Википедија

Божићна звезда (биљка)

Božićna zvezda (lat. Euphorbia pulcherrima ili Poinsettia)[1][2][3] biljka je iz porodice Euphorbiaceae ili mlečika, poreklom iz Meksika, Južne Amerike, poznata kao božićni ukras. Početkom 19. veka, tačnije 1828. godine biljka danas poznata kao Božićna zvezda je stigla na područje Severne Amerike. Za to je zaslužan Džoel Roberts Pojnset i upravo u njegovu čast, ova biljka dobija i drugi latinski naziv Poinsettia, pored prvobitnog Euphorbia pulcerrima. Postojbina ove biljke je teritorija Južne Amerike i nekih delova Afrike. Pretpostavlja se da primarni latinski naziv potiče od omiljenog lekara Jube, numidijskog kralja, koji se zvao Euforbs (Euphorbs). Naime, prema predanju je upravo on prvi upotrebio sok Božićne zvezde za lečenje, iako se on smatra otrovnim. Iako se često navodi da je veoma toksična, božićna zvezda nije opasna[4] za kućne ljubimce ili decu. Izlaganje biljci, čak i konzumacija, najčešće nema efekta,[5] iako može izazvati mučninu, povraćanje ili dijareju.[4]

Božićna zvezda
Božićna zvezda
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Malpighiales
Porodica:
Euphorbiaceae
Rod:
Euphorbia
Vrsta:
E. pulcherrima

Opis uredi

Spada među lepe euforbije koje cvetaju zimi. Cvet nije toliko lep kao gornji listovi koji ga okružuju, tj. prilisci (brakteje) , i koje su obojeni divnom crvenom bojom u vreme cvetanja. Listovi su ovalni i pri kraju oštri. Ovo je dekorativna i lepa biljka. Donji listovi su tamnozeleni. U prirodnom staništu grm narasta i do 5 metara, inače je visine od 0.5 do 4 m. Božićna zvezda ima sitne žute cvetiće koji su okruženi listovima-braktejama crvene, bele i ružičaste boje, a na početku je postojala samo vrsta intenzivnih crvenih listova. Brakteje su obojeni listovi koji se u jesen pojavljuju na vrhovima stabljika i mogu biti i do 25 centimetara dugački.[6]

Nega biljke uredi

 

Božićna zvezda je fotoperiodična biljka koja zahteva karakterističnu i dugotrajnu negu, idealna temperatura je od 12 do 25 °C, a optimalna temperatura za vreme cvetanja je između 15 - 18 °C. Potrebna je velika vlažnost vazduha, zbog toga je treba zalivati svaki dan, pazeći pritom da listovi i cvetovi ostanu nezaliveni, zaliva se samo zeleni deo biljke. Najbolje uspeva dovoljno ukoliko je udaljena od izvora toplote. Osetljiva je na hladnu vodu. Do 1950, ova biljka se nije mogla držati u kući - čim bi došla na suvi vazduh, svi bi listovi popadali. Godine 1950, Paul Ecke iz Kalifornije razvio je vrstu koja može da uspe i u sobnim uslovima i na i nižim temperaturama. Imao je godinama monopol, jer nije otkrio tajnu, dok 1990—ih godina jedan profesor nije otkrio fenomen i objavio svima. Sve biljke iz porodice Euphorbiaceae sadrže mlečni sok koji se izlučuje iz biljke pri oštećenju ili orezivanju. Sok je otrovan i nadražuje kožu, a treba paziti da ne dođe u dodir s očima. Ako se proguta, može izazvati dijareju.

Orezivanje biljke uredi

Kad otpadnu listovi, orezati biljku na 15 cm visine, iznad korenovog čvora (mesto grananja) da bi se omogućilo cvetanje naredne godine. Posle perioda mirovanja i orezivanja (do maja) Božićna zvezdu treba presaditi u mešavinu zemlje za cveće, treseta i peska u odnosu 3:1:1. Ponovo je potrebno presadite 4-6 nedelja pre cvetanja. Tokom proleća i leta neophodno je prihranjivanje biljke. U septembru se Božićna zvezda iznosi na svetlo mesto i prestaje da se prihranjuje. Da bi se podstaklo cvetanje, krajem oktobra biljku treba prekriti tamnim platnom u trajanju od najmanje 14 sati (od večeri do podneva narednog dana).

Legende o nastanku Božićne zvezde uredi

Postoje dve legende o nastanku Božićne zvezde:

  •  
    Meksička legenda
  • Astečka legenda

Meksička legenda uredi

Prema staroj meksičkoj legendi, prva Božićna zvezda nastala je iz molitve dvoje seoske dece, devojčice Marije i njenog mlađeg brata Pabla. Bili su toliko siromašni, da nisu mogli da kupe poklon malom Isusu. Na Badnji dan, na putu u crkvu, ubrali su buket poljskog bilja umesto poklona. Kada su ubrane biljke stavili oko kolevke, njihovi zeleni listovi pretvorili su se u sjajno crvene latice.

Astečka legenda uredi

Prema drugoj legendi, lepotu duguje astečkoj boginji kojoj je zbog nesretne ljubavi, prepuklo srce. Iz kapljica njene krvi izrastao je vatreni cvet jarkocrvene boje okružen zelenim listovima.[7]

Hemijski sastav uredi

 

Pulčerol i pulčeril acetat su među komponentama lateksa.[8][9] Triterpeni se nalaze u nadzemnom delu ove biljke uključujući lateks i listove.[10][11][12][13] Jedan od triterpenoidnih skeleta se istražuje kao osnova za lekove za Alchajmerovu bolest.[13]

Toksičnost uredi

 
Novinski naslov iz Honolulu Star-Bulitina (1913) pogrešno navodi da je božićna zvezda smrtonosna

Mlečika je otrovna biljka, jer u svim delovima sadrži otrovni mlečni sok. Toksičnost potiče od otrovnog sastojka euforbina, a to je anhidrid euforbijske kiseline. Suve biljke su mnogo manje otrovne od svežih. Mlečika ima osobinu akumuliranja većih količina selena u svom telu. Količina selena u biljci, zavisi od sadržaja u zemljištu. Toksični sastojci koji se nalaze u mlečnom soku mlečike izazivaju zapaljenje kože. Takođe i utiču na boju, miris i ukus mlečnih proizvoda.[14]

Popularno se, iako netačno, kaže da su božićne zvezde toksične za ljude i druge životinje.[5] Ovu zabludu proširila je urbana legenda iz 1919. o dvogodišnjem detetu koje je umirlo nakon što je konzumiralo list božićne zvezde.[15] Godine 1944, biljka je uključena u knjigu H. R. Arnolda Otrovne biljke Havaja na ovoj premisi. Iako je Arnold kasnije priznao da je priča bila iz druge ruke i da nije dokazano da su božićne zvezde otrovne, biljka je stoga smatrana smrtonosnom. Godine 1970, Američka uprava za hranu i lekove objavila je bilten u kome je pogrešno navedeno da „jedan list božićne zvezde može da ubije dete“, a 1980. im je zabranjeno da uđu u staračke domove u okrugu u Severnoj Karolini zbog ove navodne toksičnosti.[5]

Pokušaj da se odredi otrovna doza božićne zvezde za pacove nije uspeo, čak i nakon dostizanja eksperimentalnih doza koje su ekvivalentne konzumiranju 500 listova, ili skoro 1 kg (2,2 lb) soka.[16] Kontakt dece ili kućnih ljubimaca sa bilo kojim delom biljke često nema efekta, iako može izazvati mučninu, dijareju ili povraćanje ako se proguta. Spoljašnje izlaganje biljci može kod nekih dovesti do osipa na koži.[4] Istraživanje sa više od 20.000 poziva Američkom udruženju centara za kontrolu trovanja u periodu od 1985. do 1992. u vezi sa izloženošću božićnoj zvezdi nije pokazalo smrtne slučajeve. U 92,4% poziva nije bilo efekta izloženosti, a u 3,4% poziva bilo je manjih efekata, definisanih kao „minimalno smetajući”.[5] Slično tome, izloženost mačke ili psa božićnoj zvezdi retko zahteva medicinski tretman. Ako se proguta, može doći do blagog balavljenja ili povraćanja, ili retko do dijareje. U retkim slučajevima, izlaganje oku može dovesti do iritacije oka. Izlaganje kože soku može izazvati svrab, crvenilo ili otok.[17] Ova biljka može da izazove astmu i alergijski rinitis kod određenih grupa ljudi.[18][19]

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ Wells, John C. (1990). Longman Pronunciation Dictionary. Harlow, England: Longman. ISBN 978-0-582-05383-0.  entry "poinsettia"
  2. ^ „poinsettia”. Dictionary.com. Pristupljeno 15. 12. 2012. 
  3. ^ „poinsettia”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). Oxford University Press. septembar 2006. Pristupljeno 30. 12. 2022.  (Potrebna je pretplata ili članska kartica javne biblioteke UK.)
  4. ^ a b v „Poinsettias”. Poison Control. National Capital Poison Center. Pristupljeno 26. 11. 2019. 
  5. ^ a b v g Krenzelok, Edward P.; Jacobsen, T.D; Aronis, John M. (1996). „Poinsettia exposures have good outcomes … just as we thought”. The American Journal of Emergency Medicine. 14 (7): 671—674. PMID 8906768. doi:10.1016/S0735-6757(96)90086-8. 
  6. ^ „How To Make Poinsettia Turn Red: Make A Poinsettia Rebloom”. Gardening Know How. Pristupljeno 12. 11. 2015. 
  7. ^ History of the Poinsettia[mrtva veza]
  8. ^ Singh SK, Yadav RP, Singh A (januar 2010). „Molluscicides from some common medicinal plants of eastern Uttar Pradesh, India”. Journal of Applied Toxicology. 30 (1): 1—7. PMID 19943357. S2CID 22369538. doi:10.1002/jat.1498. 
  9. ^ Dominguez XA, Garcia Delgado J, De Lourdes Maffey M, Mares JG, Rombold C (septembar 1967). „Chemical study of the latex, stems, bracts, and flowers of "Christmas Flower" (Euphorbia pulcherrima) I”. Journal of Pharmaceutical Sciences. 56 (9): 1184—5 contd. PMID 6049711. doi:10.1002/jps.2600560931. 
  10. ^ Baas WJ (avgust 1977). „Triterpenes in latex of Euphorbia pulcherrima”. Planta Medica. 32 (1): 1—8. PMID 905409. doi:10.1055/s-0028-1097550. 
  11. ^ Smith-Kielland I, Dornish JM, Malterud KE, Hvistendahl G, Rømming C, Bøckman OC, Kolsaker P, Stenstrøm Y, Nordal A (avgust 1996). „Cytotoxic triterpenoids from the leaves of Euphorbia pulcherrima”. Planta Medica. 62 (4): 322—5. PMID 8792663. doi:10.1055/s-2006-957893. 
  12. ^ Dai Y, Liu S, Xu J, Zhao C, Gu Q (april 2019). „Triterpenoids from Euphorbia pulcherrima with inhibitory effects on osteoclastogenesis”. Fitoterapia. 134: 355—361. PMID 30858048. S2CID 75139105. doi:10.1016/j.fitote.2019.02.028. 
  13. ^ a b Yu CX, Wang RY, Qi FM, Su PJ, Yu YF, Li B, Zhao Y, Zhi DJ, Zhang ZX, Fei DQ (decembar 2019). „Eupulcherol A, a triterpenoid with a new carbon skeleton from Euphorbia pulcherrima, and its anti-Alzheimer's disease bioactivity”. Organic & Biomolecular Chemistry. 18 (1): 76—80. PMID 31773124. S2CID 208319578. doi:10.1039/c9ob02334h. 
  14. ^ KRMNE, korovske, otrovne i lekovite biljke / Dragan J. Đukić ... [i dr.]. Novi Sad : Poljoprivredni fakultet, 2004 (Zrenjanin : Budućnost). 426 str.
  15. ^ „Poisonous Poinsettias”. Snopes.com. 2007-12-06. Pristupljeno 16. 12. 2008. 
  16. ^ Vreeman, R. C.; Carroll, A. E. (2008). „Festive medical myths”. BMJ. 337: a2769. PMID 19091758. S2CID 29006871. doi:10.1136/bmj.a2769. 
  17. ^ „Poinsettia”. Pet Poison Helpline. Pristupljeno 31. 12. 2019. 
  18. ^ Ibáñez MD, Fernández-Nieto M, Martínez J, Cardona GA, Guisantes J, Quirce S, Sastre J (oktobar 2004). „Asthma induced by latex from 'Christmas flower' (Euphorbia pulcherrima)”. Allergy. 59 (10): 1127—8. PMID 15355476. S2CID 33808029. doi:10.1111/j.1398-9995.2004.00404.x. 
  19. ^ Aydin Ö, Erkekol FÖ, Misirloigil Z, Demirel YS, Mungan D (2014). „Allergic sensitization to ornamental plants in patients with allergic rhinitis and asthma”. Allergy and Asthma Proceedings. 35 (2): e9—14. PMID 24717779. doi:10.2500/aap.2014.35.3733. 

Literatura uredi

  1. CONABIO. 2009. Catálogo taxonómico de especies de México. 1. In Capital Nat. México. CONABIO, Mexico City.
  2. Correa A., M. D., C. Galdames & M. N. S. Stapf. 2004. Cat. Pl. Vasc. Panamá 1–599. Smithsonian Tropical Research Institute, Panama.
  3. Flora of China Editorial Committee. 1988-2013. Fl. China Unpaginated. Science Press & Missouri Botanical Garden Press, Beijing & St. Louis.
  4. González Ramírez, J. 2010. Euphorbiaceae. En: Manual de Plantas de Costa Rica. Vol. 5. B.E. Hammel, M.H. Grayum, C. Herrera & N. Zamora (eds.). Monogr. Syst. Bot. Missouri Bot. Gard. 119: 290–394.
  5. Idárraga-Piedrahita, A., R. D. C. Ortiz, R. Callejas Posada & M. Merello. (eds.) 2011. Fl. Antioquia: Cat. 2: 9–939. Universidad de Antioquia, Medellín.
  6. Jørgensen, P. M. & S. León-Yánez. (eds.) 1999. Catalogue of the vascular plants of Ecuador. Monogr. Syst. Bot. Missouri Bot. Gard. 75: i–viii, 1–1181.
  7. Lawesson, J. E., H. Adsersen & P. Bentley. 1987. An updated and annotated check list of the vascular plants of the Galapagos Islands. Rep. Bot. Inst. Univ. Aarhus 16: 1–74.
  8. Martínez Salas, E. M., M. Sousa Sánchez & C. H. Ramos Álvarez. 2001. Región de Calakmul, Campeche. Listados Floríst. México 22: 1–55.
  9. Molina Rosito, A. 1975. Enumeración de las plantas de Honduras. Ceiba 19(1): 1–118.
  10. Nasir, E. & S. I. Ali (eds). 1980-2005. Fl. Pakistan University of Karachi, Karachi.
  11. ORSTOM. 1988. List Vasc. Pl. Gabon Herbier National du Gabon, Yaounde.
  12. Standley, P. C. & J. A. Steyermark. 1949. Euphorbiaceae. In: P. C. Standley & J. A. Steyermark (eds.), Flora of Guatemala---Part VI. Fieldiana, Bot. 24(6): 25–170.
  • Paul Ecke III; James E. Faust; Jack A. Williams; Andy Higgins (2004). The Ecke Poinsettia Manual. Chicago Review Press. ISBN 978-1883052416. 
  • „Diseases of Poinsettia”.  Common Names of Diseases, The American Phytopathological Society]

Spoljašnje veze uredi

 
Vikiknjige imaju više informacija o Euphorbia pulcherrima
 
Božićna zvezda na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божићна_звезда_(биљка)&oldid=26614116”