Википедија

Džimi Vejls

Суоснивач Википедије и амерички интернет предузетник

Džimi Donal Džimbo Vejls (engl. Jimmy Donal "Jimbo" Wales; Hantsvil, 7. avgust 1966)[1] američki je preduzetnik, saosnivač i predsednik Zadužbine Vikimedije, neprofitne korporacije koja rukovodi Vikipedijom i nekolicinom drugih viki projekata. Vejls je takođe osnivač komercijalne kompanije Vikije (engl. Wikia, ranije engl. Wikicities), koja nije povezana sa Vikimedijom.[2]

Džimi Vejls
Džimi Vejls (septembar 2015)
Lični podaci
Puno imeDžimi Donal Vejls
NadimakDžimbo
Datum rođenja(1966-08-07)7. avgust 1966. (57 god.)
Mesto rođenjaHantsvil (Alabama), SAD
PrebivališteLondon (Engleska, UK)
Religijanijedna (ateista)
ObrazovanjeUniverzitet Obern
Univerzitet Alabama
Univerzitet Blumington
Porodica
Supružnik
  • Pamela Grin (1986—1993)
  • Kristin Rohan (1997—1998)
  • Kejt Garvi (2012—danas)
Deca3 ćerke
Naučni rad
Poljeekonomija, internet
Poznat poosnivanje Vikipedije
Nagradevidi ispod
Potpispotpis_alt}}}
Zvanični veb-sajt
jimmywales.comjimmywales.com
Glas Džimija Vejlsa
Snimljeno avgusta 2014.

Rođen je u Hantsvilu (Alabama), gde je pohađao gimnaziju „Randolf”, pripremnu školu za univerzitet, nakon čega je upisao fakultet i stekao diplomu u oblasti finansija. Dok je bio na postdiplomskim studijama, predavao je na dva univerziteta, ali ih je napustio pre završetka doktorata, jer je našao posao u oblasti finansija; kasnije je radio kao direktor istraživanja jedne firme iz Čikaga. Godine 1996, Vejls je osnovao „Bomis”, portal na kome se nalazio sadržaj za odrasle. Kasnije, ova kompanija je obezbedila početno finansiranje slobodne enciklopedije Nupedije (2000—2003) i njene naslednice, Vikipedije.

Dana 15. januara 2001. godine, sa Larijem Sangerom i drugim kolegama, Vejls je osnovao Vikipediju, slobodnu enciklopediju otvorenog sadržaja koja je brzo postala popularna, a kako je Vikipedijin javni profil porastao, Vejls je postao promoter i portparol projekta. Iako se često navodi kao saosnivač Vikipedije, sam Vejls je to osporio, proglašavajući sebe jedinim osnivačem.[3][4] Vejls radi u Odboru poverenika Zadužbine Vikimedije, neprofitne humanitarne organizacije koja je pomogla uspostavljanju rada Vikipedije. Godine 2004, bio je saosnivač Vikije, komercijalnog viki hosting servisa. Zbog njegove uloge u stvaranju Vikipedije, koja je postala najveća enciklopedija na svetu, časopis Tajm ga je 2006. godine svrstao na listu „100 najuticajnijih ljudi na svetu”.[5]

Biografija uredi

Detinjstvo, mladost i obrazovanje uredi

Vejls je rođen u Hantsvilu, u američkoj državi Alabami. Njegov otac, Džimi,[6] bio je rukovodilac prodavnice, dok su Vejlsova majka Doris i baba Irma vodile malu privatnu školu, tradicionalnu jednosobnu školsku ustanovu, gde je i Vejls stekao svoje prvo obrazovanje.[7][8] Članak magazina Tajm od maja 2005. godine netačno je izvestio da se Vejls obrazovao kod kuće.[9] Strogo govoreći, to nije tačno, ali Vejls jeste naznačio da je njegovo obrazovanje bilo „u neku ruku slično tome”, pošto su njegova majka i baba bile njegovi glavni nastavnici. Učenici su imali veliku slobodu da uče šta su hteli; školska filozofija obrazovanja je primetno bila pod uticajem Montesori metoda, metoda obrazovanja koji je razvila italijanska prosvetiteljka Marija Montesori. Takođe, Vejls je proveo mnogo vremena čitajući Enciklopediju Britaniku.[10]

Završivši osmi razred, Vejls je otišao u gimnaziju „Randolf”, pripremnu školu za univerzitet, koja je u obrazovni proces među prvima uključila kompjuterske laboratorije i drugu tehnologiju, a koju je završio sa šesnaest godina.[11] Ova škola je bila skupa za Vejlsovu porodicu, ali on kaže da je obrazovanje za njegovu porodicu bilo prilično važno, te da se „obrazovanju uvek pristupalo strastveno u njegovoj kući, tj. veoma tradicionalno se prilazilo k znanju i učenju i uspostavljanju toga kao osnove budućeg života”.[10]

Postigao je preddiplomski stepen na Univerzitetu Obern i Državnom univerzitetu Alabame. Kasnije je pohađao doktorske studije finansijskih programa ponuđene na univerzitetima država Alabame i Indijane. Predavao je na oba ta univerziteta tokom postdiplomskih studija, ali nije odbranio doktorsku disertaciju potrebnu za nastavak rada na ovim institucijama, te je počeo da radi kao broker u Čikagu i za nekoliko godina zaradio dovoljno da „sam prehranjuje sebe i svoju ženu do kraja njihovih života”.[12]

Karijera uredi

„Čikago opšons asošijejts” i „Bomis” uredi

 
Osoblje Vejlsove internet kompanije „Bomis” fotografisano u leto 2000. godine; Vejls je treći sa leve strane u zadnjem redu, sa svojom tadašnjom suprugom Kristin

Vejls se 1994. godine zaposlio u kompaniji „Čikago opšons asošijejts”, koja se bavi terminskim i opcijskim trgovanjem.[13][14] Izjavio je da je još od svoje mladosti zavisnik od interneta, te da je tokom slobodnog vremena pisao kompjuterske kodove.[15] Inspirisan neverovatnom inicijalnom javnom ponudom kompanije Netskejp iz 1995. godine, odlučio je da napusti oblast finansijskog trgovanja i postao je internet preduzetnik.[11]

Godine 1996, Vejls je osnovao portal za pretraživanje po imenu „Bomis”,[15] koji je takođe prodavao pornografske fotografije do sredine 2005. godine.[16] Zbog svoje pređašnje situacije sa „Bomisom”, Vejlsa su u septembru 2005. pitali u intervjuu za časopis C-SPAN o njegovoj umešanosti u ono što je intervjuista, Brajan Lam, nazvao „prljavim slikama”. Kao odgovor, Vejls je opisao „Bomis” kao „muško-orijentisani stroj za pretraživanje”. U intervjuu za magazin Vajerd, takođe je objasnio da ne podržava karakterizovanje sadržaja „Bomisa” kao „blažu pornografiju”: „Ako su filmovi sa stepenom R pornografski, onda je i „Bomis” pornografski. Drugim rečima, ne, nije.”[17] Vejls više nije aktivno uključen u tu kompaniju, koja se pokazala kao neuspešna.[18]

Nupedija i počeci Vikipedije uredi

Glavni članak: Nupedija

Iako se „Bomis” borio da opstane i bude profitabilan, finansiranjem je omogućio Vejlsu da ostvari najveći san — stvaranje onlajn enciklopedije.[7] Dok je radio kao moderator internet diskusione grupe posvećene filozofiji objektivizma u ranim devedesetim godinama 20. veka, Vejls je upoznao Larija Sangera, zagovornika ove filozofije.[2] Njih dvojica su detaljno raspravljali o datoj temi, nakon čega su odlučili da nastave raspravu privatno i postali su prijatelji.[2] Godinama kasnije, pošto je odlučio da pokrene internet enciklopediju, Vejlsu je bio potreban akreditovani akademik da bude urednik iste;[15] odabrao je Sangera — koji je u to vreme bio na doktorskim studijama iz filozofije na Univerzitetu države Ohajo — nakon čega je marta 2000. godine počeo projekat proverljive enciklopedije slobodnog sadržaja, Nupedije.[7][10] Cilj Nupedije je bio da ima što više članaka o različitim temama, kao i reklamiranje u cilju stvaranja profita.[2] Okviri Nupedije bili su prestrogi; od urednika se tražilo da imaju doktorat iz područja o kome pišu, te pre nego što je članak objavljen javnosti, prolazio je kroz nekoliko faza provera i odobravanja; tačnije, postojao je proces proveravanja autorovog naučnog rada, istraživanja ili ideja proučavanjem drugih stručnjaka u istome području — taj proces osmišljen je kako bi članci bili kvalitetni koliko i članci iz profesionalnih enciklopedija.[19]


U govoru iz oktobra 2009. godine, Vejls je pomenuo da je pokušao da napiše članak na Nupediji o ekonomisti i dobitniku Nobelove nagrade — Robertu Mertonu — ali se previše plašio da preda svoj prvi predlog članka svojim prestižnim profesorima finansija, koji su imali zadatak da ga pregledaju i provere, iako je već imao objavljen rad o teoriji matematičkog modela finansijskog tržišta tog ekonomiste i bio upoznat sa predmetom rada.[21]

U januaru 2001. godine, Sangeru je programski entuzijasta Ben Kovic predstavio koncept vikija, nakon što mu je Sanger objasnio da spor rast Nupedije jeste rezultat njenih prestrogih kriterijuma.[15][22] Kovic je pretpostavio da bi usvajanjem viki modela bilo omogućeno urednicima da doprinose istovremeno i postepeno tokom vremena, čime bi se otklonio Nupedijin glavni kamen spoticanja.[15] Sangeru se veoma svidela ova ideja, a nakon što je je predložio Vejlsu, stvorili su prvi viki na Nupediji 10. januara 2001. godine.[15] Viki je prvobitno zamišljen kao zajednički projekat za javnost, gde bi ljudi pisali tekstove koje bi potom stručni volonteri pregledali i objavljivali. Međutim, većina Nupedijinih stručnjaka nije želela da učestvuje u ovom projektu, plašeći se da bi se mešanjem amaterskog sadržaja sa profesionalnim, istraženim i uređenim materijalom ugrozio integritet Nupedijinih informacija i oštetio kredibilitet enciklopedije.[23] Samo pet dana nakon prvog vikija, na posebnom internet domenu nastala je Vikipedija,[14][18] čiji je naziv osmislio upravo Sanger.[3]

Vikipedija uredi

Glavni članak: Istorija Vikipedije

Korišćenje vikija za stvaranje enciklopedijskog sadržaja prvi je predložio Lari Sanger dana 10. januara 2001. Vejls je postavio viki i sa radom se otpočelo 15. januara 2001. godine. Tad je Vikipedija bila sajt zasnovan na vikiju, zamišljen za saradnju na prvobitnom enciklopedijskom sadržaju pre nego što se on pošalje na Nupediju na proveru. Vikipedijin ekstremno brzi rast je ubrzo od nje napravio dominantni projekt i Nupedija je napuštena.[13]

Vejls se ponekad u medijima prikazuje kao isključivo jedini „osnivač” Vikipedije; Sanger se žestoko usprotivio ovome, smatrajući sebe za osnivača zajedno sa Vejlsom i kritikujući izveštaje koji su govorili drugačije.[24] Ipak, Sanger je takođe izjavio da je „ideju o enciklopediji koja bi bila slobodan izvor i na kojoj bi se sarađivalo i koja bi bila slobodna za doprinose običnih ljudi bila je u potpunosti Džimijeva, a ne njegova, te da ju je u potpunosti potpomogao ’Bomis’”.[25]

Kasnije je Sanger napustio projekat, ostavljajući odluku o povlačenju na svojoj korisničkoj stranici na Vikipediji na engleskom jeziku.[26][27] Od tad je kritikovao Vejlsov pristup projektu, opisujući ga kao „po svojoj odluci protivnika jedne povlašćene grupe ljudi” na svom projektu.[28]

Kontroverze uredi

 
Vejls tokom intervjua sa Irinom Slucki 2006. godine

Vejls je tvrdio da je on jedini osnivač Vikipedije,[4] te je javno osporio Sangerovo imenovanje kao saosnivača. Sangera i Vejlsa je Njujork tajms još u septembru 2001. godine identifikovao kao osnivače, kao i na prvoj Vikipedijinoj konferenciji za novinare u januaru 2002. godine.[29] U avgustu iste godine, Vejls je sebe identifikovao kao „saosnivača” Vikipedije.[30] Nakon što je Vejls osporio Sangerovo učešće u osnivanju, Sanger je na svom internet sajtu sastavio listu linkova koji potvrđuju da su Vejls i on zapravo saosnivači.[31] Na primer, Sanger i Vejls su citirani ili opisani u ranim novinskim citatima i saopštenjima kao saosnivači.[3] Vejls je u intervjuu za Boston gloub u februaru 2006. godine okarakterisao Sangerove tvrdnje kao „besmislene”,[32] a u intervjuu iz aprila 2009. čitavu raspravu nazvao „glupom”.[33]

Krajem 2005. godine pojavila se kontroverza o Vejlsu i članku o njemu na Vikipediji. Kako je magazin Vajerd saznao od nameštenika Rodžersa Kadenheda, Vejls je potvrdio da je pod svojim nalogom uređivao sopstvenu biografiju na Vikipediji, što je u suprotnosti sa politikom viki zajednice.[34][35] Vejlsove izmene ticale su se toga da li bivši saradnik na projektu Lari Sanger treba da se predstavi kao jedan od osnivača Vikipedije.[36] Kad su neki drugi korisnici obrisali Vejlsove izmene, on ih je još dvaput vraćao. Promenio je neke informacije o počecima rada na Vikipediji i „Bomisu”.[17] Kasnije se u intervjuu izvinio i dodao da „ljudi ne bi trebalo to da rade, uključujući i njega, te da želi da to nikad nije uradio”.[17]

Uloga uredi

 
Džimbo Vejls u poseti Beogradu i zajednici Vikipedije na srpskom jeziku

Godine 2004, u intervjuu za časopis Slešdot, Vejls je izneo svoju viziju Vikipedije: „Zamislite svet u kome svaka osoba na planeti ima slobodan pristup svom ljudskom znanju. To je ono što mi radimo.”[37] Iako je formalno samo član Upravnog odbora i počasni predsednik Zadužbine Vikimedije, Vejls je u okviru zajednice Vikipedije okarakterisan kao dobronamerni diktator, ustavni monarh i duhovni vođa.[38][39][40] Takođe, prethodnih godina Vejls je bio i portparol projekta,[2] a rastom Vikipedije i njenog ugleda rasla je i Vejlsova popularnost.[41] Iako nikada nije putovao van Severne Amerike pre osnivanja sajta, učešćem u radu Vikipedije postao je njeno zaštitno lice, te redovno obilazi lokalne Vikipedijine zajednice širom sveta.[42]

Uprkos učešću u drugim projektima, Vejls je demantovao da namerava da smanji svoju ulogu u Vikipediji, govoreći u intervjuu za Njujork tajms da je njegov životni cilj „da stvori i podeli besplatnu enciklopediju najvišeg mogućeg kvaliteta svakom pojedincu na planeti na njegovom jeziku”.[39] U maju 2010. godine, Bi-Bi-Si je izvestio da se Vejls dobrovoljno odrekao mnogih svojih tehničkih povlastica na Vikipedijinom bratskom projektu koji služi kao skladište za slike, zvučne zapise i druge multimedijalne datoteke koje su licencirane pod nekom od slobodnih licenci, Ostavi Vikimedije. Navodno, učinio je to nakon što se zajednica korisnika sa tog projekta žalila kako je samoinicijativno, nedemokratski brisao seksualno eksplicitni sadržaj za koji je verovao da „služi isključivo lascivnim interesima”.[43]

Zadužbina Vikimedije uredi

 
Vejls na otvaranju Vikimanije 2012

Sredinom 2003, Vejls je uspostavio Zadužbinu Vikimediju, neprofitabilnu organizaciju za podršku Vikipediji i njenim mlađim sestrinskim projektima, sa sedištem na Floridi.[44][45] Sva prava intelektualne svojine i domeni koji su se odnosili na Vikipediju premešteni su na novu fondaciju,[46] čiji je cilj da se uspostavi opšta politika za enciklopediju i njene sestrinske projekte.[15] Vejls je bio član Odbora poverenika Zadužbine Vikimedije otkako je formirana i njen zvanični predsednik od 2003. do 2006. godine.[47] Od 2006. godine Vejls ima zvanje počasnog predsednika, kao i epitet „osnivač zajednice”.[48] Njegov rad za Zadužbinu, uključujući i njegove promotivne govore na konferencijama vezanim za tehnologiju i obrazovanje, bio je neplaćen, to jest volonterski.[16] Vejls se često šali da je doniranje Vikipedije Zadužbini bila ujedno „najgluplja i najpametnija” stvar koju je ikad učinio. S jedne strane, procenio je da je Vikipedija tada bila vredna 3 milijarde dolara, a sa druge strane je uveren da bez Zadužbine njen uspeh nije bio moguć.[20][46][49][50]

Vejlsova povezanost sa Zadužbinom prouzrokovala je brojne kontroverze. U martu 2008, Vejlsa je jedan od bivših zaposlenika optužio da je zloupotrebljavao sredstva Zadužbine za rekreativne svrhe. Isti radnik je takođe izjavio da je Vejlsu oduzeta Vikimedijina kreditna kartica delom zbog njegovih loših potrošačkih navika, što je Vejls kasnije demantovao.[51] Tadašnja predsednica Zadužbine Florans Devuar i bivši izvršni direktor Zadužbine Bred Patrik porekli su bilo kakve Vejlsove zloupotrebe Zadužbine, rekavši da je Vejls za stvari za koje nije imao račune platio iz svog džepa.[52] Kasnije u martu 2008, bivši informatičar Džef Merki tvrdio je da mu je Vejls 2006. godine ponudio da će u zamenu za značajnu donaciju Zadužbini ukloniti klevetnički tekst iz članka, što je Vejls demantovao kao „besmislicu”.[53][54]

Vikija i kasniji poduhvati uredi

Vejls i njegova tadašnja koleginica i članica Odbora poverenika Zadužbine Vikimedije Andžela Bizli osnovali su 2004. godine profitabilnu organizaciju Vikija — koja je nepovezana sa Vikimedijom, ali održava razne vikije i funkcioniše na sličnom principu.[13] Drugi servis koji nudi Vikija je „Vikija Pretraga”, pretraživač otvorenog izvornog koda namenjen da komparira pretraživaču kompanije „Gugl”,[55] ali od projekta se odustalo u martu 2009. godine.[56] Vejls se povukao sa mesta direktora 5. juna 2006. godine, kako bi na njegovo mesto došao „poslovni anđeo” — neformalni individualni investitor koji svojim poslovnim iskustvom savetuje mlade kompanije i preduzetnike i pomaže njihovom budućem rastu — Gil Penčina, bivši potpredsednik i generalni menadžer kompanije „Ibej”.[57] Tri godine kasnije, u septembru 2009. godine, Penčina je izjavio da je Vikija postala profitabilna.[58] Pored uloge u nastanku Vikije, Vejls javno zastupa i agenciju „Hari Voker”.[59] Takođe, Vejls je učestvovao u testimonijalnoj kampanji švajcarskog proizvođača satova „Moris Lakroa”.[60]

Vejls je proglašen za prijatelja Centra za internet i društvo „Berkman” na Pravnom fakultetu Univerziteta Harvard 2005. godine. Kasnije iste godine, 3. oktobra, prema izjavi štampe, Vejls se priključio Savetu direktora „Soušalteksta”, provajdera viki tehnologije za biznis.[61]

Politički i ekonomski stavovi uredi

 
Džimi Vejls 2008. godine

Vejls je samodeklarisani sledbenik objektivizma,[55] filozofskog sistema koji je razvila Ajn Rand sredinom 20. veka sa akcentom na razum, individualizam i kapitalizam. Vejls se prvi put sa ovom filozofijom susreo kao student dok je čitao jednu od knjiga Ajn Rand,[10] a od 1992. godine do 1996. godine vodio je elektronsku mejling listu pod nazivom „Umerena diskusija o objektivizmu”.[62]

Početkom 2006. godine, pojavila se vest da je Vejls odbio da se povinuje zahtevu Narodne Republike Kine da cenzuriše „politički osetljive” članke na Vikipediji, iako su druge velike internet kompanije poput Gugla, Jahua i Majkrosofta već odavno popustile pritiscima kineske vlade.[63] Godine 2010, Vejls je kritikovao međunarodnu neprofitnu medijsku organizaciju Vikiliks i glavnog urednika njenog sajta Džulijana Asanža zbog njegovog objavljivanja avganistanskih ratnih dokumenata, te izrazio negodovanje zbog korišćenja prefiksa viki u nazivu sajta.[64]

Što se ekonomskih stavova tiče, Vejls je sledbenik jednog od predstavnika takozvane „Austrijske škole”, liberalnog ekonomiste i političkog filozofa, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju — Fridriha Hajeka.[7] Hajek je tvrdio da su informacije decentralizovane — svaki pojedinac zna samo mali deo onoga što je uopšteno poznato — i kao rezultat toga, odluke najbolje donose oni sa uopštenim znanjem.[7]

Godine 2011, u intervjuu za Independent, Vejls je podržao pokrete građana „Okupirajte Volstrit” i „Okupirajte London” rečima kako „čovek ne mora biti socijalista da bi mogao kaže da nije u redu da se novac uzima od svih i daje nekolicini bogatih ljudi, jer to nije slobodno preduzetništvo”.[65]

Privatni život uredi

 
Džimi sa bivšom suprugom Kristin

Vejls se oženio sa Kejt Garvi u Londonu dana 6. oktobra 2012. godine.[66] Kejt, Vejlsova treća žena,[67] bivša je sekretarica Tonija Blera, koju je Vejls upoznao u Davosu (Švajcarska).[68] Vejls ima dve ćerke; jednu sa svojom drugom bivšom suprugom i jednu sa Kejt Garvi.

Sa 20 godina Vejls se oženio sa Pam, koja je radila kao saradnik u samoposluzi u Alabami.[42] Svoju drugu ženu, Kristin Rohan, upoznao je preko prijatelja u Čikagu, dok je radila kao trgovac čelika za kompaniju Micubiši.[10][11] Venčali su se u okrugu Monro na Floridi u martu 1997. godine,[69] a pre razvoda su dobili ćerku.[10][42] Godine 1998, Vejls se preselio u San Dijego, ali zbog lošeg stambenog tržišta u tom gradu preselio se 2002. godine u Sent Pitersburg na Floridi.[70]

Vejls je imao kratku vezu sa kanadskom konzervativnom kolumnistkinjom Rejčel Marsden u 2008. godini, koja je počela nakon što je Marsdenova kontaktirala Vejlsa u vezi njene biografije na Vikipediji.[71] Posle optužbi da Vejlsova veza predstavlja sukob interesa, Vejls je izjavio da je bio u vezi koja je završena, a tvrdio je i da isto to nije ozvaničio preko svog članka na Vikipediji,[72][73] što je Marsdenova kasnije opovrgnula.[74]

Vejls je ateista. U intervjuu za jedan časopis, rekao je da je njegova lična filozofija čvrsto ukorenjena u razumu i da je potpuni nevernik.[75]

Počasti, nagrade i funkcije uredi

 
Vejls sa nagradom Instituta „Gotlib Dutvajler” u januaru 2011. godine

Vejls je član Centra za internet i društvo „Berkman” na Pravnom fakultetu Univerziteta Harvard,[10] Savetodavnog odbora Centra za kolektivnu inteligenciju Masačusetskog tehnološkog instituta,[76] Upravnog odbora Krijejtiv komonsa,[77] kompanije „Soušaltekst”,[61] vebsajta Hunch.com,[78] kao i bivši kopredsednik Svetskog ekonomskog foruma o Bliskom istoku 2008. godine.[79]

Vejlsa je 2006. godine časopis Tajm svrstao na listu „100 najuticajnijih ljudi na svetu”,[80] a magazin Forbs stavio na dvanaesto mesto na listi „25 poznatih ličnosti sa interneta”.[81] Vejls je dobio priznanje Novog muzeja savremene umetnosti za „veliki doprinos umetnosti i kulturi, kao i aktivno zamišljanje bolje budućnosti”,[82] a na Svetskom ekonomskom forumu za 2007. godinu proglašen je za jednog od „mladih svetskih lidera”.[83] U aprilu 2011. godine, Vejls je bio u žiriju Filmskog festivala Trajbeka.[84]

Dobitnik je više nagrada, među kojima se ističu nagrada Instituta „Gotlib Dutvajler”,[85] nagrada Fondacije za elektronske granice,[86] Medijska nagrada „Monako”,[87] godišnja nagrada Fondacije „Nokija”,[88] nagrada za najbolji poslovni proces časopisa Ekonomist,[89] kao i nagrada „Kvadriga” društva Verkštat Dojčland za „misiju prosvetiteljstva”.[90] Takođe, Vejls je dobitnik počasnih diploma sa Fakulteta Noks,[91] Fakulteta Amherst,[92] Univerziteta Stivenson,[93] argentinskog Poslovnog univerziteta 21. veka,[94] kao i Moskovskog državnog instituta za radio-inženjering, elektroniku i automatizaciju.[95]

Vidi još uredi

  • User:Jimbo Wales — korisnička stranica Džimija Vejlsa na Vikipediji na engleskom jeziku
  • Korisnik:Jimbo Wales — korisnička stranica Džimija Vejlsa na Vikipediji na srpskom i svim ostalim jezicima osim engleskog

Reference uredi

  1. ^ „Jpost”. Jimmy Wales’s benevolent Wikipedia wisdom. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  2. ^ a b v g d „Brain scan: The free-knowledge fundamentalist”. The Economist. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  3. ^ a b v „Sanger says he co-started Wikipedia — Technology & science — Tech and gadgets”. NBC News. 26. 3. 2007. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  4. ^ a b „A New Kid On The Wiki Block”. Forbes.com. Arhivirano iz originala 6. 12. 2012. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  5. ^ Anderson, Chris (8. 5. 2006). „Jimmy Wales — The 2006 TIME 100”. TIME. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  6. ^ „Geek to chic: Wikipedia founder a celebrity » Archive » Valdosta Daily Times”. Arhivirano iz originala 20. 3. 2008. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  7. ^ a b v g d Pink, Daniel H. „Wired 13.03: The Book Stops Here”. Wired. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  8. ^ „Wikipedia and Beyond”. Reason.com. 30. 5. 2007. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  9. ^ Taylor, Chris (29. 5. 2005). „It's a Wiki, Wiki World”. TIME. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  10. ^ a b v g d đ e „Q&A: Jimmy Wales, Wikipedia founder”. Arhivirano iz originala 9. 9. 2012. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  11. ^ a b v „Florida Trend, Florida's source for business news”. Wiki Mania. Arhivirano iz originala 17. 10. 2006. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  12. ^ Pink, Daniel H. „Wired 13.03: The Book Stops Here”. Wired. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  13. ^ a b v „With Wikia, a Wikipedia founder looks to strike it rich.”. 1. 3. 2007. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  14. ^ a b Schiff, Stacy (23. 7. 2006). „Annals of Information: Know It All : The New Yorker”. The New Yorker. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  15. ^ a b v g d đ e Poe, Marshall (septembar 2006). „The Hive”. The Atlantic. str. 91. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  16. ^ a b Brennen, Jensen (26. 6. 2006). „Access for All”. The Chronicle of Philanthropy. 18 (18). 
  17. ^ a b v Hansen, Evan. „Wikipedia Founder Edits Own Bio”. Wired. Arhivirano iz originala 30. 05. 2012. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  18. ^ a b „Roy Rosenzweig Center for History and New Media » Blog Archive » DC Area Technology & Humanities Forum returns December 5th”. Arhivirano iz originala 23. 1. 2008. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  19. ^ „CNN.com — Technology — Building the world's biggest encyclopedia”. 14. 3. 2000. Arhivirano iz originala 9. 12. 2012. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  20. ^ a b „Sign in to read: Interview: Knowledge to the people — science-in-society”. New Scientist. 31. 1. 2007. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  21. ^ „The Future of Free Culture: Jimmy Wales, Founder of Wikipedia”. YouTube. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  22. ^ „Wikipedia co-founder looks to add accountability, end anarchy”. The San Diego Union-Tribune. Arhivirano iz originala 23. 04. 2017. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  23. ^ „Everyone's Encyclopedia”. The San Diego Union-Tribune. Arhivirano iz originala 23. 04. 2017. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  24. ^ „Free Encyclopedia Project Celebrates Year One”. Pristupljeno 23. 4. 2017.  |archive-url= je neispravan: timestamp (pomoć)
  25. ^ „The Early History of Nupedia and Wikipedia: A Memoir”. Slashdot. 18. 4. 2005. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  26. ^ „Wikipedia's co-founder eyes a Digital Universe”. CNET News. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  27. ^ „Wikipedia and why it matters”. Meta. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  28. ^ „Why Wikipedia Must Jettison Its Anti-Elitism”. larrysanger.org. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  29. ^ Meyers, Peter (20. 9. 2001). „Fact-Driven? Collegial? This Site Wants You”. The New York Times. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  30. ^ „xodp : Message: 3apes open content web directory”. Arhivirano iz originala 23. 04. 2017. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  31. ^ „My role in Wikipedia”. larrysanger.org. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  32. ^ Mehegan, David (12. 2. 2006). „Bias, sabotage haunt Wikipedia's free world”. Boston.com. The Boston Globe. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  33. ^ „Interview with Wikipedia Founder Jimmy Wales”. Big Oak SEO Blog. Arhivirano iz originala 07. 07. 2017. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  34. ^ „Wikipedia Founder Looks Out for Number 1”. Workbench. Pristupljeno 13. 12. 2012. 
  35. ^ „MARC: Mailing list ARChives”. Arhivirano iz originala 14. 7. 2012. g. Pristupljeno 13. 12. 2012. 
  36. ^ Mitchell, Dan (24. 12. 2005). „Insider Editing at Wikipedia”. New York Times. Pristupljeno 13. 12. 2012. 
  37. ^ „Wikipedia Founder Jimmy Wales Responds”. Slashdot. 28. 7. 2004. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  38. ^ „Wikipedia”. The New York Times. Arhivirano iz originala 8. 12. 2012. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  39. ^ a b Cohen, Noam (17. 3. 2008). „Open-Source Troubles in Wiki World”. New York Times. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  40. ^ Gleick, James (9. 8. 2008). „Wikipedians Leave Cyberspace, Meet in Egypt”. Wall Street Journal. WSJ.com. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  41. ^ „'MySpace will fail..'”. News24. Arhivirano iz originala 24. 04. 2017. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  42. ^ a b v „Jimmy Wales: Celebrities”. Wmagazine.com. septembar 2008. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  43. ^ „BBC News”. Wikimedia pornography row deepens as Wales cedes rights. 10. 5. 2010. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  44. ^ „Technology: Open media to connect communities”. BBC NEWS. 20. 11. 2005. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  45. ^ „Wikimedia pegs future on education, not profit”. SFGate. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  46. ^ a b „Wikipedia founder Jimmy Wales goes bananas”. Telegraph. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  47. ^ „Board of Trustees”. Wikimedia Foundation. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  48. ^ „Wikimedia Foundation restructures its board | Geek Gestalt”. CNET News. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  49. ^ „Wikipedia Founder: 'Great Ideas Come From Different Places'”. DW.DE. 28. 6. 2007. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  50. ^ „IOL SciTech”. Wikipedia rules. Arhivirano iz originala 14. 1. 2013. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  51. ^ „Wikipedia's Jimmy Wales accused of expenses rort — BizTech”. Technology. 5. 3. 2008. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  52. ^ „Allegations swirl around Wikipedia's Wales”. SFGate. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  53. ^ „More woes for Wikipedia's Jimmy Wales — web — Technology”. smh.com.au. 11. 3. 2008. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  54. ^ „BBC NEWS | Technology”. Wiki boss 'edited for donation'. 12. 3. 2008. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  55. ^ a b „Why Is This Man Smiling?”. Fast Company. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  56. ^ „Update on Wikia – doing more of what's working”. Jimmy Wales. 31. 3. 2009. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  57. ^ „Wikia taps eBay exec as CEO”. San Francisco Business Times. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  58. ^ Lavallee, Andrew (9. 9. 2009). „Wikia Hits Profit Target Early — Digits”. Wall Street Journal. WSJ. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  59. ^ „Book Jimmy Wales for Public Speaking, Keynote Address, or Motivational Speech”. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  60. ^ „KRÓL ENCYKLOPEDII — Wydania”. Newsweek.pl. 8. 1. 2011. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  61. ^ a b „Jimmy Wales Joins Socialtext Board of Directors; Wikipedia Founder to Advise Leader in Enterprise Wiki Solutions” (Saopštenje). Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  62. ^ Runciman, David (28. 5. 2009). „David Runciman reviews 'The Wikipedia Revolution' by Andrew Lih · LRB 28 May 2009”. London Review of Books. 31 (10). Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  63. ^ „Reference Tool On Web Finds Fans, Censors”. The Washington Post. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  64. ^ „AFP: Wikipedia co-founder slams Wikileaks”. Arhivirano iz originala 1. 10. 2010. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  65. ^ „Jimmy Wales: The internet's shy evangelist — Profiles — People”. The Independent. 24. 10. 2011. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  66. ^ „Wiki wedding: Wikipedia founder Jimmy Wales marries Tony Blair's former aide”. Telegraph. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  67. ^ „Jimmy Wales: Mr Wikipedia on today's blackout — News”. London Evening Standard. 15. 6. 2012. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  68. ^ Edemariam, Aida (19. 2. 2011). „The Saturday interview: Wikipedia's Jimmy Wales | From the Guardian”. The Guardian. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  69. ^ „Florida Marriage Collection, 1822–1875 and 1927–2001”. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  70. ^ „Business & Technology | He's the "God-King," but you can call him Jimbo”. Seattle Times Newspaper. Arhivirano iz originala 23. 04. 2017. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  71. ^ „Canadian pundit, Wikipedia founder in messy breakup — British Columbia”. CBC News. Arhivirano iz originala 4. 3. 2008. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  72. ^ „Ex takes her revenge on Mr Wikipedia — web — Technology”. smh.com.au. 4. 3. 2008. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  73. ^ „Wikipedia's Wales defends breakup, expenses”. USATODAY.com. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  74. ^ „Ms. Marsden's cyberspace breakup: tit-for-tat-for-T-shirt”. The Globe and Mail. 4. 3. 2008. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  75. ^ „What do you believe? | Jimmy Wales”. Big Think. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  76. ^ „MIT Center for Collective Intelligence”. Arhivirano iz originala 21. 7. 2015. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  77. ^ „CREATIVE COMMONS ADDS TWO NEW BOARD MEMBERS”. Creative Commons. 30. 3. 2006. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  78. ^ „What's new for me: Hunch”. Jimmy Wales. 7. 12. 2009. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  79. ^ „World Economic Forum on the Middle East 2008 | World Economic Forum” (PDF). World Economic Forum on the Middle East 2008. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  80. ^ „Jimmy Wales: The (Proud) Amateur Who Created Wikipedia”. Arhivirano iz originala 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  81. ^ „The Web Celeb 25”. Forbes.com. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  82. ^ „Wikipedia founder James Wales at New Museum as 2010 Stuart Regen Visionary — News detail”. Flash Art. Arhivirano iz originala 23. 1. 2013. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  83. ^ „Participants > Speakers > Jimmy Wales”. Arhivirano iz originala 18. 7. 2012. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  84. ^ Rutkoff, Aaron (18. 4. 2011). „Tribeca Film Festival Names Actors, Directors to Its Jury — Metropolis”. Wall Street Journal. WSJ. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  85. ^ „Wikipedia founder Jimmy Wales talks to swissinfo.ch – swissinfo”. 27. 1. 2011. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  86. ^ „EFF Honors Craigslist, Gigi Sohn, and Jimmy Wales with Pioneer Awards”. Kansas City, Missouri News. Arhivirano iz originala 18. 05. 2019. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  87. ^ „Jimmy Wales interview: Wikipedia is focusing on accuracy”. Telegraph. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  88. ^ „Nokia Foundation awards the founder of Wikipedia » Nokia – Press”. Arhivirano iz originala 23. 04. 2017. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  89. ^ „The Economist Innovation Awards and Summit”. The Economist. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  90. ^ „Peter Gabriel: Rocker, Human-rights Advocate”. More Intelligent Life. Arhivirano iz originala 8. 12. 2012. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  91. ^ „Knox College Honorary Degrees”. Knox College. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  92. ^ „Wikipedia Founder Jimmy Wales, Poet Mary Jo Salter, Nobel Laureate Paul Nurse Among Eight to Be Honored at Amherst Commencement”. Amherst College. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  93. ^ „Wikipedia Co-Founder Jimmy Wales Receives Honorary Degree from Stevenson University”. Arhivirano iz originala 5. 7. 2013. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  94. ^ „Jimmy Wales, fundador de Wikipedia, distinguido por UES 21”. Identidad 21. Arhivirano iz originala 17. 7. 2012. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 
  95. ^ „Gazeta Poisk: Svobodnoe mesto. "Vikipediя" otkrыvaet unikalьnыe vozmožnosti dlя tvorčestva.”. Arhivirano iz originala 24. 4. 2017. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џими_Вејлс&oldid=27370404”