Википедија

Banana država

Banana država ili banana republika je pogrdan naziv za države koje su politički nestabilne, zavisne o poljoprivrednom izvozu jedne monokulture (najpoznatiji je slučaj sa takvim državama u srednjoj Americi koje su izvozile banane, pa je po njima ovaj pojam i nastao), a vlast drži korumpirana skupina.

Vlast često drži diktatorska vojna hunta, u državi su velike socijalne razlike, slaba je infrastruktura, slabe su škole, a privreda je primitivna. Država se oslanja na spoljašnji kapital, a proračunski deficit rešava štampanjem novca koje dovodi do velike inflacije. Banana republike su vrlo sklone revolucijama i vojnim udarima.

Prvobitni pojam se odnosio samo na one zemlje koje jedino ili uglavnom izvoze ili uzgajaju banane. Izraz se prvenstveno odnosio na srednjoameričke zemlje kao što je Honduras, Nikaragva ili Panama, čiji su političari i privreda decenijama uveliko bili pod uticajem velikih kompanija kao što su United Fruit i Standard frut kompani.

Ekonomska moć američkih kompanija bila je daleko veća nego politička moć vlade, a kamoli stanovništva tih zemalja.

Izraz banana republika je 1901. godine prvi skovao američki pisac O. Henri (Vilijam Sidni Porter)

Izraz banana republika verovatno je prvi izmislio američki pisac O. Henri (zapravo Vilijam Sidni Porter). U 1904. godini objavio je roman (Zelje i kraljevi), verovatno aludirajući na Honduras: „u to vreme smo imali sporazum sa svakom stranom zemljom, osim Belgije, i te banana republike, Anhurije.“

Danas se izraz banana republika pežorativno koristi za zemlje trećeg sveta, u kojima strane firme imaju značajan uticaj na nastanak korupcije, kriminala, nepotizma, obogaćivanja na temelju državnih rashoda i sumnjivih izbornim rezultatima.

Danas se ovaj termin koristi za države, u kojim se politička kultura stavlja u kontekst s korupcijom.

Iz toga razloga ovaj se pogrdan izraz koristi u žutoj štampi, u političkim raspravama te u polemikama u razvijenim zemljama kao što je Švajcarska, Nemačka, Francuska, Austrija ili Italija, a koristi se kada neko slične događaje (koji su delomično skriveni ili ulepšavani) osuđuje.

Etimologija uredi

 
Naslovna strana knjige Kupusi i kraljevi (izdanje 1904).

U 19. veku, Američki pisac O. Henri (Vilijam Sidni Porter, 1862-1910) skovao je termin "banana država" da bi opisao fiktivnu Republiku Anhurije u knjizi „Kupus i Kraljevi“ (1904)[1], kolekciji tematski povezanih kratkih priča inspirisanih njegovim iskustvima u Hondurasu, gde je živeo šest meseci do januara 1897, krijući se u hotelu Truhiljo, Koljon, kada je bio tražen u Sjedinjenim Državama za finansijsku prevaru banke.

U ranom 20. veku, kompanija United Fruit, multinacionalna Američka korporacija, je bila ključna formiranju fenomena banana države. Zajedno sa drugim Američkim korporacijama, kao što su „Kujamel frut kompani”, i za povremenom podrškom od vlade Sjedinjenih Američkih Država, korporacije su stvorile političke, ekonomske i socijalne okolnosti koje su formirale banana državu u centralnoameričkim državama kao što su Honduras i Gvatemala.[2]

Poreklo uredi

Istorija banana države počela je sa uvođenjem voća banane u Sjedinjene Američke Države 1870. godine, od strane Lorenca Bau Bejkera, kapetana jedrenjakZQ "Telegraf", koji je kupovao banane u Jamajci i prodavao ih u Bostonu za profit od 1.000%.[3] Banana se pokazala kao popularna kod Amerikanaca, kao hranjivo tropsko voće koje je bilo jeftinije nego lokalno gajeno voće u Sjedinjenim Državama, kao što su jabuke; u 1913, 25 centi (ekvivalentno 6.19$ u 2017) kupilo je dvanaest banana, ali samo dve jabuke. U 1873, da bi proizveli hranu za radnike železnice, Američki železnički tajkuni Henri Mejgs i njegov nećak, Majnor C. Kit osnovali su plantaže banane uz šine koje su gradili u Kosta Rici; uvidevši moguću zaradu od izvoza banana, počeli su sa izvozem voća u južnoistočne delove Sjedinjenih Država.[4]

 
Uzgajivač banana:Majnor Kit, američki biznismen

Sredinom 1870, da bi rukovodio novim industrijsko-poljoprivrednim biznis poduhvatom u zemljama Centralne Amerike, Kit je osnovao "Tropsku trampu i transport kompaniju": jednu polovinu onoga što će kasnije postati kompanija "United Fruit"; kasnije „Chiquita Brands International”, kompanija osnovana 1899. spajanjem sa „Boston frut”, u vlasništvu Endru Prestona. Do 1930. godine, internacionalna politička i ekonomska tenzija koju je stvorila kompanija "United Fruit" omogućila je korporacijama da kontrolišu 80-90% tržišta voća banane u Sjedinjenim Državama.[5] Krajem 19. veka, tri američke multinacionalne korporacije (United Fruit, Standard frut, i Kujamel frut kompani) su dominirale kultivacijom, žetvom i izvozom banana, takođe su kontrolisale puteve, železnicu i infrastrukturu luka Hondurasa. U severnim obalnim predelima blizu Karipskog mora, vlada Hondurasa je dala kompanijama koje su poslovala bananama 500 hektara zemlje po kilometru postavljene pruge(2.000 ara po milji), iako nije bilo ni putničkih ni teretnih železničkih usluga do Tegucigalpa, prestonice države. Narodu Hondurasa, kompanija "United Fruit" bila je poznata kao "El pulpo"(hobotnica), jer je njen uticaj prožimao honduransko društvo, kontrolišući infrastrukturu transporta države, kao i ponekad manipulišući honduransku nacionalnu politiku sa nasiljem sa motivom anti-rada.[6]

Godine 1924, i pored monopola „United Fruit", Vakaro braća osnovala su "Standard frut" kompaniju (kasnije "Dojl Fud" kompaniju) da bi izvozili banane iz Hondurasa u Sjedinjene Države kroz luku Nju Orleansa. Korporacije za izvoz voća su održavale cene voća niske u Sjedinjenim Državama legalističkom manipulacijom Latinoameričkih zakona o upotrebi zemljišta da bi jeftino kupovale velike površine rodnog zemljišta za korporativne plantaže banane u republikama Karipskog zaliva, Centralno američkog zemljouza, tropske Južne Amerike; američke voćne kompanije su onda unajmile nezaposlene Latinoamerikance kao jeftinu radnu snagu.[4]

Do 1930. godine, United Fruit je posedovalo 3,5 miliona jutara zemlje u Centralnoj Americi i Karibima i bila je najveći posednik zemljišta u Gvatemali. Takvi posedi davali su kompaniji veliku moć nad vladama malih država. To je bio jedan od faktora koji je potvrđivao tačnost fraze "banana država".[7]

Honduras uredi

U ranim godinama 20. veka, američki biznismen Sem Zemuraj (osnivač Kujamel frut kompanije) je bio ključni faktor u uspostavljanju „banana država“ stereotipa, kada je ušao u biznis izvoza banana tako što je kupovao prezrele banane od United Fruit da bi prodavao u Nju Orleansu. 1910. godine, Zemuraj je kupio 6.070 ha (15.000 acres) na Karipskoj obali Hondurasa za eksploataciju od strane Kujamel frut kompanije. 1911. Godine, Zemuraj je kovao zaveru sa Manuelom Boniljom, bivšim predsednikom Hondurasa (1904—07), i američkim plaćenikom generalom Lijem Krismasom, da zbaci civilnu vlast Hondurasa i postavi vojnu vladu koja će biti prijateljska prema stranim kompanijama.

Zbog tog cilja, plaćenička vojska Kujamel frut kompanije, predvođena generalom Krismasom, izvršila je državni udar protiv predsednika Migela R. Devilje (1907—11) i postavila generala Manuela Bonilju (1912—13) kao vladajućeg. Vlada SAD je ignorisala smenjivanje izabrane vlade Hondurasa od strane privatne vojske, sa opravdanjem Stejt dipartmenta koje predsednika Davilju označava kao previše politički liberalnog i lošeg biznismena pod čijim vođstvom se Hondruas zadužio Velikoj Britaniji, geopolitički neprihvatljiva okolnost u svetlu Monroove doktrine. Državni udar je bio posledica udruživanja Daviljine vlade United Fruit, rivalom Kujamel fruta, dajući im monopolski sporazum za banane iz Hondurasa, da za uzvrat United Fruit posreduje pozajmicama od vlade SAD Hondurasu.[5][8]

 
Honduras, najvažnija banana država.

Politička nestabilnost, posledica državnom udaru, stagnirala je ekonomiju Hondurasa, i neplativi strani dugovi ($4.000.000.000) su bili razlog gubljenja pristupa internacionalnoj investicionoj prestonici. Taj finansijski deficit pojačavao je ekonomsku stagnaciju hondurasa i pojačavala sliku Hondurasa kao banana države.[9] Takav istorijski, nasleđeni dug funkcionalno je ugrožavao integritet vlade Hondurasa, time omogućavajući stranim korporacijama da upravljaju državom i tako postanu jedini poslodavci narodu Hondurasa, jer su američke voćne kompanije kontrolisale ekonomsku infrastrukturu (putevi, železnica, luke, telegrafi i telefoni) koju su izgradili u Hondurasu.

U takvoj situaciji, američki dolar je postao legalna valuta Hondurasa; plaćenički general Li Krismas je postao komandir vojske Hondurasa, a kasnije je i imenovan konzulom SAD za Republiku Honduras.[10] I tako, posle 23 godine, putem nasilniog preuzimanja poljoprivrednih poslovnih interesa, Sem Zemuraj je preuzeo kontrolu nad rivalom, United Fruit, 1933. Godine.

Gvatemala uredi

 

Gvatemala je pretrpela regionalno socionalno-ekonomsko nasleđe banana države: nepravedno raspoređenu poljoprivrednu zemlju i prirodno bogatstvo, nejednak ekonomski razvitak, i ekonomsku zavisnost od par izvoznih proizvoda, obično banana, kafe i šećernih štapova. Nepravedna dodela zemlje je bio važan uzrok nacionalne nemaštine, i pratećeg socio-političkog nezadovoljstva i nasilnog suprotstavljanja vladi. Skoro 90% farmi su previše male da daju dovoljno velike žetve farmerima, dok 2% farmi zauzima 65% obradive zemlje, kao vlasništvo lokalne oligarhije.

Tokom 1950-ih kompanija United Fruit je pokušavala da ubedi vladu SAD Harija Trumana (1945—53) i Dvajta Ajzenhauera (1953—61) da je popularna, izabrana vlada predsednika Hakoboa Arbena Guzmana u Gvatemali tajno pro-sovjetska jer je uzela nekorišćene zemlje voćnih kompanija za javnu upotrebu seljaka bez zemlje. Tokom Hladnog rata (1945—91) kontekst proaktivne antikomunističke politike vođene primerom američkog senatora Džozefa Makartija u godinama 1947-57, geopolitičke brige oko bezbednosti zapadne hemisfere olakšalo je odluku predsednika Ajzenhauera da naruči i odobri operaciju „Uspeh“, državni udar u Gvatemali 1954., u kojoj je CIA uklonila demokratsku izabranu vladu predsednika Hakoboa Armenza Guzmana (1954—57) i postavila pro-biznis orijentisanu vladu pukovnika Karlosa Kastelja Armasa (1954—57), koja je trajala tri godine do njegovog atentata od strane predsedničkog obezbeđenja.[11][12]

Mešana istorija biranih predsednika i marionetskih vojnih diktatura je činila vladu Gvatemale tokom tridesetšestogodišnjeg Gvatemalskog građanskog rata (1960–96). Međutim, 1986, na označavanju dvadesetšestogodišnjice, narod Gvatemale je promovisao novi ustav, i izabrao Vinicija Cereza (1986—91) za predsednika; a onda Horhea Serana Elijasa(1991—93)[13]

U umetnosti uredi

Poezija uredi

 
Sa pesmom "La United Fruit Co.", Pablo Neruda je osudio korporativno potčinjavanje Latino Amerike.

U knjizi Canto general (Opšta pesma, 1950), pesnik iz Čilea, Pablo Neruda (1904—73) je osudio političke dominacije stranih multinacionalnih korporacija nad zemljama Latinaske Amerike sa pesmom od 4 strofe pod nazivom „La United Fruit Co” tekst druge strofe ide:[14]

... Voćna kompanija

Rezervisana za najsočnije,

Centralna obala moje zemlje,

Nežni pojas Amerika.

Preimenovala je svoje teritorije

U „banana državu“

I preko leševa mrtvih,

Preko neumornih heroja,

Koju su doneli velika vremena,

Slobodu i zastave,

Napravila komičnu operu ...

Književnost uredi

Roman Sto godina samoće (1967), autora Gabrijela Garsije Markeza, prikazuje imperijalistički kapitalizam stranih voćnih kompanija kao halapljivu socio-ekonomsku eksploataciju prirodnih resursa Makonda i naroda. U domaćem slučaju, korumpirana vlada Makonda podstiče poslovnu politiku i navike eksploatacije stranih kompanija, koje brutalno ugnjetavaju radnike.

Glavni lik, Hoze Arkadio Segundo, organizuje radnike plantaža banane da zajedno stupe u radni štrajk u znak protesta radu u nehumanim uslovima. Vojna vlada preuzima Makando, a radnici odgovaraju tako što sabotiraju plantaže banane. U neočekivanom odgovoru, vlada poziva više od 3.000 radnika da se nađu sa vođama provincija kako bi razrešili razlike u fizičkom radu i menadžmentu. Predlog je zamka, vojnici okružuju radnike i ubijaju ih vatrenim oružjem. Posle toga, tri hiljade leševa je skupljeno i natovareno na voz, kako bi kasnije bilo bačeno u more, i ostalo zaboravljeno.

U to vreme, naizgled mrtvi Hoze Arkadio Segundo, je natovaren na voz koji ide obalskim šinama napunjen leševima, ali kasnije pobegne i peške se vrati do Makonda. Na sve to, Hoze Arkadio saznaje da su sva sećanja na masakr uklonjena, niko u Makondu se ne seća masakra tri hiljade radnika. Narod grada odbija da poveruje Hozeu kada im on ispriča o masakru, koji je on preživeo. Na to, priroda pomaže pri prikrivanju masakra sa teškim, neprestanim kišama koje uništavaju fizičke tragove masakriranih radnika.

Film uredi

Film Vudija Alena „Banane“ prikazuje izmišljenu banana državu San Markosa; film je dobio ime po ovom terminu.

Podkast uredi

U 2017 Radio Tajms i „Podkast Šampion“ takmičenje su bili nazivani banana državom od strane podkasta „Zdravo internete“ epizoda 86 pod nazivom „Država banana“ zbog intenzivnog manipulisanja izborima i uplitanja „Rejdio tajmsa“.[15]

Moderne interpretacije uredi

 
Grafiti koji impliciraju na banana državu Slovenije.

Zemlje koje su dobile nezavisnost od kolonijalnih sila u dvadesetom i dvadesetprvom veku su vremenom posle imale naviku da pokazuju znakove država banana zbog uticaja velikih privatnih korporacija u njihovoj domaćoj politici,[16] na primer; Maldivi (ugostiteljske kompanije), Čile (strane rudarske kompanije), i Filipini (industrija duvana, američka vlada i korporacije).[17][18]

Na 14. maj 1986, tadašnji australijski rizničar Pol Kiting je izjavio da Australija može da postane država banana.[19] Ovaj komentar je dobio mnogo pažnje i kritike[20][21][22][23][24][25][26][27][28] i na njega se gleda kao na deo okretnice u političkoj i ekonomskoj istoriji Australije..[29]

Reference uredi

  1. ^ O. Henry (1904). Cabbages and Kings. New York City: Doubleday, Page & Company. str. 132, 296. 
  2. ^ Where did banana republics get their name?, The Economist
  3. ^ Acker 1988, str. 60
  4. ^ a b Koeppel 2008, str. 68 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFKoeppel2008 (help)
  5. ^ a b Acker 1988, str. 63
  6. ^ Chapman 2007, str. 102
  7. ^ Livingstone 2013, str. 31
  8. ^ Euraque 1996, str. 44.
  9. ^ W.S. Valentine (novembar 1916). „Need for Capital in Latin America: Honduras”. Annals of the American Academy of Political and Social Science. Thousand Oaks, California: SAGE Publications. 68: 185—87. JSTOR 1013083. 
  10. ^ Black 1988, str. 35.
  11. ^ „Big-business Greed Killing the Banana (p. A19)”. The Independent, via The New Zealand Herald. 24. 5. 2008. Arhivirano iz originala 20. 11. 2018. g. Pristupljeno 24. 6. 2012. 
  12. ^ Koeppel, Dan (8. 6. 2008). „Yes, We Will Have No Bananas”. The New York Times. Pristupljeno 11. 1. 2017. 
  13. ^ Smith, Carol A. (avgust 1978). „Beyond Dependency Theory: National and Regional Patterns of Underdevelopment in Guatemala”. American Ethnologist. American Ethnological Society. 5 (3): 574—617. JSTOR 643758. doi:10.1525/ae.1978.5.3.02a00090. 
  14. ^ Black 1988, str. 33.
  15. ^ „H.I. #86: Banana Republic”. Hello Internet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 5. 2018. 
  16. ^ Corr, Anders S.; Tacujan, Priscilla A. (jul 2013). „Chinese Political and Economic Influence in the Philippines: Implications for Alliances and the South China Sea Dispute”. The Journal of Political Risk (pub by Corr Analytics Inc.). 1 (3). Pristupljeno 7. 1. 2015. 
  17. ^ Aquino, Tricia (3. 2. 2014). „Which public health policy in ASEAN is most susceptible to tobacco industry influence”. Interaksyon. Pristupljeno 19. 3. 2014. 
  18. ^ Philippines - Period of American influence. Encyclopædia Britannica. UK. 2014. ISBN 978-1-59339-292-5. 
  19. ^ Wikiquote:Paul Keating
  20. ^ Barton, Russell; Short, Michael (15. 5. 1986). „Keating gloom: $ falls”. The Age. Fairfax Media. 
  21. ^ Cleary, Paul (17. 5. 1996). „What will we do when it's all been sold?”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. 
  22. ^ Cleary, Paul (13. 6. 1998). „If the economy's so good, how come the dollar's so bad?”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. 
  23. ^ Byrne, Patrick J. (18. 12. 2004). „ECONOMICS: Australia's $403 billion foreign debt: hail the banana republic!”. News Weekly (2697). National Civic Council. Arhivirano iz originala 07. 01. 2015. g. Pristupljeno 7. 1. 2015. 
  24. ^ Garnaut, John (2. 3. 2005). „Worst deficit in 50 years spells banana drama”. Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Pristupljeno 7. 1. 2015. 
  25. ^ Colebatch, Tim (15. 5. 2006). „20 years from Keating, what price a banana now?”. The Age. Fairfax Media. Pristupljeno 7. 1. 2015. 
  26. ^ „Banana republic? No, worse: like NZ”. The Canberra Times. Fairfax Media. 13. 9. 2007. 
  27. ^ van Onselen, Leith. „Revisiting the banana republic”. www.macrobusiness.com.au. Macro Associates Pty Ltd. Pristupljeno 7. 1. 2015. 
  28. ^ Jericho, Greg (1. 1. 2014). „Cabinet papers show Paul Keating had a 'budget emergency' of his own”. The Guardian (Australia Edition). Guardian Media Group. Pristupljeno 7. 1. 2015. 
  29. ^ Crotty & Andrew Roberts 2009, str. 224–238

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Банана_држава&oldid=27556486”