Valter Model

Oto Moric Valter Model (nem. Otto Moritz Walter Model; Gentin, 24. januar 1891 — Duizburg, 21. april 1945) je bio nemački feldmaršal u Drugom svetskom ratu, komandant armije i grupe armija, odlikovan dijamantima za mačeve i hrastovo lišće Viteškog krsta. Poznat je po nadimkom „Hitlerov vatrogasac“.

Valter Model
Valter Model
Lični podaci
Datum rođenja	(1891-01-24)24. januar 1891.
Mesto rođenja	Gentin, Nemačko carstvo
Datum smrti	21. april 1945.(1945-04-21) (54 god.)
Mesto smrti	Duizburg, Nacistička Nemačka
Vojna karijera
Služba	1910 — 1945
Vojska	Nemačko carstvo (do 1918) Vajmarska Republika (do 1933) Nacistička Nemačka (do 1945)
Rod	Kopnena vojska
Čin	Feldmaršal
Jedinica	Nemačka 3. oklopna divizija Deveta armija Grupa armija Centar
Učešće u ratovima	Prvi svetski rat Drugi svetski rat
Odlikovanja	Gvozdeni krst

Rani period

Oto Moric Valter Model je rođen 24. januara 1891. godine u Gentinu, blizu Magdeburga u porodici srednje klase. U porodici nije bio nijedan vojnik, niti je bilo vojne tradicije, kao na primer kod Manštajna, Klajsta i drugih aristokrata u Vermahtu. Njegov otac je bio učitelj a kasnije i direktor muzičke škole. Modelovi preci sa majčine strane (ime Modelove majka je Meri Demer) su uglavnom zemljoradnici koji su se celog života bavili poljoprivredom na seoskom domaćinstvu.

Interesantno je da je krajem rata, malo pre samoubistva, Model naredio jednom od svojih ađutanta da zapali sva njegova lična dokumenta i iz tog razloga, danas se jako malo zna o njegovom dečačkom i omladinskom životu. Izvesno je, da je u školi Model bio pažljiv učenik. Pohađao je gimnaziju u Erfurtu, gde su mu najmiliji predmeti bili istorija i učenje grčkog i latinskog jezika.

Tokom 1906. godine u vreme školovanja u crkvenoj gimaziji u Naumburgu, gde je bio smešten jedan armijski bataljon, Model se prvi put sreće sa vojskom. Samo dve godine kasnije, sa svojih 17. godina života, on se prijavljuje dobrovoljno (pomoću veze svog uticajnog dede) u 6. Brandenburški puk. Narednih 18 maseci Model se obučava u vojnoj školi u Najsu, i u tom periodu korenito menja svoj način razmišljanja. U 1910. godini dobija zvanje potporučnik i započinje kurs jahanja. Tada se kod njega pojavljuje naklonost ka lovu, i uskoro Model do takvog stepena usavršava tehniki jahanja, da postaje jedan od najboljih jahača među svojim kolegama u školi.

Model je ozgradio reputaciju ambicioznog i časnog oficira. Nije se bojao da kaže to, šta misli, i čudno je, da ni u mladosti, niti u kasnijem periodu nije imao bliske prijatelje.

Prvi svetski rat

Kada je počeo Prvi svetski rat, Model se nalazio u 1. bataljonu 52. puka dislociranog na zapadnom frontu. Tokom naja 1915. godine u borbi kod Sedana, Model je teško ranjen od šrapnela i provodi jedan mesec u bolnici. Za teško ranjavanje dobija Gvozdeni krst I stepena. Energičnost i smelost, koju je često Model demonstrirao u borbi, ostavili su silan utisak na njegovog komandanta divizije Oskara fon Prusena (jedan od 6 sinova nemačkog cara). Prusen lično poziva Modela i predlaže mu službu u štabu divizije.

Nedugo zatim Model rešava da se vrati ponovo na liniju fronta i postaje komandir čete. U toku jednog žestokog kontranapada, teško je ranjen. Krajem rata je prebačen u Generalštab u Berlinu bez prethodne neobhodne zato obuke u vojnoj akademiji, što je apsolutno neobično priznanje za zasluge mladog oficira. Uprkos tome, što Model nije aristokrata, on je uključen u sastav Rajhsvera tokom 1919. godine i raspoređen je u 2. pešadijski puk u Alenštajnu, Istočna Pruska.

Između dva rata

Nakon rata za razliku od mnogih drugih generalštabnih oficira, on izbegava da se interesuje za politiku. U mesto toga on je napisao knjigu o feldmaršalu Augustu Najthardu Gnajzenau.

Za vreme gašenja komunističkog ustanka u Rurskoj oblasti, Model upoznaje buduću suprugu - Gerda Husen - sa kojom sklapa brak godinu i po kasnije.

Jedna od odlika karaktera Modela tokom ovog perioda je velika prvrženost hrišćanskoj crkvi i vernost Nemačkoj. Izvesno je da je proučavao mnogo vojno-istorijsku tematiku i može da se kaže da je u tom periodu silno izvršio uticaj na genija odbrane general-potpukovnika Fridriha fon Losberga.

Fon Zekt i drugi visokopostavljeni nemački oficiri, smatrali su Modela za primernog pruskog oficira — izvršan i veran vojnoj dužnosti. Međutim Model je bio lišen osećaja za veštinu ponašanja. Bezosećajno je sankcionisao potčinjene za dozvoljene greške i otvoreno kritikovao svoje načelnike, kada se nije slagao sa njima. Nedostatak prefinjenosti i kavaljerizma bile su glavne odlike zbog kojih je oskakao od istinskih pruskih oficira. Model se grobo držao i normativa etike prema višoj klasi, držeći se apsolutno po strani.

Tridesetih godina Model vrši različite dužnosti u Generalštabu, a za kratko vreme je komandovao bataljonom u Istočnoj Pruskoj. Tokom 1934. godine dobija čin pukovnik, i postavljen je za komandanta 2. pešadijskog puka. Nakon toga Model zauzima mesto načelnika odeljenja za obuku ličnog sastava ministarstva odbrane. U 1935. godini postavljen je za načelnika 8. odeljenja u Generalštabu, odgovoran za tehničku opremu armije i razradu doktrine budućeg Vermahta. Posećuje Sovjetski Savez sa ciljem izučavanja tehničkih aspekta prenaoružavanja, gde je na bazi iskustva iz vremena Vajmarske republike i toga, šta je video tamo, oformio u njemu veliko neprijateljstvo protiv komunizma. Model je pešadinac i uopšte se ništa nije razumeo u tehniku, no bio je kategoričan za izgradnju savremenih motorizovanih jedinica i avijacije. Tokom tog perioda Guderijan je uživao punu podršku Modela.

Dana, 1. marta 1938. godine Model je povišen u čin general-major, a u novembru iste godine je postavljen za načelnika štaba 4. armijskog korpusa u Drezdenu. Pripremao se za postavljanje na mestu načelnika štaba armije koja je trebalo da napadne Čehoslovačku, no nakon Minhenskog sporazuma ta kampanja gubi smisao.

Drugi svetski rat

U toku Poljske kampanje Model vrši dužnost načelnika štaba 4. armijskog korpusa generala Viktora fon Šveldera. Korpus je učestvovao u nekoliko teških borbi i uprkos što je u celini upotrebljavao nepravilne metode ratovanja, Model nije ucrnio karijeru.

Model se upoznao sa Hitlerom u Berlinu malo nakon Poljske kampanje. Upoznaje i Gebelsa, koji je čuo za Modela sasvim skoro i to slučajno. Kao i mnogi drugi nemački generali, Model je osećao odvratnost ka boljševizmu i bio ubeđen, da je Nemačka obaveza da ima gvozdeni red, garantovan od jedne silne armije i policije. Među oficirima mišljenja za Modela bila su različita. Neki ga smatraju za krajnjeg nacistu, probnozirajući mu članstvo u SS i ogromnu odanost Adolfu Hitleru. Drugi smatraju da je Model pametan i da koristi Hitlera i režim za lako i brzo uzdizanje u službenoj hijerarhiji. Pri svemu tome jedno je sigurno - u toku teških borbi na Istočnom frontu, Model nije nijednom, štaviše i u najbeznadežnijim situacijama padao u pesimizam i često rizikovao i svoj život na liniji fronta.

Izvesno je, da se ni Hitler nije osećao mnogo prijatno u prisustvu Modela, uprkos činjenici da je u njega imao puno poverenje. Jednom je Adolf Hitler rekao Kajtelu i Jodlu: "Videste li njegov pogled? Ubeđen sam, da će taj čovek da uradi sve što se od njega traži, no ja ne želim ni u kakvom smislu da mi bude potčinjeni".

Bitka za Francusku

U Francuskoj 1940. godine Model postaje načelnik štaba 16. armije generala Ernsta Buša. Tokom novembra 1940. godine preuzima komandu nad 3. oklopnom divizijom, gde je njegov neposredni načelnik Leo Gajr fon Švepenburg. Švepenburg smatra Modela za odličnog oficira, no relativno ograničenog samo na vojna pitanja. U diviziji mu mnogi od počinjenih oficira nisu bili simpatični i kad im se obraćao bio je hladan, a i to je radio samo po službenoj dužnosti. Uporedo s tim, obični vojnici su mu se divili, za lično prisustvo na liniji fronta i umeću da rukovodi borbom umesto da se nalazi u štabu.

Dana, 22. juna 1941. godine u napadu na Sovjetski Savez, Model komanduje 3. oklopnom divizijom, kao sastavni deo 2. oklopne grupe generala Guderijana. U oktobru 1941. godine Model dobija zvanje general oklopnih snaga i preuzima komandu nad 41. korpusom. Ogroman deo potčinjenih oficira pokazuje nezadovoljstvo zbog toga, što Model traži od njih neostvarljivo i ne prihvata nikakvo opravdanje, kakva god da je bila situacija. Recimo u junu 1944. godine, kada je postao komandant grupe armija Centar, Model je pretio svim potčinjenim komandantima vojnim sudom, ukoliko se povuku sa trenutnog položaja. Imao je čvrstu volju i njegovo osnovno životno pravilo je: "Onaj, koji vodi iza sebe vojnike, nema pravo da misli na sebe".

Istočni front

U vreme operacije "Barbarosa", Model je pokazao da je dobar učenik Guderijana. Njegova divizija prolazi kao lavina kroz Ukrajinu i učestvuje u opkoljavanju Kijeva. Sa tačke gledišta, na pitanje za održavanje borbenog duha u vojsci, general Model sa pokazao za nemačku vojsku primerno, kao i general Džordž Paton kasnije za američku vojsku. Kada je model preuzeo komandu nad 9. armijom, njoj su već bile predodređene beznadežne odbrambene borbe oko Rževa.

Model je jedan od malog broja nemačkih generala, koji se osmelio da govori Hitleru istunu bez zaobilaženja. Tokom januara 1942. godine kada se komanda 9. armije našla u okruženju kod Rževa, Model lično odleće za Berlin da ubedi Hitlera da pošalje pojačanje. Adolf Hitler prima Modela i predlaže svoj plan za izlazak iz okruženja. Model strpljivo saslušava Adolfa Hitlera i na kraju kaza: "Moj Fireru, ko komanduje 9. armijom, vi ili ja?". Čudno a i retko se dešava, no Hitler odstupa i daje punu slobodu dejstva Modelu. Sovjeti napadaju tačno na to mesto koje je predskazao Model i bivaju razbijeni.

Model spasava 9. armiju kontranapadom od 22. januara 1942. godine, prvo zaustavlja sovjete, a nakon toga okružuje njihovu 39. armiju, koja je nešto ranije uspela da probije nemačke odbrambene položaje na jugu. Sovjeti se očajno trude da spase svoju okruženu vojsku. Značajno proređena i loše snabdevena armija Modela je izložena neprekidnim napadima od strane sovjetske vojske: 22-ga, 29-ta, 31-va, 30-ta kao i 1-va udarna armija. Napadajući pozicije Modela, sovjetski vojnici nisu razmatrali tatičku doktrinu i iscrpeli i sebe i protivnika u čeonim napadima širokih razmera, jedinica za jedinicom, talas za talasom u strašnoj hladnoći. U isto vreme sovjetska 39. armija se trudila da izvrši proboj pomoću fanatičnog napada.

Za vreme tih borbi, isto kao i u mnogim drugim slučajevima, sovjeti su napadali žestoko. Model je odgovorio sa istom fanatičnom rešenošću i neverovatnom energijom. Na kritično mesto u borbi, Model je raspolagao SS pukom „Firer“ iz 2. SS motorizovane divizije „Rajh“ i naređuje da se drže po svaku cenu. I vojnici su izdržali. U momentu završetka borbe, ostalo je svega 35 fanatičnih esesovaca sposobnih za borbu iz celog puka, ostali su poginuli ili bili ranjeni.

Borbe su trajale do 24. februara 1942, godine. Od 32.000 vojnika i oficira, koliko ih je imala 39. sovjetska armija, predalo se oko 5.000. Ostali su poginuli u očajnom pokušaju da se probiju iz obruča. Šest sovjetskih divizija je zbrisano sa lica zemlje, još četiri su bile blizu toga, a desetak drugih je prepolovljeno. Napori sovjetske vojske da preseku Moskovski put nije uspeo. Zimsko nastupanje Crvene armije se preokrenulo za Staljina u iznenadan i neočekivan poraz kod Rževa. Valter Model spasava grupu armija Centar, i u to niko nije sumnjao. Za svoju odbrambenu pobedu Model dobija čin general-pukovnik i to mu je ujedno četvrto povišenje za tri godine. Adolf Hitler je lično okačio na grudi Modela Viteški krst sa hrastovim lišćem.

Staljin još uvek nije izgubio rešenost da uništi 9. armiju, koja se nalazila na svega 112 kilometra od Moskve. Sovjetska vojska nastavlja napade na pozicije Memaca tokom marta, aprila, krajem jula, pa čak i sredinom oktobra 1942. godine. Model je odbio sve napade. No nakon propasta kod Staljingrada (vidi:Staljingradska bitka), više nije imalo nikakvog smisla da se zadrži Ržev, kad je postalo jasno, da taj grad neće više da bude korišćen kao mostobran za nastupanje ka Moskvi. Kad se krajem januara 1943. godine Paulus predao u Staljingradu, Model je prokomentarisao: "Jedan feldmaršal ne može da bude vojni zarobljenik".

Od 1. do 21. marta 1943. godine pred očima dest sovjetskih armija Model povlači svoju 21. diviziju za 60 kilometra, skrativši tako dužinu tog dela fronta sa 500 na 200 kilometra, oslobađajući celu svoju armiju za sledeću operaciju Hitlera na istok. To je jedno od najbolje planiranog i sprovedenog povlačenja za vreme celog rata. Sovjeti ne mogu to da kažu za sebe. Svi pokušaji da se uništi 9. armija dok je odstupala, dovodili su samo do novih sovjetskih gubitaka.

Nakon odstupanja od Rževa, 9. armija je prebačena sa severnog na južno krilo grupe armija Centar i njoj je predata odgovornost za severno krilo u operaciji „Citadela“ — poslednje krupno nastupanje Nemaca na istok. Cilj te operacije je bio da se odseče i uništi velika izbočina sovjetske vojske u rejonu Kurska. Prvoodređeni datum za start operacije bio je 3. maj 1943. godine.

Bitka kod Kurska je u osnovi bitka Modela i on snosi ogroman deo odgovornosti za pretrpljeni poraz. On traži de se početak operacije odloži sve do tada, kad budu gotove apsolutno sve pripreme i kad mu budu dostavljeni novi lovci tenkova Ferdinand (Elefant). On ubeđuje Hitlera da odloži početak operacije za 5. maj, pa za 15. maj, nakon toga do sredine juna, pa za 3. jul i na kraju za 5. jul. Manštajn i Cajtcler, podržali su ideju za operaciju „Citadela“, kao i njen početak da bude početkom maja, u julu već su govorili da će to teško da se izvede, no Hitler nije želeo ništa da čuje o tome. Guderijan je protivnik te operacije od samog početka njene razrade, a Kluge kao i obično, se držao neopredeljeno.

U suštini Model je značajno uveličao svoju tenkovsku moć u tom periodu, no sve njegove popune su mnogo nadjačane od strane priprema sovjeta. Do vremena, kada Model najzad izlazi na polazno mesto za operaciju „Citadela“, sovjeti su uspeli da izgrade tri glavne linije odbrane od 4 do 5 kilometra dubine svaka. Oni su raspolagali sa tri puna fronta (grupe armija) u rejonu Kurskog luka i držali u rezervi 11., 4. oklopnu i 3. oklopnu armiju.

Bitka kod Kurska se smatra najvećom tenkovskom borbom u istoriji. Model nanosi udar po odbrani sovjetske vojske u klinu sa 5 oklopnih divizija. Ukupno, on je raspolagao sa 6 oklopnih divizija, svaka sa po više od 100 tenkova, 2. oklopno-grenadirske divizije, 11 pešadijskih divizija i nekoliko manjih jedinica. Model je imao oko 3000 oklopnih vozila (tenkovi, samohodni topovi, jurišni topovi, lovci tenkova, oklopni automobili i oklopni transporteri). Manštajn, koji je rukovodio južnim krilom, raspolagao je sa 1500 oklopnih vozila.

Napad na delu fronta kojim je rukovodio Model, započeo je loše, a razvijo se još lošije. Sovjetska vojska, koja je od nemačkih dezertera saznala tačno vreme početka napada, izvršila je dvadeset minuta ranije, na mesta najveće koncentracije Nemaca spremnih za borbu, snažan artiljerijski udar. Nakon toga se pokazalo da Ferdinandi ne opravdavaju očekivanja. Ne samo da su imali nepouzdane motore, nego nisu imali ni vlastite mitraljeze i zato nisu mogli da dejstvuju protiv sovjetske pešadije. Prvog dana napada, general Erhard Raus (komandant 47. oklopnog korpusa) uspeva da napreduje manje od 10 kilometra, a korpus za njegovu podršku je upao u sovjetsko minsko polje i prelazi još kraće rastojanje. Na kraju drugog dana napada, 9. armija se probila samo 12 kilometra u dubinu i 30 kilometra po širini u sovjetsku odbranu. Dana, 7. jula tek treći dan napada, 47. oklopni korpus je zaustavljen kod Olhovatke, na manje od 20 kilometra od polaznih pozicija. Tu je stala cela 9. armija. Njeni gubici već su iznosili 20. 000 ljudi, a odbrana se pokazala jača nego što se pretpostavljalo. Budući da je stala, 9. armija je dozvolila da sovjeti prebace deo svojih snaga na južnom krilu napada.

Model je planirao da obnovi napad 12. jula, no Žukov, komandant sovjetskih snaga ga je pretekao, započevši žestok napad protiv 2. oklopne armije na severnom krilu Modela, dan ranije. Cilj ovog napada je bio da se opkole nemačke armije (2. oklopna i 9. armija) iz satava grupe armija Centar. Sovjeti probijaju front nedaleko od Orela. Fon Kluge, komandant grupe armija Centar, požuruje da preda komandu nad dve armije Modelu, koji izdaje naređenje da se zaustavi proboj, koristeći jedinice određene za napad na Kursk. Operacija „Citadela“ je propala.

Međutim vera Hitlera i Modela nije oslabila nakon poraza kod Kurska. Firer mu je čak dozvolio da ostvari „elastičnu odbranu“ u rejonu Orela. I mada je tamo napadalo Modela čak 82. sovjetske pešadijske divizije, 14 oklopnih korpusa i 12 artiljerijskih divizija, nadmoćnost odbrambene taktike Modela, potpomognute jakim olujama prašine, doprinose tome, da on zadržava sovjetsko nastupanje. Nakon toga lagano odstupa ka liniji „Hagen“, koji je dostigao sredinom avgusta. Za vreme odstupanja Model koristi taktiku „spaljena zemlja“. On spaljuje već sazrela polja žita i proganja na zapad 250.000 ljudi, koji su sa sobom poneli toliko, koliko su mogli da ponesu. Po naređenju Modela, oduzeta im je stoka i uništeno sve što Nemci nisu mogli da odnesu sa sobom. Model je nesumnjivo bio krajne žestok u odnosima ka sovjetskom gradskom stanovništvu. On je aktivno sarađivao sa kaznenim odredima SS-a i programom za „preseljenje“ jevreja.

U drugoj polovini 1943. godine Model se još više proslavio kao specijalista za odbrambene operacije. Hitler ga šalje na produženi odmor tokom novembra, nadajući se tome, da će da se vrati sa novom energijom i da može da preuzme komandu nad grupom armija „Jug“, pošto je Firer planirao da zameni Manštajna. Međutim krajem novembra Model se ponovo vraća u 9. armiju, nakon što su sovjeti uspeli da izvrše proboj od 80 kilometra između 9. i 2. armije. Model i general-pukovnik Valter Vajs (komandant 2. armije) planiraju da zatvore nastali otvor posredstvom podudarnih kontranapada, no ne uspevaju zbog brzine nastupanja sovjeta. Model rukovodi odstupanjem 9. armije iza Dnjepra i uspešno sprovodi kontranapade od 21. do 26. decembra. Sovjetsko nastupanje koje je trajalo tri meseca, zaustavljeno je na sam kraj godine.

Adolf Hitler još jednom koristi Modela u svojstvu specijaliste za izlaz iz kritične situacije, postavljajući ga 31. januara 1944. godine za glavnokomandujućeg grupe armija „Sever“ i zamenjujući snjim feldmaršala Georga fon Kihlera. Grupa armija „Sever“ (16. i 18. armija) je prinuđena na povlačenje a uz to je i iscrpljena od sovjeta koji su tokom tog meseca slomili blokadu Lenjingrada. Nemačka 18. armija general-pukovnika Lindemana se smanjila na svega 17.000 vojnika i oficira, i u njenom sastavu su ostale samo 12. olopna i 58. pešadijska divizija. Prvi korak Modela je uvođenje taktike „štit i mač“, zasnovane na ideji dozvoljenog povlačenja, no samo u slučajevima, da spremanje za povlačenje počne kontranapadom. U tome se Model pokazao kao odličan psiholog, stvorivši plan odstupanja prihvatljiv za Hitlera. Ovom idejom Model je izazvao divljenje svog štaba. Hitler je upočetku smenjivao svakog komandanta koji bi predložio povlačenje, nakon toga se pojavljuje Model i Firer odobrava svaki njegov predlog. Nedelju dana nakon postavljanja za glavnokomandujućeg Grupe armija „Sever“, Firer šalje izaslanika koji preporučuje general-pukovniku, da ako se pojavi potreba, traži dozvolu za odstupanje ka liniji „Panter“.

Model se očajno trudi da zadrži Sovjete na obali reke Luge na istoku od linije „Panter“. On sakuplja vojnike na odsustvu i ponovo ih šalje na front, stavljajući van snage sva odsustva, šalje i teške ranjenike, koji su mogli da stoje na nogama, a takođe šalje i 5% pozadinskih jedinica na front. Podiže borbeni duh na prednjim linijama. Bez imalo kolebanja Model traži više divizija od Hitlera, više spremnih jedinica SS-a od Himlera, više obalne artiljerije od Denica i veći deo Luftvafe od Geringa, sve to, da se bori protiv pertizana. Dana, 17. februara on započinje odstupanje ka liniji „Panter“, koju dostiže, kako je i planirao, 1. marta 1944. godine. Još istog dana Hitler ga unapređuje u feldmaršala. Sovjeti brzo po završenom nemačkom odstupanju, nanose udar po liniji „Panter“ sa vojskom Lenjingradskog, Volhovskog i 2. Pribaltičkog fronta. Borbe su trajale deset dana, do tada kad počinje prolećno otopljenje, no svi pokušaji sovjeta su odbijeni. Privremeno kao da je Valter Model uspeo da stabilizuje severni deo istočnog fronta.

Kao dopuna, on je energičan čovek koji voli novitete i pokazuje očigledno lično junaštvo. Model je ima sklonost da viče za svaku sitnicu i često da se meša u unutrašnje poslove potčinjenih jedinica, i u poslove, koji prosto nisu bili njegovi. On se ističe toplinom i druželjubivošću sa običnim vojnicima, te ga oni mnogo vole, no na račun toga često je oštar i žestok sa oficirima. On je mogao da bude jako egoističan i nije se gnusao da ponekad izvrši „otimanje“ delova i celih jedinica drugih komandanata. Na primer, 28. marta 1944. godine, Model sastavlja izveštaj položaja na frontu, u kojem se govori da Grupa armija „Sever“ može da preda dve divizije Grupi armija „Jug“ koja izdržava moćne udare Crvene armije. Nakon toga, general Šmund, načelnik kadrovske službe, saopštava Modelu da će u nekoliko sledećih dana on da zameni Manštajna na mesto glavnokomandujućeg Grupe armija „Jug“. Model brzo prepravlja izveštaj, napisavši sada u njemu, da Grupa armija „Sever“ može da „razdeli“ pet divizija i korpusni štab, a isto i 12. oklopnu diviziju, kada je iz Nemačke zamene dve brigade jurišnih topova i oklopni bataljon. Sledećeg dana on uveličava količinu na šest divizija i naređuje general-potpukovniku Eberhardu Kicelu da započne sa hitnim prebacivanjem. Samo je umešanost Caltclera, načelnika štaba kopnene vojske, sprečilo „oduzimanje“ vojske iz Grupe armija „Sever“.

Model je postavljen za glavnokomandujućeg grupe armija Jug 30. marta 1944. godine, na nešto manje od nedelju dana pre nego što će ta grupa armija da promeni ime u grupa armija „Severna Ukrajina“. Tu se upravo završavala trenutna kriza: 1 oklopna armija uspeva da izađe iz obruča sovjetske vojska u Galiciji. Model šalje 9. oklopnu diviziju „Hohencštaufen“ da spasi garnizon od 4.000 vojnika, koji se nalazio opkoljen kod Ternopolja, i čim je stigla tamo, uzima tenkove od SS jedinica i prebacuje ih pod komandom armijskih oficira. Da se spasi vojska iz obruča kod Ternopolja, bilo je nemoguće i svega 53 čoveka uspeva u noći 15. na 16. april da dostigne liniju na kojoj se nalazila nemačka vojske.

Letnje nastupanje sovjetske vojske na frontu grupe armija „Centar“ započinje 22. juna. Nedelju dana kasnije 28 od 37 nemačkih divizija bilo je uništeno ili opkoljeno. Hitler smenjuje Buša i isti dan šalje Modela, da svede na minimum razmeru katastrofe. Model zadržava za sebe i komandovanje grupom armija „Severna Ukajina“ (njegov zamenik je general-pukovnik Jozef Harpe). Na taj način on se više od svih drugih oficira probližio do realizacije ideje Manštajna, o postajanju glavnokomandujućeg na celom Istočnom frontu. Dana, 13. jula Model je imao pod svoju komandu 43 divizije od kojih pet oklopnih i jedna oklopno-grenadirska, u sastavu dve grupe armija.

Pošto su od grupe armija „Centar“ ostali samo ostaci, Model se odlučuje za prostu strategiju: brzo povlačenje sa vojskom koja je ostala, dokle god se kod sovjetske vojske ne javi problem sa snabdevanjem nastupajuće vojske, a Model da se popuni novim divizijama, koje se formiraju u Nemačkoj. Nemci redom napuštaju grad za gradom - 14. jul Pinsk, 23. jul Lublin, 27. jul Bjalistok i Lavov, a sledećeg dana Brest-Litovsk. Dana 31. jula sovjeti ulaze u Prag - predgrađe Varšave na desnoj obali Visle. Sledećeg dana sovjeti stižu do Kalvarija, koji se nalazio na svega 20-ak kilometra od granice sa Istočnom Pruskom.

No sad su se Sovjeti našli na granici svojih mogućnosti, bez goriva, podrške iz vazduha i sa otežanim snabdevanjem. U isto vreme Model je dobio pojačanje: oklopna divizija Herman Gering, 3. SS oklopna divizija „Mrtvačka glava“, 5. SS oklopna divizija „Viking“ i oklopnu diviziju „Velika Nemačka“ kao i nekoliko pešadijskih jedinica. Model izvodi kontranapad i ponovo ovladava Pragom, razbijajući sovjetsku 2. tenkovsku armiju i potiskuje ih 50 kilometra unazad. Raspolažući sa 45 razređene i oslabljene divizije, Model zadržava 143 sovjetske pešadijske divizije, 12 konjičkih divizija i 2000 tenkova - trećinu Staljinove vojske (na Istočnom frontu), na liniji fronta dugoj 700 kilometra. Dana, 17. avgusta Hitler nagrađuje Modela. Uručujućimu dijamante za mačeve i hrastovo lišće Viteškog krsta, on je rekao "Da ne beše vašeg herojskog napora i vašeg mudrog rukovodstva hrabre vojske, sovjeti bi bili u Istočnu Prusku i došli do Berlina".

Nakon završenih borbi Adolf Hitler je nazvao Modela „spasitelj Istočnog fronta“, no u armiji bio je poznat pod nadimkom „Hitlerov vatrogasac“. Situacija na Istoku privremeno se stabilizovala. Od 22. juna 1944. godine sovjetska vojska napredovala je skoro 700 kilometra i nalazila se na 500 kilometara od Berlina. Od 1. juna 1944. godine ukupni gubici nemačke vojske na Istočnom frontu dostigli su skoro 920.000 (916.860) vojnika i oficira.

Zapadni front

Dana, 16. avgusta 1944. godine Model dobija najsloženiji zadatak - postavljen je za glavnokomandujućeg grupe armija B i komandant vojske na Zapadu. Na mesto komandanta grupe armija Centar došao je general-pukovnik Rajnhard.

Model se pojavljuje u štab feldmaršala fon Klugea 17. avgusta, saopštava mu ostavku, i odmah naređuje evakuaciju Džepa kod Faleza, naređenja, koje fon Klugea nije mogao da dobije od Firera. Model uspeva da izvuče polovinu 5. oklopne i 7. armije iz džepa, pre nego su saveznici uspeli da zatvore potpuno okruženje, no odmah zatim pred njim su se našle druge tri krupne situacije.

Američka 3. armija pod komandom generala Džordža Patona južno od Pariza se kreće brzim maršem i na njegovo veliko čuđenje ne nailazi ni na kakav otpor; na sredozemnoj obali Francuske iskrcala se 6. saveznička armijska grupa (pod komandom generala Džejkoba Deversa) i brzo uništava 1. nemačku armiju Kurta fon Ševalera; tako se pojavila mogućnost da nemačka 19 armija ostane opkoljena na južnoj atlantskoj obali Francuske. Sve što je ostalo Modelu i njegovoj istrošenoj vojsci, je da se prebace preko Sene, pri čemu su ih saveznici sledili brzim tempom. Činjenica da je u to vreme izbio ustanak u Parizu, nije naročito uznemiravalo Modela, jer kako je on smatrao, u vezi toga ništa ne može da se uradi. Kada mu Firer naređuje da odbrani grad, Model odgovara da garnizon od 20.000 vojnika kojim raspolaže tamo, nije dovoljan da zadrži potčinjenim grad od 3.500.000 ljudi. Tada Hitler u osveti naređuje komandantu grada generalu Ditrihu fon Holticu da uništi Pariz, no on nije želeo da izvrši naređenje. Pariz je oslobađaju saveznici 25. avgusta 1944. godine.

Spoljašnje veze

• Biografija Valtera Modela Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. avgust 2012) (nemački)