Bitka na Čegru
Bitka na Čegru je jedna od presudnih bitaka vođenih u Prvom srpskom ustanku između srpskih ustanika i Turaka. Bitka se odigrala 31. maja 1809. godine na brdu Čegar (potkovica, stopalo) kod sela Kamenica nadomak Niša.
| Bitka na Čegru | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Prvog srpskog ustanka | |||||||
 Spomenik borcima na Čegru | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 srpski ustanici |
 Osmansko carstvo | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
 Miloje Petrović Petar Dobrnjac Stevan Sinđelić † Ilija Barjaktarović Paulj Matejić |
 Huršid-paša | ||||||
| Jačina | |||||||
| 13.000-16.000[traži se izvor] | 35.000-40.000 | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 3.000 poginulih[traži se izvor] | 10.000 poginulih | ||||||
Pozadina uredi
S jedne strane oslabljena ratovima sa Austrijom i Napoleonom, ekonomskim problemima i pobunama janjičara, Turska se suočava i sa sve češćim pobunama balkanskih naroda. Upravo one će zadati smrtni udarac Osmanskoj imperiji. Srpski narod, izložen turskom teroru bio je primoran na ustanak. Poljuljano Tursko carstvo, zahvaćeno agonijom propadanja, nije u stanju da kontroliše sve svoje provincije. Janjičari otimaju zemlju od srpskih seljaka i stvaraju svoje čitluke tapijama oduzetim od seljaka, nameću dažbine, poreze i obaveze. U beogradskom i svim srpskim i hrišćanskim krajevima zavladalo je bezakonje.
Porta je činila napore da sredi stanje u Carstvu, ali su ti pokušaji sve više otkrivali njenu nemoć. To je vreme terora koji nije mogla da zaustavi ni centralna vlast u Carigradu, kojoj su se Srbi uzalud obraćali; četiri dahije srpska raja nije mogla da umilostivi, ali je zato mogla da se bori. Ustanak je bio neizbežan. Suočeni sa nezadovoljstvom naroda, naslućujući pobunu, oni početkom 1804. godine čine kobnu grešku: vode seču knezova. Posle toga Srbija je preplavljena mržnjom i osvetničkim raspoloženjem. Februara 1804. u Orašcu, narodne starešine koje su preživele seču knezova, okupljaju se tajno i dogovaraju otpočinjanje Prvog srpskog ustanka pod vođstvom Karađorđa i time počinje najuspelija pobuna seljaka u svetu koja će trajati 10 godina.
Godine 1805. i 1806. ređaju se srpske pobede, a 1807. oslobođen je i Beograd. Uzbuđen i uzbunjen pobunom u Beogradskom pašaluku, narod jugoistočne Srbije podržava ustanike i priključuje se borbama na Ivankovcu i Deligradu, i učestvuje u pobunama u Toplici i Svrljigu. Svi ti događaji dovode, međutim do još većeg progona srpskog naroda od strane Turaka. Narod je prinuđen da napusti svoje kuće.
Zatišje nastaje 1808. godine posle poraza Rusa u ratovima sa Napoleonom, kada Srbi više nisu mogli da očekuju angažovanje Rusije. Zatišje na ratištima u Srbiji 1808. narod je koristio da popravi oštećene domove, vojska se odmarala, a vojne i političke starešine u Beogradu osluškivale glasove koji su dopirali od saveznika i za to vreme ustanici uređuju vlast. Uveden je upravni savet pod nazivom Praviteljstvujušči sovjet čiji je predsednik bio Mladen Milovanović, sazvana je Skupština narodnih prvaka. Tada je, međutim, došlo do neslaganja između vođa ustanika koja prelazi u sukob između Karađorđevih pristalica koji su se zalagali za jedinstvenu, centralizovanu vlast, i ustaničkih vođa koji su želeli da se upravlja oligarhijski, po užim oblastima.
Pred bitku uredi
Godine 1809. dolazi do novih zaoštravanja odnosa između Turske i Rusije. Posle uzaludnih pregovora došlo je ponovo do izbijanja sukoba. 12. marta 1809. Porta objavljuje rat Rusiji, a 21. Rusija Porti. Rusi kao prvu pomoć poslali su Srbima 1000 pušaka i 30.000 metaka.
Srbija kreće u ofanzivu prema Turskoj: Karađorđe kreće u pravcu Crne Gore, Milenko Stojković održava vezu sa Rusima, Luka Lazarević i Sima Marković upućeni su preko Drine u Bosnu a za napad na Niš je određen Miloje Petrović. Na Niš kreću požarevačka, ćuprijska, paraćinska, ražanjska i aleksinačka nahija sa nešto Krajišnika i Levčana kao i bataljon redovne vojske. Sve ukupno oko 16.000 ljudi koji su se 21. aprila skupili u Deligradu i krenuli ka Nišu. Kao pomoć bio je i Hajduk Veljko koji je operisao na putu Niš-Pirot. Prema podacima koje su Srbi imali, Turci su u Nišu imali jedan garnizon sa svega 3.000 vojnika.[1]
Srpska vojska se prema Nišu kretala veoma sporo. Pred Niš dolaze tek 27. aprila i to kod sela Kamenice, Gornjeg i Donjeg Matejevca, gde izgrađuju šest šančeva. Prvi i najveći je bio na Čegru sa vojvodom Stevanom Sinđelićem, drugi u Gornjem Matejevcu (kod danas obnovljene Latinske crkve) sa Petrom Dobrnjcem, treći severozapadno od Kamenice sa vojvodom Ilijom Barjaktarovićem, četvrti u Kamenici sa glavnim komandantom Milojem Petrovićem, peti šanac je bio iznad Kamenice sa vojvodom Pauljom Matejićem i šesti u Donjem Matejevcu.[2] Sinđelićev šanac je bio oblika pravougaonika, na sredini podeljen streljačkim rovom. Na jednoj strani su bili šatori vojvode i vojske, na drugoj barutana u koju je vojvoda Sinđelić pucao.
Zahtev Miloja Petrovića da se Niš odmah napadne nije prihvaćen. Tražilo se da se sačeka sa napadom i izvrši jaka blokada grada. Sa druge strane, turska vojska je dobila veliko pojačanje od preko 20.000 vojnika. Ismail Beg je doveo pojačanje iz Jedrena i Soluna, Ahmed Paša Vranja, a Kara Fejza i Šašin Paša iz Leskovca.[3]
Boj je počeo u jutarnjim časovima 19. maja 1809. (31. maja po novom kalendaru). Turci su jurišali četiri puta, ali su ih Sinđelićevi uskoci odbili. Naposletku, preko onih koji su izginuli i ispunili rovove oko šanca, Turci su na juriš ušli u šanac. Sada je tek nastao pravi okršaj. Borba puškama, pretvorila se borbom kundacima, noževima, hvatanje za gušu i za kosu. Turcima su stalno dolazile nove snage, a Sinđelić je ostao sam. Kad je Stevan Sinđelić video da ne može Turke isterati iz šanca, da je mnogo Srba izginulo, a da ne bi pao živ Turcima u ruke, opalio je iz svoje kubure u punu burad baruta i tako je završio boj. Posle ovoga, na Čegru je ležalo oko 16.000 Turaka i 4.000 Srba.
Posledice uredi
Svojim junaštvom istakao se resavski vojvoda Stevan Sinđelić. Ne mogavši da pobedi brojno jače turske snage koje su prodrle u šanac, Sinđelić je pucao iz kubure u podzemni magacin baruta. U strašnoj eksploziji nastradali su svi srpski vojnici i mnogo Turaka. Da bi zastrašio Srbe, turski paša je u znak osvete i opomene naredio da se od lobanja palih srpskih ustanika sagradi Ćele-kula na ulazu u Niš. U Ćele-kulu su uzidane 952 lobanje i ona danas stoji kao simbol borbe Srba za nezavisnost.[4]
Alfons de Lamartin francuski putopisac je zapisao 1833. pri poseti Ćele kuli:
Nek Srbi sačuvaju ovaj spomenik!
On će naučiti njihovu decu koliko vredi nezavisnost jednog naroda,
pokazujući im po kakvu su je cenu platili njihovi očevi.
Zbog poraza na Čegru, Karađorđe je morao da odustane od pohoda u Staru Srbiju, a rumelijski vezir je osvojio celu istočnu Srbiju do Velike Morave, gde je Karađorđe sa naporom uspeo da organizuje odbranu. Zima je takođe pomogla ustanicima, pa su se Turci povukli iz istočne Srbije.
Knez Milan Obrenović je 4. jula 1878. godine podigao prvi spomenik na Čegru sa natpisom Vojvodi Stevanu Sinđeliću i njegovim neumrlim junacima slavno palim ovde 19. maja 1809. napadajući Niš. Današnji spomenik u obliku kule sagrađen je spajanjem romantizma i dekorativnih elemenata srednjovekovne arhitekture podignut je 1927. godine u prisustvu kralja Aleksandra Karađorđevića, a delo je ruskog emigranta i arhitekte Julijana Djupona.[5] Kula na Čegru i Ćele-kula u Nišu obnovljeni su 2009. godine i tu je 31. maja 2009. održana centralna proslava 200. godišnjice bitke.[6][7] Svečano je obeležena i 100. godišnjica bitke 1909. godine.[8]
Zanimljivosti uredi
Bitka je ekranizovana u seriji Vuk Karadžić u 5 epizodi. Pored ove ekranizacije urađena je i ekranizacija od strane niškog NG Tima i u filmu Žurka.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Bitke srpske vojske
- ^ „Srpska istorija”. Arhivirano iz originala 03. 01. 2023. g. Pristupljeno 03. 01. 2023.
- ^ Bitka na Čegru
- ^ Boj na Čegru
- ^ Istorija spomenika na Čegru
- ^ Godina u znaku Čegra („Politika”, 6. april 2009)
- ^ Opomena i pouka Boja na Čegru („Politika”, 31. maj 2009)
- ^ Boj na Čegru: štampa o obeležavanju stogodišnjice 1909. godine[mrtva veza]
Literatura uredi
- Urednik: Aleksić, Dragan (2010). Boj na Čegru 1809. u istoriji i tradiciji balkanskih naroda (Zbornik radova). Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije. str. 553. ISBN 978-86-7005-084-6.
- Priredio: Stojadinović, Slobodan (1989). Boj na Čegru. Beograd: Panpublik; Niš: Gradina. str. 257.
- Stojančević, Vladimir (2004). Prvi srpski ustanak 1804-1813. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 326. ISBN 978-86-3350-153-8.
- Stevanović, Dr Miladin (1994). Prvi srpski ustanak. Gornji Milanovac: Dečje novine. str. 343. ISBN 978-86-3670-689-3.
- Đorđević, Dr Miroslav R. (2004). Oslobodilački rat srpskih ustanika 1804-1806. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 447. ISBN 978-86-335-0154-5.
- Janković, Dragoslav (1984). Srpska država Prvog srpskog ustanak. Beograd: Nolit. str. 293.
- Pavićević, Branko; Stojančević, Vladimir; Ratković-Kostić, Slavica (1998). Od Careva Laza 1712. i Boja kod Ivankovca 1805. do odlaska Turaka iz Srbije 1867. [Znamenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske: od Careva Laza 1712. do Dobropoljske bitke 1918.], Knj. 2. Novi Sad: Pravoslavna reč; Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 616. ISBN 86-335-0038-8.
- Ljušić, Radoš (2018). Vojvode i vojvodski barjaci: Vojno uređenje ustaničke Srbije (1804-1815). Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 344.
- Novaković, Stojan (2021). Vaskrs države srpske: političko-istorijska studija o Prvom srpskom ustanku 1804-1813. Beograd - Zemun: Ukronija. str. 210. ISBN 978-86-6002-071-2.
- Hamović, Dragan; Jovanović, Nebojša; Ilijin, Dušan (2004). Ustanička čitanka (1804 - 1815). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 418. ISBN 86-17-11342-1.
Spoljašnje veze uredi
- [nth.net/view.aspx?cid=c5b053df-abc4-4a53-aedc-dc2d68256a63 Virtuelna poseta spomeniku čegarskim junacima]
- Bitka na Čegru
- 3D model šanca iz boja na Čegru
- Zvanična prezentacija igrano-dokumentarnog filma „Bika na Čegru” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. maj 2009)
- „ČEGAR — 200 GODINA” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. mart 2019), Branislav Miltojević, Večernje novosti, feljton, 20. — 29. maj 2009.
- Istorija Niša — Izložba
- Fatalna greška vožda („Večernje novosti”, 22. novembar 2006)
- Večna slava Sinđelića i Resavaca (Večernje novosti, M. Petković, 1. jun 2017)
- „Boj na Čegru” zadivljuje lepotom i veličinom (Večernje novosti, Jelena Ćosin, 22. april 2018)
