Vasa Dimić
Vasilije Vasa Dimić (Jagodina, 12/24. decembar 1854 — Beograd, 17. decembar 1940) bio je srpski profesor matematike, direktor Prve beogradske gimnazije, direktor srpske gimnazije u Solunu „Dom Nauka“, autor mnogobrojnih srednjoškolskih udžbenika i zbirki iz matematike i fizike, kao i jedan od osnivača Narodne radikalne stranke.
| Vasa Dimić | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 24. decembar 1854. |
| Mesto rođenja | Jagodina,  Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 17. decembar 1940. (85 god.) |
| Mesto smrti | Beograd,  Kraljevina Jugoslavija |
| Obrazovanje | Velika škola |
| Naučni rad | |
| Polje | Matematika |
| Poznat po | Močnikova algebra |
| Nagrade | Orden Jugoslovenske krune III reda. |
Biografija uredi
Vasa je rođen u Jagodini od oca Dimitrija Dimića i majke Perke[1]. U Jagodini je završio osnovnu školu, a Mušku gimnaziju u Kragujevcu, u kojoj je kasnije jedno vreme bio profesor[2]. U Beogradu je studirao na Velikoj školi u Kapetan-Mišinom zdanju, tada najvišoj obrazovnoj ustanovi u Kneževini Srbiji. Studije završava 1876. među prvim diplomiranim matematičarima u Srbiji[3]. Odmah posle diplomiranja učestvuje u Srpsko-Turskom ratu (1876–1878)[4].
Profesorska karijera uredi
Posle Srpsko-Turskog rata, Vasa otpočinje profesorsku karijeru. Radio je 1878. kao učitelj u Velikoj Drenovi, od 1879. do avgusta 1883. bio je predavač i suplent nemačkog i srpskog jezika, geografije, aritmetike, algebre i geometrije jagodinske niže gimnazije. Bio je suplent Kragujevačke gimnazije (1884-1885), kao i realke u Užicu (1886–1887). U Prvoj beogradskoj gimnaziji bio je sa prekidima od 1887. do 1899 godine[5]. Radi unapređenja srednjoškolske nastave u Kraljevini Srbiji, Vasa je 1891. godine, od strane Ministarstva prosvete, bio poslat u Pariz na stručno usavršavanje[6].
Kao istaknuti stručnjak u svojoj oblasti, Vasa je bio direktor srpske gimnazije „Dom nauke“ u Solunu od 1897. do 1899, gde su Turci dozvolili da se srpska deca školuju na svom jeziku i da imaju svoje nastavnike i direktora. U Solunu ga paša, sa ostalim uglednim profesorima i njihovim porodicama, poziva o važnim praznicima. Tu su profesori radili i zalagali se za „našu stvar“, kako su nazivali oslobođenje i nezavisnost Srbije[4][5].
Vasa potom nastavlja profesorku karijeru u Srbiji, te je bio profesor u Kragujevačkoj gimnaziji (1899–1900), a od 1900. je ponovo u Prvoj beogradskoj i honorarni profesor u Drugoj beogradskoj gimnaziji. Profesor matematike u Višoj ženskoj školi u Beogradu bio je 1899. Za direktora gimnazije „Kralj Milan I“ u Nišu postavljen je 1903. a potom za direktora Prve beogradske gimnazije od 1904. do 1908 kada je penzionisan. U Prvoj beogradskoj gimnaziji i danas međ slikama direktora u holu škole stoji Vasina slika. Bio je stalni član Glavnog prosvetnog saveta i član Stalne ispitne komisije (1903–1910)[5].
Napisao je više stručnih članaka i srednjoškolskih udžbenika, a najpoznatija je njegova prerada Močnikove Algebre[7]. Bio je osnivač i saradnik kragujevačkog lista Razvitak, saradnik Nastavnika, urednik Poštansko-telegrafskog vesnika (1893). Autor je dela „Odgovor g. Đorđu Rokniću na njegovu kritiku Močnikove algebre“, Beograd 1896[8][5].
U penziji je radio u privatnoj gimnaziji profesora Vladimira Zdelara (1868—1926), a bio je zaposlen i kao član kontrolnog odbora Državne hipotekarne banke 1933. godine.
Za svoje zasluge u prosveti odlikovan je 27.1.1940. Ordenom Jugoslovenske kruge III reda[9].
Politička karijera uredi
Kao većina mladih i obrazovanih ljudi s kraja 19. veka u Srbiji, Vasa Dimić se zalagao za one vrednosti koja je uspostavila Francuska revolucija: Sloboda, jednakost, bratstvo. Istomišljenike je našao u Pašićevoj Narodnoj radikalnoj stranci, u kojoj je bio među osnivačima[10], a koja se borila protiv apsolutističke vlasti Milana Obrenovića.
U Kragujevcu je 1885. pokrenut list „Razvitak“, čiji su osnivači bili profesori gimnazije: Pera Đorđević, nastavnik srpskog jezika, Đura Milijašević, nastavnik prirodnih nauka i fizike, Vasa Dimić, nastavnik matematike, i Milan Muža, nastavnik prirodnih nauka i nemačkog jezika. Režim je list zabranio, trojica profesora su premešteni iz Kragujevca, a Milan Muža proteran iz Srbije sa zabranom povratka.
Kada su 1880-ih godina radikali na kratko dobili vladu, svog istaknutog borca Vasu postavili su za načelnika pošta i telegrafa pri Ministarstvu poljoprivrede[4].
Vasa je bio i na osnivanju Samostalne radikalne stranke 1903. u sali nekadašnjeg bioskopa Balkan. Odvojili su se od Pašićevih radikala, pošto je ovaj navodno, napustio originalne ciljeve Radikalne stranke. Od njih je kasnije nastala Demokratka stranka. Posle osnivanja, igrali su kolo „radikalku“ na ulici.
Stogodišnjica Prve beogradske gimnazije uredi
Jedan lep trenutak pred kraj Vasinog života bila je proslava stogodišnjice Prve beogradske gimnazije na kojoj je bio najstariji živi profesor i o čemu su pisale sve tadašnje novine. U svom govoru, između ostalog, rekao je:
„Dopustite mi da iskoristim jedno retko pravo – pravo najstarijeg, da vas skupa oslovim rečima: Dragi moji đaci, draga deco! Ja na to imam puno pravo, jer ravno pre 52 godine imao sam čast da budem postavljen za nastavnika ove ugledne škole. Ja imam još i to retko zadovoljstvo, da pozdravljajući vas sve zajedno, vidim među prisutnima i poneke sasvim sede kose, neke koje sam, pre 52 godine, kao nastavnik matematike ispitivao na maturi. Moje uspomene, iako tako daleke, još su dovoljno sveže, i mogu vam reći kao svedok kome treba verovati, da sam sa osećanjem srećnog roditelja pratio dela i uspehe mnogih i mnogih generacija iz ove škole. Veliki je broj znamenitih imena đaka Prve beogradske gimnazije. Jedni su stvarali za ugled i zajedničko dobro, a drugi su, za čast narodnog imena, sve žrtvovali. Vama će to bolje pokazati izložba kojoj ćete se ovde diviti, kao i spomen ploča pred kojom se mora sa pijetetom pokloniti. Meni je, evo, data sreća, koju svaki nastavnik priželjkuje, možda i bez mnogo prava – da u delima svojih bivših đaka – mališana osetim plod svojih stremljenja. Najmlađim, sadašnjim učenicima Prve beogradske gimnazije, neka bi ova lepa i retka svečanost dala potstrek da svojim radom i svojim uspesima očuva tradiciju ove toliko zaslužne prosvetne ustanove – za dobro naše velike i divne otadžbine!“
Vasu su oduševljeno pozdravili, a posle govora prišao mu je njegov nekadašnji učenik Ljuba Davidović i srdačno se sa njim pozdravio i poljubio. Ovaj trenutak susreta najstarijeg živog profesora i najstarijeg živog učenika ove gimnazije burno je pozdravljen od prisutnih[11][12].
Porodica uredi
Vasa je imao dva braka, prvi sa Jelenom Protić (Beograd, 27.5.1862 – Beograd, 6.10.1884), u Vaznesenjskoj crkvi 30.4.1879. godine[13]. Sa Jelenom, ćerkom Petra Protića i Ane Vasić, imao je kćer Nadu (Kragujevac, 16.11.1882 – Beograd, 20.12.1967) koja se u Solunu udala za profesora Iliju Lalevića (1872—1940). Tadašnji srpski konzul u Solunu bio je Branislav Nušić, a kako je bio Vasin prijatelj, organizovao je bal u čast Nade i sa njom odigrao prvi ples.
Drugi Vasin brak bio je sa Milicom Hadži-Popović[1] (Beograd, 17/30.8.1860 – Beograd, 14.1.1943), od oca Nikole Hadži-Popovića, kasacionog sudije po kome se kraj Beograda zove Hadžipopovac, i majke Katarine, sestre Anastasa Jovanovića, prvog srpskog litografa, fotografa i dvoroupravitelja kneza Mihaila. Zbog ove bliskosti knez Mihailo Obrenović je Milici bio kum na krštenju[14]. Iz ovog braka Vasa i Milica imali su ćerku Danicu Dimić[1] (1894-1943), pijanistkinju, i sina Branka Dimića[1] (1895-1944), konzula Kraljevine Jugoslavije.
Reference uredi
- ^ a b v g „Digitalni repozitorijum Istorijskog arhiva Beograda, Kartoteka žitelja grada Beograda”. Istorijski arhiv Beograda.
- ^ Spomenica Muške gimnazije u Kragujevcu 1833–1933. Kragujevac: Odbor za proslavu stogodišnjice. 1934.
- ^ „Diplomirani studenti matematike”. poincare matf.
- ^ a b v „Politika, članak Vasa Dimić”. Digitalna Narodna biblioteka Srbije.
- ^ a b v g Novakov, Aleksandra (2017). Srednje srpske škole u osmanskom carstvu (1878—1912). Zavod za Udžbenike. ISBN 8617194758.
- ^ „Nastavnici srednjih škola upućeni u Petrovgrad, u Pariz i u Beč”. Prosvetni glasnik. 1.7.1891.: 358.
- ^ „Močnikova algebra”. cobiss+. Arhivirano iz originala 24. 06. 2021. g. Pristupljeno 21. 06. 2021.
- ^ „COBISS+”.[mrtva veza]
- ^ „Lične vesti - odlikovanja, ukazi”. Prosvetni glasnik. 1.5.1940.: 13.
- ^ „Smrt Vase Dimića, jednog od osnivača Radikalne stranke”. Digitalna Narodna biblioteka Srbije. 18. 12. 1940.
- ^ Spomenica o stogodišnjici Prve muške gimnazije u Beogradu 1839 - 1939. Beograd: Drag. Gregorić. 1939.
- ^ „Svečana akademija povodom proslave stogodišnjice najstarije beogradske gimnazije”. Digitalna Narodna biblioteka Srbije. 2. 10. 1939.
- ^ „Digitalni repozitorijum Istorijskog arhiva Beograda, Crkvene knjige”. Istorijski arhiv Beograda. 1879.
- ^ „Digitalni repozitorijum Istorijskog arhiva Beograda, crkvene knjige Saborne crkve”. Istorijski arhiv Beograda. 1860.