http://greathistory.com/president-ronald-reagan-and-blue-jelly-beans.htm
  19. ^ „Official Site of Jelly Belly Candies and Confections”. www.jellybelly.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-29. 
  20. ^ a b http://mentalfloss.com/article/78439/22-worlds-craziest-jelly-bean-flavors. https://en.wikipedia.org/wiki/Mental_Floss. https://web.archive.org/web/20161214045127/http://mentalfloss.com/article/78439/22-worlds-craziest-jelly-bean-flavors.
  21. ^ a b v g https://web.archive.org/web/20170309065533/https://www.highbeam.com/doc/1G1-357066759.html https://www.highbeam.com/doc/1G1-357066759.html https://en.wikipedia.org/wiki/HighBeam_Research
  22. ^ http://www.prweek.com/article/1295481/jelly-belly-fans-quench-thirst-draft-beer-flavored-candies https://en.wikipedia.org/wiki/PRWeek
  23. ^ CNN, Amy Roberts and Julie In. „12 new Halloween treats for 2015”. CNN. Pristupljeno 2020-03-29. 
  24. ^ „Candy Addict » Candy Review: Jelly Belly’s BeanBoozled”. Pristupljeno 2020-03-29. 
  25. ^ a b https://www.shape.com/fitness/training-plans/12-tasty-alternatives-energy-gels https://en.wikipedia.org/wiki/Shape_(magazine) https://web.archive.org/web/20170630044249/https://www.shape.com/fitness/training-plans/12-tasty-alternatives-energy-gels
  26. ^ a b „Are Jelly Belly Beans a Good Source of Quick Energy for Running?”. LIVESTRONG.COM (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-29. 
  27. ^ „Candy Confections”. www.jellybelly.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-29. 
  28. ^ „Factory Tours USA”. www.factorytoursusa.com. Arhivirano iz originala 29. 12. 2019. g. Pristupljeno 2020-03-29. 
  29. ^ http://www.bizjournals.com/eastbay/stories/2008/07/28/story1.html

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џели_Бели&oldid=26802476”