Bitka kod Čaldirana

Bitka kod Čaldirana vođena je 23. avgusta 1514. godine između safavidske vojske Ismaila I sa jedne i osmanske vojske Selima I sa druge strane. Deo je Tursko-persijskih ratova, a završena je ubedljivom turskom pobedom.

Bitka kod Čaldirana
Deo Tursko-persijski ratovi
Vreme 23. avgust 1514. godine Mesto Čaldiran, severozapadni Iran Ishod odlučujuća Osmanska pobeda
Sukobljene strane
Osmansko carstvo	Safavidi
Komandanti i vođe
Selim I	Ismail I
Jačina
140.000	80.000
Žrtve i gubici
manje od 2.000 vojnika	oko 5.000 vojnika

Uvod

Godine 1501. Ismail I, derviš iz Ardabila, osvaja Tebar, najveći grad u Persiji. Time je obnovio persijsku državu i osnovao novu dinastiju - Safavide. Time je stvorena velika šiitska država. Ismail je ubrzo ovladao teritorijama na jugu i istoku koje su bile pod vlašću malih i siromašnih kneževina. Međutim, na zapadu su naslednici velikog osmanskog sultana Osmana I Gazi širili tursku vlast sve dalje u Anadoliju. Godine 1510. Ismail se sukobio sa mongolskim kanom Uzbekom i naneo mu odlučujući poraz. Time je pokorio sve glavne iranske pokrajine što je bio izuzetan uspeh za tako malo vremena.

Ismail je na zapadu imao protivnika koji mu je bio ravan. Godine 1512. na osmanski presto dolazi Selim I. Selim je bio jedan od najvećih turskih sultana. Svoga oca Bajazita II primorao je da se povuče sa prestola nakon čega je svoju braću pobedio i pobio. Reorganizacijom elitnih turskih trupa, janičara, uspeo je da utrostruči njihov broj. Time je postao velika pretnja po Ismaila. Turski vojnici su i onako već bili opremljeni boljim naoružanjem, pre svega musketom. Persijski ratnici-derviši uglavnom su se morali zadovoljiti kopljem, lukom i strelom.

Položaji

Selim je pokrenuo pohod na Persiju. Njegovi janičari ubijali su ne samo Persijance, već i Turke šiite. Broj pobijenih bio je veći od 40.000. Zaštitnik šiita, Ismail I, morao je nešto preduzeti. Svoje ratnike-derviše pokrenuo je protiv "neprijatelja religije". Neprijateljske vojske sukobile su se u avgustu 1514. godine. Pozornica ovog događaja bila je visoravan Čaldiran koja se nalazila na dan jahanja od Tebra. Kolone osmanskih jahača krenuli su preko brda, za njima je išla pešadija, zatim glomazni topovi koje su vukle mazge. U ravnici ih je čekao šah Ismail sa svojim ratnicima naoružanim samo kopljima. Sam Ismail izabrao je mesto bitke smatrajući da će taktikom spaljene zemlje iscrpiti protivnika.

Persijanci nisu imali tačne informacije o vatrenom oružju. Poznavali su ih samo po čuvenju i tim informacijama nisu pridavali značaja.

Bitka

Spomenik na mestu bitke

Bitka je otpočela ujutro 23. avgusta. Brzo je bila rešena. Trinaest hiljada osmanskih vojnika klekli su u stroju, ispalili svoje puške i dok su ih ponovo punili, zagrmeli su topovi. Zatim se u topovskoj pauzi ponovo pucalo musketama. Šiitski ratnici-derviši, suočeni sa do tada nepoznatim oružjem, dali su se u paničan beg. Hroničari procenjuju da je broj poginulih Persijanaca bio oko 20.000. Šah Ismail je takođe pobegao. Sledećeg jutra stigao je u Tebar odakle se dao u beg ka istoku. Selim je okupirao grad i nastanio se u šahovoj palati. Turski vojnici su se, iscrpljeni dugotrajnim ratovanjem, pobunili i primorali Selima da se vrati u Tursku. Ismailov presto bio je spasen.

Posledice

Bitka kod Čaldirana imala je posledice od svetsko-istorijskog značaja. Nakon 1514. godine Osmanlije su tokom 400 godina bile sila-zaštitnica svih sunitskih zemalja dok je uticaj šiita ograničen na Persiju i oblasti pod njenom kontrolom (delovi Iraka, Avganistana i indijskog prostora). U drugim muslimanskim delovima, kao što su Arabijsko poluostrvo, Sirija i Liban, šiiti su bili manjina i prisutni kao sekta. Brojčani odnos ostvaren 1514. godine ostao je nepromenjen sve do danas.

Persijski šiiti nisu mogli zaboraviti poraz kod Čaldirana. Bitka je dovela do nepremostivog jaza između sunizma i šiizma. Od 1514. godine obaveza svakog šiite bila je da petkom proklinje Omara, drugog muslimanskog kalifa koji je, prema uverenju šiita, sprečio Aliju u zakonitom pravu nasleđa.

Vidi još

• Tursko-persijski ratovi

Literatura

• Iran, razmeđe istoka i zapada - Gerhard Švajcer, 2006. godina (176-178)