Википедија:Trg/Arhiva/Vikipolitika/52

Viki napredak

Na našoj Vikipediji ima izvestan broj kvalitetnih korisnika koji poznaju kako Vikipedija funkcioniše i imaju dosta iskustva u radu. Vreme je da svi oni koji to zaslužuju dobiju prava vraćača, patrolera kao i administratora i da ih mi svi u tome podržimo. Ja neću odmah navoditi imena, oni bi sami mogli da se prepoznaju u ovome, neki su dobili i spomenicu od mene. Dakle slobodno se bez ustručavanja prijavite za ove pozicije, time pomažete Vikipediji. --Đorđe Stakić (r) 09:47, 20. april 2011. (CEST)

Podržavam predlog. mickit 08:40, 22. april 2011. (CEST)

Pre nego što ovaj poziv eventualno završi u arhivi, da još jednom pozovem sve korisnika da zatraže ovlašćenja koja će im pomoći u radu, koja će im olakšati obavljanje svakodnevnih poslova i pomoću kojih će moći brže i lakše da doprinose, učestvuju u održavanju projekta itd. Znam da mi nismo veliki projekat i da se inače na manjim projektima drugačije gleda na patrolere, vraćače, administratore, birokrate, čekjuzere i slično, jer su i zajednice manje, ali se često to dešava i zbog nerazumevanja pravog značenja tih funkcija. Mislim da niko ne treba da se ustručava da zatraži ovlašćenja ako zna kako se ona koriste, ako je dovoljno dugo na projektu da poznaje kako on funkcioniše i ako misli da može da pomogne. Svi nam je u interesu boljitak Vikipedije, pa ako se ponekad i ne slažemo to ne znači da ne moramo da podržimo jedni druge kada je u pitanju boljitak projekta. Lično bih voleo da vidim malo više zahteva. Na drugim (većim) projektima je to svakodnevnica - neki zahtevi prođu, neki ne prođu, ali Bože moj (kao da je to najvažnija stvar na svetu). Mi smo se malo začaurili i mišljenja sam da je vreme da dobijemo još admina i njima sličnih, i to iz korpusa aktivnih korisnika. Ukoliko ima onih koji su razmišljali da zatraže ovlašćenja, koristim ovu priliku da ih ohrabrim i pozovem da to učine, kao i da zamolim sve da na tim glasanjima gledaju interes projekta, a da lične razmirice ostavimo po strani. Uvek će biti nesporazuma i to je očekivano, ali činjenica da smo ovde govori u prilog tome da nam je cilj manje-više isti :) Na kraju, setite se onog čuvenog viki gesla: budite odvažni! mickit 12:58, 17. maj 2011. (CEST)

Podržavam Đorđetovu i Mikijevu inicijativu i slažem se sa ovim što su napisali. Takođe, moram da istaknem da budući da smo mali projekat po broju korisnika, previše birokratišemo o svemu i svačemu i u neku ruku, time kočimo razvoj projekta. Budući da svi imamo živt izvan Vikipedije, i budući da korisnici koji trenutno imaju ovlašćenja administratora i sl., ne mogu da vise non-stop na projektu, potrebno je da još više ljudi preuzme odgovornost, a ne samo da gleda sa strane i eventualno upućuje kritike za ovo i ono. Kritike same po sebi, bez udjela u preuzimanju odgovornosti, mogu da budu obična prazna priča. Kritikovati je vrlo lako, međutim pružiti alternative stvarima kroz konkretan rad je znatno teže. Ja se nadam da se mnogi slažu s ovim i da će se odlučiti da preuzmu dio odgovornosti za projekat. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:21, 17. maj 2011. (CEST)

Pa imenujte svoje favorite, tj. one za koje mislite da bi mogli da dobro obavljaju posao admina, birokrate i sl. Mislim da se ljudi ustručavaju jer su ili previše skromni, ili se boje neuspeha, ili iz nekog već trećeg razloga. Ako nećete to javno (da im ne bude neprijatno), pošaljite im mejlove s predlogom. Manje će se uspijati ako budu znali da imaju podršku od starijih kolega. --Jagoda ispeci pa reci 13:54, 17. maj 2011. (CEST)

Nemam favorite, odnosno moja poruka je upućena svim iskusnim korisnicima, a takvih nam ne manjka. Ako bih krenuo da nabrajam, neke ljude bih sigurno zaboravio da pomenem, pa zato ne bih nikoga posebno da izdvajam. Neću da vršim pritisak na pojedince, jer ipak svako treba samostalno da odluči da li želi i da li ima vremena da se bavi određenim poslom. Prosto sam smatrao da među aktivnim korisnicima ima dosta onih koji bi mogli bez problema da dobiju ovlašćenja i da tako olakšaju sebi i drugima. Takođe, bilo je različitih priča o klanovima, vladavini administratora, podelama na admine i ostale, smeni sa vlasti i čega sve ne. Donekle to i razumem, jer sam svestan da ima onih koji ne razumeju šta je uloga administratora na Vikipediji i/ili onih koji su plasirali takve priče sa određenim ciljem (nadam se da su ovi drugi u manjini). Zato sam i odlučio da aktuelizujem ovu temu sada kada nema nekih velikih razmirica na vidiku, jer zaista smatram da ta ovlašćenja nisu velika stvar i da ih treba imati svaki razuman i iskusan korisnik. mickit 15:47, 17. maj 2011. (CEST)

Dobro, de, pogrešno sam se odrazila. Bre, što s vama čovek mora da vodi računa o svakoj reči . Elem, nisam sad mislila favorite u smislu da ih vi gurate i sl. nego čisto da kažete koga smatrate da bi mogao da dođe u obzir, naravno, ako to on sam želi. Ja mislim da nakon svih tih prepirki koje smo imali i međusobnih otpuživanja ljudi se sad ustežu da se kandiduju za bilo šta. Možda zato što su se nekad usprotivili vama, možda zato što su baš stali na vašu stranu. Mislim, nadam se da me razumeš. Mislim, kako hoćete, nije ništa pod moranje. Ovo je bio samo predlog, ništa više. --Jagoda ispeci pa reci 15:57, 17. maj 2011. (CEST)

Razumeo sam te veoma dobro, sve je OK. Znam šta si nameravala da kažeš :) Između ostalog, i mene je svojevremeno kontaktirao jedan korisnik i predložio mi da se kandidujem i tu nema ništa sporno. Nisam protiv toga, čak naprotiv. Ali prosto ne bih ovom prilikom lično nikoga da izdvajam. Ako se neko kandijuje biće super, a ja se nadam da će se kandidovati više njih. Vidim da se Aleks kandidovao za vraćača i to je korak napred. A što se tiče starih nesporazuma, pa nećemo valjda stalno da živimo u prošlosti :) Zato sam i apelovao na ljude da se kandiduju bez obzira na ranije razmirice i na ostale da glasaju rukovodeći se interesima projekta, a ne obavezno ličnim odnosom sa kandidatom (koliko god je to moguće). Ima korisnika o kojima nemam baš naročito pozitivno mišljenje i ne bih se verovatno sa njima nikada družio van Vikipedije, ali ne bih imao problem da ih podržim da dobiju određena ovlašćenja. Dakle, apel stoji. Evo jednog banalnog primera: ako neko gotovo svakog dana označava slike i članke za brzo brisanje i te slike i članci uglavnom i budu obrisani (što znači da ta osoba zna šta radi), zašto ta osoba ne bi dobila mogućnost da sama to briše? Zašto da neko stalno označava članke šablonom {{bb}}, a onda drugi idu i brišu to? Sasvim nepotrebno. Gledajući trenutnu strukturu, mislim da bismo mogli imati barem 40 koliko-toliko aktivnih administratora. Eto, toliko od mene mickit 16:46, 17. maj 2011. (CEST)

Jedno pitanjce: Kako mogu da znam da li je neko vraćač patroler, ili nije? Za admine, čekjuzere i birokrate je to sređeno: vidi im se A, Č ili B pored imena (nije toga ranije bilo, od skora mi se to pojavilo, i vrlo je korisno). Ima li neki spisak (barem) za autopatrolisane, vraćače i patrolere? Malo je smor gledati to kod korisnika (a i ne znam gde bih mogla to da vidim na nečijoj korisničkoj strani). Bilo bi korisno, jer npr. ako nećete vi, ja mogu da ponekad nekom predložim ili da nekog predložim za vraćača ili patrolera (dalje od toga ne bih, iz principa)...--Jagoda ispeci pa reci 11:13, 18. maj 2011. (CEST)

Ova alatka, čiji autor je Filip, daje pregled prava koja neki korisnik ima na svim wiki projektima. mickit 11:58, 18. maj 2011. (CEST)

Zahvaljujem. :)--Jagoda ispeci pa reci 12:04, 18. maj 2011. (CEST)

Ako te zanimaju spiskovi korisnika na srnjiki po korisničkim pravima, prava strana za to je Posebno:SpisakKorisnika. Primetićeš padajući meni za izbor korisničke grupe. :) --filip @ 00:02, 19. maj 2011. (CEST)

Nova politika

Na glasanju je usvojena politika koja reguliše prenos članaka sa južnoslovenskih Vikipedija. Zahvaljujem se svima koji su učestvovali u raspravi i glasanju i pozivam sve korisnike da se upoznaju sa novom politikom i da je sprovode u praksi. Takođe, ko nije upoznat sa ostalim politikama, evo pravog trenutka da prođe kroz odgovarajuću kategoriju i iščita pripadajuće stranice :) Pozdrav. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:08, 23. april 2011. (CEST)

Bolje išta nego ništa, ali sam nezadovoljan što smo blokirali izglasavanje da naši članci moraju da budu bolji. Toliko se ovde ljudi bore za neke nacionalne interese, ali očigledno na pogrešan način. Žao mi je što sam ovo napisao, ali sam morao.--Metodičar zgovor²a 13:06, 23. april 2011. (CEST)

Heh, Dejane, eto i ja sam se zaista nadao da će taj predlog da prođe, zaista mi se svideo. Ali od početka glasanja je bilo jasno da nema dovoljno podršku da bi prošao. Tako je kako je, jedino mi je žao što niko od onih koji su glasali protiv nije prokomentarisao razloge za takav glas tj. zašto se protivi tom predlogu. Da li ga smatraju suštinski lošim ili postoji neka konkretna zamerka u formulaciji predloga koja bi se u budućnosti dala ispraviti. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:34, 23. april 2011. (CEST)

Evo, ja ću da objasnim svoj glas. Glasala sam protiv tog predloga zato što na drugim vikipedijama postoje i sasvim pristojni članci (tj. drugim rečima, nisu svi tekstovii na svim drugim južnoslovneskim vikipedijama a priori loši), tako da ponekad ne bi bilo potrebno da se poboljšava da bismo dobili pristojan članak. Druga nedoumica koju sam imala po tom pitanju jeste: ko, kako i po kojim aršinima će se određivati da li je naš članak zaista bolji, ili je isti? Kad bi postojao neki predlog za rešenje ova dva pitanja, verovatno bih promenila mišljenje, jer i ja mislim da u suštini, uvek treba težiti što većem kvalitetu, ali put do njega treba da bude pre svega jasan i ne treba da postavlja nepotrebne prepreke (što bi ovaj predlog bio u nekim slučajima, sigurno). --Jagoda ispeci pa reci 19:39, 4. maj 2011. (CEST)

Bilo bi dobro da neko vešt sa šablonima i etiketiranjem napravi nalepnicu koja će automatski da dodaje članke u ono Vikipedija:Prenos članaka. --V. Burgić (reci...) 22:12, 4. maj 2011. (CEST)

Pa i ja bih volela da postoji nalepnica, ali mislim da je nismo izglasali... :( --Jagoda ispeci pa reci 22:28, 4. maj 2011. (CEST)

---

Iz istog razloga sam i ja glasao protiv. Bolje ništa nego "išta". --Kašter (razgovor) 00:21, 5. maj 2011. (CEST)

Žao mi je što nisam pratio glasanje, pa možda dajem predlog koji je već odbijen. Nisam mislio na neku trajnu nalepnicu "ovo je poreklom sa sh/hr/bh njiki", već na neku privremenu, koja smešta članak na stranu koja jeste usvojena ali je crven link, jer mi ovako ništa nije jasno... --V. Burgić (reci...) 00:32, 5. maj 2011. (CEST)

Goran bi trebalo da poplavi taj link i napiše kratko uputstvo kako postupati kad se naleti na jedan takav članak... --Jagoda ispeci pa reci 01:01, 5. maj 2011. (CEST)

Prenos članaka sa hr i sh vikipedije

Korisnik SRB Maric IT već duže vrijeme prenosi članke sa hr i sh vikipedije bez prevođenja na srpski jezik. Primjer: [1] i [2]. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:26, 12. maj 2011. (CEST)

Da li postoji šablon sa kojim bi mogli da označimo članke koji se kopiraju sa hr i sh vikipedije, a koji nisu prilagođeni srpskom jeziku? Često nailazim na te članke, ali ne mogu sve da ih prevodim na srpski pošto se masovno prenose. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:37, 14. maj 2011. (CEST)

Takvi članci se prebacuju da budu kao podstranica Vikipedija:Prenos članaka. --Željko Todorović (razgovor) 00:44, 14. maj 2011. (CEST) s. r.

Ova dva članka na koje BČ upućuje ne ispunjavaju uslove koji su postavljeni za prenos članaka sa srodnih vikipedija, pa samim tim treba da budu obrisani po kratkom postupku. Pogledati pravila na stranici na koju upućuje Željko. --Jagoda ispeci pa reci 09:42, 14. maj 2011. (CEST)

Ana Segers ne postoji na hr njiki, a Matija Molcer nije prebačen odande, jer je tamošnji članak sasvim drugačiji. Dakle, ni jedan od ova dva članka na koje ukazuje BČ NISU prebačeni sa hr viki, dakle ne spadaju na onu stranicu. Druga je stvar sasvim što oba članka nisu ništa naročito, i dok je Ana Segers barem vikifikovana, Matija Molcer je za bacanje u kantu za đubre. Da budem iskrena, bolje bi bilo da se prebaci hr članak, jer ima barem izvore. --Jagoda ispeci pa reci 09:55, 14. maj 2011. (CEST)

Ana Segers je sa sh, Matija Molcer sa hr. Kao i ostali članci koje isti korisnik ne prevodi nego samo kopira. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:29, 14. maj 2011. (CEST)

Blok: Korisnik:L0ko-bok0

Blokirao sam korisnika Korisnik:L0ko-bok0 na jedan dan. Sve izmene su mu vandalske. Ako se nešto ne promeni nakon ovoga, vreme će postepeno rasti. --V. Burgić (reci...) 21:39, 16. maj 2011. (CEST)

Seminarski radovi

Ne mogu a da se ne osvrnem na problem seminaraskih radova koji se šalju na Vikipediju. Naime problem vidim u više nivoa. Na prvom mjestu više je nego očigledno da mnogi korisnici koji šalju svoje radove na Vikipediju čine to čisto da ispune svoju akademsku obavezu. Zatim, očigledno je da ima radova koji su loše napisani, odnosno ne ispunjavaju kriterijume jednog enciklopedijskog članka i u nekim situacijama očigledno je apsolutno nepoznavanje vikisintakse. Ja ne znam i neću da ulazim u to ko je kriv što studenti ne znaju, nemaju adekvatne informacije o smjernicama Vikipedije o tome šta jeste i kako treba da izgeda jedan enciklopedijski članak na Vikipediji, ali moram da ukažem da ovakav način rada nije dobrodošao. Ne može se samo okačiti neki seminarski rad da se ispuni neka obaveza, i mi nismo projekat preko kojeg profesori treba da testiraju svoje studente, niti smo mi dužni da kasnije sređujemo te članke. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:50, 17. maj 2011. (CEST)

Potopuno se slažem. Oni seminarski od pre neki mesec (možda godinu) koji su došli sa španske katedre još su i ličili na nešto i ti studenti su se potrudili da urede članak prema viki standardima, i slušali su savete starijih vikipedijanaca. Ovi sad s ovim informatičkim člancima kao i eto onaj s FON-a, ne liče ni na šta. Ja prosto ne mogu da verujem da se radi o seminarskom radu, tj. jednom radu koji se radi na fakultetu. Ko je uopšte dozvolio da se ovde postavljaju seminarski? Jesmo li mi uopšte za tako nešto bili pitani? --Jagoda ispeci pa reci 15:06, 17. maj 2011. (CEST)

Moram reći da se slažem. Ako je ovaj projekat seminarskih usmjeren na to da bi neki koji pišu te seminarske mogli ostati na vikipediji kao urednici, onda mislim da je praksa pokazala da nema takvih slučajeva (bar ja ne znam za njih). Ne vidim korist koju ima vikipedija od tih seminarskih, jer velika većina članaka nije napisana enciklopedijskim stilom i nije za glavni imenski prostor, a na neke se čak zaboravi pa ostanu u GIP-u iako ne liče ni na šta. Ti seminarski radovi bi se trebali raditi u korisničkom imenskom prostoru, pa ako su neki baš dobri i zadovoljavaju kriterijume mogu se prebaciti u GIP. Ovako imamo posebnu kategoriju „zaključanih članaka“, jer niko ništa ne smije raditi na tim člancima (osim postavljača) sve dok ih ne ocijene, a kasnije se i zaboravi na njih. Bez ljutnje ali to je moje mišljenje.--V i k i v i n dbla bla 15:39, 17. maj 2011. (CEST)

Ma ne moraju da ostaju, samo neka ono što ostave za sobom ne bude neupotrebljivo. Slažem se da bi bilo dobro da onaj ko je ovde zbog seminarskog neka ga piše u svom korisničkom prostoru, a možda bi još bolje bilo (radi evidencije) otvoriti posebnu stranicu ili kategoriju za te članke, pa ih s vremena na vreme čistiti, nakon što budu ocenjeni. Oni koji su upotrebljivi, neka se prebace u GIP, oni koji nisu, molim lepo, bris i gotovo. --Jagoda ispeci pa reci 15:43, 17. maj 2011. (CEST)

Gle, pa već postoji stranica rezervisana za seminarske radove. Verujem da nisu tu svi radovi, jer vidim da nema onih španaca, a ostavili su nekoliko finih članaka za sobom. E, sad bilo bi zaista dobro da se ti radovi koji su ovde ubeleženi lepo prekontrolišu, pa da se proberu, ono što je dobro nek ostane, ono što ne valja u kantu za džubre. Pošto vidim da je Đorđe Stakić njihov asistent, mogao bi on da ih pročešlja, najbolje će znati šta je dobro a šta nije. I ne bi bilo loše da se napravi kategorija Seminarski radovi. Tako bismo imali veću kontrolu nad njima. --Jagoda ispeci pa reci 16:08, 17. maj 2011. (CEST)

Mislim da bi trebalo formirati potpuno novu stranicu Vikipedija:Seminarski radovi (ova sada je preusmjerenje) i urediti je nekako poput portala. Ovi seminarski radovi sigurno da neće prestati, biće ih u budućnosti sigurno i sve više i više, tako da bi bilo dobro imati posebnu portal-stranicu o njima, što bi povećalo preglednost nama urednicima, ali i posmatračima. Uostalom, to je jedan od načina reklamiranja Vikipedije u spoljnom svijetu. --Željko Todorović (razgovor) 16:27, 17. maj 2011. (CEST) s. r.

Uglavnom se slažem sa svim što je napisano. Seminarske radove (iz razloga koji su pomenuti) bi trebalo inicijalno stavljati u Vikipedija imenski prostor i one koji ispune kriterijume prebacivati u GIP. Ima tu dosta dobrog materijala, pa ne bih radove tek tako brisao. Međutim, stoji činjenica da priličan broj tih seminarskih ne ispunjava kriterijume koji važe za sve članke u GIP i da su donekle favorizovani, kao i to da na duže staze stvaraju dosta posla drugim korisnicima ili ostaju nesređeni i zaboravljeni. mickit 16:53, 17. maj 2011. (CEST)

Hehe, baš sam se spremao na formulišem predlog za otvaranje novog imenskog prostora, podstrane, šta god, samo da se ovo što se radi za ocenu izbaci iz GIPa, kad me vi pretekoste. Pa, hvala vam u tome. S obzirom na opšti konsenzus, ja ovo ne bih ni stavljao na glasanje. Hajde da lepo sve to prebacimo na Vikipedija:Seminarski radovi/Naziv Teme h, i da završimo s ovom mukom. Seminasrski radovi bi trebalo da su dobro referenci, pa bi ovo moglo da posluži kao izvor za neke zaista enciklopedijske članke. --V. Burgić (reci...) 17:32, 17. maj 2011. (CEST)

Ma kakvo glasanje, seminarski ne predstavljaju dio enciklopedije, tako da ih je sasvim prirodno staviti u neki kutak Vikipedije van GIP-a. --Željko Todorović (razgovor) 17:40, 17. maj 2011. (CEST) s. r.

Slažem se sa Željkovim predlogom da se seminarski radovi prebace na Vikipedija:Seminarski radovi/naziv članka. Najbolje bi bilo da i u tom imenskom prostoru ostane naljepnica „seminarski“. Članci bi se iz glavnog imenskog prostora prebacili u ovaj novi, a zatim obrisali u glavnom. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:42, 17. maj 2011. (CEST)

Potpuno se slažem. Hoće li neko to uraditi, pošto je zajednica jednoglasna?--V i k i v i n dbla bla 17:46, 17. maj 2011. (CEST)

To mogu svi da rade. Dakle, svaki članak obilježen s šablonom seminarski prebacite u Vikipedija:Seminarski radovi/stari naslov članka, a njihov naziv u GIP-u obilježite za brisanje. --Željko Todorović (razgovor) 17:48, 17. maj 2011. (CEST) s. r.

Mislim da sam ih sve prebacio na odgovarajuće mjesto. Ako je neki ostao, prebacite ga. --Željko Todorović (razgovor) 18:36, 17. maj 2011. (CEST) s. r.

Skoro da sam siguran da ih nisi sve prebacio. Dosta tih članaka nema oznaku seminarski radovi. ps Trebalo bi napraviti kategoriji „Seminarski radovi“, ako već nije napravljena. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 18:44, 17. maj 2011. (CEST)

Rekao sam već, ja sam tražio one sa šablonom. Sve one druge treba pronaći i prebaciti. Ubuduće, članak treba odmah označiti šablonom da ne bude ovakvih propusta. A kategorija već postoji. --Željko Todorović (razgovor) 18:47, 17. maj 2011. (CEST) s. r.

Treba još da se napravi stranica Vikipedija:Seminarski radovi na kojoj bi se dalo objašnjenje studentima gdje treba da pišu svoje seminarske radove i kojim šablonom da ih označe. A sadašnja stranica treba da se preusmjeri na Vikipedija:Seminarski radovi. ps Dodao sam u kategoriju još neke neoznačene članke koji treba da se premjeste. Uradio bih sam ali treba da premjestim, pa da označin preusmjerenje za brisanje, što neko može automatski da učini. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:38, 17. maj 2011. (CEST)

Trebalo bi napraviti šablon {{Можда семинарски}} i u njemu napisati poruku u kojoj se kaže: Ako je ovaj članak dio seminarskih radova, molimo vas da ga označite sa šablonom {{Семинарски}}. Ako ovaj članak nije seminarski rad, onda slobodno uklonite ovaj šablon. Ovo predlažem jer se često pojavljuju članci koji nisu označeni kao seminarski radovi, a ovaj šablon bi uštedio vrijeme koje je potrebno da se neko korisniku obrati i pita ga da li je njegov rad seminarski ili nije, kao i ostalu nepotrebnu proceduru. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:47, 18. maj 2011. (CEST)

Hajd da se javim kao neko ko je direktno učestvovao u ovom projektu. Dakle, Mihajlo i ja smo održali predavanje na FON-u početkom ovog semestra i detaljno objasnili političke i tehničke principe pisanja članaka. Očito, nisu svi prisustvovali predavanju, niti su svi zapamtili sve o čemu je bilo reči i to je razumno. Mislim da i sami asistenti uključeni u projekat znaju da neće svi članci biti dovoljno dobri za opstanak. Samo mi je žao što se požurilo sa akcijom u ovom slučaju, tj. bez ikakve konsultacije sa odgovornima u projektu (OK, nije se znalo ko je odgovoran, ali moglo se sačekati nešto više od pola dana sa akcijom). Prvobitna ideja je bila da se članci pišu u korisničkom imenskom prostoru autora, ali to nije bilo lako, jer dobar deo radova piše više osoba (a i lakše je objasniti da se prosto objavi članak, a da ćemo se mi pobrinuti o tome da li ga ostaviti u glavnom imenskom prostoru ili ga prebaciti negde drugde). U tom smislu, mislim da je trebalo sačekati sa prebacivanjem do završetka ocenjivanja (semestar se bliži kraju, ubacivanje članaka je učestalo, što sugeriše da je dedlajn za postavljanje članaka jako blizu [rečeno mi je koji je rok, ali sam zaboravio, ali je svakako krajem maja]). Ali dobro sad, šta je tu je. --filip @ 00:55, 18. maj 2011. (CEST)

Mislim da ste požurili sa rješenjima i svakako prebacivanje seminarskih radova u neki drugi imenski prostor ne riješava problem uopšte. Nama trebaju enciklopedijski članci a ne „potencijalno koristan materijal“ i mi svakako nismo projekat preko koga profesori treba da ocjenjuju studente prema svojim kriterijumima a mi da kao rezultat dobijemo samo „potencijalno koristan materijal“ koji će najverovatnije da skuplja prašinu izvan GIP-a. Dakle, svi uključeni u slične projekte na fakultetima, moraju da shvate da trebaju da se prilagode našim kriterijumima, odnosno kriterijumima projekta Vikipedija i da otpočetka do kraja rade u smjeru koji će kao rezultat dati enciklopedijski članak. U protivnom, ne radi se ništa korisno za Vikipediju. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:19, 18. maj 2011. (CEST)

U Šablon:Seminarski bi trebalo staviti vezu ka ovo stranici: Vikipedija:Seminarski radovi . ps Šablon je zaštićen tako da obični korisnici ne mogu da to učine. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:14, 18. maj 2011. (CEST)

Pobogu ljudi mi ništa ne riješavamo nekakvim šablonima niti stvaranjem posebnog prostora za seminarske radove izvan GIP-a. Samo sebi zadajemo dodatni posao bez izgleda da od njega ima ikakve koristi. Daleko je svrsishodnije napisati jedan priručnik sa sažetim smjernicama projekta i tehničkim detaljima kao što je vikisintaksa i sl., i da on postane obavezna literatura za profesore, asistente i studente koji imaju ideju da doprinesu projektu. Prosto na Vikipediji se pišu enciklopedijski članci, a ne seminarski radovi. Ako njima to ne odgovara, ne žele da se potrude da svoje radove prilagode enciklopediji, onda je to njihov problem, a ne naš. --Slaven Kosanović {razgovor} 02:31, 18. maj 2011. (CEST)

Već postoji Pomoć:Uređivanje, stranica na koju smo ukazali studentima. Slavene, tvoj stav "Nama trebaju enciklopedijski članci a ne „potencijalno koristan materijal“" je previše ekskluzivistički i nikad nije važio na Vikipediji. Pogledaj samo količine članaka u kategorijama za sređivanje, prerađivanje i čišćenje i biće ti jasno. --filip @ 08:35, 18. maj 2011. (CEST)

Super Filipe što ste ti i Mihajlo počeli "projekat seminarskih radova" i napunili vikipediju neenciklopedijskim (i nevikifikovanim) tekstovima. I super što nas o tome obaveštavate na vreme, na administratorskoj tabli, ovde ili na Tehnici, posle glasanja koje smo već imali za brisanje jednog od tih članaka. Mogli ste lepo da napišete i politiku ili smernicu na tu temu, usvojite je sami i sami je sprovodite. Onda sami rešavajte kako ste zamislili, ako već ovo posmatraš kao svoj privatan projekat. --V. Burgić (reci...) 08:53, 18. maj 2011. (CEST)

Nismo mi ništa počeli niti išta vodimo ili prisvajamo. Seminarski radovi se na Vikipediji pišu već godinama i do sada nije bilo veće halabuke oko toga. Jedino što sam ja zamerio je ishitrenost postupka, ali se načelno slažem sa iznesenim mišljenjima. --filip @ 09:15, 18. maj 2011. (CEST)

Seminarski se na Viki ubacuju duže nego što ovaj moj nalog postoji, i nije bilo buke oko toga da se ta tradicija prekine, pa teško mogu da sebe prepoznam kao nekog ko nešto radi na svoju ruku.

Ako se dobro sećam, moj i Filipov predlog je bio da članke pišu u odvojenom prostoru (korisnik/vikipedija), ali su predavači hteli da decu izlože stvarnom svetu. U tom smislu, podržavam predloge za brisanja, etikete za POV, nereferenciranot, početnike, pa čak i bb-šablone.

Po meni, učinjeni su ne mali napori da se studenti upute u viki-sintaksu. Dostavljena im je prezentacija u vezi s tim, imali su jedno 1,5h predavanje po njenom sadržaju i dobili su stranu za pitanja, Vikipedija:FON (pored svih ostalih smernica koje su inače dostupne Vikipedijancima). 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 09:42, 18. maj 2011. (CEST)

Dakle, ako je sve to urađeno kako Mihajlo kaže, onda ostaje samo jedno: studenti i asistenti nisu uradili svoje domaće zadatke, što dovoljno govori koliko im je stalo da pošteno vrate uslugu koju ste im vas dvojica (u ime Vikipedije, pretpostavljam), ponudili. Kao prvo, asistenti su ti koji bi trebalo da prouče sve smernice i uputstva, pa da onda to prenesu svojim studentima. Pošto oni očigledno to nisu uradili ono što je trebalo da urade, onda se nešto mora uraditi, i mi smo uradili. Lično mislim da nikakva šteta nije učinjena, seminarski su još uvek tu, samo su sklonjeni od očiju običnog slučajnog posetioca. Uostalom, vidim da ste i vas dvojica, kao pokretači ove inicijative predlagali da ti članci ne budu odmah postavljeni u GIP, samo što se odabrali drugačiji imenski prostor, ali mislim da sad koji će imenski prostor biti, nije toliko bitno, bitnije je to da ne bude u GIP-u, dok se ne upristoji. I jedna malecka napomena: po meni, nije toliko strašno da članak u GIP-u ne bude tehnički sređen, to se lako odradi. Ono što najviše zameram ovim člancima jeste neenciklopedičnost, bilo u stilu, bilo u odabiru teme, kao onaj o onom snimku policijske kamere, što više liči na žutu štampu nego da neki seminarski. --Jagoda ispeci pa reci 10:21, 18. maj 2011. (CEST)

Ma ja se slažem da treba ljudima omogućiti pisanje njiki-minarskih radova. Ali bih ja sve dok je u GIPu postupao prema njima kao prema svakom drugom članku, a ne da mi neko na komentar o neenciklopedičnosti kaže da se sa temom saglasio predmetni nastavnik. Moj komentar je došao kao posledica Filipovog stava da smo mi nešto brzali. Da smo obavešteni o planovima, mogli smo drugačije da reagujemo, a brzali nismo jer je ovaj problem aktuelan već nekoliko meseci, ako ne i duže, ali je sad prekadašilo. I opet, pod problemom ne mislim na seminarske radove per se, već na "ovo je seminarski, i niko nema pravo da ga dira dok me profesor ne oceni". --V. Burgić (reci...) 10:46, 18. maj 2011. (CEST)

Zbilja nisam u mogućnosti da otpratim sve što pišete, ali želim da prokomentarišem neenciklopedične teme: Ako je jedini problem neenciklopedičnost same teme (ne načina na kojeg je obrađena) to ne predstavlja teškoću. Pribeležiti i premestiti van GIP kada bude ocenjeno. Evo, meni slažite negde spisak i ja ću da počistim. To je najbezbolniji način. Ako je pak problem način na koji je tema obrađena, onda tu ne pomaže ni nastavnik. :)

Ja sam inače bio predložio korespondenciju sa nastavnicima kako bi od tema bile probrane one koje su sigurno enciklopedične, ali je tamo večiti problem nedovoljno tema za sve studente, pa od toga verovatno nema vajde. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 12:10, 18. maj 2011. (CEST)

Nije moj pristup ukazivanja na problem ekskluzivistički nego objektivan. Ako tražimo od svakog novog korisnika da piše enciklopedijski članak ne mogu studenti bilo kog fakulteta biti povlašćeni zato što trebaju da dobiju „bodove“. Ja opet ističem, Vikipedija nije projekat preko kog profesori trebaju da ocjeunjuju studente po svojim kriterijumima, jer time direktno upadamo u zamku. Naime, studenti onda rade kako bi ispunili svoju obavezu a ne zato da bi doprinijeli Vikipediji. Ja sam svijestan svih mogućih problema koje dole ispod navodi Đorđe, zato sam i predložio da razmotrimo šta da se radi. Nisam nametnuo nikakvo ishitreno rješenje, nego ukazujem na problem. E, sad. Kako ćemo ovo riješiti u situacijama kada ni sami profesori niti asistenti i na kraju studenti nemaju jasnu ideju šta je to jedna onlajn enciklopedija, to je priča kojom treba da se pozabavimo. Prebacivanje s jednog mjesta na drugo, obilježavanje šablonima i sl., uopšte nije nikakvo rješenje, to obično radimo kada ne znamo šta da se radi sa nekim materijalom. Međutim, zašto da dozvolimo da se ulaže trud u objašnjenja stvari, pa na kraju krajeva i trud studenata, pa i naših korisnika, a da na kraju dobijemo jedno ”ništa”, odnosno samo ”potencijalno koristan materijal”. Na ovo treba naći adekvatan odgovor. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:47, 18. maj 2011. (CEST)

Kada bi studenti dobili zadatak da napišu enciklopedijski članak na osnovu teme iz seminarskog rada, to bi već bila druga priča. Samo vikifikovanje seminarskog rada je prazan posao. Zaboga na svim fakultetima u Evropi danas postoje predmeti koji se bave vještinom komunikacije, gdje se upravo uče različiti načini pisanja za različite svrhe. Enciklopedijski članke karakteriše naučno-popularni izlagački način pisanja i koristi se u mnogim oblastima. Ja ne mogu da shvatim da je to toliki problem otvoriti bilo koju enciklopediju i proanalizirati studentima svojstva koja posjeduje jedan enciklopedijski članak i podstaći ih da se pridržavaju te strukture prilikom izrade svog članka. Prosto mi je neshvatljivo, pa i na našoj Vikipediji imamo odličnih primjera. Dakle, ja iz svega mogu da shvatim samo jednu nezainteresovanost da se stvarima pristupi kako treba. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:15, 18. maj 2011. (CEST)

Upravo na to sam se javio. Ako nije neenciklopedična tema, već način na koji je obrađena, onda to po meni nije dobar Viki članak i zadatak autora nije ispunjen. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 12:17, 18. maj 2011. (CEST)

Meni smeta (da izvinete na izrazu) „zaključanost“ tih članaka u GIP-u, odnosno što ih niko ne smije dirati dok se ne ocijene. Kako da objasnimo nekom trećem ko hoće da uređuje neki članak koji je u okviru projekta seminarskih da mora da sačeka nekoliko sedmica dok se članci ne ocijene? Isto mislim da bi trebalo uzeti spisak tema i okačiti ga negdje kako bi mi znali šta je sve seminarski, a ne, kao u nekim slučajevima, da nagađamo.--V i k i v i n dbla bla 12:25, 18. maj 2011. (CEST)

Nije samo problem enciklopedičnost same teme. Ono što sam ja videla uglavnom se odnosi na neenciklopedičnost samog teksta, stila, načina izlaganja materije. Ima tu i tema koje jesu za enciklopediju, ali obrađene na esejistički, novinarski, ili čak senzacionalistički način. Ionako imamo problema sa takvim člancima, zašto da dodatno "ratujemo" sa seminarskim radovima, koje plus ne smemo da taknemo dok ne budu ocenjeni (a i to je pitanje, kako da saznamo da je neki rad već ocenjen, kako bismo ga ispravili ili već nešto uradili s njim), itd. To sa akcijom seminarskih radova u samom početku Vikipedije imalo je nekog smisla, jer je pre svega bio potreban materijal, korisnici i tada je to razmišljanje o uključivanju seminarskih radova bilo zaista odličan pogodak i ispravno. Ali, nakon šest godina, i Vikipedijom kakva je sad, postavlja se pitanje: kakvu korist ima Vikipedija od toga? Ja mislim lično da nema veliku. Štaviše, samo se stvaraju problemi koji su ovde već izloženi. Dakle, postoje dva rešenja: ili prekinuti tu praksu, ili pravila igre iz korena menjati. Postaviti određene uslove, i ako se ne ispune, prekidati saradnju. Znam da će neki reći da to nije u vikipedijanskom duhu, ali, mislim da nije u redu ni to da asistenti koji su na tim fakultetima zaduženi za studente i seminarske na njiki, ne ulože ni minimalan trud da vrate uslugu koju im čini vikipedija i da barem malo kontrolišu da ono što stigne na njiki bude iole pristojno. Ako im je to preveliki posao i neće da se bakću s tim, neka onda rade svoje seminarske na nekom drugom mestu. Mislim, sve je to lepo, ta otvorenost i sve, ali treba imati neke granice. Ako je Vikipedija bila toliko velikodušna da im pruži mogućnost postavljanja seminarskih, onda valjda i oni treba ako ni zbog čega drugog, onda iz pristojnosti, da povedu malo računa o sadržaju tih tekstova koje studenti kače ovde. --Jagoda ispeci pa reci 12:28, 18. maj 2011. (CEST)

Mihajlo, onda je problem u fokusu stvari kao što sam i rekao. Mi, odnosno Vikipedija se prilagođava namjerama profesora i studenata a ne obratno, kako bi trebalo da bude. Oni treba da vide šta je potrebno projektu i da usmjere svoj rad na poboljšanje Vikipedije. Tema za pisanje sigurno ne nedostaje, naročito ne našoj Vikipediji. Neke slabije članke na Vikipediji mogu i ponovo napisati, od nule. Ako im trebaju prijedlozi, neka se obrate nama ovdje, napravićemo im spisak da mogu da biraju. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:33, 18. maj 2011. (CEST)

Nisam shvatio da je cilj projekata da se VP prilagođava nekom spoljnom faktoru, niti da je nekome tako nešto obećano. Upravo suprotno. Zato preporučujem samouvereniji nastup naspram studenata koje treba dodatno uputiti u to kakvi članci se od njih očekuju. (kao što sam gore napisao) Nastavnici su i hteli da članci budu tretirani kao i svaki drugi u GIP, i izuzetak bih pravio samo kod tema koje su unapred osuđene na neenciklopedičnost. Ukoliko takvih nema, utoliko bolje. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 14:43, 18. maj 2011. (CEST)

Onda je neko ovdje zakazao u informacijama. Očigledno da dobijamo članke za koje većina korisnika smatra da nisu za GIP. Niko ne može da ih upućuje ako slabo pitaju i samo ponavljaju da imaju neki rok. Niko ne može da zamišlja šta je to što ne razumiju baš najbolje niti da ide za njima i radi analize onoga što pišu kako bi skontao šta je to što ne shvataju. Moraju sami da se potrude da pročitaju smjernice projekta i eventualno pitaju šta im nije jasno. Tako funkcionišemo sa svim korisnicima. U protivnom mlatimo praznu slamu. Student H postavi članak a mi ga premještamo izvan GIP-a ili lijepimo neki šablon. Mislim da je to bespotrebno trošenje energije, jer ako se nešto već radi „organizovano“ onda bi moralo daleko bolje da funkcioniše i da studenti imaju kvalitetnije informacije o stanju stvari, odnosno šta je enc. tema i kako treba da izgleda jedan enc. članak. To je moja glavna zamjerka cijeloj priči i ne zanima me ko je kriv za stanje stvari, jer se traženjem krivaca ne riješava problem, nigdje, pa ni ovdje. Ja samo insistiram da tražimo rješenja da se ubuduće ne dešavaju ovakve stvari. Ne može asistentima, profesorima ili studentima biti mrsko da se koordiniraju preko neke majling liste ako je potrebno. Mislim, van pameti mi je sličan izgovor u ovo doba ere informacije. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:26, 18. maj 2011. (CEST)

Slažem se. Studenti su veoma malo, ili uopšte nisu zainteresovani za bilo kakvu komunikaciju sa nama. Ako im se i da neki savet na str. za razgovor, retko odgovaraju, a još ređe poslušaju. Dakle, ako budete opet išli da im pravite prezentacije, recite im da bi trebalo da budu malo uljudniji i komunikativniji. OK, to je samo još jedan zadatak za njih, ali nama ovde predstavlja problem, pa malo ljubaznosti ne bi bilo na odmet. --Jagoda ispeci pa reci 15:42, 18. maj 2011. (CEST)

Od početka

Još od prvih predstavljanja Vikipedije po fakultetima sa kraja 2005. godine pojavila se zamisao da budući da se seminarski radovi ionako već pišu po raznim fakultetima, da se umesto da završe bilo gde pišu namenski za Vikipediju pa da na taj način nastave da žive i da od njih neko i kasnije ima koristi, da se usavršavaju u bolje članke itd. Ovo je uspešno realizovano već 2006/07 sa studentima Filološkog i Fakulteta fizičke hemije. Na Filološkom sam tada držao vežbe tim studentima koji su radili te seminarske radove koji su uglavnom prevođeni sa drugih Vikipedija uz eventualno dodatnu literaturu i u startu prilagođavani da budu enciklopedijski članci. Studentima Fakulteta fizičke hemije smo Miloš Rančić i ja održali uvodno predavanje, formirana je mejling lista, i oni su pokazali zavidan uspeh i kvalitet u radu pre svega zahvaljujući Slobodanu Macuri, profesoru fizičke hemije, koji je tada bio i veoma aktivan Vikipedijanac, i zahvaljujući predmetnim asistentima. Tada je formirana strana Vikipedija:Tim/seminarski radovi i napravljeni su spiskovi enciklopedijskih članaka koji su nastali na ovaj način kao seminarski radovi. Ideja celog projekta je bila da bude višestruka korist za sve učesnike, što je u velikoj meri i uspelo, kao i da time zainteresujemo studente za Vikipediju, međutim niko iz tog skupa studenata nije postao aktivan Vikipedijanac, završili su tu studenstku obavezu i otišli dalje. Školske 2007/08 nastavili smo ovo na Matematičkom fakultetu gde sam takođe seminarski rad dao svojim studentima i na taj način budući da sam bio i asistent i administrator ovde uspeli smo i to da uspešno ostvarimo. Tu sam na licu mesta video kakvi sve problemi mogu da nastupe u procesu izrade i postavljanja seminarskih radova na Vikipediju i da mora da postoji neko ko će ceo posao da vodi i da je veoma dobro upoznat sa radom Vikipedije. Iste i kasnijih godina su seminarske radili i studenti drugih fakulteta sa više ili manje uspeha. Najviše teškoća je bilo gde studenti, asistenti ili profesori nisu aktivni Vikipedijanci, pa članci dobiju sve nedostatke koje inače imaju početnički članci. Ja sam recimo ovo rešavao na način što su mi studenti članke slali mejlom, pa sam im ja primedbe slalo mejlom, i tako nekoliko iteracija dorade dok ne procenim da je članak sadržinski u redu, potom je usledilo njegovo postavljanje na Vikipediju i dodavanje viki sintakse. Ovo je trošilo više energije nego što se to moglo videti ili naslutiti kada se vidi krajnji proizvod. Kako znam koliko to ume da bude naporno nisam sebi tovario zadatak da i dalje vodim projekat seminarskih radova. Alterantivni pristup je da studenti pišu članke direktno na Vikipediji i da im neko iz viki zajednice pomaže oko izrade, ali onda sa njima treba biti vanredno strpljiv, dešavalo se da im članke brišu ili da se studenti zbune onim silnim šablonima, da im neko uleti u članak na kojem rade itd. Tu je bilo raznih neprilika i nesporazuma i ne možemo se pohvaliti da je to bilo uspešno. Bilo je čak nekih fakulteta, čini mi se ETF iz Podgorice, koji su pisali neke seminarske radove a da se nisu nikome od nas ni javili niti su ušli na onaj spisak jer niti smo smo znali koji je profesor, asistent, predmet, ni koji su radovi, samo smo negde čuli da je i toga bilo.

Ove školske godine projekat je krenuo i na FON i verovatno će i problemi biti slične prirode, samo je pitanje kako ih razrešiti da opet svi učesnici u priči budu zadovoljni i da to sve zajedno ima nekog smisla. Verovatno je pametno da za svaki konkretan slučaj projekta (npr. FON 2010/11) bude delegiran neko od administratora Vikipedije ko će ispred Vikipedije da vodi priču i da bude interfejs ka predmetnom asistentu i studentima sa jedne i zahtevima Vikipedije sa druge strane, pošto to uglavnom više nije moguće spojiti u jednoj osobi. Nije loše da postoji neka mejling lista za konsolidovanje rada. Što se tiče toga gde će se članci pripremati ima više ideja: lokalni viki fakulteta, imenski prostor korisnika, poseban deo na Vikipediji predviđen za to. I samo članak koji se pripremi da po svemu odgovara Vikipediji bio bi uključen u Vikipediju. Naravno jedan od faktora je i dobijanje bodova studenata, od trenutka kada dobiju bodove - provereno - više ih ne zanima da se bave člankom na kom su radili. Što se tiče uputstva - biće da je potrebno pripremiti jedno uputsvo za studente, drugo za asistente, a ona moja stara privremena uputstva sada su u velikoj meri prevaziđena i poželjno bi ih bilo dopuniti imajući u vidu sva ova iskustva iz prakse. Ja se uputstvima nisam previše bavio jer prethodnih par godina i nije bilo ozbiljnijeg interesa za seminarske radove, mada opet i dalje verujem da na tom polju čuči veliki potencijal za dobijanje novih članaka za manje Vikipedije. --Đorđe Stakić (r) 11:14, 18. maj 2011. (CEST)

Da se i ja javim. Slažem se da su seminarski radovi često slabog kvaliteta. Ali, mnogo su većeg kvaliteta od većine početničkih članaka, i većine članaka koji su označeni za sređivanje, prerađivanje itd. Potpuno mi je nejasna primedba o temama, koliko vidim velika većina članaka ima enciklopedijsku temu, pri tome često veoma korisnu (npr. Sedište privrednog društva ili Otpuštanje radnika), pri tome na koju inače ne bismo dobili članak praktično nikad. I ono malo što nije enciklopedijski može se prebaciti na Vikiknjige tako da stvarno ne vidim u čemu je problem. Nikola (razgovor) 15:13, 18. maj 2011. (CEST)

Očekujemo više, Nikola, daleko više od studenata nego da su njihovi članci samo „malo većeg kvaliteta od početničkih članaka“. Zaboga, srednjoškolci na nekim drugim jezicima, recimo katalonskom, pišu bolje članke. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:30, 18. maj 2011. (CEST)

Pa i naši srednjoškolci, čak osnovci pišu bolje članke. Ovo što studenti ovde prezentiraju je, blago rečeno, sramota za njih, a i za njihove profesore. --Jagoda ispeci pa reci 15:40, 18. maj 2011. (CEST)

Pa šta? Kakve veze ima šta mi očekujemo od autora članka sa tim u kom će imenskom prostoru članak stajati i koji će šablon biti na njemu? Nikola (razgovor) 16:02, 18. maj 2011. (CEST)

Itekako ima veze. Ja to vidim kao uzaludno trošenje vremena i našeg i njihovog. Ako ti ne vidiš problem, šta da ti kažem, tvoja stvar. Međutim, ja vidim, kao i mnogi drugi koji su se ovdje javili i prema tome, pokrenuo sam diskusiju da se nađu neka rješenja za ubuduće. Organizovani unosi trebaju da budu na višem nivou i sve što se radi treba da bude u svrhu poboljšanja projekta. Članaka za prerađivanje, sređivanje i čišćenje imamo na gomile i više niko ne zna šta da se radi s njima, ne treba nam još toga. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:29, 18. maj 2011. (CEST)

A ti ako vidiš neki problem, bojim se da je to takođe samo tvoja stvar. Te gomile članaka za prerađivanje, sređivanje i čišćenje o kojima pričaš jednostavno ne postoje, uvek ih je oko 1% od ukupnog broja članaka (štaviše, u januaru ove godine ih je bilo 1.2%, što je pad u odnosu na 1.6% u januaru prošle godine). Među hiljadu postojećih članaka za sređivanje još par desetina godišnje ne igra nikakvu ulogu, posebno što su u pitanju, kao što rekoh, članci o temama o kojima inače nikada ne bismo imali članke. Nikola (razgovor) 09:11, 19. maj 2011. (CEST)

Bojim se da nisam sam koji je uočio problem. Da je tako ljudi bi me ignorisali i cijela ova priča bi se završila samo mojim komentarom. Dakle, sabotažom traženja odgovarajućeg odgovora na problem, nazivanje ukazivanje na problem farsom, Vikipedija ne dobija ništa. Razmislite malo o tome. Osim mene neki ljudi su dali ovdje zanimljive prijedloge, recimo Kašter dole, kako bi trebalo ubuduće da se pripremimo za ovakve unose i valjalo bi obratiti pažnju. Ta priča o procentima je zamjena teza. Ja mogu da dam neke druge procente o neupotrebljivom materijalu na Vikipediji i da se ovdje igramo prazne retorike. To svakako nije cilj ove priče. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:16, 19. maj 2011. (CEST)

Ipak, postoji i više ljudi koji taj problem ne vide, dakle to nije ni samo moja stvar, jel?

Ti si rekao da "članaka za prerađivanje, sređivanje i čišćenje imamo na gomile". Ja sam rekao da ih imamo oko 1%. Na koji način je to zamena teza? Koju tezu sam zamenio kojom? Kako je preciziranje tvoje paušalne ocene prazna retorika? Nikola (razgovor) 16:19, 19. maj 2011. (CEST)

To je moja percepcija. Ima tu i neobiljezenih clanaka na tone. Imamo skroz razlicite kriterijume za tu temu. Ti se ne slazes, to smo vec culi. Medjutim ovdje to uopste nije tema. Tema je kako ubuduce raditi organizovane unose da se uludo ne trosi vrijeme, ni nase ni njihovo, da li je potrebna veca koordinacija izmedju profesora, studenata i nas i kako je organizavoti da dobijemo odmah enciklopedijske clanke koji ce doprinijeti projektu, a ne camiti u nekom prostoru izvan GIP-a. Ne zanima te tema jer ti smatras da je i ovako sve u redu? Niko ti ne brani da se ne ukljucujes u raspravu. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:44, 19. maj 2011. (CEST)

Evo sad ti menjaš teze. Kad sam ja rekao da smatram da je i ovako sve u redu? Nikola (razgovor) 12:49, 20. maj 2011. (CEST)

Skup članaka koje treba značajnije preurediti se ne poklapa sa skupom članaka koji su prosto obeleženi za sređivanje ili prerađivanje. Problem postoji, objektivan je i rešiv je ulaganjem adekvatnog truda od strane studenata da napišu nešto u enciklopedijskom tonu. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 09:19, 19. maj 2011. (CEST)

Šta pa šta? Pa naravno da ima veze. Ne smemo da ih diramo. Da je neki od tih seminarskih radova napisao neki nepoznati ili neki početnik, stavila bih mu neku od nalepnica, ili bih ga sama popravila, ovako ne mogu, jel'te da ga dirnem dok se ne oceni. Osim toga, sasvim je jedna stvar da dođe neko nepoznat kao pojedinac i napravi neki bezvezni članak, a sasvim druga stvar da se kreiranje takvih članaka pravi na organizovan način. Dakle, uspostaviti neke kriterijume iuslove koji se moraju poštovati, ili neka pišu svoje seminarske na nekom drugom mestu i gotovo. Vikipedija nije smetlište, a vikipedijanci nisu đubretarci. --Jagoda ispeci pa reci 16:10, 18. maj 2011. (CEST)

Jagoda, već više puta je rečeno da se članci smeju ispravljati. Istina, možda je to trebalo da kažemo na početku unosa, pre cele ove farse, ali šta da se radi sada... U svakom slučaju, slobodno popravljajte članke kako mislite da treba (ako imate volje), samo nemojte da ih brišete (bar ne još, dok ne prođe ocenjivanje). --filip @ 00:00, 19. maj 2011. (CEST)

Ja sam razumela da ne smemo. A s druge strane, ako muja sredim članak, onda treba ja da dobijem ocenu, a ne on. Ja sam na nekoliko tih seminarskih juče postavila na razgovor neka uputstva kako srediti npr. reference. Ne znam koliko njih me je poslušalo, ali znam da mi ni jedan nije odgovorio na str. za razgovor. Ja to smatram neuljudnošću, o čemu sam govorila gore već. --Jagoda ispeci pa reci 10:20, 19. maj 2011. (CEST)

Ali ti nisi na fakultetu. ;) Naravno, postoji istorija izmena i lako se može videti koliko je ko doprineo svom radu, a koliko su Vikipedijanci doprineli (a verujem da odnos rada studenta i Vikipedijanaca može biti dobro merilo kvaliteta rada studenta). Što se tiče stranica za razgovor, pričali smo im mi na predavanju o njima i njihovoj ulozi, ali su izgleda zaboravili na njihovo postojanje, ili nisu dovoljno zainteresovani da pogledaju tamo ili su u brzini smetnuli sa uma da postoji i to. Ne bih ja to uzeo kao neuljudnost, jer su svi oni početnici i treba im u tom smislu progledati kroz prste (ne mislim pri tom da treba tretirati njihove izmene i članke drugačije od ostalih, već da se od njih ipak ne treba očekivati znanje iskusnog korisnika; svi smo mi bili nekad početnici ;) ). --filip @ 10:43, 19. maj 2011. (CEST)

Pa nisam, zato i kažem da nema smisla da im mi vršimo izmene na seminarskima. Ajd da pretpostavimo najvolju nameru i da im ne uzmemo za zlo, ali molim vas da im sledeći put naznačite postojanje str. za razgovor i komuniciranje sa ostalim korisnicima kao nešto VEOMA bitno, kao i da će im biti sto puta lakše da urade svoj zadatak ako komuniciraju s nama, plus će da ostave dobar utisak. Ovako zaista izgleda vrlo neuljudno, pogotovu što dolaze sa strane, u našu kuću, brljaju po njoj i odu, a mi onda moramo da čistimo iza njih. --Jagoda ispeci pa reci 10:51, 19. maj 2011. (CEST)

Slažem se. Uradićemo tako. --filip @ 10:54, 19. maj 2011. (CEST)

Seminarski radovi su dobili svoj prostor na Vikipediji i neka ih tamo studenti obrađuju za ocjenu. Ukoliko tamo ima korisnog materijala, a fali Vikipediji, mogao bi se formirati kasnije tim (komisija) koji bi to pretresao. Ne možemo mi staviti neki seminarski rad u GIP kada on nije pisan kao članak u enciklopediji nego kao seminarski rad. To samo mogu kasnije srediti timovi i samim tim dopuniti našu Vikipediju. --Željko Todorović (razgovor) 16:10, 18. maj 2011. (CEST) s. r.

Tačno tako. Ne mora biti timova, mogu se pregledanje i odluka vršiti i individulano, kako ko stigne, i može. Ako nešto evidentno nije za enciklopediju, lepo se udari šablon BB, ako jeste, onda se sredi ili prebaci, ako nismo sigurni, stavimo na glasanje. Kao i svaki drugi članak. --Jagoda ispeci pa reci 16:12, 18. maj 2011. (CEST)

Jel to znači da se niko neće buniti ako vratim u GIP sve ocenjene članke za koje mislim da su enciklopedijski, naravno prvo ih obeleživši odgovarajućim šablonima za sređivanje i prerađivanje? Nikola (razgovor) 09:11, 19. maj 2011. (CEST)

Ne, Nikola, ne pravi se toša. To znači da ako je neki seminarski za enciklopediju, prvo ga SREDIŠ ako nije sređen, pa ga onda prebacuješ. Oni koji nisu za enciklopediju, njih odmah označiš sa BB a ti možeš i odmah da ih brišeš, s obzirom da imaš tu privilegiju. Ne treba nam više đubreta nego što ga imamo u GIP. A povodom one tvoje gore Slavenu upućene opaske da ima "samo" 1% članaka koji su za sređivanje... Heh. Pazi. To ime možda 1% onih koji su obeleženi. Kad bismo obeležili SVE članke koji su za sređivanje ili SVE one koji nemaju reference, budi siguran da bi se ta cifra upedesetostručila. Ako ne veruješ, mene ništa ne košta da krenem redom od slova A i da počenem da pregledam i udaram šablone. Za jedno godinu dana, video bi da rezultat ne bi bio mnogo daleko od mojih predviđanja. Moje pitanje tebi jeste: zašto da dozvolimo unošenje nečeg što unapred znamo da neće biti dobro za nas? Doduše, zaboravljam još jednu mogućnost a to je da su tvoji kriterijumi onog šta je "dobro" mnogo niži od većine korisnika koji su ovde izrazili svoj stav na ovu temu. --Jagoda ispeci pa reci 09:37, 19. maj 2011. (CEST)

Da vidimo, ti tvrdiš da kad bi svi članci koje treba srediti bili označeni za sređivanje, njihov broj bi se upedesetostručio. A pošto već označenih članaka ima 1,2%, to znači da bi njihov broj porastao na 60%. Dakle, prosečan članak na Vikipediji je nesređen i Vikipedija ukupno ima 85.442 nesređena članka.

Moje pitanje tebi je: pošto misliš da Vikipedija ima 85.442 nesređena članka, zašto misliš da unošenje još 50 nesređenih članaka nije dobro za nas? Posebno ako su u pitanju članci o značajnim temama o kojima inače nikada ne bismo imali članke, što niko do sada nije osporio?

Najzad, zamolio bih te da ne koristiš izraze poput „đubre“ za doprinose drugih Vikipedijanaca, što sam i ranije primetio da radiš. Nikola (razgovor) 11:59, 19. maj 2011. (CEST)

Mogu ja da krenem da postavljam šablone, pa na kraju možemo videti koliko sam u pravu što se cifre tiče. Možda sam preterala, priznajem, ali jedno je sigurno: broj nesređenih članaka je sigurno značajno veći od 1,2%. Odgovor na tvoje pitanje: dakle, ako nam je kuća puna đubreta, treba da je i dalje punimo istim? Moja se logika opire takvom zaključivanju. Što se same reči "đubre" tiče, ja samo nazivam stvari svojim imenom. Ne volim eufemizme. Sad, ako to tebi smeta, ja ti tu ne mogu pomoći. --Jagoda ispeci pa reci 12:05, 19. maj 2011. (CEST)

Prema Vikipediji, đubre je svaki materijal koji nije poželjan po merilima ljudi i koji se zato na različite načine odbacuje. A pošto članke koji su za sređivanje mi čuvamo i ne odbacujemo, sledi da oni nisu đubre i da je reč "đubre" pežorativ a ne eufemizam. Eventualno bi se đubretom mogli nazvati članci koji se brišu brzim brisanjem i koji su, jeli, nepoželjni i stvarno ih odbacujemo, ali ovi to nisu. A možeš mi pomoći tako što tu reč više nećeš koristiti.

Pošto smo dakle zaključili da članci koji su za sređivanje po definiciji nisu đubre, ako si i preterala, svejedno smatraš da na Vikipediji ima, možda ne 85.000 ali recimo 40.000, ili 20.000 članaka za sređivanje. Zašto misliš da unošenje još 50 nesređenih članaka nije dobro za nas? Posebno ako su u pitanju članci o značajnim temama o kojima inače nikada ne bismo imali članke, što niko do sada nije osporio? Nikola (razgovor) 12:15, 19. maj 2011. (CEST)

Ne slažem se s tobom u definiciji reči "đubre", te stoga nemam nameru da pomažem tebi, tako što ću reprimirati sebe i to bez potrebe. A na pitanje sam već odgovorila. Da dodam: lično mislim da je bolje nemati članak o značajnoj temi nego imati "đubre članak". --Jagoda ispeci pa reci 12:28, 19. maj 2011. (CEST)

Prvo, to nije moja već Vikipedijina definicija. Drugo, ne slažem se da se ne slažeš, jer da se ne slažeš ti bi izmenila članak sa netačnom definicijom a svejedno znamo da veoma dobro poznaješ srpski jezik, i zato ti je sigurno savršeno jasno šta reč "đubre" znači. Ti je namerno koristiš mada znaš da je ona neprikladna da bi vređala autore članaka a ove članke prikazala manje vrednim nego što objektivno jesu. Nikola (razgovor) 16:24, 19. maj 2011. (CEST)

Dobro, onda se ne slažem s Vikipedijinom definicijom. Nikola, ajde bogati, prestani da pretpostavljaš šta ja znam i šta ja mislim, a pogotovu nemoj da pretpostavljaš razloge zbog kojih nešto činim ili ne činim. To je jako ružno. Drugo, kad se budeš odrogušio, možemo da nastavimo priču. Meni je stvarno žao što si usamljen u mišljenju da su seminarski radovi dobri za projekat, ali ja ti tu ne mogu pomoći. Jednostavno više korisnika ne misli isto kao i ti. Tvoj nastup ovde je u najmanju ruku neprijatan, ako nije i napadački, u odnosu na druge sagovornike. Ja ću prestati da koristim reč đubre, ali ne zato što si mi ti to rekao (jer svojim nadobudnim ponašanjem nisi zaslužio da uopšte uzimam u obzir bilo šta što kažeš), nego zato što neću da ova diskusija skreće s teme koja je vrlo bitna za Vikipediju, a koju ti izgleda pokušavaš da dezavuišeš ovakvim primedbama i insistiranjima na nevažnim stvarima, valjda zato što si ostao bez argumenata, pa bi sad da napraviš svađu. Seminarski radovi jesu problem kako za korisnike, tako i za projekat jer samo stvaraju dodatni posao, koji zaista nikom ne treba, a po ovoj diskusiji, vidim da nisam ja koja je usamljena u svom mišljenju. Dakle, kad smo zaključili da JESU problem, sad treba videti kako da se reši. Da li ostaviti trenutno rešenje, šta dalje raditi... Jedan mali, ali ne manje važan korak je i to što je Filip prihvatio da studentima skrene pažnju na stranice za razgovor i na to da je komunikacija sa korisnicima dobro došla, štaviše, poželjna, jer se njihovo ćutanje na naše komentare smatra pre svega nevaspitanim. Takođe smo trenutno sve seminarske strpali u jedan poseban imenski prostor, ali koliko vidim, ima onih koji se ne slažu s tom odlukom. Mislim da treba ići u pravcu iznalaženja najbezbolnijeg rešenja i za nas i za njih, a ne da sad drvimo o tome da li su seminarski dobri ili nisu, jer je velika većina izrazila svoje mišljenje da nisu. Dakle, da vidimo šta nam je činiti s njima. --Jagoda ispeci pa reci 18:44, 19. maj 2011. (CEST)

Ružno je čime se ti sve služiš da bi isterala svoje. Evo ovde kažeš da sam ja usamljen u mišljenju da su seminarski radovi dobri za projekat, a ovde bar još Filip, Đorđe i Kašter smatraju da jesu dobri. Pa onda mi kažeš da ne pretpostavljam razloge zbog kojih ti nešto činiš a svega par rečenica kasnije kažeš da insistiram na nevažnim stvarima jer sam ostao bez argumenata (t.j. pretpostavljaš razloge zbog kojih ja nešto činim).

Po mom mišljenju, seminarski radovi jesu problem za urednike, ali manji od problemâ koje i inače imamo. Dodatni posao je veoma mali, a korist za čitaoce Vikipedije je veoma velika. Ima smisla da studenti pišu seminarske u posebnom imenskom prostoru dok ne budu ocenjeni, pošto se sa njima postupa drukčije nego sa ostalim člancima. Ali ne vidim zašto ih posle toga ne bismo tretirali kao i bilo koji drugi članak.

Velika većina koja je izrazila svoje mišljenje da seminarski radovi nisu dobri nije baš toliko velika — koliko vidim to su Slaven, ti, Vikivind, Željko, Micki, Burgić, BaŠ-ČeliK i Zlaja a da su seminarski dobri mislimo ja, Filip, Đorđe i Kašter. To je većina od 67% koja ne bi bila dovoljna ni na VP:ČZB. Nikola (razgovor) 12:49, 20. maj 2011. (CEST)

Ružan je način na koji se ti obraćaš ostalima ovde, i kako pokušavaš da suprotna mišljenja diskvalifikuješ. Iako Filip, Đorđe i Kašter nemaju baš sasvim isto mišljenje kao ostali, meni se ipak čini da nisu ni tvoji istomišljenici, dakle, ružno je što pokušavaš pošto-poto da nađeš istomišljenike a nemaš ih. Drugo, ni jedan od njih trojice nije se obratio ostalima na tako podcenjivački način kao što si to ti uradio, štaviše, izrazili su svoje mišljenje, iako donekle drugačije od ostalih, ipak na jedan pristojan i civilizovan način, a ne svađalački, kao što si to ti uradio. Kao što rekoh, kad se upristojiš, možemo da nastavimo priču. Takođe, naljubaznije bih te zamolila da prestaneš sa analizom mene i mojih postupaka, jer to zaista ne vodi ničemu, osim svađi (a tako nešto se zna šta je - trolovanje), a pogotovu ne vodi rešenju ovog problema sa seminarskim člancima. Dakle, da rezimiramo: prestani da izazivaš i vređaš, i diskutuj konstruktivno. I još nešto: Procente je besmisleno izvoditi, jer ako bi došlo do nekog glasanja, budi siguran da bi bilo još ljudi koji bi glasali protiv seminarskih, samo što ne vole svi da diskutuju na Trgovima. Ako se neko nije javio, to ne znači obavezno da je za tvoju opciju. --Jagoda ispeci pa reci 16:22, 20. maj 2011. (CEST)

Slažem se da izvlačenje van konteksta ič ne pomaže argumentaciji mišljenja, ali kao primedba na izbor reči i dalje stoji. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 13:12, 19. maj 2011. (CEST)

Ja se ne slažem sa Nikolom u vezi seminarskih radova, ali poštujem njegove stavove koji su dobro argumentovani i zadovoljan sam sa načinom na koji vodi raspravu. Sa Jagodom se slažem u vezi seminarskih radova, a sa Nikolom u vezi primjedbi na izbor riječi. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:15, 19. maj 2011. (CEST)

Problem sa tim člancima je u tome što su usko vezani za neke oblasti, a generalno nisu pisanu u stilu enciklopedije. Da ne pretražujem sada, izmisliću naprimjer temu koja bi bila: „Odnos druga Tita sa pionirima“. Tako su i ovi članci rjeđe povezani sa interviki vezama jer je sama njihova tema rijetko obrađena na vikipediji. Upravo sam se sjetio da je bio jedan članak o „Zakonskim uslovima otvaranja apoteke u Republici Srbiji“, ili sličnog naslova. To po mom mišljenju nadilazi domen enciklopedijskog karaktera opšteg znanja. Nisu svi članci takvi, jer to opet zavisi od tipa fakulteta na kojima studenti pišu seminare i predmeta. Pored toga, mnogi članci nisu napisanu u stilu vikipedije. Ne počinju objašnjenjem pojma, pošto je tema koju obrađuju nije vezana za samo jedan pojam. Uglavnom su im naslovi takvi da uključuju više riječi koje se bave naslovom seminara, odnosno temom, a ne pojmovima poput enciklopedije opšteg znanja. Stvar je u tome da ako imamo članak apoteka koji ima tri rečenice, onda je nevjerovatno da imamo ogroman članak koji se bavi Zakonskim uslovima za otvaranje apoteke u Republici Srbiji. Onda se vikipedija pretvara u neku vrstu praktičnog savjetovališta koje nema enciklopedijski karakter. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 09:30, 19. maj 2011. (CEST)

To da o nekoj užoj oblasti ima mnogo više materijala nego o nekoj opštoj oblasti je čest slučaj na Vikipediji, i našoj i drugima. Na primer, članci mačka ili čak Ruska plava mačka su mnogo veći od članka sisar, i nije mi poznato da smo ikad do sada to smatrali za problem. Nikola (razgovor) 12:05, 19. maj 2011. (CEST)

Konkretno i sisari i Ruska plava spadaju u enciklopedijske pojmove. Dok konkretno Vikipedija:Seminarski radovi/Oglašavanje igara na sreću na internetu nije, bar po meni, enciklopedijska tema. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:15, 19. maj 2011. (CEST)

Eventualno to je podtema oblasti „marketinga na internetu“. U nekim stručnim enciklopedijama se može sresti članak koji obrađuje igre na sreću na internetu i moglo bi se to ugraditi u enciklopediju sa nekim doradama. Vikipedija jeste opšta enciklopedija, ali se takođe kaže da se u njoj mogu sresti uskosrtručne teme kao podteme određenih oblasti. Naravno, budući da su mnoge teme iz ovih seminarskih radova uskostručne i prilično nove, neke su otvorene u posljednjoj deceniji, logično je da ih mnogi naši korisnici vide kao nešto što nije za enciklopediju. Međutim, većina njih bi se mogla povezati sa enciklopedijom odgovarajućim doradama i korigovanjem nekih naslova. Naravno, ovdje opet potrebno otvoriti neku od novijih enciklopedija o elektronskom učenju, elektornskom marketingu i sajber zakonima. Ja imam jednu enciklopediju interneta u kojoj se nalazi jedan članak od dvadeset A-4 stranica u kom se obrađuje tema „Međunarodni sajber zakon“ i koji se fokusira na stanje tih zakona u EU i SAD. Dakle, dosta materijala iz ovih seminarskih radova bi se moglo iskoristiti, međutim da smo se koordinirali bolje sa profesorima i studentima, mogli smo dobiti integrisane članke, integrisane u Vikipediju i daleko bolje povezane, drugim riječima otvorili bi te novije stručne enciklopedije, posavjetovali bi se međusobno i ne bi bilo potrebe da se seminarski radovi izdvajaju iz GIP-a, ne bi na to trošili vrijeme, nego bi njihovi radova postajali enciklopedijski članci. Istina, za većinu te teme su neobične, ali mogu da garantujem da postoje stručne enciklopedije koje se samo njima bave. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:43, 19. maj 2011. (CEST)

Sve te članke (seminarske radove) treba (naravno!) vratiti u GIP i tamo im "suditi" po važećim pravilima i procedurama Vikipedije (enciklopedičnost teme, označavanje nesređenosti, itd.). Samo u nadležnost fakulteta/profesora/asistenata spada kvalitet inicijalnih tekstova tih članaka. I mi niti možemo, niti hoćemo - a koliko sam čuo nije ni potrebno - te članke drugačije tretirati od ostalih.

Pošto je ideja takve saradnje Vikimedije Srbije i srpskih univerziteta dobra i potencijalno obostrano korisna (u tome se valjda slažemo), potrebno je sva dosadašnja iskustva (interna komunikacija putem mejling liste, određivanje tutora na vikipediji, preporuka upotrebe internog vikija do postavljanja inicijalnog teksta, itd.) pretočiti u jedan dokument/upustvo, koji bi budućim takvim projektima - prije početka projekata - bio postavljen na uvid. Poz, --Kašter (razgovor) 10:51, 19. maj 2011. (CEST)

Dodao bih samo da je sasvim moguće inkorporirati te članke u neke već postojeće, ako im je tematika već previše detaljna za Vikipediju. Naravno, pod uslovom da je i sam tekst enciklopedičan i iskoristiv. --filip @ 10:52, 19. maj 2011. (CEST)

Mi u dijaspori imamo običaj da za "inkorporirati" kažemo ugraditi, sjediniti, spojiti, pripojiti ili pridružiti. "Sori", morao sam malo da te "pruf-korigujem" ;) --Kašter (razgovor) 13:12, 19. maj 2011. (CEST)

Kako kog se ovo završilo, ja bih samo zamolio da ih pustite da završe rad, da ne dođe do sukoba izmena i sličnih problema. -- Bojan  Razgovor  19:11, 19. maj 2011. (CEST)

Vidiš, taj strah da im se ne pokvari rad jeste posljedica apsolutne nekoordinacije stvari sa interesima projekta i to je ovo o čemu pričamo cijelo vrijeme. Dakle, kako organizovati stvari da nam se to više ne dešava u budućnosti. Vikipedija nije prostor za bekplatno skladištenje radova, bi bili naučni, seminarski ili koji god. Mislim, ne moram ovo da kažem pošto svi znamo koja je definicija Vikipedije, ali me inistiranje da nema veze, sve je u redu, podstiče da podsjetim na stanje stvari. --Slaven Kosanović {razgovor} 20:33, 19. maj 2011. (CEST)

Ti radovi naprosto nisu "zreli" za GIP, a možda bi najbolje bilo kontaktirati autore, zamoliti ih da nauče kako se piše enciklopedijski članak i da svoje radove prerade i prilagode enciklopediji, pa tek onda da ih kače. Ta ideja da će sve ove napisane radove neko pregledati, srediti i "enciklopedizovati" spada u domen naučne fantastike (možda čak i fantastike haripoterovskog tipa), što znači da ćemo dobiti dodatnu kamaru članaka koje treba srediti, a nigde na vidiku nema dodatne kamare urednika koji bi to uradili.

--Sly-ah (razgovor) 20:49, 19. maj 2011. (CEST)

Ne slažem se da se seminarski radovi koji su prebačeni u novi prostor vraćaju u GIP, kao i ogromna većina učesnika ove rasprave. Slažem se sa Baš-Čelikom da su mnoge teme usko vezane za pojedine oblasti što ne mora značiti da nisu enciklopedijske, ali u većem broju slučajeva te teme bi bile samo jedan od podnaslova u nekom opštijem članku. Problem je što tih opštijih članaka ili nema ili su prekratki, te njihovo spajanje sa seminarskim radovima ne bi bila dobra ideja. Sjećam se jednog seminarskog pod nazivom „Fejsbuk fan stranice“ koji je jedno vrijeme bio pripojen članku Fejsbuk (pogledati istoriju), tako da je u jednom od naših najposjećenijih članaka bilo pet rečenica o Fejsbuku a pedeset o Fejsbuk fan stranicama, što je u najmanju ruku bilo smiješno i nije ličilo ni na šta.--V i k i v i n dbla bla 07:37, 20. maj 2011. (CEST)

Stanje stranice Fejsbuk je naša zajednička sramota. Treba hitno raditi na njoj. Ja sam trenutno okpiran Nikolom Teslom, kada to budem završio videću šta mogu da uradim sa Fejsukom. Dotle bi bilo dobro da mi se još neko pridruži u radu na najposećenijim stranicama.--Aleks (razgovor) 12:09, 20. maj 2011. (CEST)

Ja jesam pokrenuo ovu raspravu, ali u međuvremenu pratim pisanje seminarskih radova i moram priznati da nakon nekih kritika koje su ovdje iznesene, a koje sam i ja iznosio, pa i nekih digresija koje se mogu pročitati u raspravi, da se studenti više trude da pišu enciklopedijske članke. Takođe treba imati u vidu da se na studijama ne pišu enciklopedijski članci nego uglavnom eseji i da je to za njih, u neku ruku, nešto novo. Zatim, teme kojima se oni bave su prilično nove na našim prostorima, mada se na engleskom gov. području mogu naći enciklopedije koje se samo njima bave; elektronskim zakonima, digitalnom forenzikom, elektronskim učenjem, elektronskim marketingom, itd i skoro svaka tema ima međuvezu na en: i neke druge Vikipedije. Tako da bi valjalo sačekati da se unosi završe i vidjeti da li ima članaka koji se prosto mogu prebaciti u GIP i šta bi se od ostalog materijala moglo integrisati u druge članke. Ipak, treba odati priznanje za trud imajući u vidu da prve članke nismo baš blagonaklono dočekali. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:18, 20. maj 2011. (CEST)

Izbor članaka za sjajan

Smatram da je apsurdno pokretati bilo kakvo glasanje o sjajnim člancima i da je izbor jedino moguće sprovesti uzimajući u obzir kriterijume koji su precizni, jasno napisani i koji se pozivaju na politike, pravila i uputstva koja postoje na vikipediji, koja su napisana na srpskom jeziku, koja su usklađena međusobno i o kojima je postignut konsenzus.

Najljubaznije molim da se korisnici koji su zainteresovani za stvaranje preduslova (da stvorimo kriterijume koji su precizni, jasno napisani i koji se pozivaju na politike, pravila i uputstva koja postoje na vikipediji, koja su napisana na srpskom jeziku, koja su usklađena međusobno i o kojima je postignut konsenzus) za izbor članaka za sjajan upišu na ovde navede spisak kako bi se organizovano i sistematski pristupilo rešavanju ovog problema.

Spisak korisnika zainteresovanih za organizovan i sistematski pristup rešavanju problema stvaranja preduslova za izbor članaka za sjajan članak:

1. Antidiskriminator --Antidiskriminator (razgovor) 12:58, 20. maj 2011. (CEST)
2. .
3. .

--Antidiskriminator (razgovor) 12:58, 20. maj 2011. (CEST)

Zašto je blokiran Verlor?

style="background:#c5d2ea; color:black; vertical-align:middle; text-align:center; " class="table-draw" |Mislim da je blokada vrednog korisnika koji je imao veoma veliki broj izmena izuzetno važan postupak koji treba da bude sproveden na transparentan način uz poštovanje pravila vikipedije i o čijim detaljima zajednica treba da bude informisana.--Antidiskriminator (razgovor) 13:06, 20. maj 2011. (CEST) Nigde ne mogu da nađem zbog čega je blokiran Verlor. Najljubaznije molim nekoga od korisnika i koji su upoznati sa razlozima njegove blokade da navede link ka onim Verlorovim izmenama koje su uzrokovale njegovu blokadu?--Antidiskriminator (razgovor) 13:06, 20. maj 2011. (CEST)

Zato što je između ostalog i kao administrator pravio višestruke naloge da glasa, opstruiše i gura svoje mišljenje. -- Bojan  Razgovor  13:26, 20. maj 2011. (CEST)

ZATO!

LOL, pa zato što je imao više lutaka od prosečne prodavnice igračaka. To što ti ne možeš da nađeš ne znači da nije bilo transparentno. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 95.180.75.193 (razgovor • doprinosi)

Zahvaljujem Bojanu na odgovoru i najljubaznije još jednom molim: "...da navede link ka onim Verlorovim izmenama koje su uzrokovale njegovu blokadu". Najljubaznije molim za razumevanje da će linkovi, za koje očekujem da će biti uskoro priloženi, predstavljati korak u pravcu kojim će se blokada Verlora učiniti transparentnom. --Antidiskriminator (razgovor) 13:39, 20. maj 2011. (CEST)

Pogledaj njegovih poslednjih nekoliko desetina izmena pre blokiranja. I time zatvaramo ovu raspravu. -- Bojan  Razgovor  13:44, 20. maj 2011. (CEST)

Da si malo potražio lako bi našao gomilu dokaza. Samo jedan primjer predstavlja kap koja je "prelila čašu" tj. učešće ličnih lutaka na glasanju za ukidanje administratorskih prava Srejović Nenadu (ispostavilo se jednog od lutaka), sve potkrijepljeno izvještajem jednog čekjuzera, potvrdom drugog čekjuzera. A da o dijalozima lutaka međusobno, tobože svađama, davanjem za pravo i sličnim zamajavanja drugih urednika ne govorimo - dugo bi trajalo. Uostalom i sam je priznao i na svojoj korisničkoj ima opširan spisak koliko članaka sa kojim lutkom je navodno napisao. Zahvaljujući brzoj reakciji na meti su svim tim nalozima ukinuta administratorska prava. Drugi put prvo sam potraži činjenice prije nego digneš buku. Rukovati viki alatima znaš. --Kašter (razgovor) 14:06, 20. maj 2011. (CEST)

• Zahvaljujem na odgovoru. Pažljivo ću analizirati poslednjih nekoliko desetina izmena koje je Verlor napravio pre blokiranja. Analizu ću predstaviti u okviru ove sekcije. Očekujem da ćemo na osnovu analize "poslednjih nekoliko desetina izmena" i na osnovu iznetih argumenata svi zajedno usvojiti stav o postupku blokiranja Verlora.
• Nameravam da za potrebe analize potrošim onoliko vremena koliko je potrebno da bi analiza bila kvalitetna, te stoga ovim putem obaveštavam zainteresovane korisnike da ne očekuju da će biti brzo završena.
• U očekivanju da ćemo postupak ove blokade učiniti transparentnim i na osnovu toga doneti ispravan zaključak o istom, srdačno vas pozdravljam.--Antidiskriminator (razgovor) 14:16, 20. maj 2011. (CEST)

Verlor je blokiran u vreme kada se nije očekivalo da se da link ka jednoj ili više izmena zbog kojih je to učinjeno, između ostalog i zato što je mnogo manje ljudi radilo na sr.njiki. Ti danas, posle više godina, tražiš informacije po novim propisima, a ljudi koji su ga blokirali možda više i nisu urednici wikipedije. To je, moram da primetim, ili glupo ili tendenciozno. Kada sam se prvi put susreo sa "slučajem Verlor", ja sam se zainteresovao, i uspeo da pronađem dovoljno razloga za njegovo blokiranje. Kreni od priloga dokazanih lutaka Verlorovih i Verlora samog, preko različitih arhiva, i ne očekuj da ti neko posle više godina podnosi račun, jer nemaš osnova da to od bilo koga tražiš. --V. Burgić (reci...) 16:44, 20. maj 2011. (CEST)

Nepodobna korisnička imena

  Urađeno

Može li mi neko dati link ka pravilima o nepodobnim korisničkim imenima, i ima li uopšte potrebe za masovnom akcijom blokiranja koja je trenutno u toku?--V i k i v i n dbla bla 02:20, 21. maj 2011. (CEST)

Evo šta je nepodobno:

1. Radnik na vikiju (???)
2. Karleusa (prezime, molim vas?!)
3. Sveti Spiro (Nisam čuo za Svetog Spiru, oprostite mi ako sam neinformisan)
4. Korisnička imena koja liče na nazive šestorazrednih fudbalskih klubova.
5. Korisnička imena koja liče na nazive internet portala (BilecaOnLine...)
6. Tito (Stvarno?!)--V i k i v i n dbla bla 10:34, 21. maj 2011. (CEST)

I ja sam primetio Željkovu akciju sa blagim čuđenjem. Neka od tih imena zaista mogu da budu blokirana, ali neka nije uopšte bilo potrebe blokirati. Štaviše, ovo otvara pitanje da li je moguće na Vikipediji imati "role account", tj. nalog koji je nazvan po nekoj organizaciji i njoj i pripada. Meni se čini da je to OK i da ne bi trebalo blokirati takve naloge. --filip @ 10:49, 21. maj 2011. (CEST)

Ja nisam našao pravila na sr.viki o koja obrađuju temanepodobnih korisničkih imena. Možda bi administrator koji je sproveo akciju blokiranja ili neko od starijih i iskusnijih kolega mogao da priloži link ka takvom pravilu koje je bilo osnov za sprovođenje pomenute akcije i blokade. Ukoliko su administratorska pravila zloupotrebljena i izvršena blokada korisnika koje "nije uopšte bilo potrebe blokirati" to je veoma ozbiljan problem kojem se treba ozbiljno posvetiti.

Ukoliko na sr.viki zaista ne postoji takvo pravilo, smatram da je to veliki problem i najljubaznije molim da se hitno organizuje prevod pravila sa en.viki koje tretira datu problematiku, i da se organizuje rasprava pred glasanje o njima.--Antidiskriminator (razgovor) 11:14, 21. maj 2011. (CEST)

Onda ti predlažem da hitno prevedeš ta pravila ako ih nisi našao a ne da predlažeš da neko organizuje a neko treći prevede. Ne razumem šta te je spopalo i šta izigravaš ovde? Vrhovni autoritet? Savest Vikipedije? Ako misliš da je neko pogrešio od administratora, daj predlog da mu se oduzmu prava, pa da glasamo. Ako misliš da nedostaju neka pravila ili smernice, napiši ih i stavi na glasanje. --V. Burgić (reci...) 11:21, 21. maj 2011. (CEST)

U blokiranjima koja sam vršio nema ništa sporno. Blokirao sam i ona vandalska, i ona reklamna, i druga neprimjerena. Što se tiče organizacija, grupa, i tome sl., to su takođe neprimjerena imena. To su reklamna imena, i šta će recimo nalog Delta holding (koji otvori kompanija Delta holding) raditi po Vikipediji osim pisati o stvarima bliskim sebi. Neće njihov službeni predstavnik pisati o medicini, istoriji itd. A pisanje o sebi je nespojivo s uređivanjem Vikipedije. Uostalom, svima tim nalozima koji sadrže naziv kompanije (a nešto su piskarali), ostavljen je razuman rok da promijene ime, kao i mogućnost da na svojim razgovornim stranicama stave prigovor (ako bi kasnije došli, vidjeli nalog blokiran, pa zatražili skidanje bloka kako bi promijenili ime). Tu niko nije naročito oštećen. Što se tiče imena slavnih osoba i tome sl., e tu se već može detaljisati (o tome možda nekom drugom prilikom). A tebi Antidiskriminator, dokle je stigla apelacija Ustavnom sudu? --Željko Todorović (razgovor) 11:27, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Ja bih vas zamolio da se držite teme. Mene samo zanima kada će ovo stati i koliko će korisnika biti blokirano? Ima li pametnijih i prečih stvari od ovoga. Nevjerovatno je da je nekome toliko dosadno da je počeo da se igra na vikipediji radeći nepotrebne stvari. Nijedno od konkretnih korisničkih imena koja sam gore naveo nije trebalo biti blokirano. Radnik na vikiju, molim te, pa blokiraj i mene! Kako si počeo ne bi me začudilo.--V i k i v i n dbla bla 11:35, 21. maj 2011. (CEST)

Ne znam, čisto sumnjam da će biti još nekih većih blokada, mislim da sam sinoć završio posao. To su bila imena vidljiva odmah, a sigurno da ima još kamaru reklamnih i neprimjerenih imena (ali svakako da ih ja ne mogu sve ugledati). To nije bila nikakva igra, radeći na tome, nisam zapostavljao ništa drugo. I da, ne mogu biti imena koja ukazuju da je neko radnik Vikimedije ili da se stavlja iznad Vikipedije. Nekome sam već rekao, ne mogu ja sada promijeniti ime u Glavni urednik Vikipedije. Ništa ne fali tome imenu, a u stvari itekako fali. --Željko Todorović (razgovor) 11:45, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Željko, očigledno ima spornog u tvojim blokiranjima. Otud i ova tema. "Pisanje o sebi je nespojivo sa uređivanjem Vikipedije" će važiti tek kad se usvoji politika o zabrani autobiografija. Do tada je svako slobodan da piše o čemu hoće, pa i gsn Pera Detlić o gsnu Peri Detliću. I slažem se sa Vikivindom, utroši svoje vreme na pametnije stvari. --filip @ 11:46, 21. maj 2011. (CEST)

To se pravilo vazda poštovalo i bez zvanične politike. Uostalom, to pravilo i nema puno veze s ovim, to je bio primjer. Imena slavnih ličnosti, a koja neko ima, tretiraju se posebno (uz potvrdu). Što se tiče predstavništava kompanija kod nas, ne vidim odakle sada ta ideja (potpuno mi je nespojiva s Vikipedijom). Mislim da je opštepoznato da jedan nalog ne bi trebalo da koristi više lica, javni nalozi ne treba da postoje. Da, i rekao sam već, ovo što sam radio ne oduzima mi neko značajno vrijeme, tako da sigurno ostale stvari nisu zapostavljene. Rijetko je ko i bio aktivan ili radio nešto kada su blokiranja bila. --Željko Todorović (razgovor) 11:54, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Da je tako, ti nalozi bi bili blokirani ubrzo nakon kreiranja. Nalozi se obično ne blokiraju bez nekog dobrog pokrića -- disrupcija, vandalizmi, sokpapeting, [potencijalno] uvredljiva imena i sl. Tu ne spadaju nazivi institucija. Ali dobro, pustimo da se neko drugi izjasni. --filip @ 11:57, 21. maj 2011. (CEST)

Željko je u pravu, i ako pogledamo hr ili en smernice, videćemo da su „grupna/kompanijska imena“ ili zabranjena ili se snažno obeshrabruju. --V. Burgić (reci...) 12:02, 21. maj 2011. (CEST)

Mnogi ti nalozi su bili kreirani i prije nego što sam ja došao ovdje. Mnoge od njih vjerujem nisam ni vidio kada su kreirani. Vjerovatno, kao i svi, češće zapazim one koji nešto uređuju (i odmah im šaljem dobrodošlicu), nego one koji se samo prijave. A mnogi od njih su na neki način tolerisani, ali pojavilo se previše takvih, uglavnom onih koji pišu o sebi. A kao što sam rekao, svim kompanijskim imenima koja su nešto doprinosila su ostavljeni svi mehanizmi da mogu izjaviti prigovor na to. --Željko Todorović (razgovor) 12:10, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Ja mislim da je s jedne strane ok što je Željko krenuo da ovo radi, jer je zaista bilo nepriličnih imena ali s druge strane, mislim da je malkice bio prevše ažuran, pa su u tu grupu neprimerenih imena upali i neki koji nisu trebali. Željko je inače u svemu što radi, uvek pomalo previše ažuran. Mislim da nema u principu lošu nameru, ali ipak ponekad ne bi bilo loše da pita zajednicu šta misli, i u kojoj meri treba sprovoditi neke akcije. Na primer, Ja bih blokirala samo prostačka imena. Imena tipa Pink Flojd, Madona i sl. ne bih, jer zaista je mala verovatnoća da stvarni korisnici tih imena odluče da se prijave na srpsku vikipediju. Eto, Bokica je dao primer na Željkovoj stranici za razgovor: imali smo do relativno skoro aktivnog korisnika Darta Vejdera. Pa zar ćemo ga blokirati samo zbog imena? Ja mislim da ne. Dakle, Željko ok na čišćenju, ali olabavi malo kriterijume, jer ovako kako si krenuo, vidiš da sam se i ja zapitala da neću možda i ja upasti u tu grupu, s obzirom da nosim ime jedne voćke... Što se imena organizacija tiče, tu se slažem s Filipom. Ali, ja inače nisam za veoma strogu politiku o zabrani pisanja o samom sebi bez izuzetka, ali to je već neka druga priča... --Jagoda ispeci pa reci 12:12, 21. maj 2011. (CEST)

Na osnovu dosadašnje diskusije, možemo zaključiti da:

1. Ne postoji bilo kakvo pravilo koje se tiče nepodobnosti korisničkih imena
2. Postoji konsenzus da je potrebno hitno pripremiti predlog ovog pravila i omogućiti zajednici da se o njemu izjasni raspravom i eventualnim glasanjem. Prihvatam predlog da ovo uradim ja i nadam se da će mi administrator koji mi je ovo predložio pomoći da ovo uradim na valjan način.

Mislim da je ovo odličan rezultat ove rasprave. Primetio sam da je u raspravi određeni broj korisnika kršio pravila učtivosti (Vikipedija:Učtivost) i najljubaznije bih molio da se takve stvari ubuduće ne ponove. Posebnu odgovornost za poštovanje pravila učtivosti imaju administratori te ih ovim putem najljubaznije molim da se u komunikaciji sa drugim korisnicima pridržavaju odredbi ove politike i da se trude da se istih odredbi pridržavaju i oni korisnici koji nisu administratori.

Zaključak što se tiče Željka Todorovića. Smatram da on nije zloupotrebio ovlašćenja jer nije prekršio (nepostojeća) pravila vikipedije, a blokade koje je izvršio su imam utisak bile motivisane najboljom namerom. Molim Željka da ubuduće pre ozbiljnih masovnih akcija bilo kakve vrste obezbedi kakav takav konsenzus u nedostatku adekvatnih pravila. Još jednom najljubaznije molim korisnike, posebno administratore, da se pridržavaju politike učtivosti. Ukoliko neko poseduje dokaz da sam pogrešio u proceni konkretnih Željkovih postupaka molim da priloži link ka spornoj izmeni i link ka prekršenom pravilu.--Antidiskriminator (razgovor) 12:18, 21. maj 2011. (CEST)

Sori, ali odakle ti ideja da je rasprava završena, i odakle ti ideja da su baš ovo zaključci rasprave? --Jagoda ispeci pa reci 12:23, 21. maj 2011. (CEST)

Ma pusti Antidiskriminatora, šta se baviš time. Što se tiče ovog pominjanja organizacija i dozvoljavanja njima da da imaju svoje naloge, moram reći da je to po meni strašna stvar, i ujedno nešto nespojivo s nekim temeljima Vikipedije. Pod prvo, šta bi radili ti korisnički nalozi ovdje? Bili posmatrači, neka nova vrsta savjetodavnih korisnika, nadzornika... Nema izmišljanja nove vrste korisnika, svi korisnici su jednaki u svojim pravima. Ako bi pak predstavnik kompanije Delta holding pisao o kompaniji, čisto sumnjam da bi mi svi ovdje na to gledali blagonaklono i sa zadovoljstvom. Sljedeće, ti isti kompanijski nalozi bi mogli jednog dana postati administratori. Baš razmišljam da li bi svi sa strane gledali na to kao sasvim u redu da je kompanija Delta holding administrator Vikipedije, ili bilo kakva čivija na njoj. Nadalje, nalog kompanije je javni nalog, a oni se odmah blokiraju. --Željko Todorović (razgovor) 12:30, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Nemam namjeru da učestvujem u izradi još jedne politike koja će sakupljati prašinu i koja se neće primjenjivati. Volio bih samo da ovo masovno blokiranje prestane, a mislim da je previše tražiti da korisnici u mojim primjerima pod 1, 2, 3 i 6 budu odblokirani pa to neću ni tražiti. Željko, bilo bi korisno da pročitaš ovaj članak, pošto vidim da miješaš ove pojmove Viki, Vikipedija, Vikimedija, nije to baš isto. Uporno izbjegavaš da mi odgovoriš zašto si blokirao korisnike koje sam nabrojao?--V i k i v i n dbla bla 12:37, 21. maj 2011. (CEST)

To su sve bila neprimjerena imena, to stoji i u razlozima blokade, nema potrebe da ponavljam. I rekao sam već, i evo opet ponavljam, ni ja više nemam naloga koje bih mogao blokirati. Mislim da je to sinoć bilo sve, ne mogu ih naći još, ali svakako ako neki iskrsne opet da će biti blokiran. Ko god ima primjedbu na nešto, slobodan je da to uputi. --Željko Todorović (razgovor) 12:43, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

I ja se pitam zašto su nabrojana imena neprimerena? Radnik na Vikiju? Tito (to može biti i lično ime, može biti i nečiji nadimak, može biti i nalog nekog fana lika i dela Josipa Broza, ali ništa od toga ne čini mi se neprimerenim); takođe i sa Karleušom ne vidim šta je problematično.--Vojvoda razgovor 13:05, 21. maj 2011. (CEST)

Željko je u pravu, i ako pogledamo hr ili en smernice, videćemo da su „grupna/kompanijska imena“ ili zabranjena ili se snažno obeshrabruju. --V. Burgić (reci...) 13:12, 21. maj 2011. (CEST)

Radnik na Vikiju je neprimjereno jer daje utisak da je neko radnik bilo Vikije, bilo Vikipedije, Vikija... što je neprimjereno. Rekao sam već, ne može se niko zvati Glavni urednik Vikipedije, Šef Vikimedije, Radnik Zadužbine Vikimedije, Administrator i moderator Vikipedije itd. Varljiva imena nisu dozvoljena. Za Titu se zna šta je na našim prostorima, kao što se zna u svijetu šta je Obama, Laden itd. Što se tiče korisničkih imena koja su identična s imenima slavnih ličnosti, tu se mogu dozvoliti izuzeci uz potvrdu. --Željko Todorović (razgovor) 13:14, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

A to što se za Tita zna ko je bio je neprimereno za korisničko ime iz kog razloga? Da neće možda neko da pomisli da je Broz lično došao da uređuje Vikipediju? Radnik na Vikiju ne znači apsolutno ništa od gorenavedenog osim da neko radi ili kaže da radi na Vikipediji ili nekom drugom Viki sajtu a to ni na koji način nije problematično. Razumem da se imena korporacija ne koriste za lična korisnička imena ali ovakvi nadimci mi se ni u kom slučaju ne čine neprimereni niti postoji neko jasno obrazloženje ili sistem zašto bi bili tako okarakterisani.--Vojvoda razgovor 13:29, 21. maj 2011. (CEST)

Ta sva imena spadaju u kategoriju varljivih imena, kao i imena koja oponašaju nekoga. Nema veze to što je neko mrtav, ne može se nečije ime uzurpirati. Ali naravno, prihvatam da se neće svi složiti oko toga. Već sam rekao negdje gore, da se oko imena slavnih osoba može više detaljisati, budući da je to kompleksnije pitanje od korisničkog imena neke organizacije. --Željko Todorović (razgovor) 13:35, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

I ja sam generalno protiv tih blokiranja, jer od njih nemamo nikakve (potencijalne) koristi, a možemo itekako imati štete. U redu za vulgarna imena i imena poznatijih političara i institucija, ali za sve drugo treba biti fleksibilan. Ne sviđa mi se kako to na rade na hr.viki i ne bih voleo da sledimo njihov primer. Dakle, očigledno za ova blokiranja ne postoji konsenzus, te svakako to ne treba nastavljati, a treba razmotriti i odblokiranje određenog broja naloga. Više mi se sviđa praksa koju smo do sada imali. Ako će pisanje nekog pravila pomoći da se ubuduće izbegnu ovakvi nesporazumi, onda u redu. Po meni je čak i to nepotrebno birokratisanje. Ali, hajde ako budete radili na tom pravilu, gledajte da ono bude što kraće i jednostavnije. mickit 13:58, 21. maj 2011. (CEST)

Generalno nemam neki poseban stav u vezi ovoga, ali i ja podržavam Željka jer ne možemo da vagamo od slučaja do slučaja šta je podobno ili nepodobno. Čini mi se da je bilo slučajeva da se neki korisnik prijavio kao Vojislav Šešelj, pa Josip Broz Tito, pa Majkl Džekson, Demokratska stranka Srbije, Boris Tadić, Jugobanka, Oslobodilačka vojska Kosova itd. Onda su jedni reagovali ovako a drugi onako. Tako da generalno podržavam stav da se svi diskutabilni nadimci blokiraju, da se oko podobnosi ne bi vodila rasprava od slučaja do slučaja. Isto tako da ne dođemo u situaciju da jedan admin iskaljuje bijes na Brozu a drugi na Šešelju, pošto smo sličan slučaj i imali u prošlosti. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:18, 21. maj 2011. (CEST)

Ljudi postoji mogućnost preimenovanje korisnika. To je posao korisnika sa birokratskim pravima na projektu. Kada se pojavi neko ime koje je jako problematično, kaže se korisniku: Pod tim imenom ne možeš uređivati Vikipediju, daje ti se šansa da odabereš drugo i korisničko ime se promjeni, odnosno birokrata preimenuje korisnika. Blokiranjem se ne riješava problem, jer korisničko ime iako blokirano, ostaje tako u bazi podataka. Ako je korisnik vandal ili trol, onda se može blokirati. Ovako se mogu napraviti greške i blokirati ljude koji bi možda da doprinesu ali nisu upoznati sa svim tim politikama imenovanja korisnika. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:09, 21. maj 2011. (CEST)

„Kada se pojavi neko ime koje je jako problematično“. A da o tome koje ime je jako problematično ne bi svaki put raspravljali i svako primjenjivao vlastite standarde o tome koje je jako problematično, potrebno je usvojiti standard a ne ostavljati pojedincima da vrše odluku o tome šta je jako problematično, a šta nije. Tu posebno podržavam Željka, jer je išao redom i bez selekcije. I kao što rekoh, da ne dođemo u situaciju da jedan admin iskaljuje bijes na Brozu a drugi na Šešelju, pošto smo sličan slučaj i imali u prošlosti. Dakle, treba uvesti opšte pravilo gdje neće biti dileme šta je problematično a šta nije. Ako usvojimo da korisnici ne mogu da imaju imena poznatih ličnosti, preduzeća i udruženja, onda treba zabraniti sva korisnička imena takve vrste po istom standardu. Što je Željko i uradio. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:33, 21. maj 2011. (CEST)

Treba poštovati enciklopedijski stil pisanja. Ako DeltaHolding poštuje taj stil, u čemu je problem? Pa čak i da pišu autobiografski, ne znači automatski da ne pišu enciklopedijski. Ako neko piše reklamnim stilom, novinarskim stilom... tu nastaje problem, pa zvao se on DeltaHolding, Marko ili Slavko... ali i u takvim slučajevima se pribjegava upozoravanju a ne blokiranju. Dakle, korisnička imena, ukoliko nisu vulgarna ili ne sadrže elemente fašizma, ne treba blokirati. Blokirati treba svakoga ko u velikoj mjeri krši pravila vikipedije, ko svjesno vandalizuje, provocira... ma kakvo god korisničko ime da ima. Ne možete blokirati nekog ko poštuje lik i djelo Tita, ili se poistovjećuje sa Šešeljem, a piše lijepe članke iz biologije, geografije, filatelije... to nije produktivno. Sudite korisnike prema izmjenama koje prave, a ne imenu iza koga se kriju. --Banović (razgovor) 15:39, 21. maj 2011. (CEST)

„Sudite korisnike prema izmjenama koje prave, a ne imenu iza koga se kriju.“ Po ovom pravili i korisnik Ante Pavelić može da uređuje ako poštuje pravila. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:42, 21. maj 2011. (CEST)

"ili ne sadrže elemente fašizma" FAIL! :) To što se kod nas to ime automatski jednači sa fašizmom, može biti problem. Ali po kom osnovu bi zabranio nekom da uređuje vikipediju pod takvim imenom. Samo zato što su mu mater i ćaća dali takvo ime? Takvih ima bar 10-ak na Zemlji. --Banović (razgovor) 15:56, 21. maj 2011. (CEST)

Pardon, iz nekog razloga mi se učinilo da se radi o Starčeviću a ne Paveliću. Moj previd. To ime se svakako ne može koristiti, jer je u potpunosti poistovijećeno sa fašizmom.--Banović (razgovor) 16:00, 21. maj 2011. (CEST)

Uvoditi standarde po ovome pitanju je veoma, da kažem, nezdravo. Ako je korisničko ime Ana Karenjina (primer) nepodobno onda je, verovatno, i Baš Čelik (primer) takođe nepodobno. Ako je ime poznatih ličnosti nepodobno onda ni varijacije imena Laslo Varga (Laslovarga) nisu podobne. Postoji, koliko sam čuo, vojvođanski političar Laslo Varga... I tako dalje. Zaključak izvodite sami a moj je da ponovo pročitate komentare Slavena, Burge i Filipa.----László (talk) 15:47, 21. maj 2011. (CEST)

Pa ne možeš uvesti detaljne standarde to je apsurd. Zato i nismo pravili toliku frku oko kor. imena dosada. Jedino bi se oko imena koja nekoga direktno napadaju, provociraju, vulgarna su, i sl. mogli svi složiti. Mada i ovdje, ako svako zakera na svoju stranu može se desiti da nema saglasnosti. Ne može se ići redom po nekim ličnim kriterijumima i blokirati ljude. Halo, bre, to se ne može raditi. Recimo, riječ viki uopšte nije sporna, to je obična imenica kojom se identifikuju sistemi za upravljanje sadržajem na vebu, određene vrste. Neko može reći da je i tvoje korisničko ime sporno, da mu smeta ili šta znam. Vidite li da ovo nikuda ne vodi. Imena ličnosti koja su ratni zločinci, ili zločinci, svakako da nisu dobrodošla. Tu je valjda dovoljan zdrav razum. Međutim, meni se čini da ga na ovom projektu sve više nedostaje. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:51, 21. maj 2011. (CEST)

Ja i dalje nisam dobio odgovor zašto su Radnik na vikiju, Karleusa i Tito nepodobna korisnička imena. Karleuša je prezime, i nema valjda jedna ličnost monopol nad tim prezimenom. Ovo Radnik na vikiju ne treba ni komentarisati.--V i k i v i n dbla bla 16:04, 21. maj 2011. (CEST)

BČ, ako Korisnik Ante Pavelić piše lepe enciklopedijske članke iz oblasti biologije ili npr. hemije, nemam ništa protiv da tako nastavi da se zove. Samo što čisto sumnjam da će neko ko sam sebe tako nazove pisati o biologiji. Čitam sve šta ste napisali, i dolazim do zaključka da treba biti nemilostrdan i isključiv samo sa uvredljivim i prostačkim imenima. Sve ostalo apsolutno nema nikakve veze i slažem se sa Banovićem, da ako postupci, tj. izmene nekog korisnika jesu na mestu, šta nas briga da li se zove Hitler ili Mahatma Gandi. Bitno je ono što on piše, a ne nadimak koji je odabrao. Takvo postupanje bi bilo mnogo više u duhu vikipedije, nego unapred zaključivati o osobama koje ne poznajemo, i unapred pretpostavljati šta će te osobe da rade samo na osnovu imena koje su odabrale za svoj nalog. Drugim rečima, ako se neko prijavi kao Gandi, to ne znači da je ubeđeni pacifista, niti ako se neko prijavi kao Hitler da je ubeđeni nacista. A sve i da jesu, nas to ne zanima, sve dok to ne utiče na njihove izmene, a i ako počne da utiče, tj. ako njihove izmene počnu da budu problematične, predzimaće se mere protiv korisnika i naloga a ne protiv imena naloga. Svakako da nećemo terati čoveka da promeni ime naloga, jer to svakako neće uticati da promeni ponašanje. U slučaju da sa Gandijem ili Hitlerom imamo problema, sa obojicom će se postupati isto kao i sa bilo kojim drugim korisnikom, a na osnovu njihovh izmena, a ne naosnovu imena njihovih korisničkih naloga. --Jagoda ispeci pa reci 16:08, 21. maj 2011. (CEST)

Upravo tako Jagoda! Sumnjam da će iko ko se prijavi kao Šešelj doći ovdje i pisati o oprašivanju ljubičica... ali je OK ako to uradi. Moj krajnji zaključak, blokirati vulgarizme i imena koja su direktno oličenje fašizma, nacizma, genocida... Za ostale, sudite im po njihovim izmjenama.--Banović (razgovor) 16:17, 21. maj 2011. (CEST)

Žao mi je ali Hitler ne može biti korisničko ime. Prosto, u mnogim zemljama EU upotreba tog korisničkog imena je krivično djelo. Međutim Gandi nije ime zbog kojeg se krivično goni bilo gdje u svijetu. Bez obzira što neko mrzi pacifizam, ne sviđa mu se, stvari ovdje nisu iste. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:14, 21. maj 2011. (CEST)

Hm, nisam to znala. Da li možeš dati neki dokaz za to? Ja znam da je u mnogim EU zemljama zabranjena upotreba nacističkih simbola i ideologije, ali ne i samo ime Hitler. A šta će oni Nemci ili Austrijanci koji se prezivaju Hitler? Zar si ti toliko ubeđen da više ne posotoji niko ko se tako jednostavno preziva? A sve i da nije tako, kao što rekoh, sudite korisnicima prema njihovim izmenama, ne prema njihovim korisničkim imenima. Jedino što treba da bude blokirano po viđenju jesu prostakluci i vređanja po nacionalnoj, rasnoj, i svakoj drugoj osnovi. Dakle, ako se neko zove Srbosjek, ili Ubica Hrvata, svakako da im se ne može dozvoliti opstanak, ali korisniku Šešelju, Titu, Paveliću i sl. što bismo zabranili delovanje pod takvim imenom, sve dok su im izmene ok? Onog trenutka kad počnu da prave probleme, s njima će se postupati kao prema svakom drugom ko pravi probleme. Ako ne prave probleme, zašto im suditi samo zbog imena koje su odabrali? Na kraju krajeva, odabir imena govori nešto o nama, o našim tendencijama, stvatima koje volimo, ne volimo i sl. a pre svega o našoj zrelosti. Zašto bismo sprečavali slobodno izražavanje ako nikom ne nanosi zlo? Uostalom, ja imam prijatelja koji se zove Miloš Obrenović, i u mladosti je imao smešnu epizodu u na hrvatskom primorju sa drugom koji se zove Petar Petrović -- policija je mislila da ih zavitlavaju, pa su proveli noć u bajboku, dok se neko nije setio da im traži lične karte. Ovde jedan naš korisnik ima identično ime kao jedan poznati istoričar 19. veka, da se prijavio pod sopstvenim imenom, da li bi bio blokiran? Pustite imena na miru. Lična imena sama po sebi, nikom ne smetaju. Ono što je bitno jeste ono što rade, ne kako se zovu. --Jagoda ispeci pa reci 16:35, 21. maj 2011. (CEST)

Bila je neka tema o imenima jedan dan, sa nekim mojim kolegama koji su pravnici i oni mi to rekoše. U svakom slučaji i upotrebom zdrave logike doći ćeš na zaključak da je Hitler jedan od simbola nacizma, pa to nije ni nelogično. Ako hoćeš da provjeriš, raspitaj se ti, ja ne znam gdje bi to tražio sad na internetu. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:42, 21. maj 2011. (CEST)

Dobro, nije važno sad, ne bih da sad razvodnjavamo raspravu oko Hitlera. Suština onog što ja hoću da kažem jeste da pod ovo blokiranje ne treba da potpada baš svako poznato ime. Možemo okvirno napraviti neke smernice, npr. vulgarna, uvredljiva imena i imena koja asociraju na nacizam, i to bi bilo to. Ostali, neka se s njima postupa isključivo prema njihovim iizmenama, kao i sa drugim korisnicima, a ne prema njihovim korisničkim imenima.--Jagoda ispeci pa reci 16:45, 21. maj 2011. (CEST)

Pa to smo dosada tako radili i nije bilo većih problema. U svakom slučaju, blokiranja treba pažljivo izvoditi, jer svi znamo da nikome ne prijaju. Ovo što je Željko uradio nikako nije dobra praksa za naš projekat i ne moramo niti trebamo kopirati druge Vikipedije šta god da se pojavi. Valjda kod nas ljudi imaju mozak kojim mogu samostalno da misle. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:51, 21. maj 2011. (CEST)

Što se tiče naših prostora stvari su malo komplikovane. Imate ljudi koji se zovu Slobodan Milošević, baš tako imenom i prezimenom, imate Šešelja, čak i Hrvata, prema tome, ja opet kažem, ako se budemo igrali eufemizama, zamjena teza i šta znam već čega, ova tema se može pretvoriti u haos. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:20, 21. maj 2011. (CEST)

Što se tiče predloga za preimenovanje korisnika od strane birokrata, to je i dalje ostavljena mogućnost. Svi oni korisnički nalozi koji su doprinosili, a koji su nosili ime neke organizacije, upozoreni su na ime i ostavljen im je rok da ga promijene. Mislim da i od sinoć ima tri-četiri korisnička naloga koja su dobila upozorenje te vrste, i imaju određeni rok da ih promijene. Oni koji se nisu odazvali pozivi i blokirani su, imaju i dalje mogućnost kao blokirani korisnici da izjave prigovor na svojim stranicama. Dakle, tu nije bilo nikakve ishitrenosti, sve se radi što bi se reklo transparentno. O organizacijama i vulgarnim imenima ne treba voditi raspravu, i tu i nema puno detaljisanja. Problemi nastaju kod imena slavnih osoba, i tu ima mnogo detalja. Tu se može dopustiti korisnicima da nose ta imena ako su ona baš njihova lična. Mislim da je bespotrebno voditi raspravu oko Hitlera i tome sl. Onaj ko ne vidi u imenu Hitler ništa pogrešno da bude uređivač, tu ne znam šta bih rekao. Tu su suvišne riječi. To je kao ulaziti u analizu da li je Govno vulgarno ime, jer ima kamaru razloga zašto nije. --Željko Todorović (razgovor) 17:49, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Znači li to da se onda slažeš da treba odblokirati npr. ove koje je nabrojao Vikivind, i njima slične? --Jagoda ispeci pa reci 18:15, 21. maj 2011. (CEST)

Ne. Svaki od tih naloga je u mogućnosti da kad-tad, ako se ikad pojave na Vikipediji, stave prigovor na svoju blokadu. Mnogi nalozi, oni koji su doprinosili, imali su određeni rok za promjenu, pa i dalje imaju mogućnost da se izjasne za preimenovanje. --Željko Todorović (razgovor) 18:19, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Kako misliš da ga stave, kad si im blokirao sve mogućnosti? Ili si im ostavio mogućnost pisanja po svojoj str. za razgovor? I, ako dakle nisi za skidanje blokade, i dalje misliš da su Radnik na vikiju, Karleusa, Sveti Spiro, korisnička imena koja liče na nazive šestorazrednih fudbalskih klubova, Korisnička imena koja liče na nazive internet portala (BilecaOnLine...) Tito, i sl. nisu podobna? Hm, ne bih da budem ironična, ali zar nisi primeitio da se ovde niko ne slaže s tobom? Mislim, zaista, Željko, da lii si ikada u svim svojim akcijama pomislio barem jednom da možda i nisi baš uvek 100% u pravu? Kao što rekoh, ne mislim da si ovo radio iz zle namere, i dobro je što si krenuo da čistiš, ali ipak, molim te da ipak preispitaš još jednom sve svoje odluke koje si doneo kad si blokirao, i da se zapitaš da ipak kod nekih nisi malkice preterao. --Jagoda ispeci pa reci 18:48, 21. maj 2011. (CEST)

---

Da se ne bi više tupilo o ovome ... ovakva masovna blokiranja nisu nikako prihvatljiva. Potrebno je, kao što rekoše prethodnici, uraditi sledeće:

• blokada umjesna (napravljena je greška da nisu ranije opomenuti na neprihvatljivost naziva naloga) - odblokirati i korisnicima dati rok za promjenu imena. Tek nakon tog roka blokirati ili promijeniti nalog na nešto neutralno (npr. PrivremeniNalogABVG)
• blokada neumjesna - odblokirati nalog i izvinuti se korisniku
• Željko mora da se izvine svima i da obeća da neće raditi više ovakve ishitrene i nedogovorene masovne akcije
• VikiVindu slijedi pohvala za obraćanje pažnje i animiranje zajednice :)

Poz, --Kašter (razgovor) 19:06, 21. maj 2011. (CEST)

Ne vidim zašto je potrebna ovolika priča. Korisnici su blokirani, ali je svima onima koji su imali neke izmene, ostavljena slična uljudna (kako neki vole da kažu) poruka, pa i „Titu“ o kojem se najviše polemiše.

Nalog Vam je blokiran, kao što je bilo najavljeno prije tri dana, a Vi možete otvoriti slobodno novi nalog i nastaviti uređivati.

Niko nije oštećen. Svi se mogu vratiti pod drugim imenom, a na osnovu ove diskusije mogu da traže povraćaj blokiranog korisničkog imena, ako im je do njega toliko stalo. Ako zajednica smatra da ne treba zabranjivati neozbiljna korisnička imena, neće se to ponoviti (lično mislim da u 90 % slučajeva Željko nije pogrešio i da bi i ja isto uradio da imam ta prava) i da završimo ovu diskusiju.--Drazetad (razgovor) 19:23, 21. maj 2011. (CEST)

Rekao sam već i ranije, oni koji su doprinosili imali su određeni rok da promijene svoje ime. Takođe, i sada kada su blokirani, imaju mogućnost da stave prigovor (tada se taj deblokira, i omogući mu se da podnese zahtjev za promjenu imena). Tamo gdje je ime neprihvatljivo, a nije ništa doprinosio nigdje, to se može blokirati odmah (nema potrebe za promjenom imena). Takav je sistem Vikipedije da imena ostaju u bazi, nismo mi krivi niti bilo ko drugi. Onaj ko se registruje pod imenom Govno, to ostaje u sistemu. Sada pričati kako nekome ne treba davati blok nego ga uputiti za promjenom imena je suvišno, jer je to upravo i rađeno tamo gdje je trebalo. I od sinoć stoji nekim organizacijama rok za promjenu imena, nisu se odmah blokirale jer sam vjerovatno primijetio da je nešto rađeno s tih naloga. I opet, i kada budu blokirani, imaju mogućnost prigovora i deblokade, a zatim promjene imena. Sve je ko Bog. --Željko Todorović (razgovor) 19:42, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

I da, što se tiče samih imena korisničkih naloga, to svako može uložiti prigovor na svaki blok (bilo meni lično, bilo na Admin tabli). Normalno je da neko možda ne smatra nešto za neprimjereno na onaj način kako ja to smatram, i to je slobodan da kaže. Uopšte mi se ne sviđa što neko ovdje oko sitnica ulazi u neke apsurdne stvari, preispituje nešto što se ne preispituje, opet tumači nečije mišljenje itd. To su sve stvari koje su ovdje nepotrebne. Recimo, ja smatram da je neprimjereno da neko nosi naziv Srbija, Hrvatska itd. država, nekome se to možda čini sasvim u redu. Čini mi se da smo nekad imali raspravu oko naziva Srpski nacionalista (mislim da je nalog blokiran), a takvih sličnih primjera se može naći svagdje. Takva imena su po meni izražavanje političkih i sl. stavova, i neprimjerena su za urednika. Nekome to uopšte ne smeta. Dakle, ubuduće ako neko ima nešto protiv moga tumačenja, neka to odmah kaže čim nekome uputim poruku da mu je ime neprimjereno. Ovako se mnogi uključuju u raspravu, i vidljivo je da ne znaju puno o tome kako je išao postupak blokiranja. --Željko Todorović (razgovor) 19:53, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Nije problem samo ovo blokiranje, nego što iz ovoga može proizaći neka "nepisana politika" proganjanja korisničkih imena onako kako svakom administratoru smetaju. Zato ovo nije dobra praksa i još manje ako je procenat greški veći od 1%. Pseudonimi su sasvim prihvatljivi na Vikipediji i nije dobro tu biti previše striktan. Jedino što ne bi trebalo da bude prihvatljivo jesu korisn. imena koja nekog direkto napadaju, sadrža psovke, vulgarna su, ističu neke vrlo negativne pojave u društvu (veličaju zločince, kriminalce...) i tome sl. Šta je ozbiljno a šta neozbiljno, to je već stvar lične percepcije.Osim toga Željko, ako u zajednici postoje neslaganja oko tvoje akcije, prosto ne možeš da je nastaviš tako kako si počeo. To treba da bude je jasno kao dan. Vikipedija nije projekat pojedinaca i nadam se da si toga svjestan. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:49, 21. maj 2011. (CEST)

Nije to nikakvo proganjanje, nemojte pretjerivati, nego ozbiljno razgovarajmo. Nije to ništa tajno rađeno, sve što se radi vide svi, tako da su takve konstatacije neprimjerene da se bilo kome upućuju. I nadalje, ne vidim gdje sam se ja to postavio kao neki apsolut koji nikoga ne sluša. Mislim da sam više puta rekao i ovdje, da svako može uputiti primjedbu na moj poziv da je ime neprimjereno, i tu se odmah naravno može zatražiti mišljenje drugih. Sigurno da će biti još neprimjerenih imena, i mojih poziva, i kao što sam rekao, kome smeta neka izrazi prigovor (bilo meni lično, bilo da zatraži mišljenje od nekog drugog). --Željko Todorović (razgovor) 19:58, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Pobogu, ja sam prigovorio na neka od tvojih blokiranja, pa uprkos većinskom mišljenju da sam u pravu ti ne namjeravaš da deblokiraš te naloge nego najavljuješ nastavak akcije. Samo da te pitam, da li se ti smiješ svima nama? Nije moguće da si toliko izgubio kontakt sa stvarnošću, da ignorišeš volju svih koji su se javili na ovoj raspravi!--V i k i v i n dbla bla 20:11, 21. maj 2011. (CEST)

U toku je rasprava, i o svemu se razgovara. I normalno je da će i dalje neprimjerena imena biti blokirana. Pa šta je neko mislio, da ću ja prestati biti administrator (barem u dijelu blokiranja) zbog ovoga!? Objasnio sam već, kada ubuduće neko ima prigovor, ima način da mi to ukaže lično ili zatraži mišljenje na Admin tabli. Dakle, svako ima pravo na svoj stav. --Željko Todorović (razgovor) 20:28, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

(EC) Ovo nije prvi put da se stvari rade na ovakav način: krene se sa masovnim izmenama/blokovima/nečim bez ikakve konsultacije, zajednica se dovede pred svršen čin i kada neko eventualno i uputi prigovor krenu opravdavanja i uopštavanja, a iako je očigledno da za konkretnu akciju ne postoji konsenzus zajednice, ostane kako jeste. Smatram da je to veoma pogrešan pristup bez obzira o čemu se radi: masovnim blokovima, masovnim izmenama kategorija, masovnim unosima i sl. To stvara lošu atmosferu i dovodi do kilometarskih rasprava. Jedan deo blokova bih podržao, ali neke ne bih, ali mi najviše od svega smeta način kako je ovo urađeno. Da ne bude zabune, uveren sam 100% da je Željko delovao smatrajući da je to u interesu projekta, ali je trebao prvo da konsultuje zajednicu. Toliko od mene, drugari. mickit 20:29, 21. maj 2011. (CEST)

Eh, da, samo još ovo da reknem i isključujem se iz programa (što se tiče ove teme). Videh negde da se savetuje pokretanje predloga o oduzimanju ovlašćenja ili nešto slično. To je totalno besmisleno. Čak i ako nekako uspemo na kraju da zaključimo da ovo jeste bilo pogrešno, ne znači da nekoga odmah treba desysopovati. Admini nisu nepogrešivi i razmišljanje u tom pravcu neće rešiti ovu situaciju. mickit 20:35, 21. maj 2011. (CEST)

Primjeri

Kada smo već kod ovih imena, evo npr. nekih koja vjerujem da se svi ne bi složili sa mnom oko njih (pa čak i ja imam rezerve), a koji su dobili savjet o promjeni imena u određenom roku:

• Korisnik:Starcraft 2:Wings of Liberty
• Korisnik:Crna Gora
• Korisnik:Crni Gruja
• Korisnik:...*BaD cOpY*...

Dakle, to su neka imena na koje sam ja bacio pik, ali vidim da bi se ona dosta slagala u istoj ravni sa imenima na koje je stavljen prigovor, tako da bi bilo korisno saznati o ovome mišljenja. --Željko Todorović (razgovor) 20:46, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Evo upravo nađoh još jedan nalog sa imenom organizacije. :) --Željko Todorović (razgovor) 21:00, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Moje mišljenje je više nego jasno, dakle blokiraju se samo vulgarna korisnička imena, i ona o kojima su govorili Micki, Slaven, Filip i Banović. Sva ostala korisnička imena nema potrebe blokirati, a posebno nema potrebe da se ta korisnička imena izvlače iz prašine raznih protokola i blokiraju nekoliko godina nakon njihove poslednje izmjene ili nastanka. To ne samo da je nepotrebno nego je i neobično smiješno. Dakle, predlažem da se sva korisnička imena osim ovih koje sam pomenuo odblokiraju i da im se uputi izvinjenje. Naravno, ne očekujem da će ovaj moj predlog biti prihvaćen, ali moje je da predložim.--V i k i v i n dbla bla 21:06, 21. maj 2011. (CEST)

Izvini, Željko, ali neko ovde upita, da li ti to nas zezaš? Kažeš:

Mislim da sam više puta rekao i ovdje, da svako može uputiti primjedbu na moj poziv da je ime neprimjereno, i tu se odmah naravno može zatražiti mišljenje drugih. Sigurno da će biti još neprimjerenih imena, i mojih poziva, i kao što sam rekao, kome smeta neka izrazi prigovor (bilo meni lično, bilo da zatraži mišljenje od nekog drugog). -

Pa šta je ova diskusija nego prigovor na tvoju akciju? No ti je ne prihvataš, nego još najavljuješ nastavak blokiranja. Umesto da razmisliš malo i prihvatiš ono što većina misli, ti i dalje tvrdoglavo nastavljaš. Druga stvar, na koju mi nisi odgovorio: kako misliš da se blokirani žale, kad si ih -- blokirao? Opet te pitam: jesi li im barem ostavio mogućnost pisanja na sopstvenoj stranici? I ako jesi, da li oni znaju da mogu da pišu na sopstvenoj stranici? Mislim, niti su to korisnici koji su svojim ponašanjem zaslužili blokadu, niti su bili prisutni kad su bili blokirani, dakle, treba imati malo više obzira s njima nego s nekim vandalima, spamerima, ili trolovima. Ja ne znam zašto je toliko teško reći, e, sori, malo sam se zaneo, neće se ponoviti? --Jagoda ispeci pa reci 21:47, 21. maj 2011. (CEST)

BTW, Ime TITO je vrlo uobičajen nadimak u Španiji za dečake ako se ne varam, od imena Enrike. --Jagoda ispeci pa reci 21:49, 21. maj 2011. (CEST)

Moram nešto da te pitam, Željko. Eto, danas se registrovao neko pod imenom Španjolka. Da li je ona po tebi ok, ili je takođe neprimereno ime? Pitam se, jer ako je Srbija ili Hrvatska za tebe neprimereno korisničko ime, što ne bi to bila i eto, Španija, ili Nemačka, ili opet, Španjolka? Zar ne vidiš koliko je to tvoje rezonovanje apsurdno?--Jagoda ispeci pa reci 21:56, 21. maj 2011. (CEST)

---

Željko ... samo jedno pitanje. Da li ti stvarno nas sve redom zezaš? Podršku za tvoj stav rješavanja "problema" sa nepodobnim nazivima naloga, dobio si samo od jednog korisnika koji su učestvovali ovdje u diskusiji (Dražeta ako se ne varam). Svi ostali su bili nezadovoljni stilom, obimom ili ciljem izvršavanja ove akcije. Dakle, nemaš konsenzus i podršku (ovog dijela) zajednice, bez obzira šta ti mislio o svemu tome i koliko dobronamjeran tvoj cilj bio. Da li ti je ovo do sda rečeno jasno? --Kašter (razgovor) 22:11, 21. maj 2011. (CEST)

Primjetio sam da je nekoliko korisnika insistiralo na tome da bilo ko može da uređuje bez obzira koji nadimak nosi. Rečeno je da je važno šta korisnik piše bez obzira kakav mu je nadimak. Međutim odmah nakon tih izjava većina tih korisnika je odredila koja su imena neprihvatljiva za registraciju po njihovim standardima. Dakle većini bi smetao neki nadimak jer bi ih vrijeđao na ovaj ili onaj način. Po tom pitanju se vraćam na to da podržavam Željka u tome da nije vršio selekciju koji nadimak kome kako odgovara, nego je jednako blokirao sve koji se odnose na poznate osobe. Ali na drugoj strani generalno sam protiv toga da se stvari rade na svoju ruku. Micki je pomenuo samovoljne masovne promjene i ukidanja kategorija, zatim masovne blokade korisnika koji se usude da dignu glas protiv admina, što je po meni vrhunac samovolje i zloupotrebe prava. Protiv toga sam čitavim bićem. Međutim ovde postoji i problem da ako bilo ko pokrene bilo kakvu raspravu, ta rasprava i taj predlog su osuđeni na propast. Ova zajednica ne može da se dogovoi o najobičnijim stvarima. Tako da je nekada potrebna i inicijativa. Uglavnom, vrtimo se u krug. Predlažem da se od sada onome ko se registruje sa nekim javnim nadimkom predoči da ga promjeni, kako u budućnosti ne bi imali rasprave o tome koga koji nadimak vrijeđa i na koji način. Ili ako ovo ne odgovara, neko želi nešto drugo, onda neka se predloži da se ova diskusija privede kraju. Postaje kontraproduktivno da se diskusija vodi svaki dan o nečemu, a da se ništa ne desi. Treba isto tako uzeti u obzir da li je za projekat dobro da imamo naprimjer korisnika Roma Ciganovića ili Hrvoja Ustašića? Neispravno je da se ovde ponovo vodi diskuisja o podobnosti svakog nadimka ponaosob, te da rasprave postanu svakodnevnica. Dajte da se usvoji pravilo i da se završi polemika sa konkretnim zaključkom. U suprotnom se ne postiže napredak. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 22:22, 21. maj 2011. (CEST)

Malo si se zaneo, BČ, Micki je pričao o masovnim blokadama, ali ne o masovnim blokadama korisnika koji se usude da dignu glas portiv administratora", ne trpaj čoveku u usta ono što nije rekao, i ne navodi vodenicu na svoju stranu. Dalje, ne možeš porediti Ciganovića i Ustašića. Jedno je aluzija na jedan narod, a drugo na neprihvatljivu nacističko-fašističku ideologiju. --Jagoda ispeci pa reci 22:56, 21. maj 2011. (CEST)

Jagoda, mislim da sam već tri-četiri puta ponovio kako je ko blokiran, i koje su mu mogućnosti kasnije. Prosto ne mogu da vjerujem da to nigdje nisi do sada pročitala, a mislim da sam baš jednom ponovio upravo zbog nekog komentara u kojem si i ranije zahtjevala to isto. Dalje, nije isto Tito kod nas i Tito u ostatku svijeta (međutim, kao što sam rekao i ranije, o imenima slavnih osoba i tome sl., uvijek je moguće više detaljisati, tako da se tu mogu praviti i izuzeci (ovo što se predlaže). Dalje, Španjolka nije za mene neprimjereno ime. Ja sam tačno objasnio i ranije za svako što nije primjereno, nisam onako ofrlje lupao, tako da je sada suvišno pretpostavljati šta ja mislim o nekom nalogu.

Pretpostavljam da za TEBE nije, ali takođe pretpostavljam da bi npr. Hrvatica bila?! A šta ako neko poželi da se prijavi pod španskim nadimkom Tito, kao eto što sam se ja prijavila pod imenom za jagodu ali na katalonskom? Preteruješ, ajde lepo priznaj, pa da završimo s ovim. --Jagoda ispeci pa reci 22:56, 21. maj 2011. (CEST)

Kaster, mislim da se prema ovome postavljaš pogrešno. Imam osjećaj da su neki odstupili od same rasprave i navalili bukvalno na mene (kao da ja imam neke koristi što sam blokirao nečiji nalog koji nije ništa doprinosio). Uostalom, ja sam konstruktivan bio u ovoj raspravi. I sam sam dao neka imena za koje ja smatram da su neprimjerena (ne toliko, ali ipak da), pošto mi se čini da bi i na njih neko imao primjedbe. To upravo znači da sam uvažio primjedbe i da sam spreman da se ponašam zavisno od mišljenja zajednice po tom pitanju. Meni se sasvim čine prihvatljivi argumenti koji su izneseni da ne bi trebalo blokirati neke naloge, i naravno da ću u budućnosti obratiti više pažnje na to. Grupni/javni i oni uvredljivi nalozi se mogu odmah prepoznati, ali budući da se razmimoilazimo oko naloga koji preuzimaju tuđa imena (slavne osobe i sl. stvari), to se može predlagati na Admin tabli (engleska vikipedija ima i zasebnu stranicu za to, kod nas je to nepotrebno, pa tako da može na Admin tabli). Umjesto da se predloži nešto svrsishodno po pitanju blokiranja tih naloga, ovdje neki misle da ću ja odustati od blokiranja. Kao što je vidljivo, ne misle svi isto oko ovog tipa naloga, i kažem, ubuduće ću takvo nešto predlagati na Admin tabli, kao što bi mogli i drugi to raditi. --Željko Todorović (razgovor) 22:31, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Sve u svemu, javni nalozi se upozoravaju na promjenu imena i imaju određeni rok, dok se blokada kod ovih drugih može jednostavno predlagati na Admin tabli. Jasno je da ova rasprava neće dovesti do konkretnog rezultata, tako da smatram da je ovo sasvim razumljiv korak za dalje. --Željko Todorović (razgovor) 22:35, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Pobogu, pa da li ti shvataš da si zamoljen da prestaneš sa blokiranjem. Otkud ti pravo da nastavljaš? Znaš li ti koliko ima takvih naloga, ja sam za deset minuta pronašao preko dvadeset (Liga za šumadiju, Nvo romska nada, Svetosavsko zvonce, Svetosavskozvonce, Drustvo pedagoga tehnicke kulture Srbije, Srpskenovine, Srpski Radikal Portal, Drustvo knjizevnika, Savez izvidjaca Beograda, Hotelsrbija, ART CHANNEL TV, ATP, Academynovisad, Admiral Markets Srbija, Advertiser Serbia, Agencijainfolex, Agencija cosmopolitanPG SL, Agencija B2MV, Fifa, Fifoconsult...) Ali ti nemaš pravo, što proizilazi iz ove rasprave, da vršiš dalja blokiranja ovih naloga. Ne znam kako da ti objasnim a da ti bude jasno! Ovo tvoje ponašanje može se samo shvatiti kao izazivanje. Pretražuješ protokole kako bi blokirao korisnike koji nisu napravili nijednu izmjenu godinama.--V i k i v i n dbla bla 22:57, 21. maj 2011. (CEST)

Jagoda, napisala si da ja Mickiju trpam u usta ono što nije rekao. Ne trpam mu ništa u usta što nije rekao. Na kraju svog pisanja sam stavio vlastiti potpis. ps Jagoda, volio bih da se zadržimo na temi. Ako ne može, ja se povlačim pošto imam dosta članakla da sređujem. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:00, 21. maj 2011. (CEST)

Ja ti savetujem da ponovo dobro pročitaš šta je Micki napisao. pominjao je masovne blokade, ali ne blokade "korisnika koji su se usudili da se suprotstave administratorima". --Jagoda ispeci pa reci 23:02, 21. maj 2011. (CEST)

Željko, nije niko "navalio" na tebe, nego se samo izrazilo neslaganje s nekim tvojim postupcima. Umesto da prihvatiš mišljenje drugih, koji su u očiglednoj većini, ti se stalno nešto braniš i opravdavaš. Nije strašno pogrešiti, niko ti nije rekao ni da si namerno to radio, niti da si radio iz neke svoje koristi niti ti je bilo šta ružno prebačeno, samo je primećeno da si se malo zaneo u poslu. Što je toliko teško za tebe priznati grešku? Niti će ti ko suditi, niti će ti se bilo šta strašno desiti. Samo prihvati ovu primedbu kao nešto normalno kao što i jeste. Nije ništa više, nego samo obična primedba, skretanje pažnje.--Jagoda ispeci pa reci 23:02, 21. maj 2011. (CEST)

Daj bre Željko ostavi se mlaćenja prazne slame i ne blokiraj naloge bez potrebe, jer je očigledno da praviš greške. Ovakve masovne akcije se moraju raditi u konsultacijama sa drugim administratorima u najmanju ruku, uz jedan jasan dogovor, a ne ja sam odlučio pa ostali neka protestuju ako im nešto nije pravo. Taj metod rada je u suprotnosti sa svim pravilima projekta. Kao što se ne mogu raditi masovni unosi bez konsultacija sa zajednicom, tako se ne mogu raditi ni masovna blokiranja korisničkih naloga. Dogovori se ostalim administratorima, napravite neke kriterijume, spisak, pa onda blokirajte ono što stvarno jeste za blokiranje, ipak više očiju i ušiju bolje čuje i vidi i ako jedan pogriješi negdje drgi nek ispravi itd. Vršiti neke samovoljne inicijative je kontraproduktivno i dovodi do diktature pojedinaca, a to nam ne treba na ovom projektu. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:10, 21. maj 2011. (CEST)

Jagoda, ti opet pretpostavljaš moje mišljenje, a to je u najmanju ruku neumjesno i neprimjereno. Šta ti imaš pretpostavljati dal bi meni ime Hrvatica bilo neprimjereno? Ja sam jasno dao argumente za svako blokiranje. Što se tiče imena ovih organizacija, to sve treba blokirati. To su javni nalozi, ili ako nisu takvi, onda su nalozi koji uzurpiraju tuđe ime. Kako god obrneš, treba ih blokirati. Naravno, budući da se radi o većem broju, prihvatam tezu da se o tome trebaju dogovarati administratori. --Željko Todorović (razgovor) 23:41, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

I ne znam Vikivind otkud ti ideja da sam ja izgubio moć blokiranja i tome sl. Nisam ja poludio pa da sada ne mogu blokirati nalog koji se zove Govno. Za ostale naloge je već rečeno. I ne koristim taj sistem koji ti misliš da koristim, mnogi korisnički nalozi su na neki način još od ranije označeni. --Željko Todorović (razgovor) 23:43, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Molba

Jedna molba za Željka prije nego se isključim iz rasprave kojoj se ne vidi kraj. Ako možeš nemoj više nikoga da blokiraš po zahtjevu Jagode i Vikivinda. Mislim da ti imaš mnogo važnijih stvari da radiš nego da dane trošiš na stranicama za razgovor. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:06, 21. maj 2011. (CEST)

---

Kašter, i ja sam kao admin pružio podršku Željku i zaista ne vidim problem. Čovek je pogledao istoriju izmena i na prvu loptu blokirao samo korisnike koji nisu doprinosili ili ne doprinose duže vreme. Uređivanje pod grupnim imenima je problematično, bilo da je u pitanju Delta holding, politička stranka ili OŠ iz nekog sela. Imena poput „Karleuša“ su iznimno prihvatljiva ako smo sigurni da se radi o nekom ko se zaista tako preziva. Ako je u pitanju fan Jelene, njenog oca ili njene majke, to je neprimereno. E sad, to što imamo imena sa nacionalnim elementima, to je već škakljiva tema, i oko toga bi se moglo diskutovati. --V. Burgić (reci...) 23:35, 21. maj 2011. (CEST)

Još nam samo fale diskusije na tu, nacionalnu temu. :) Ljudi nisu obavezni da koriste svoje prezime, mogu da koriste neki pseudonim i to je standard na svim Vikipedijama. Nećemo valjda blokirati sve korisnike koji naprave nalog, recimo Tito, kad je to istorijsko ime, još iz rimskog doba, a ima ga na gomile u stvarima koje nemaju uopšte veze sa Brozom. Napravite neki dogovor među vama administratorima, to vam niko ne brani i radite po njemu. I ako vas više radi na tu temu manja je mogućnost da se pogriješi, pa i ako se desi ispraviće neko od vas. Ono što nije dobro je da neko sam zareda i krene da kosi. Imajte u vidu da sada imamo i globalnih naloga i svega tu ima, tako da je to jalov posao ako neko nema uopšte izmjena na projektu. Ali ako već hoćete da na to trošite vrijeme, onda, napravite neki dogovor da ima nekog smisla i slijedite ga. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:51, 21. maj 2011. (CEST)

Svakako da neću prestati sa blokadama, ali prihvatam kao razumnu tezu, budući da se radi o masovnim blokiranjima, da treba da se o tome dogovore administratori. Ovdje neki potpuni zamjenjuju teze i misle da sam ja ucijenjen ili ne znam šta, pa sada sam kao izgubio sposobnost blokiranja nepodobnih imena, odnosno da mi je zajednica zabranila. Svašta se ovdje može čuti. --Željko Todorović (razgovor) 23:46, 21. maj 2011. (CEST) s. r.

Apsolutno podržavam dogovor među administratorima. I nemoj mijenjati teze, niko ti nije rekao da ne smiješ blokirati naloge koji u imenu sadrže vulgarnosti, mislim da smo oko toga bili jednoglasni. Dakle, blokiraj svaki takav nalog pa makar ih bilo i stotinu, ali za ostale slučajeve napravite dogovor i onda djelujte.--V i k i v i n dbla bla 23:56, 21. maj 2011. (CEST)

To ću već sutra predložiti. Sada je prekasno za to. --Željko Todorović (razgovor) 00:10, 22. maj 2011. (CEST) s. r.

Uveren sam da kada su ovakve akcije u pitanju jednostavno mora da postoji dogovor i da se ranije obavesti i zajednica i administratori posebno o ovakvim stvarima. Bez jasnog kriterijuma, uz očigledno neka bespotrebna blokiranja, vrlo lako mogu da se jave raznovrsna neprimerena tumačenja. Zašto uopšte blokirati neki nalog ako nije bilo malicioznih izmena osim ako nije očita vulgarnost? Nekoliko slučajeva koji su navedeni ni u kom slučaju ne bi trebalo da budu blokirani. Eto na primer ja sam kao korisničko ime uzeo titulu, pa onda imamo voće, pa imamo narodne heroje (Pinki), a kada bi malo istražili ko zna kakva bi sve poklapanja i preklapanja našli (Tonka je na primer ime za indijanskog ratnika u jednoj priči sa Divljeg Zapada ) ali je očito da ništa od toga nije bilo usmereno na narušavanje rada Vikipedije što bi trebalo da bude glavni kriterijum za blokiranje.--Vojvoda razgovor 10:01, 22. maj 2011. (CEST)

Meni ovo iznenadno blokiranje korisnika bez ikakvog razloga deluje kao nekakva demonstracija moći. Sve te ničim izazvane blokade bi trebalo poništiti. -- Loshmi (razgovor) 10:25, 22. maj 2011. (CEST)

NE treba poturati sada svaku moguću stvar kao potencijalni nalog za blokiranje. Svi prethodni nalozi su blokirani s razlogom (i da ne objašnjavam opet da se lako mogu vratiti), i mislim da sam gore prethodno dao objašnjenje zbog njih, i šta mislim o još nekim nalozima koje su drugi spominjali. Prethodno je bilo objašnjeno šta će se ubuduće raditi s sumnjivim nalozima, dok će se za javne naloge dogovoriti administratori. Ja bih blokirao odmah sve javne naloge, dok neko možda misli da ne treba dirati one koji nisu ništa uređivali. To je po meni apsurdno sada praviti neku razliku. --Željko Todorović (razgovor) 11:38, 22. maj 2011. (CEST) s. r.

Znači lako je da se vrati. E, pa onda vrati. -- Loshmi (razgovor) 11:55, 22. maj 2011. (CEST)

Mislim da je neozbiljno istrgavati neke riječi kome nekome odgovaraju, a sav ostali sadržaj komentara zanemarivati. Svi prethodni komentari gore od početka govore o načinu blokiranja i kakve su mogućnosti deblokiranja. Sada tako komentarisati, kao da u cijeloj raspravi prethodno nije ništa rečeno, u najmanju ruku je neozbiljno. --Željko Todorović (razgovor) 12:08, 22. maj 2011. (CEST) s. r.

Iz ostalog sadržaja vidim da se većina uređivača ne slaže s ovim naprasnim blokiranjem. Ono oko čega se svi slažu je samo oko blokade uvredljivih imena, a to ovde nije bio slučaj. Za ostalo ne postoji konsenzus. -- Loshmi (razgovor) 14:02, 22. maj 2011. (CEST)

Mislim da je ovde nesumnjivo jasno da znatan deo korisnika koji se izjasnio po ovom pitanju se uopšte ne slaže sa dosašnjim postupcima i nikako se naše izjašnjavanje ne može tumačiti u smislu da prihvatamo sve št je do sada urađeno a da ubuduće neki slučajevi budu prokomentarisani pre nego što se blokiraju. Ja sam za to: vulgarna imena blokirati po viđenju ostalo ostaviti da vidimo rezulate pa onda delovati.--Vojvoda razgovor 15:39, 22. maj 2011. (CEST)

Na kraju...

Nadam se da ne pretpostavljam pogrešno, ali mislim da je ova rasprava uveliko iscrpljena do sada. Mislim da je onaj ko je želio nešto da kaže po ovom pitanju to i uradio, i njegovo mišljenje je svakako zabilježeno. Primjedbe u ovoj raspravi su se odnosile na blokiranja koja sam prethodno vršio (koja su djelimično prerasla u masovnu akciju), i kao prozvana strana sam uvažio svačije mišljenje ovdje izneseno. Već sam istaknuo/predložio kako ubuduće zahtjev za blokiranje nepodobnog imena (u dijelu koji se odnosi na ovo o čemu se raspravljalo) treba isticati na Trgu ili Admin tabli. Što se tiče blokiranja neaktivnih javnih naloga (ili reklamnih), o tome je trenutno pretres na Admin tabli. Zahvaljujem svima koji su učestvovali ovdje i skrenuli pažnju meni i zajednici na neke stvari. U narednim satima uređivanja ću preduzeti određene korake na koje sam se odlučio nakon sprovedene rasprave. --Željko Todorović (razgovor) 20:25, 22. maj 2011. (CEST) s. r.

Politika Korisničko ime

style="background:#c5d2ea; color:black; vertical-align:middle; text-align:center; " class="table-draw" | Preveo sam politiku Korisničko ime sa engleskog i možete je pročitati ovde. Pokrenuo sam raspravu pred glasanje na kojoj možete dati vaš stav. Pošto sam određeno vreme bio sprečen da doprinosim vikipediji na srpskom jeziku, možda nisam sve ovo odradio u skladu sa postojećim pravilima, pa ukoliko sam negde pogrešio u proceduri, molim onoga ko ustanovi neku grešku da me o istoj obavesti na mojoj korisničkoj strani.--Antidiskriminator (razgovor) 11:52, 24. maj 2011. (CEST)

Posredničko veće

style="background:#c5d2ea; color:black; vertical-align:middle; text-align:center; " class="table-draw" | Prošlo je više od godinu dana od prethodnih izbora za članove posredničkog veća. Odredbama politike Vikipedija:Posredovanje je predviđeno:

Zajednica svake godine bira Posredničko veće. Veće čini od 5 do 9 posrednika.

Predlažem da se ponovo organizuju izbori za članove posredničkog veća.--Antidiskriminator (razgovor) 16:13, 25. maj 2011. (CEST)

Sekundarni izvori komecijalnog tipa u spoljašnjim vezama (Tofu 2)

style="background:#c5d2ea; color:black; vertical-align:middle; text-align:center; " class="table-draw" | Molim da se obrati pažnja na linkove ka istorijskoj biblioteci u gomili (preko 200) članaka. Linkovi ka komercijalnim sajtovima (na dnu se pojavljuje baner koji vodi na njihov amazon šop) se na Vikipediji (snažno) ne ohrabruju, a kad se radi o sajtovima urednika Vikipedije onda se posebno (snažno) ne ohrabruju. Posebno što to nije prvi slučaj takve vrste i korisnici pokušavaju da ubacivanjem tih linkova popularizuju i "ekonomski opravdaju" postojanje svog sajta. Neki od primjera ubacivanja ovog "reklamnog" linka od dotičnog korisnika ili njegovih "pomagača"/saradnika (među kojima su neki i administratori) na tom sajtu su 1, 2, 3, 4 i 5.

Istovjetan slučaj smo od istog korisnika već imali i tamo je sve već rečeno na ovu temu. Naravno, izostavljeno je izvinjenje zajednici, ali sada znamo i zašto. Naime, nije se nikada ni uvidjela greška, niti se svoje ponašanje namjeravalo mijenjati. Naprotiv, ekspanzija marketinških aktivnosti (radi li se o preduzeću možda?) je nastavljena proširena i vjerovatno će sada, od istih osoba (i pomagača) uslijediti lični napad na mene i moje istomišnjenike po ovom pitanju.

Još da napomenem da, čak i da je ovaj sajt dopustiv kao primarni izvor (a mislim da nije), ubacivanje reklamnih linkova u spoljašnje veze takođe ne bi bilo dopustivo.

Ne znam kako će zajednica povodom ovog reagovati, ali mislim da je o ovim pojavama treba izvijestiti. Ja se u ovom pasusu više neću javljati. Poz, --Kašter (razgovor) 13:47, 26. maj 2011. (CEST)

Ah da ... zaboravih ... zbog masivnosti "infekcije" i nepopravljivosti dotičnih korisnika, predlažem da se taj sajt ubaci u metinu spam listu. Poz, --Kašter (razgovor) 14:22, 26. maj 2011. (CEST)

Kriterijumi za uključivanje u spoljašnje veze su da je materijal kvalitetan, da je relevantan za temu (tj da govori o konkretno tom članku, a ne o nečem desetom). Prirodno, velika prednost se daje materijalu na srpskom koji je na žalost retko dostupan.

Iskreno ne znam za to da se linkovi ka komercijalnim sajtovima „(snažno) ne ohrabruju“. Ja sam baš pre neki dan našao ovaj tekst video da je vrlo kvalitetan i informativan i palo mi je na pamet da ga dodam kao spoljašnju vezu u ovaj članak. Zaista sam iznenađen saznanjem da bih time naštetio Vikipediji.

Koliko ja poznajem stanje na srpskoj i engleskoj Vikipediji, to što na sajtu postoje reklame nije razlog da se on ne koristi kao spoljašnja veza. Štaviše pretpostavljam da preko 80% naših spoljašnjih veza predstavlja sajtove koji u sebi imaju reklame. Problem je samo ako se linkovi ubacuju svuda redom bez ikakve veze sa temom (npr. nikako ne bi bilo u redu da se u svim člancima o istorijskim temama stavi link ka glavnoj strani Istorijske biblioteke, ali je sasvim u redu da se u članku o Bici kod XYZ stavi link ka članku o Bici kod XYZ na Istorijskoj biblioteci).

Usput koliko se sećam, Istorijska biblioteka je pod slobodnom licencom (doduše ne toliko slobodnom kao Vikipedija, ali slobodnom svejedno), što je plus jer nas na Vikipediji zanima slobodan pristup informacijama. -- Обрадовић Горан (разговор) 14:58, 26. maj 2011. (CEST)

Da si ti vlasnik ili urednik sajta www.republika.co.rs, da li bi lično ili sa svojim kolegama putem Vikipedije masovno popularizovao svoj (recimo) još uvijek slabo poznati sajt? E sad, što se te stvari mogu onako ili ovako vidjeti i protumačiti, to je do svakog pojedinca ponaosob različito. Ja u toj tendenciji vidim opasnost za Vikipediju. Šta radi jedan takav urednik na Vikipediji prioritetno, uređuje Vikipediju ili popularizuje svoj sajt???! Ovdje postoji sukob interesa, to je očito. Poz, --Kašter (razgovor) 23:45, 26. maj 2011. (CEST)

Mene bi zanimali da li je baš svaka od ovih 200+ upotreba učinjena sa valjanim razlogom tj. da li su svi ti članci sa IB bolji po sadržaju od onih na sr.VP.

Takođe ne bih voleo da u senku padne napomena o upotrebi IB u odeljku literatura, u slučaju kada je ona sekundarni izvor, a navodi primarne. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]}

Ne kažem da je situacija u vezi sa IB savršena i da ne treba pokretati ovakva pitanja, ali mislim da ima većih i prioritetnijih problema ako razgovaramo o tome šta (ne) treba da stoji u odeljku 'Spoljašnje veze'. Meni lično veze ka tom sajtu ne predstavljaju toliki problem jer su članci dovoljno kvalitetni. Međutim, priznajem da teza o „sukobu interesa“ ima smisla, odnosno da se ta stvar može protumačiti na različite načine. Ali, težište bi trebalo da bude na sadržaju pojedinačnih članaka na tom sajtu, a ne na tome ko je stavio link. Ako se složimo da ne treba uopšte stavljati linkove ka člancima tog tipa (bez obzira o kojem sajtu je reč), onda treba i IB shvatiti kao problem i razmišljati o dodavanju na 'crnu listu', do tada ne. Daleko veći (potencijalni) problem su stotine linkova ka vestima kojekakvih medijskih kuća koje u 99% (možda i celih 100%) slučajeva nisu sadržajnije od članaka na Vikipediji i ponekad imamo vezu ka jednoj vesti istovremeno u referencama, izvorima i spoljašnjim vezama. Jeste da one uglavnom imaju neke veze sa temom članka, ali su po sadržaju neuporedivo manje kvalitetne i (ako već tako gledamo stvari) više doprinose reklamiranju tih kuća na Vikipediji, nego što čitaocima stvarno nude materijal na kojem mogu da nađu kvalitetne informacije. Ne znam koliko ima takvih veza, ali bila je ona stranica na kojoj se moglo proveriti koliko linkova vodi npr. ka sajtu RTRS (prvo mi je palo na pamet), B92, RTS ili bilo kojeg drugog medija. Po meni prvo treba rešiti to pitanje. Pozdrav! mickit 11:14, 27. maj 2011. (CEST)

To sa vezama ka nacionalnim medijima, tu ne može da bude sukoba interesa pošto se radi o medijskim kućama koje su u javnom vlasništvu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:28, 27. maj 2011. (CEST)

Naravno, ali suština mog komentara je sasvim drugačija. I prošli put kada smo razgovarali na ovu temu bilo je iste vrste mešanja stvari: ako razgovaramo o tome šta (ne) treba da stoji u odeljku 'Spoljašnje veze' - o tome sam prvenstveno govorio, želeći da naglasim da je po meni bitniji sadržaj tih veza nego potencijalni „sukob interesa“. Korišćenje tih vesti u izvorima i referencama je opet posebna tema, jer to i nije problematično. Pozdrav! mickit 11:51, 27. maj 2011. (CEST)

Dobro, govorimo o različitim stvarima. Ja sam više komentarisao u vezi Kašterove pokrenute rasprave o masovnom korišćenju komercijalnih sajtova koji su u privatnom vlasništvu urednika Vikipedije. ps Slažem se da je važan sadržaj tih veza ali mislim i da je važno i to da li je izvor neki blog, privatni sajt, ili neka nacionalna medijska kuća. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:03, 27. maj 2011. (CEST)

Da, razumeli smo se. Važno je svakako i to. Međutim, te teme treba razgraničiti: 1) šta koristiti kao izvore/reference, 2) šta stavljati kao spoljašnje veze i 3) promovisanje svog sajta (sukob interesa). Šta se koristi kao izvor/referenca je tema koja je možda čak i komplikovanija od rasprave o spoljašnjim vezama, odnosno ovo drugo pitanje je jednostavnije nekako regulisati. Inače, ako stalno mešamo babe i žabe, sigurno na kraju opet nećemo ništa rešiti :) Ako malo pripazimo, šanse su nam malkice veće :) mickit 14:06, 27. maj 2011. (CEST)

1) Vikipedija:Pouzdani izvori - treba da se prevede i organizuje rasprava i glasanje

2) Vikipedija:Spoljašnje veze - treba da se organizuje rasprava i glasanje, kao što sam i predložio na strani za razgovor predloga pravila

3) Vikipedija:Konflikt interesa - napisano i usvojeno na glasanju. Treba samo da se primenjuje

--Antidiskriminator (razgovor) 14:11, 27. maj 2011. (CEST)

"...želeći da naglasim da je po meni bitniji sadržaj tih veza nego potencijalni „sukob interesa“..." Najbitnije je to što se čitaoci vikipedije obmanjuju da je izvor određene informacije nešto što nije izvor već internet sajt pomoću kojeg neko zarađuje pare na takvoj obmani.--Antidiskriminator (razgovor) 12:02, 27. maj 2011. (CEST)

Predlažem da se pridržavamo jedne od najvažnijijih politika vikipedije. Politike Vikipedija:Pouzdani izvori. Čim bude do kraja prevedena i čim zajednica o njoj postigne konsenzus, što treba omogućiti što hitnije. --Antidiskriminator (razgovor) 18:58, 26. maj 2011. (CEST)

Kašter je pokrenuo veoma važno pitanje. Ne može se kao izvor informacija koristiti internet sajt na kojem se nalazi informacija preneta iz drugog izvora informacija. Na primer: Ukoliko internet sajt Istorijska Biblioteka objavi informaciju iz nekog dela istoričara Momčila Spremića u tom slučaju nije izvor informacija Istorijska Biblioteka već pomenuto delo Momčila Spremića. Pogrešno je dovoditi čitaoce u zabludu da je izvor informacija IB a ne stvarni izvor informacija. Isto se odnosi i na bilo koji drugi sličan internet sajt. U slučaju da se ustanovi da je masovno pogrešno referenciranje komercijalnim internet sajtovima motivisano ličnim materijalnim interesom onda se možda može posumnjati da je u pitanju pokušaj zloupotrebe vikipedije, što je ozbiljna stvar i zahteva posebnu pažnju.

Zahvaljujem Kašteru na pokretanju ove veoma bitne teme i Mihajlu Anđelkoviću na zapažanju.--Antidiskriminator (razgovor) 09:41, 27. maj 2011. (CEST)

User:Micki"Daleko veći (potencijalni) problem su stotine linkova ka vestima kojekakvih medijskih kuća"

Ne slažem se sa ovim stavom. Svrha postojanja medijskih kuća je upravo u tome da objave informacije. Na primer, predsednik Tadić sazove konferenciju za štampu i iznese informacije o n.pr. hapšenju Ratka Mladića. Ove informacije medijske kuće prenose kao informacije koje je dao predsednik Tadić. Da je informacije o hapšenju Mladića predsednik Tadić objavio u knjizi u izdanju neke izdavačke kuće, onda bi izvor bila ta knjiga. Pošto je informaciju koju je izneo Tadić na konferenciji za štampu objavila medijska kuća čiji je reporter bio na konferenciji za štampu, onda je potpuno normalno da se prilikom navođenja izvora informacija navede da je tu informaciju objavila određena medijska kuća. Jedino se na takav način može obezbediti proverljivost. Poistovećivanje IB i medijskih kuća, ma koliko i ove druge bile komercijalne, je potpuno neprikladno. I izdavačke kuće koje objavljuju knjige su komercijalne i ostvaruju zaradu prodajom knjiga, pa ipak nije neprihvatljivo navoditi podatke o njima u izvorima informacija. Naprotiv.

Mislim da ova rasprava dodatno ukazuje koliko je neophodno da se pridržavamo jedne od najvažnijih politika vikipedije. Vikipedija:Pouzdani izvori. I pokazuje koliko je važno da se omogući zajednici da što pre o njoj postigne konsenzus.

Ponavljam, stvar je veoma ozbiljna i hitno treba utvrditi da li postoji sistematski pristup obmanjivanja čitalaca vikipedije time što se kao izvor informacija za određene teme navodi pogrešan internet sajt (tipa IB) i da li je takvo obmanjivanje motivisano ličnim interesom onoga ko u tome učestvuje.--Antidiskriminator (razgovor) 11:29, 27. maj 2011. (CEST)

Mi(c)ki je rekao sve ono što sam ja imao na umu, tako da nemam šta da dodam, ali ću ipak nešto reći. U poslednje vrijeme sam čak i svjedok masovnog dodavanja linkova ka sajtovima Večernjih novosti i Politike bez da se imalo promijeni članak. Isto dodavanje linkova ka sajtu RTRS sam ranije zapazio. S obzirom da ne znamo ko se sve krije iza pseudonima na vikipediji, vrlo je lako da su neki korisnici i zaposleni u tim medijskim kućama. Koliko sam vidio, na svim tim sajtovima postoje reklame. Dakle, jednak tretman za sve.--V i k i v i n dbla bla 13:05, 27. maj 2011. (CEST)

Šta predlažeš? Da se zabrani upotreba sajtova Politike, RTS, RTRS kao izvora? ps Mislim da smo zaista dosta odstupili od teme koju je pokrenuo Kašter. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:20, 27. maj 2011. (CEST)

Istorijska biblioteka vise nema reklame. --Jagoda ispeci pa reci 13:13, 27. maj 2011. (CEST)

Zar je ranije zaista imala reklame?! Možda bi trebalo da kontaktiramo vlasnika tog sajta i da tražimo da vrati novac koji je zaradio posetama koje su usledile kliktanjem na linkove na vikipediji. Pošto je vikipedija neprofitna predlažem da tražimo da taj novac uplati u dobrotvorne svrhe, u ime vikipedije.--Antidiskriminator (razgovor) 18:41, 27. maj 2011. (CEST)

Odlika pouzdanih izvora, kada se jednom bude usvojila politika po ovom pitanju biće to veoma očigledno, je proverljivost. Ukoliko je RTRS objavila određenu informaciju koju je na primer izneo Predsednik Republike Srpske, Gospodin Milorad Dodik, onda je obavezno navesti RTRS u izvorima informacija. Međutim, ukoliko je neki sajt poput IB objavio informaciju iz knjige nekog renomiranog naučnika, u tom slučaju bi navođenje IB u izvorima informacija za tekst članka predstavljalo obmanu čitalaca koja je možda motivisana nečijim materijalnim interesom. To što IB nema reklame ne menja činjenicu da je u pitanju obmanjivanje čitalaca a sajt IB na osnovu broja poseta može biti prodat nekome ko će postaviti reklame a neko ostvariti materijalnu korist.--Antidiskriminator (razgovor) 13:16, 27. maj 2011. (CEST)

Nije jedini problem obmanjivanje čitalaca koje je možda motivisano sticanjem materijalne koristi. Problem je i to što su takvi izvori lišeni redovnog postupka koji prati objavljivanje određenog naučnog rada. Primer sajta Srpski Jezički Atelje koji je takođe ubačen u određeni broj članaka može da posluži kao ilustracija problema. Određeni korisnici vikipedije su koristeći ovaj sajt bili obmanuti i takva obmana je rezultirala sukobom.

Sve ovo govori da je potrebno hitno dovršiti prevođenje politike pouzdani izvori i omogućiti zajednici da se o istoj izjasni. Do tada bi trebalo hitno, možda uz pomoć nekog bota, izbrisati ovakve sajtove iz tekstova članaka.--Antidiskriminator (razgovor) 13:28, 27. maj 2011. (CEST)

Da se razumijemo, ja imam na umu scenario kada neko dodaje spoljašnje veze BEZ IKAKVIH PROMJENA u samom članku. Sve ostale situacije ne želim da komentarišem. Ako neko piše ili mijenja članak, mislim da on ima slobodu da može navesti izvore na osnovu kojih piše članak, i tu nema nikakve razlike između IB i drugih pouzdanih izvora. Otkad je IB nepouzdan izvor? Što se tiče masovnog dodavanja spoljašnjih veza u ovom slučaju koji sam gore pomenuo, to može biti problem bez obzira na izvor. Nisam primijetio da se masovno dodaju linkovi ka IB, za razliku od sajtova koje sam pomenuo u prvom komentaru!--V i k i v i n dbla bla 13:35, 27. maj 2011. (CEST)

Kakav po tebi karakter imaju spoljašnje veze i za šta služe? Pošto više ne govorimo o temi nego o Spoljašnjim vezama. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:38, 27. maj 2011. (CEST)

Sigurno nisu skladište za sve moguće izjave nekog političara ili sve tobožnje vijesti koje su objavljene na nekom sajtu na određenu temu. Spoljašnje veze bi trebale voditi ka sajtovima gdje čitalac može saznati više o određenoj temi, ali ne treba ići u krajnost pa svaki put kad neko da određenu izjavu, odmah to stavljati u spoljašnje veze. Uopšte stavljati vijesti u spoljašnje veze je po meni problematično, mada sam i ja to ponekad radio.--V i k i v i n dbla bla 13:45, 27. maj 2011. (CEST)

„Spoljašnje veze bi trebale voditi ka sajtovima gdje čitalac može saznati više o određenoj temi“. Slažem se sa ovim. Zapravo smatram da je to suština „Spoljašnjih veza“. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:49, 27. maj 2011. (CEST)

Postoji predlog pravila po tom pitanju. Vikipedija:Spoljašnje veze. Ja sam svojevremeno predložio da se zajednica izjasni o ovom pravilu. Očigledno je da sam bio u pravu kada sam to predložio. Očigledno je da nepostojanje pravila koja preciziraju konsenzus zajednice po pitanjima vezanim za rad na vikipediji stvara prostor za sukobe i rezultira problemima poput ovih iznetih u okviru ove sekcije. --Antidiskriminator (razgovor) 13:50, 27. maj 2011. (CEST)

Pa dobro, ne možemo baš o svemu i stalno da glasamo i vodimo rasprave. Evo jedan primjer iz mog ličnog iskustva. Kad ja npr. dođem na sr viki, to je sa namjerom da pišem članke. Ako kojim slučajem zalutam na neke rasprave, onda se uglavnom iznerviram, izgubim živce, a najčešnje niko od učesnika ne postigne ništa sa tim raspravama, i što je od svega najgore, ne napišem neki članak. To se u mom kraju zove: „gdje si bio, nigdje, šta si radio, ništa“. ;) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:57, 27. maj 2011. (CEST)

Upravo je obrnuto. Pravilima se samo definiše konsenzus zajednice. Ukoliko on nije jasno preciziran i utvrđen u obliku pravila to stvara prostor za različite interpretacije, nerazumevanja i sukobe. Upravo nepostojanje pravila izaziva bespotrebne jalove rasprave, a njihovo postojanje olakšava efikasno uređivanje i podiže kvalitet uređivanja.--Antidiskriminator (razgovor) 14:44, 27. maj 2011. (CEST)

u skladu sa pravilima Vikipedije, trebalo bi da izbegavate da povezujete na mesto koje Vi posedujete, održavate ili predstavljate — čak i ako se čini da bi smernice Vikipedije govorile da bi se na mesto inače moglo vezati. Kada niste sigurni, možete da odete na stranu za razgovor i prepustite odluku drugom uredniku. Ovaj predlog je u skladu sa Vikipedijinim smernicama o konfliktu interesa. [3]. Ne samo da predloge pravila koja postoje zajednica nije usvojila konsenzusom, već se ni kakvi takvi predlozi ne poštuju. --Antidiskriminator (razgovor) 13:56, 27. maj 2011. (CEST)

Vikipedija:Konflikt interesa. Ova smernica je usvojena. Međutim očigledno je da se ne primenjuje. Neprimenjivanje pravila je još jedan veoma bitan problem sr.viki kojem se organizovano i sistematski treba posvetiti. Možda bi bila dobra ideja oformiti tim za primenu pravila koji bi se starao o tome da se organizuje postizanje konsenzusa zajednice o predlozima pravila i da se usvojena pravila i poštuju. Ja sam spreman da učestvujem u takvim aktivnostima. Predlažem da se prijave korisnici koji bi bili spremni da budu deo takvog tima:

Spisak korisnika zainteresovanih da budu deo tima za stvaranje pravila na osnovu konsenzusa zajednice i njihovu primenu:

1. --Antidiskriminator (razgovor) 14:05, 27. maj 2011. (CEST)
2. ....
3. .....

Molim zainteresovane korisnike da se prijave na gore navedeni spisak kako bismo organizovano pristupili stvaranju pravila i njihovoj primeni.--Antidiskriminator (razgovor) 14:05, 27. maj 2011. (CEST)

Rasprava pred glasanje

U cilju izbegavanja budućih nesporazuma i sukoba izazvanih nepostojanjem smernice koja tretira sadržaj podnaslova Spoljašnje veze, pokrenuo sam raspravu pred glasanje po ovom osnovu.

Korisnici koji žele da se izjasne povodom ove inicijative mogu to učiniti na sledećoj stranici: Vikipedija:Glasanje/Predlog/Spoljašnje veze--Antidiskriminator (razgovor) 15:02, 27. maj 2011. (CEST)

Novi šabloni

Danas sam preveo nekoliko šablona sa en.viki, pa bi trebalo da razmotrimo njihovu upotrebu.

Prvi je šablon Spem, koji možemo da kačimo na stranice za razgovor onih korisnika koji ubacuju linkove na veći broj stranica, iako je jasno da oni nemaju veze sa temom članaka i da verovatno predstavljaju najobičnije reklamiranje na Vikipediji. Mislim da ovde ne bi trebalo biti nekih nedoumica. Na en.viki imaju još nekoliko šablona na istu temu, ali mislim da je nama dovoljan ovaj opšti.

Druga grupa šablona ima za cilj da blokiranim korisnicima pojednostavi podnošenje zahteva da budu deblokirani. Moja zamisao je bila da admini koriste šablone Blok, Blok-neodređeno i Blok-anon u kojima bi postojalo objašnjenje kako se pomenuti zahtev podnosi. Naime, nedavno smo dobili opciju da blokiranim korisnicima ostavimo mogućnost da uređuju svoju stranicu za razgovor čak i tokom trajanja bloka. To je, barem po mom mišljenju, i zamišljeno tako da im se pruži šansa da se žale i da iznesu svoju stranu priče. Drugi admini (samostalno ili uz konsultaciju sa onim ko je blokirao korisnika) mogu da razmotre zahtev i da ga odbiju ili prihvate. Mislim da ovo ne treba bitno da promeni dosadašnji sistem, nego samo da ga pojednostavi i da se blokiranim korisnicima uopšte pruži ta informacija da imaju pravo da se žale. Možete pogledati ovaj šablon i pratiti dalja uputstva i šablone (ima ih desetak). Sistem u kojem admin koji blokira korisnika ostavlja na njegovoj stranici za razgovor obaveštenje zašto je blokiran, u kojem potom blokirani može da se žali i gde konačno drugi admin(i) mogu da preispitaju blok je koliko-toliko bolji od dosadašnje prakse. Pre više od pola godine smo već razgovarali na ovu temu, ali tada nismo daleko odmakli, a osim toga u to vreme blokirani korisnici nisu ni mogli da uređuju svoju stranicu za razgovor.

Inače, svi šabloni su trenutno otključani, pa slobodno ispravite greške koje sam napravio (posebno one jezičke/pravopisne prirode) - ne morate čekati mene. Ako se složimo da koristimo ove šablone (mislim da ne moramo da glasamo oko ovoga, nego prosto da u raspravi vidimo šta i kako - ili hoćemo ili nećemo), onda bi ih kasnije zaštitili od daljih izmena. Inače, ja ovo ne bih nametao kao neku obavezu, zvaničnu politiku itd. Dovoljno bi bilo (barem meni) da zaključimo da je bolje koristiti šablone i da se toga pridržavamo bar kod prijavljenih korisnika. Pozdrav svima! mickit 20:38, 3. jun 2011. (CEST)

---

OK. Pošto za ovo ne vlada interesovanje, povlačim predlog. Šablone neću brisati (ne smetaju), pa ako se nekada bude ponovo razmatrala mogućnost njihove upotrebe biće tu. mickit 21:02, 22. jun 2011. (CEST)

Eh, mislim da ne moraš povlačiti predlog samo zato što se niko nije javio :) Nekako su nas druge obaveze povukle sa strane. Ja sam ZA ovo. Samo pitanje za šablon o deblokiranjeu. Da li on može sada da se koristi ili ne? Činimi se da je Filip napisao na stranici za razgovore da blokirani uređivači ne mogu da uređuju svoju stranicu, ali ja sam video da su neki korisnici pisali na svojim stranicama u vreme blokade. --MikyM|Write me 21:59, 22. jun 2011. (CEST)

Naravno da mogu, ako im admin koji ih blokira, to dozvoli. Ta opcija je vama amdinima od skora uvedena, i po difoltu je da je dozvljeno uređivanje svoje razgovor stranice, ali ako misliš da će korisnik da to zloupotrebi da bi nastavio sa npr. trolovanjem ili spemovanjem, onda mu blokiraš i tu opciju.--Jagoda ispeci pa reci 22:07, 22. jun 2011. (CEST)

Fala. Nadovezao sam se na razgovor stranicu o tom šablonu. Tamo su iznete tvrdnje da se nemere uređivat' ništa, ali mislim da je AD pre te diskusije mogao da uređuje svoju stranicu. No nije tako ni bitno:) Nemam pojma kakve su sve ovde opcije date; nisam (još uvek) nikaga bloknuo :) Ili smo postali kul ili me neko drugi preduhitri (malo šale nije na odmet)--MikyM|Write me 22:32, 22. jun 2011. (CEST)

Pa mogao je, al je zloupotrebio tu mogućnost, pa su mu i to ukinuli. I ja sam se iznenadila kad sam to videla, pa mi je čini mi se Filip objasnio da je to nešto skoro uvedeno. Željko je isto negde na nekom trgu pitao za to, pa mu je tamo Filip objašnjavo. A što se blokovanja tiče... Ćuti, bolje da nikad ne dođeš u priliku da bilo koga blokneš. Zar nam nije lepše ovako bez svađa i prepucavanja? --Jagoda ispeci pa reci 22:38, 22. jun 2011. (CEST)

Još se ja pitam zašto štucam ;) Elem, da, do skoro nije bilo moguće da blokirani uređivuje svoju stranicu za razgovor, ali je od skoro uvedena mogućnost da se pri blokiranju specificira da li se želi to ili ne. Dakle, informacija koju sam dao pre nekog vremena je zastarela i ne treba se više pozivati na nju (jer se sama situacija na Vikipediji promenila). --filip @ 01:27, 23. jun 2011. (CEST)

Blok korisnika Ranko

Blokiran je zbog vređanja drugog korisnika na jedan dan. Ako nastavi sa takvim rečnikom posle deblokade, idemo dalje. Vidim da su ga neki admini upozoravali na rečnik, a on im reče da ga je tako učila baba. Što se mene tiče, može tako sa svojom babom da razgovara i babi svojoj enciklopediju da piše. --V. Burgić (reci...) 17:59, 7. jun 2011. (CEST)

Wikimedia Elections needs translators! Help pick our next leaders

Please translate: Commons:Template:Promote Board elections 2011 . Urgent. Time-sensitive. Election ends in 4 days. --PromoteElection2011 (razgovor) 08:08, 8. jun 2011. (CEST)

Blokada anonimnog korisnika

Prema pravilima, blokade se objavljuju na trgu Politika. Danas su blokirana dva korisnika. Blokade je izvršio korisnik BokicaK.

• (istorija blokiranja); 02:50 . . BokicaK (razgovor | prilozi) je blokirao „MagnumCrimen (razgovor | prilozi)” sa vremenom isticanja blokade od neodređeno (onemogućeno otvaranje naloga, zabranjena e-pošta, zabranjeno uređivanje sopstvene stranice za razgovor) (Ranije blokirani korisnik)
• (istorija blokiranja); 02:49 . . BokicaK (razgovor | prilozi) je blokirao „71.191.31.183 (razgovor)” sa vremenom isticanja blokade od 1 mesec (samo anonimni korisnici, onemogućeno otvaranje naloga) (Ranije blokirani korisnik)

Razlog koji je dat u opisu „(Ranije blokirani korisnik)“ je da je korisnik bio blokiran i ranije, što nije prekršaj pravila vikipedije niti je opravdan razlog za blokadu na mjesec dana. Pored toga, postoji i konflikt interesa pošto je anonimni korisnik pokrenuo raspravu na trgu Admin tabla, što je prebačeno na trg Razno, u kojoj se između ostalog pominje i admin koji je blokirao korisnika.

• 02:50, 20. jun 2011. BokicaK (razgovor | prilozi) je blokirao „MagnumCrimen (razgovor | prilozi)” sa vremenom isticanja blokade od neodređeno (onemogućeno otvaranje naloga, zabranjena e-pošta, zabranjeno uređivanje sopstvene stranice za razgovor) ‎ (Ranije blokirani korisnik)

Povodom blokade Korisnik:MagnumCrimen sam pronašao na njegovoj stranici da je lutak Korisnik:Djura. Korisnik:Djura je imao ukupno 69 izmjena početkom 2007. godine, a blokirao ga je korisnik BokicaK:

• 08:05, 21. maj 2007. BokicaK (razgovor | prilozi) je blokirao „Djura (razgovor | prilozi)” sa vremenom isticanja blokade od neodređeno (onemogućeno otvaranje naloga) ‎ (Zastrašivanje/Zlostavljanje: dosta smo te vise trpeli)

Na stranici Korisnik:Djura stoji šablon da je trolovao.

Kao zaključak, iako ne poznajem istoriju detaljno, bih zaključio da nije dobro da se nekome ko je iz nekog razloga bio blokiran u prošlosti, zauvijek onemogući pristup našem projektu. Ako je korisnik skrivio nešto 2007, ne treba ga zauvijek tjerati sa projekta. A nije dobro ni to da su sve blokade od iste osobe. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:54, 20. jun 2011. (CEST)

Ako je korisnik zaista ranije blokiran na doživotno, a sada se otkrilo da se radi o istoj osobi pod novim imenom, i taj nalog se blokira isto tako. Nema tu nedoumica i tome sl. Taj korisnik ako je zaista htio nastaviti da radi normalno na Vikipediji, onda je sa novog naloga mogao tražiti da mu se ukine blokada (o čemu bi se odlučivalo). U ovom blokiranju kako vidim je glavna nedoumica njena tajanstvenost, odnosno nigdje pravog objašnjenja. Nadam se da će to BokicaK uraditi. --Željko Todorović (razgovor) 13:51, 20. jun 2011. (CEST) s. r.

Mislim da sam bio jasan i da nista netransparetno ne radim, a da pokrecem nove rasprave necu. A i vi ste valjda dovoljno inteligentni da pratite tragove. Onomad sam ti rekao ko je to. Ostavio sam link ka jatu njegovih lutaka na na engleskoj wikipediji. Prostim upitom na ovo se izlista sve gde se neko zalio na njega. Ranije istrage (Requests for chekuser) su otkrile da je iz Vasingtona. Nema smisla checkuserovati IP korisnika, jer njegovu IP adresu svi vide i svako moze da otkrije odakle je. -- Bojan  Razgovor  15:08, 20. jun 2011. (CEST)

Niko te nije ni optužio da nešto ne radiš kako valja, nego sam ti dao savjet upravo kako bi prestala svaka rasprava. Tek kroz izlistavanje ovakvih podataka može se reći da je sve jasno. --Željko Todorović (razgovor) 12:56, 21. jun 2011. (CEST) s. r.

Koji nivo fudbalskih klubova

Gledam nešto ove naše članke o fudbalskim klubovima iz raznih opštinskih, okružnih i beton liga. Da, te lige zaista postoje, kao i ti klubovi. Ali, da li su oni za enciklopediju? Evo spiska država po broju stanovnika. S obzirom na to da ovo nije srpska enciklopedija, da li bismo imali članke o klubovima iz 5. ili 6. ligaškog nivoa iz Švedske, Burundija, Belorusije ili Bolivije? I zašto ne 6. nivo takmičenja u košarci, skijanju, boćanju? Eto, ima zemalja gde je kriket ili bejzbol popularniji sport od fudbala. Možda 6. nivo kriket lige sa Novog Zelanda ili Australije nije ništa slabiji ili manje zapažen od našeg 6. nivoa u fudbalu? --V. Burgić (reci...) 18:46, 20. jun 2011. (CEST)

Naravno da nema relevantnosti. Što se mene tiče, za mene su relevantni samo prvoligaški timovi i igrači. Sve ispod toga nema doboljan značaj za enciklopediju. --Jagoda ispeci pa reci 22:09, 22. jun 2011. (CEST)

Treba uzeti u obzir i istoriju kluba. Recimo, neki klub koji je danas u ko zna kojoj ligi možda je nekad ostvario neki zapažen uspjeh u kupu, ili je bio u prvoj ili drugoj ligi. Međutim, ovakvi klubovi, po meni, nisu relevantni (ovo je samo primjer).--V i k i v i n dbla bla 22:20, 22. jun 2011. (CEST)

Da li vredi pokretanje ovog, sada kad imano nekoliko desetina članaka ovog nivoa, jer su pre dve godine prvi tekstovi prošli na glasanju Vikipedija:Članci za brisanje/arhiva30, kad me je posle glasanje ohrabreni anonimni autor zbog mog komentara opsovao i napisao desetak sličnih.--Drazetad (razgovor) 22:35, 22. jun 2011. (CEST)

Ne znam zašto bi se ti klubovi brisali kada na primer na vikipediji na engleskom jeziku imaju članci o klubovima koji igraju 9., 10. pa čak i 11. ligu u Engleskoj. Evo primera [4].--Sima90 (razgovor) 22:58, 22. jun 2011. (CEST)

Evo da se malo i ja umešam. Za mene je važniji 6. ligaški fudbalski klub iz nekog sela bogu iza leđa sa nekog brda ili odmah tu iza Železnika (naravno ako je enciklopedijski obrađen), nego 1. album šestorazredne pevaljke. Da obrazložim... imamo članke o selima, gradovima, običajima, kulturi istoriji pojedinih mesta i krajeva. Taj šestorazredni klub je odigrao veliku ulogu u opstanku, životu i kulturi toga mesta, tu su rasle generacije i generacije koje su bodrile i igrale za taj klub... itd da ne nabrajam... Relevantnost kluba po meni nije liga u kojoj igra već klubska istorija i tradicija (dobri primeri si Lids, Notingem Forest, Kristal Palas... nekada harali Evropom sada ih nešto nema i neko će za koju godinu da ih izbaci iz enciklopedije zato što nisu više prvoligaši i on nikad za njih nije čuo? Ništa nas ne treba iznenaditi). Ova enciklopedija između ostalog ima mogućnost da pored standardnog i uopštenog davanja informacija da između redova pokaže dosta i o kulturi i razvoju društva tokom 20. i 21. veka. Ta pevaljka je možda odigrala ulogu na nekoj od seoskih svadbi (možda baš u tom selu odakle je i taj klub) kada se neko uroljao pa je iz istog tog tipa izvukla praiskonske nagone i taj isti je odreagovao kako je već to red i njegovo ime se našlo na novinskim stupcima pa je i ta pevaljka postala relevantna, ali da svaki album da poseban članak (a ima ih dosta)??? Znači zaključak se nameće, bar meni, ako diraš površinu idi i očisti i dno ili ćeš napraviti još veću kaljugu i džaba trud.----László (talk) 00:32, 23. jun 2011. (CEST)

Slažem se u potpunosti sa Laslovargom.--Sima90 (razgovor) 00:41, 23. jun 2011. (CEST)

Lako bi mi za albume, međutim ja sam naišao na gomile samostalnih članaka o pjesmama sa pojedinih albuma koje imaju posebne članke. Meni generalno ne smetaju članci koji su napisani u enciklopedijskom stilu i koji sadrže informacije. Klubovi mi ne smetaju bez obzira na ligu. Informacija je korisna stvar a enciklopedija je bogatija ako sadrži više informacija. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:43, 23. jun 2011. (CEST)

Svaki klub, album, pesma... su relevantni ako su članci koji ih obrađuju napisani kako treba. Ako neko ima vremena da piše o nekom klubu iz Prćilovice i pri tom napiše dobar članak, ne vidim u čemu je problem. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 08:37, 23. jun 2011. (CEST)

Ne slažem se. Jer ne vidim razliku između dobro (pravilno) napisanog članka o klubu, pesmi i čoveku. Prag značaja mora da se pređe, jer Vikopedija nije zbirka svekolikog svetskog znanja niti zbirka informacija bez ikakvog kriterijuma. --V. Burgić (reci...) 15:51, 23. jun 2011. (CEST)

Ni ja se ne slažem, ali sa izjavom korisnika B.Burgić, navodim: Vikopedija nije zbirka svekolikog svetskog znanja (ovo je tvoj zaključak). Tačno je da još nije, ali cilj Vikipedije je da bude „izvor celokupnog i sveopšteg čovekovog znanja“ - uzeto iz smernice. Izvod iz usvojene smernice sa Vikipedije na srpskom jeziku: „Fundamentalni principi. Postoji samo pet stvarnih pravila na Vikipediji: neutralna tačka gledišta, slobodna licenca, viki proces, sloboda svakoga da pravi izmene, i konačni autoritet Džimba i odbora po pitanjima procesa. Ukoliko ...“. Hvala----László (talk) 01:48, 24. jun 2011. (CEST)

Šta ga znam, ako ne glasamo za politiku, prepustio bih ovo nahođenju korisnika koji se već duže vreme bave sportom na VP. A to su Dražeta i Lazlo na primer. Verovatno ima i drugih. Mislim da je osnovno pitanje da li VP na taj način služi za promociju tih klubova ili oni i nemaju neke koristi od toga jer su u svom geografskom domenu već dovoljno poznati i uticajni. Eventualno, ukoliko nezadovoljstvo posebnim člancima o manjim klubovima bude preveliko, ili ako su ti članci veoma kratki, glasao bih za (sledi više opcija):

1. za njihovo opstajanje makar u okviru članaka o mestima u kojima su uticajni to jest u članku o geografskoj odrednici koja najbolje pokriva geografski uticaj nekog određenog kluba. Za ovakav pristup bih ipak rekao da ne bi bio previše praktičan, jer ove geografske odrednice ne moraju biti istog reda veličine.
2. Zato bih za krajnji slučaj preporučio objedinjavanje više članaka o FK u jedan veći, koji bi se odnosio na grupne uticaje tih manjih klubova u njihovim geografskim domenima. Ova podela ne mora da bude koherentna sa bilo kojom postojećom podelom (npr. po regionima) pa bih tu opet računao na korisnike koji se već neko vreme bave sportom, da to pravilno granuliraju.

本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 15:19, 2. jul 2011. (CEST)

Ćir/lat

Već nekoliko puta smo razgovarali o tome da je pomalo nezgodno to što se opcije „ćirilica“ i „latinica“ nalaze u padajućem meniju kod vektor skina, jer većina čitalaca i novajlija ne zna da uopšte postoji ova opcija, a vektor je sada podrazumevani skin. Pošto nisam uspeo da sam nađem rešenje, zamolio sam korisnika Hoo man za pomoć. On je pre nekoliko trenutaka rešio ovaj problem. Nisam 100% siguran da li ovo utiče i na neke druge stvari, pa prijavite eventualne probleme. mickit 21:31, 26. jun 2011. (CEST)

OK, sad sam video da nema ni onog drugog padajućeg menija. Biće sređeno :) mickit 21:48, 26. jun 2011. (CEST)

Svaka čast što si se iscimao da se ovo konačno sredi. -- Loshmi (razgovor) 13:53, 30. jun 2011. (CEST)

"Vikipedija kao dio promotivne kampanje" ili "pošto članak na Vikipediji"

Nezavisno od ishoda nedavnog glasanja bih želio da napomenem da je potrebna velika pažnja u ophođenju sa člancima tipa Istinomer (Startap kompanija koja investira gomilu novca za promotivnu kampanju i želi da se etablira u određenom ekonomskom segmentu).

Rekao bih da je potrebno da Vikipedija zadrži svoju neutralnost i nezavisnost po svaku cijenu i pored jakog medijskog pritiska određenih reklamnih promotivnih kampanja. Ovdje je npr. slučaj da postoji masivna promotivna akcija kompanije/sajta. Ta promotivna kampanja se naravno vrši i putem medija i na to ta kompanija/sajt ima pravo i to je u redu. Ono što je meni ovdje zasmetalo je, da se zamagljuje razlika u enciklopedijskoj vrijednost promotivnih aktivnosti (prilog na lokalnoj TV IPSILON, članak u novinama IKS, dijeljenje balona na trgu ALFA, itd.) i ozbiljnih novinarskih priloga. Da se razumijemo, članci u ozbiljnim novinama mogu da se naruče (plate) kao i prilozi na SVIM TV stanicama.

Na kraju se postavlja pitanje, kako urednici Vikipedije da razlikuju prilog iz reklamne kampanje od ozbiljnog priloga i to sve na istoj TV ili istim novinama? Osim sugestije da se kritičnije odnosimo prema takvim člancima i budemo senzibilniji na te (nove/stare trendove) na Vikipediji, pravi odgovor ne znam. Ali znam da par desetina hiljada evra ne treba da bude dovoljno da bi se "izboksovao" članak na Vikipediji i da ne treba da dopustimo, da se uz našu (pasivnu) pomoć bilo ko promoviše i ako može da računa sa člankom u Vikipediji ako investira određenu sumu novca u promotivnu kampanju. Ne kažem da je članak u Vikipediji sam cilj kampanje, nego da će tako nastali članak da poboljša efekte same kampanje tj. firmi/sajtu je koristan višestruko a Vikipedija time postaje zbirka promotivnih tekstova. I to tekstova bez velikog enciklopedijskog značaja.

Samo da se zamislite, a možda neko ima i svoje mišljenje koje je interesantno. Poz, --Kašter (razgovor) 11:36, 30. jun 2011. (CEST)

Mislim da je ovo što si ti napisao svima jasno bilo i ranije, nije nikome moglo promaći ovakvo zapažanje i razmišljanje. Moje mišljenje je da urednici itekako mogu da razlikuju reklamni i relevantni tekst, ali kada im je volja, u mogućnosti su da zanemare takve „sitne“ stvari. Uglavnom, problem i nije toliko u psihi korisnika, nego u pravilima i smjernicama Vikipedije. Mi nemamo prezicno, jako i održivo pravilo koje bi regulisalo ovu oblast. I to treba da bude vraški precizno, pošto se često u skorašnje vrijeme poteže za rečenicom „A gdje to piše?“. Iako bi se možda Vikipedija dodatno birokratisala time, mislim da bi rezultat bio povoljniji, jer realno gledajući potreba za preciznim određivanjem relevantnog materijala je itekako izražena --Željko Todorović (razgovor) 13:00, 30. jun 2011. (CEST) s. r.

Žao mi je što moram da ponovo promovišem svoju kampanju o večitom sukobu dveju "dijametralno antagonističkih" filozofija: inkluzionizma i delecionizma. No, golica me ta cifra od (KOLIKO?) milja evra - pa ja sam, sunce nam naše neupućeno, daleko konkurentniji. Mušterije su izgleda svojski ošišane. Uputite ih ubuduće na mene: moja kompanija već neko vreme ima interaktivni cenovnik koji prezentuje hologramska precakana prodavačica odnosno hologramski prezgodni prodavac (izbor žensko/muško se vrši na osnovu 99,9% precizno procenjene preferencije klijenta). Inače draftujemo i nove snage: sivijevi sa obaveznim pismom o namerama su dobrodošli do 30. juna 2011. u 23:59 (CEST). Srdačan pozdrav, -- Slobodan Kovačević biblbroKS 21:24, 30. jun 2011. (CEST)

Vandali

Zašto je ova stranica prevaziđena? I što nema više šablona za vandale? Vidim da ima korisničkih stranica koje sadrže taj šablon. Da li bi možda trebalo da se zameni nekim drugim? --Jagoda ispeci pa reci 12:40, 1. jul 2011. (CEST)

Pa u stvari strane ne sadrže šablon nego link ka njemu, pošto šablon koliko primećujem ne postoji. Mislim da ne bi valjalo stvarati ga, bez neke prethodne poprilične diskusije o potrebi toga svega. Svako dobro, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 13:29, 1. jul 2011. (CEST)

Nisam ja nista predlagala, samo sam znatizeljna, jer ovo je ocigledno postojalo a i ukinuto je pre nego sto sam ja dosla na njiki. --Jagoda ispeci pa reci 13:37, 1. jul 2011. (CEST)

PS: Ja i rekoh da sablona vise nema, koliko mi se cini...? --Jagoda ispeci pa reci 13:37, 1. jul 2011. (CEST)

Ti napisala i da stranice sadrže šablon. No nema veze, semantika. Nisam hteo da suzbijam tvoju znatiželju, a kamoli zabranjujem njene iskaze - samo sam dao mišljenje. Tvoja znatiželja je delovala možda malo "sugestirajuće" - barem meni - pa sam zato i dao mišljenje. Možda sam poranio? -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 16:27, 1. jul 2011. (CEST)

Pa imaju link ka tom nepostojecem sablonu, tako da umesto sablona stoji crveni link. Zato kazem, mozda bi trebalo zameniti nekim drugim, POSTOJECIM sablonom. I usput, zanima me sto se ukinula praksa koja se vodila na toj stranici, kao i sam sablon (posto je ocigledno u nekom momentu izbrisan). Pa sme valjda da se pita, bje? --Jagoda ispeci pa reci 17:06, 1. jul 2011. (CEST)

Čini mi se da si ti pretpostavila da ja znam. No to nije slučaj. A da sme da se pita, ja sam veoma uveren. No ti si ipak nešto imala na umu i da predložiš, ja mislim. Ako je tako, predlaži ubuduće slobodno, a i pitaj ofkors - mislim da niti ti se brani niti se nastoji da ti se brani... mnogo. Srdačan pozdrav, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 19:11, 1. jul 2011. (CEST)

Nešto se ne sećam da se preterano koristio taj šablon. Njegova cela (obrisana) istorija pokazuje da je on oduvek bio preusmerenje na {{korisnik}}, tj. koristio se kao alijas za njega (što se i očekuje u Jagodinom gornjem primeru). --filip @ 21:31, 1. jul 2011. (CEST)

Šablon Vandal je preusmeravao na korisnik? Tek mi sad ništa nije jasno... A što se više ne radi onako s vandalima kao što stoji na onoj stranici? Čini mi se da na eng. njiki imaju isti sistem. I na španskoj, ako se ne varam...--Jagoda ispeci pa reci 22:43, 1. jul 2011. (CEST)

Čini mi se nešto da se ovde negde krije neki predlog. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 02:44, 2. jul 2011. (CEST)

Prag za srednjovekovno plemstvo

Pošto smo utvrdili da svaka bogovetna grančica plemstva jeste enciklopedijski relevantna (poput mlade Karađorđevićke),zanima me koji stav zajednice po pitanju plemstva u srednjem veku.Npr,ima čopor članova najstarijih (istorijski priznatih) plemićkih porodica u nas,o kojima se jedini pomen nalazi u po jednoj rečenici,pa me zanima da li je to dovoljno za pravljenje članka o njima.

Imamo primer ove fantastične četvorke (1,2,3 i 4),koji se vrlo kratko pominju ovdena. Crni Bombarder!!! (†) 14:40, 2. jul 2011. (CEST)

Ja smatram da jesu relevantni. Ipak su bili neki vladari, istorija ih (makar) pominje i Njikipedija može biti samo bogatija kada pruža i takve detalje, odnosno informacije. Uz to, članci su pristojno pisani i referencirani.--Metodičar zgovor²a 15:00, 2. jul 2011. (CEST)

Slažem se sa Metodičarem, članak nije baš za sjajan (po obimu), ali enciklopedija je čudna stvar, čak i najmanji podatak (pošto ih nema više) za pojedine ličnosti ili događaje koji su relevantni u istoriji je dovoljan da postoji članak. Zato enciklopedija i postoji. Znači, postojao-la je, vladao-la je i mi smo to zabeležili. Bože moj, pošto je okolina dotične osobe bila nepismena i tada nisu postojali profesionalni autobiografi (jesu, ali ne u blizini dotične osobe) pa nisu zabeležili detalje kao što su: koje jelo je jela i koje pesme pevala i koliko albuma izdala, kome je i šta svirala ne znači da je manje relevantna od ovih srećnijih u današnje vreme, kojima je to zabeleženo i šepure se po njikijima na pojedinim (ili mnogim) svetskim jezicima. ----László (talk) 15:14, 2. jul 2011. (CEST)

Ako kaniš aristokratče bit', mudro je njikipedijančad u obzir uzit'. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 11:10, 3. jul 2011. (CEST)

Korisnik:Biblbroks

Ovako. Korisnik je više puta opominjan zbog trolovanja, ali i dalje gura neku svoju agendu. I Željko i ja smo ga "oštro opominjali", mada zbog različitih stvari. Mislim da to »malo buškam ovde, malo onde, jer će svaki put da me opomenu za različitu stvar« ne bi trebalo da dalje tolerišemo. S obzirom na to da je i Željkovo mišljenje bilo da ga treba opomenuti ili isključiti, a da je već bio blokiran na dan, blokirao sam ga na 3 dana, kao sledeći inkrement. --V. Burgić (reci...) 23:29, 5. jul 2011. (CEST)

Korisnik:Patriota850

Blokiran zbog načina na koji se obraćao drugim korisnicima beskonačno, bez mogućnosti za pisanje po sopstvenoj strani. --V. Burgić (reci...) 13:21, 12. jul 2011. (CEST)

Stavljam prigovor na to što je korisnik beskonačno blokiran. Mislim da nije potrebno toliko oštro. Radi se o nekome ko ne poznaje elementarna pravila i možda misli da kojom psovkom može nešto značajno postići. Budući da je vrijeđao prvenstveno (možda i jedino) mene, moram reći da ja lično to i ne smatram toliko uvredljivo. Dakle, korisniku dati odmjereniju kaznu, pretjerano je lupiti odmah beskonačnu blokadu, a ne dati korisniku način ni da se pokaje poslije nekog vremena. --Željko Todorović (razgovor) 16:19, 12. jul 2011. (CEST) s. r.

Podržavam Željkov predlog jer se radi o psovci. To nije razlog da se korisnik beskonačno blokira. Ljudi ne znaju pravila. Čini mi se da je Vojvoda blokirao korisnika na sedam dana, a ne znam zašto je blokda promijenjena u beskonačno. Tako da podržavam prigovor koji je napravio Željko. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:13, 12. jul 2011. (CEST)

Podržavam beskonačnu blokadu. Mislim da se posle tri ili četiri upozorenja koje je dobio (a jednom je i blokiran) samo tako može postupiti. Vojvoda je ispravno postupio, ali je korisnik nastavio da istim intenzitetom psuje i nakon bloka. Takav diskurs nam nije potreban na vikipediji, niti bi trebalo popuštati u vezi toga, pa postepeno pretvoriti ovu vikipediju u forum na kojem svako može izgovoriti svakakve gadosti bez kazne.--V i k i v i n dbla bla 19:29, 12. jul 2011. (CEST)

Ja mislim da je beskonačno udaljavanje bilo koga sa ovog projekta preoštro. Nije projekat privatan da bi bilo ko mogao da donese takvu odluku i bilo kome zauvijek zabranio pristup. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:43, 12. jul 2011. (CEST)

Niko njemu ne brani da otvori drug nalog i proba iz početka. Prostakluci su nešto prema čemu treba imati nultu toleranciju. Ovde se ne radi o tome da on "ne zna pravila", nego ne ume da se ponaša kao normalna osoba. Osobe kao on stvaraju lošu atmosferu, jer, ovde sm svi zato što hoćemo a ne zato što moramo i niko nije dužan da trpi uvrede tog tipa samo zato št nekog nije majka vaspitala kako treba. A što se prilike za kajanje tiče, i to je dobio u uprkskao. Umesto da mogućnost da piše po svojoj sttani iskoristi za izvinjenje, on je nastavio da psuje. Ja ne vidim ništa sporno u ovom beskonačnom bloku. --Jagoda ispeci pa reci 21:29, 12. jul 2011. (CEST)

Izmena politike

Mislio sam da predložim nekoliko izmena trenutne politike administracije, pa bih voleo da čujem vaša mišljenja o tome pre nego što eventualno uđemo u čitavu proceduru (rasprava + glasanje). Mislim da bi bilo dobro da se promeni odredba: Kandidat za xxxxx mora sam da se prijavi (ili nakon konsultacije sa administratorom ili birokratom). Na nekima od drugih projekata je ostavljena ova mogućnost, ali takođe i mogućnost da neko drugi predloži kandidata i da glasanje otpočne ukoliko ovaj to prihvati. Mislim da bi to mogao da bude dobar potsticaj za one korisnike koji razmišljaju o kandidaturi, ali su neodlučni. Lepo je kada te neko nahvali, pa ti samo prihvatiš kandidaturu i to je to. Druga stvar, za koju nam je na prethodnom glasanju nedostao jedan glas da bi bila usvojena, je oduzimanje ovlašćenja. Trenutno je to moguće isključivo ukoliko administrator ili birokrata zloupotrebi alatke (što je, kao što smo videli, često podložno diskusiji). Evo kako je tada glasio predlog: Oduzimanje administratorskih i/ili birokratskih ovlašćenja je moguće u slučaju zloupotrebe prava ili ukoliko zajednica izgubi poverenje u administratora/birokratu. O poverenju administratoru/birokrati se odlučuje glasanjem. Ovlašćenja će biti oduzeta korisniku koji na glasanju dobije 50% podrške ili manje. Glasanje za oduzimanje administratorskih/birokratskih ovlašćenja korisniku sprovodi se po istim pravilima kao glasanje za davanje istog pristupa. Ukoliko korisnik dobije preko 50% podrške na glasanju, ovlašćenja neće biti oduzeta, i glasanje o opozivu istom korisniku može u narednih 90 dana biti organizovano samo ukoliko korisnik zloupotrebi tehnička ovlašćenja. Ja još uvek ne predlažem nikakav konkretan tekst, ali bih ovaj predlog dopunio eventualo rečenicom da glasanje o opozivu ne bi smeo da podnosi korisnik koji je trenutno u sukobu sa adminom (kao što admin ne bi trebao da blokira korisnika sa kojim je u sukobu). Mislim da bi obe promene bile mali korak napred, kako za dobijanje novih admina, tako i za lakše oduzimanje ovlašćenja onim adminima koji nemaju makar 50% podrške u zajednici. Prošli put smo došli u situaciju da smo imali nekoliko predloga istovremeno (svi su hteli na drugačiji način da poboljšaju trenutnu politiku), pa su se glasovi rasuli i nismo usvojili nijedan predlog. Možda je bolje da idemo korak po korak, odnosno da izađemo sa 1-2 konkretna i dobra predloga (za koje vidimo da imaju najveću podršku), jer se bojim da ćemo u suprotnom ponovo doći u pat poziciju. Eto, toliko od mene. mickit 16:29, 12. jul 2011. (CEST)

Lepa ideja, ali se ne slažem sa „ne bi smeo da podnosi korisnik koji je trenutno u sukobu sa adminom“. Ukoliko je korisnik oštećen u sukobu sa adminom, jasno je da ima pravo žalbe, pa i pravo da opozove njegov rad. U svim institucijama na različitim nivoima to pravo postoji.--Metodičar zgovor²a 16:34, 12. jul 2011. (CEST)

Podržavam Metodija. Jer, ako to bude bio uslov, onda admin ima način da zloupotrebi svoje ovlašćenje i da ostane nekažnjen, ukoliko niko drugi osim oštećenog ne postavi glasanje. Treba da se zna da su administratori u službi projekta i preko njega u službi svih korisnika, a ne obrnuto. --Jagoda ispeci pa reci 16:41, 12. jul 2011. (CEST)

Ja mislim da na ovom projektu trenutno nema dovonjno registrovanih korisnika da bi se usvojilo neko pravilo. Vrlo je malo aktivnih. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:43, 12. jul 2011. (CEST)

(dvostruki sukob izmena) U svim institucijama postoji i mehanizam da se besmislene prijave ni ne otaljavaju do kraja već se odbijaju. Predlaganje polovičnog sistema na štetu jedne grupe nije umesno, pa ono ako će korisniku koji je u sukobu sa adminom biti i dalje omogućeno da porkeće glasanje, aj` da se omogući i da neko to lepo poništi. Meni to izgleda bzvz komplikovanje pošt inače VP nije institucija, a zaista je ravnoteža uspostavljena time da ako admin ne sme tehnički da dira korisnika sa kojim je u sukobu, da isto važi i u suprotnom smeru. Doduše, imali smo admina koji su divljali sa blokovima, a da su pritom imali podršku oba Mikija. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 16:44, 12. jul 2011. (CEST)

A što unapred kvalifikuješ pritužbe na rad administratora kao besmislene? Ako jesu besmislene, to će pokazati glasanje. Ako nisu, opet će pokazati glasanje. U slučaju bloka nema šta da se pokaže, jer je blok zasnovan na odluci jedne osobe koja je u sukobu s drugom, i tu je kraj. U slučaju glasanja, ne završava se sve pokretanjem glasanja, nego tek počinje. Najbolji način da se vidi da li admin ima poverenje zajednice ili nema jeste samo i jedino glasanje o istom. Mi smo bili ovde svedoci da su neki od admina prošli glasanje više puta (Bokica i Micki, npr.). Dakle, ako neko ima podršku, ima je. Ako je nema, nema je i to treba da se takođe evidentira. --Jagoda ispeci pa reci 17:00, 12. jul 2011. (CEST)

Ako ovde neko nešta kvalifikuje unapred i brzopleto to nisam ja. Nisam zapravo uopšte rekao da su sve pritužbe besmislene, već da to mogu biti. Tvrdeći drugačije valjda pokušavaš da troluješ temu. Poenta je princip jednakosti. Ako neko ne sme da blokira korisnika sa kojim je u sukobu, onda ni taj neko ne bi smeo njega svojim tehničkim oruđem da dira. Ako to za nekoga ne treba da važi, i svaka primedba u suprotnom smeru može da se završi glasanjem, onda treba i da postoji mogućnost da neko stane na rep besmislenim glasanjima, kojih je jašta bilo. Molim te, pažljivo čitaj pre nego što opet nešta netačno interpretiraš. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 17:24, 12. jul 2011. (CEST)

Takođe želim da ti vratim bumerang: ako neki admin nešta pogrešno radi, SIGURNO će biti drugih ljudi da pokrenu glasanje, pa ne znam za čega mora baš oštećeni da se požali. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 17:29, 12. jul 2011. (CEST)

Drugi ljudi vrlo često ne obraćaju pažnju ili neće da se zameraju. Takođe verujem da su drugi ljudi u ovom slučaju zlo koje treba izbegavati, jer mi već evidentno imamo problem sa klanovima. Primera je bilo i biće. Konačno, nema jednakosti između admina i onih koji to nisu. Admin ima mogućnosti više, što tehničke što kao autoritet u zajednici (zaslužen ili ne, nevažno). Da je tako, potvrđuje primer iz prakse. Kada je onomad Bokica blokirao Čelika, nas petoro koji nismo admini, ali jesmo respektabilni urednici Njikipedije (pozivam se na naš rad isključivo) nismo uspeli da preinačimo odluku ni za milimetar. Na drugoj strani su bili mahom admini. Međutim, u drugom cugu odluka je preinačena. Kako? Na molbu drugog admina. Možemo mi ovde da se foliramo da smo jednaki, ali ja to ne vidim. Zato ću svaki naredni komentar o jednakosti preskočiti.--Metodičar zgovor²a 18:02, 12. jul 2011. (CEST)

U vezi ovoga što je napisao Metodičar moram da se složim. Korisnici šta god da su rekli, taj ih admin koji je izvršio blok nije ni 5% da kažem šljivio. Da ne ulazim u detalje o ličnom obračunu za koji ja smatram da je bio progon i zloupotreba admin prava. Neću o tome. Međutim, nas urednika na ovom projektu ima jako malo. Ja zaista ne znam šta mi možemo kao ovako mala grupa da odlučimo i da to nešto znači. Malo nas je, a i ovih kojih je malo, ni oni nisu često prisutni. (izvinjavam se što sam ubacio komentar iznad Mihajlovog, ali Metodičarev komentar sam morao da prokomentarišem u kontekstu) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:04, 12. jul 2011. (CEST)

Uh, poenta (može da) izgleda validno. Sačekaću da svarim, pa ću videti kako da glasam ako glasanja bude. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 18:33, 12. jul 2011. (CEST)

Slažem sa Mihajilom, pa i sa aspekta da su i admini korisnici, moraju biti i po tom osnovu u istom položaju sa ostalima. To je sasvim logično.-- Sahararazgovor 18:28, 12. jul 2011. (CEST)

Pa, šta znam, ni glasanje nije više garancija. Voleo bih ako bismo mogli da popričamo i o mogućnosti da zajednica glasa protiv odluka admiinstratora, a ne za svaku stvar o uklanjanju administratora. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 18:38, 12. jul 2011. (CEST)

Da, slažem se sa Mihajlom.--Metodičar zgovor²a 18:55, 12. jul 2011. (CEST)

Ne slažem se uopšte s promjenom spomenutih pravila, korisnije bi bilo promijeniti neke druge politike, koje jesu izvor problema. Razlozi:

• Da li neko predlaže admina ili se sam predlaže nije nikakva stvar koja bi se trebala formalizovati. Svako je slobodan da hvali korisnika preko razgovora i da ga nagovori da se kandiduje. Uostalom, zašto ne bi neko ko se kandiduje za admina pokazao da ima odgovornost i volju i sam to učini, a ne da možda preko svoje volje prihvata tuđe kandidature? Odgovornost admina je velika i kandidat se treba sam odlučivati na takvo nešto ako smatra da ima potencijala za to (ja tako i shvatam dosadašnju politiku u toj oblasti).
• Ne slažem se s time da se Vikipedija pretvara u parlament, pa da imamo nekakve mandate i birače kod kojih trebamo kupiti simpatije. Nikakav kriterijum da li je administrator pogriješio ili ne sigurno da nije kako će glasanje proći. O tome jasno govori politika da Vikipedija nije demokratija, nego da se pravične stvari utvrđuju kroz raspravu, a ne izborima (glasanjima). Uostalom, ovakvim bi se razvojem događaja admini pretvorili u ulizice.
• Sada o pragu odnosno postocima. Nelogično je da administator dobija povjerenje zajednice sa 70%, a gubi ga sa 50%. Ovo meni 50% može proći ako se radi o zloupotrebi, mada i tu izražavam rezervu. Rezerva kod ovog nije zbog postotaka nego zbog nemogućnosti razrešenja administratora da je učinio 100 kobnih grešaka, a ipak prošao na glasanju. Dakle, neku veliku ulogu ne igra ni neka greška, jer glavna je stvar podrška zajednice (što je opet kontradiktorno da sa 70% dobija, a sa 50% gubi!). Dakle, radi se o čistim odlukama zajednice. Kako onda možemo imati situacije da je za jedne odluke (makar i administrativne) potrebno 70%, a za neke 50%, ako je već neki princip jednakosti pri donošenju odluka?

Uostalom, ne vidim otkud ovaj i predlog dolazi na dnevni red kada ovakvih problema skoro da nije ni bilo. Ne pamtim otkada to imamo probleme s oduzimanjem ovlašćenja ili kandidovanjem nekoga za administratora. Radije se treba fokusirati na probleme politike uređivanja (koji i jesu zapravo izvor sukoba). --Željko Todorović (razgovor) 18:49, 12. jul 2011. (CEST) s. r.

Evo i Mihajlo je dao koristan predlog, koji treba razmatrati. Jednostavno, odluke administratora bi se učinile prvostepenim, s pravom žalbe zajednici (mada ovo negdje i postoji u samoj praksi, realno gledajući, ali ne na svim mjestima). Mi imamo slučajeve da neki korisnik pokreće glasanje zbog toga što je on eventualno oštećen (a ipak trebalo bi razmišljati uzevši u obzir cijelu zajednicu). Možda admin i pogriješi nekada (skorija primjedba je bila kada je BokicaK blokirao nekoga u sukobu), ali to meni nije nikakav razlog da se neko razriješi, ako je sav ostali njegov rad kroz mjesece ili godine bio dosta kvalitetan. Mi ovdje pričamo kao da nas ima 100 pa neki problem nastao kao da su admini postali diktatori i govore ono da nema veze što im se urednici protive naiće novi, ljepši, bolji. Ja ne mogu govoriti tačno, ali mislim da je odnos admina i korisnika po uređivanju skoro pa isti, dakle, nas je ovdje veoma mali broj. Predlog Mihajla je zanimljiv i rado bih ga podržao. Recimo, odluka admina se može poništiti izjašnjavanjem zajednice (da ne bi neko rekao da je to sve sporo, može se ustanoviti rok od 3 dana ili sl.) Veoma zanimljivo i mislim da treba ovo ozbiljno uzeti u razmatranje. --Željko Todorović (razgovor) 18:49, 12. jul 2011. (CEST) s. r.

Pa, uvek se može razgovarati o dopunama, odnosno izmenama trenutnih pravila, tako da Mihajlov predlog može da se razmotri kao i bilo koji drugi. Zašto sam pokrenuo ovu temu (govorim o predlozima sa početka ovog odeljka)? Zato što mislim da bi sa njima politika administracije bila bolja. Dakle, ne postoje bilo kakvi skriveni motivi. S jedne strane, otvara se mogućnost da lakše dobijemo nove admine iz reda iskusnih korisnika, a drugim predlogom se stavlja tačka na stalne tvrdnje da je pozicija admina nedodirljiva, odnosno da je teoretski veoma teško pokrenuti glasanje o oduzimanju ovlašćenja. Sadašnje pravilo da nije moguće pokrenuti glasanje ukoliko nije došlo do zloupotrebe ovlašćenja je i uvedeno, ukoliko se ne varam, zato što je bilo zloupotreba. Ono, kako hoćete, bio bih srećan da promenimo sadašnje pravilo i to najviše zbog onih koji nemaju ovlašćenja. Pozdrav! mickit 19:10, 12. jul 2011. (CEST)

Nije to smak sveta, nedostatak ovlašćenja nas ne čini inferiornim, naprotiv. :) Ovo mogu da kažem iskustveno; otvaraju se sasvim novi horizonti u komunikaciji. Ja bih, najiskrenije, Mihajlov predlog razmotrio kao prvi, a ne kao svaki drugi. :) Možda bi to moglo da bude rešenje problema; s jedne strane nema drastičnih mera (stvarno bi bilo strašno zanemariti godine kvalitetnog rada zbog jedne greščice, a ljudi smo... :)), a sa druge strane mogli bismo da ispravimo greške koje su bile zapisane u kamenu. :) Super, do nečega smo došli. I Željko, baj d vej, lepota je nevažna, ali sam ubeđen da uvek može bolje. :)--Metodičar zgovor²a 19:18, 12. jul 2011. (CEST)

Meni se Mihajlov predlog dopada i mislim da je sasvim kvalitetan i svrsishodan. Jednostavno, ako je akcija admina suprotna volji zajednice, ona se može poništiti. To već djelimično postoji, ali ne kao formalna kategorija, zbog čega se često odluke admina smatraju kao neopozive. Što se tiče prepreka da neko postane administrator, ja ih ozbiljno ne vidim uopšte. Već sam objasnio prethodno što se tiče sopstvene kandidature. Ako se neko već prijavljuje, red je da predstavi svoj „ekspoze“ (a ne da primi recimo tuđi), a i kakve ima veze ako će ga jedan nahvaliti, kad će skoro svi ostali tražiti da čuju zašto se kandiduje (odnosno zašto je prihvatio kandidaturu). Jednostavno, ja na to ne gledam kao na nešto od presudnog značaja pa da bi se trebalo formalizovati (odnosno organizovati glasanje o tome, a prethodno voditi raspravu). --Željko Todorović (razgovor) 19:22, 12. jul 2011. (CEST) s. r.

Mihajlo, pusti bumerange i natezanja. Ja diskutujem ovde kao i svi drugi, i dajem svoje mišljenje, ne vidim zašto bi to shvatao loše i kao poziv na svađu. Ja neću da se svađam s tobom, štaviše, i meni se dopada tvoj predlog. Takođe, padaju mi na pamet i dopune: ako se više od X korisnika ne složi sa odlukom administratora (može se raspravljati da li je potrebno formalno glasanje ili je dovoljno da se jave korisnici i izraze svje mišljenje), odluka se poništava. Naravno, mora se takođe voditi računa i o izvršenju odluke korisnika. Kod blokova (i drugih stvari, ali najviše kod blokova), korisnik mora odmah deblokira (nešto da se smisli da se s izvršenjem odluke ne odugovlači, jer i to je moguće. Uvek se možete izvlačiti na to da "niste tu" a mi nemamo načina da dokažemo suprotno). Ako se nekom administratoru poništi X odluka (o broju poništenih odluka se da razgovarati), to je valjda dovoljan dokaz da nije za administratora, te mu se može pokrenuti glasanje o opozivu. Pazite, zloupotreba prava poodavno nema, jer su i administratori i zajednica postigli određeni nivo samosvesnosti i ozbiljnosti, tako da ovo pravilo postaje samo prepreka za dalji razvoj zajednice. To pravilo je nekad bilo smišljeno jer je verovatno bilo zloupotreba, a administratora bilo malo, pa je stavljeno kao jedini uslov. Sad je zajednica nešto sasvim drugo, ni približno onome što je bila na početku pre nekih 6 godina, pa treba i pravila i smernice usklađivatii s njenim razvojem. Što se prvog predloga tiče, meni je u principu svejedno, ali nešto mi se čini da bi administratori voleli da obnove snage (nije prvi put da izvlače tu temu novih kandidatura), a kako se niko ne javlja, onda bi oni verovatno da probaju da ohrabre određene korisnike predlaganjem istih. Nermam ni protiv toga ništa protiv. Verujem da će dobro izabrati, a zadnju reč će naravno dati zajednica na glasanju. Pa kom obojci kom opanci. --Jagoda ispeci pa reci 21:21, 12. jul 2011. (CEST)

Ja inače mislim da stvari u vezi sa ovim problemom idu na bolje. Administratori su postali mnogo uzdržaniji i mnogo češće premeravaju i odmeravaju svoje poteze kao i reči pre nego što bilo šta urade, što pre jedno tri četiri godine nije moglo ni da se zamisli. Polako se ta uloga administratora demistifikuje, a da bi se taj proces obavio do kraja, potrebne su ove promene koje je Micki predložio. Kad bi se uloga administratora skinula s pijedestala na kom se nalazi, tj. kad bismo svi tu ulogu shvatili ne kao moć, nego kao službu zajednici, ljudi bi se i lakše prijavljivali, ali i napuštali to mesto, tj. protok različitih ljudi na tom mestu bio bi mnogo frekventniji, što ja mislim da je dobro za zajednicu, jer onda bi svako bio malo odgovoran, a ne bi npr. svi kad su nezadovoljni, povređeni ili misle da su oštećeni cimali uvek jedne te iste admine a druge ne. Na kraju krajeva, nije ni pošteno da se uvek od jednih te istih očekuje da rešavaju probleme, zar ne? --Jagoda ispeci pa reci 21:21, 12. jul 2011. (CEST)

---

Metodije me sinoć podseti da sam ostao nedorečen. Pokrenuo sam pitanje izmene trenutne politike na Trgu jer sam želeo da vidim kakvo je generalno raspoloženje u zajednici u vezi ovih pitanja. Nema smisla da vodimo diskusiju 10 dana, pa onda još i da idemo na glasanje od 7 dana, ako je već u startu podrška tako mala. Stoga odustajem od predloga. Mihajlo je izneo svoj predlog i, ukoliko je zainteresovan, može da organizuje raspravu, pa da vidimo šta će od toga biti. Pozdrav svima! mickit 10:13, 16. jul 2011. (CEST)

Ali, kako nema? Pa vidi kolko smo pričali o tome. A i Mihajlov predlog nije nešto poptpuno različito od ovog št si ti predložio. Samo je bolja varijanta, kak smo se ovde složili. Ja msilim da nema potrebe da odustaješ, nego da treba da ideš dalje. Napraviš predlog, otvoriš diskuusiju, i da glasamo. --Jagoda ispeci pa reci 11:16, 16. jul 2011. (CEST)

Moj predlog se ticao glasanja za dodelu i uklanjanje ovlašćenja - hteo sam da i jedno i drugo učinimo jednostavnijim. Mihajlov predlog se tiče toga da zajednica dobije mehanizam da poništi odluku admina (što jeste u redu, IMO). Dakle, to ne bi bio deo politike administracije. Moji predlozi u ovom trenutku nemaju dovoljnu podršku (Bože moj, nije kraj sveta), pa ne bih da gubimo vreme na raspravu i glasanje. Možda nekom drugom prilikom. mickit 11:42, 16. jul 2011. (CEST)

Kako se ne uklapa u politiku administracije, kad se radi o administratorima? Ja mislim da bi se Mihajlov predlog lepo uklopio u tvoj, uz male izmene. Imali bismo detaljnija uputstva šta u kom slučaju raditi, što bi onda jednostavno izbeglo mnogobrojna prepiranja i natezanja, kao i nadmudrivanja. Mada, s druge strane, možda ovo bolje ostaviti za jesen, jer sad su odmori i naravno da onda nema korisnika da se izjasne o predlogu. Bolje ovo opet izneti na sto na jesen. --Jagoda ispeci pa reci 12:39, 16. jul 2011. (CEST)

Dakle, do jeseni, dragi moji admini, izblokirajte koga oćete i koliko oćete, jer posle možda neće biti više prilike. Mada nije mnogo ostalo ljudi, doba je godišnjih odmora, ali gde čeljad nisu besna... :)--Metodičar zgovor²a 19:02, 16. jul 2011. (CEST)

Ih, Metodije, pa nemoj tako, baš nam se dosta dugo admini ponašaju veoma uzorno. Blokovi idu zaista samo onima kojima nema pomoći. --Jagoda ispeci pa reci 21:23, 16. jul 2011. (CEST)

Pa sad ... diskutabilno je da li su se admini popravili, ili su se pak korisnici popravili ocenu iz vladanja :)) Sve u svemu, to je sad i ne bitno ... važna je harmonija.--MikyM|Write me 00:12, 17. jul 2011. (CEST)

Ekavica i ijekavica.

Prenosim ovde raspravu koja je započeta na članku Bosna i Hercegovina. Prema pravilima koja sledimo na ovoj Vikipediji, članak se piše u onom narečju u kom je započet. Međutim, Bokica misli da bi u nekim slučajima trebalo zanemariti to pravilo i pisati u onom narečju koje se govori u zemlji koja je predmet članka. Dakle, da bi članak o BiH ili Crnoj Gori morao biti ijakavski, zato što se tamo govori ijekavica. Šta zajednica misli o tome? --Jagoda ispeci pa reci 15:26, 17. jul 2011. (CEST)

Ovaj članak je započet ekavicom, sad je skoro ceo u ijekavici. To nije po pravilima Vikipedije na srpskom, koliko je meni poznato. Treba sve prebaciti u ekavicu. --Jagoda ispeci pa reci 01:31, 17. jul 2011. (CEST)

To je nesredjena klica, a drugo ljudi tamo pricaju ijekavicom. -- Bojan  Razgovor  01:35, 17. jul 2011. (CEST)

I? Ja se nešto ne sećam da imamo neko pravilo da pišemo onim dijalektom koji se govori u državi koja je tema članka. --Jagoda ispeci pa reci 01:38, 17. jul 2011. (CEST)

Zar moramo da imamo? Moramo li sve izglasavati? Zar nema smisla sve sto se tice BiH i Crne Gore da bude na ikekavici? -- Bojan  Razgovor  01:43, 17. jul 2011. (CEST)

Da, moramo da imamo. I ne vidim zašto bi to imalo bilo kakvog smisla. Sam zato što se u tim državama gvori ijekavica? Ne znam, ali ja tu ne vidim logiku (plus ne postoji ni jedno pravilo, čak ni preporuka na našoj njiki u vezi sa tim, dok pravilo o održavanju dijalekta na kom je počet članak postoji i potpuno je jasno). Ja neću ništa menjati, jer nemam toliko vremena za gubljenje. Samo napominjem, članak bi trebalo da bude u ekavici, jer nije samo ta klica bila u ekavici, nego je ekavica bila prisutna i dve godine kasnije, pa i tri godine kasnije, pa i pet godina kasnije, a tad svakakoo nije bila nesređena klica. Dogovor je da se koristi narečje kojim je članak započet, i ako štitimo ijekavicu pri nepravilnim izmenama na ekavicu, mislim da je pošteno da se isto radi i sa ekavicom. --Jagoda ispeci pa reci 01:57, 17. jul 2011. (CEST)

Oslonimo se na birokratiju kad ne mozemo na zdrav razum. Naravno da ima smisla. Clanke o podrucjima kojima se govori ijekavica ce najverovatnije najbolje napisati i prosirivati ijekavci i njih ce najvise interesovati. Isto vazi i za ekavicu. Da neko zapocne clanak Vojvodina na ijekavici, taj clanak ce postati ekavski, ne zato sto neko ne voli ijekavicu, vec zato sto je ili ne zna ili ne zna za pravilo ili je ne smatra je logicnom za te prostore. A zaista imamo vaznije stvari od gledanja da li je neko ijekavski clanak o ekavskom podrucju prosirio ispravnom ijekavicom, da nije nesto sarao. Takodje, engleska viki ima pravilo clanci o Americi - American English, o Engleskoj - British English. -- Bojan  Razgovor  02:13, 17. jul 2011. (CEST)

Nećemo uvoditi nova pravila kad se kome kako navrne. Jasno stoji da ako je članak započet ijekavicom i nije više klica, nastavlja se i završava isto tako. Takođe to važi i za latinicu i ćirilicu. Ne budemo li se držali ovih pravila završićemo na srpskohrvatskoj Viki. Samo još da napomenem da sa ovim Bojanovim predlogom ja sam naprimer onemogućen da doprinosim o Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori delu Srbije (Zlatiborski deo), deo Vranja i nedaj bože šta još može proizići iz ovih mogućih zavrzlama.----László (talk) 03:22, 17. jul 2011. (CEST)

Nisi onemogucen. Samo bi sve sto napises trebalo da bude popravljeno na ijekavicu. -- Bojan  Razgovor  07:01, 17. jul 2011. (CEST)

Bojane, zaista mislim da ako misliš da je to logično, treba da napraviš predlog, i da se o tome diskutuje. Takvo pravilo ne postoji i ne može se primenjivati sam zato što je tebi logično. To je vrlo drastična promena u odnosu na postojeće pravilo, i mislim da bi o tome prvo trebala zajednica da se izjasni, pa tek onda da se primenjuje. Ako poštujemo pravilo "ko prvi devojci" kod ijekavice (ja sam sama ne znam koliko puta vratila izmene tog tipa na ijekavskim člancima), onda mislim da je pošteno da se na isti način štiti i ekavica. Ovaj članak je započet ekavicom, i pisan je skoro šest godina ekavicom, da bi se ne znam u kom trenutku odjednom odlučilo da se pređe na ijekavicu, a da se niko o tome nije obavestio. Mislim, ili ćemo da poštujemo pravla koja sami donesemo ili ako nećemo, onda šta će nam pravila? --Jagoda ispeci pa reci 12:04, 17. jul 2011. (CEST)

Sta ima da vas pokrecem glasanje da li je nesto blisko pameti ili ne. Ako nije da cujem argumente protiv, ne samo jer je tako negde zapisano i pritom je napravljen previd. -- Bojan  Razgovor  13:44, 17. јул 2011. (CEST)

Bokice, ajde duboko uzdahni, shvati da ovo ne ide ništa protiv tebe lično, sredi misli i napiši opet šta si hteo da kažeš, jer zaista ne razumem šta si hteo reći. Svi ovde radimo u interesu projekta, a ne jedni protiv drugih. --Јагода испеци па реци 14:05, 17. јул 2011. (CEST)

Iskreno, pravilo da se nesto ne prebacuje iz ijekavicu i ekavicu nikada nije izglasano, a zaboravljeno je. Naveo sam argumente zasto (ij)ekavici treba da odrazava geografiju. Nisam video nijedan razlog protiv, osim tako pise. -- Bojan  Razgovor  14:22, 17. јул 2011. (CEST)

Pa ako i nije izglasano, to je neko nepisano pravilo oko kog je verovatno pre više godina postignut koncenzus i uspešno se primenjuje godinama (nije ni prvo, ni poslednje, ni meni se npr. ne dopada pisanje SVIH mernih jedinica latinicom bez obzira na pism teksta, pa sam ipak prihvatila jer su drugi koji su mislili drugačije d mene, ipak bili u većini). Ne vidim zašto bismo ga sad menjali samo na osnovu mišljenja jednog korisnika, tj. tebe. Zato ti i kažem, predloži, da se zajednica izjasni, ne mora se glasati, ali ipak treba da vidiš šta drugi misle o toj ideji, a ne da je samoincijativno primenjuješ, bez obzira da li ona bila dobra ili ne. Ovde ipak radimo kao zajednica a ne kao slobodni strelci. --Јагода испеци па реци 14:40, 17. јул 2011. (CEST)

Niko ne kaze da nije dobra ili nema smisla -- Bojan  Razgovor  14:53, 17. јул 2011. (CEST)

Искрено, овај предлог по мени само може да донесе још више расправа, недоумица и свађа. Друго, не значи никако да неко ко је из неког краја боље познаје географију из тог краја него неки професионални географичар из било ког краја (ово је само пример). Треће, ијекавицу велика већина њих (бар ови сарадници који су до сада доприносили) користи неправилно и меша са варијантом која је блиска хрватском језику (користе хрватске изразе плус српску ијекавицу). Највише греше код коришћења -ј- и -љ- и убацивања слова -ј- после слова -и-, још има брља колико хоћеш. Мени лично за моје евентуалне доприносе не смета пошто ја обе варијанте могу користити, само бих морао више да пазим. Највећи проблем, по мојим схватањима, је да са увођењем овог предлога се такорећи забрањује писање неког текста у одређеним случајевима (ако не знам ијекавски или екавски не могу доприносит- или аутоматски неправилно доприносим, у некој од варијанти) и што је највећа опасност је да би имали два писма и минимално три равноправне варијанте српског језика за географију (Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина) а остало... па ми би већ закомпликовали.----László (talk) 15:15, 17. јул 2011. (CEST)

Niko tebi ne zabranjuje da pises kako znas i umes. Ali konacan clanak da ostane u ijekavici. -- Bojan (А) Razgovor 15:21, 17. јул 2011. (CEST)

Mislim da ovu raspravu treba preneti na Trg, pa videti šta zajednica misli o Bokicinm predlogu. Što se članka tiče, dok se zajednica ne izjasni o Bokicinom predlogu, treba poštovati staru politiku, tj. vratiti ga na ekavicu. Prekopiraću ovu raspravu na trg, da vidmo šta zajednica kaže o ovome. --Јагода испеци па реци 15:18, 17. јул 2011. (CEST)

Komentari

Bojane, počeo si da se ponašaš krajnje bezobrazno. Tebi je logično da članak započet ćirilicom bude prebačen u latinicu uprkos tome što imamo pravilo da se to neradi osim ako je u pitanju klica a nemamo pravilo da se to radi pozivajući se na geografsku odrednicu. Tačno je da na en i de njiki postoji slična preporuka (ne pravilo) da se članci npr. o UK, SAD i Australiji pišu lokalnim dijalektom jer se očekuje da će ih pisati oni koji tamo žive, ali ponavljam, to nije pravilo. A ti si smislio neko pravilo, koje ne želiš da staviš na glasanje i počeo si da ga sprovodiš jer je to blisko pameti. Ispada da svi koji se ne slažu s tobom nisu bliski pameti. Uostalom, ovaj šablon postoji i koristi se. --В. Бургић (реци...) 15:42, 17. јул 2011. (CEST)

Da li ja zagovaravam (ij)ekaviziranje neceg drugog osim lokalnih tema? Osim sto se do ponavlja jedno te isto da smo to propustili da spomenemo u pravilu, koji su konkretni razlozi za neradjenje po mom? Clanak o Prijedoru da neko "zapljune" neko ekavicom ili Zrenjanin neko ijekavicom, i onda svako mora da dorpinosi tako? Loicno je da ce ijekavci pre uredjivati clanke o ijekavskim oblastima a ekavci o svojim. -- Bojan  Razgovor  15:51, 17. jul 2011. (CEST)

Molim vas, nisam ovo postavila da bi se Bokica razapinjao na krst, nego da se zajednica izjasni o toj ideji. Dakle, ne bih da ovo pređe u napadanje Bokice i njegovo branjenje, nego da bude diskusija o samoj ideji, da konačno utvrdimo šta zajednica misli i o ovoj ideji. Pa kako god da odlučimo, tako će biti. Dakle, apelujem još jednom: komentarišite ideju, ne Bokicu. Hvala. --Jagoda ispeci pa reci 15:58, 17. jul 2011. (CEST)

Meni se takođe ta ideja ne čini lošom. Međutim, razumem i negodovanja, jer nismo nikada o tome kao zajednica zvanično prodiskutovali. Pretpostavljam da je i Bojan mislio da neće biti problema i da stoga ne treba da gubimo vreme na glasanje. Ako su mišljenja već podeljena, šta fali da onda organizujemo nekakvo glasanje i izjasnimo se? Tako ćemo prekratiti priču i videti na čemu smo. Čak ne mora da bude ni glasanje. Evo možemo ovde da kažemo svako svoj stav i ako bude konsenzusa da se pridržavamo ovog principa, neka ostane kao smernica ili šta god. mickit 16:27, 17. jul 2011. (CEST)

Evo, Bokici u prilog (kad već ne ume on sam ) na stranici Vikipedija:Napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji, tačka 7, stoji preporuka da se članci o ijekavskim geog. područjima pišu ijekavicom, dakle, preporuka, ali ne i obaveza (strana je napisana 2007, dakle ta preporuka stoji poodavno ovde). Dakle, prema sadašnjim pisanim pravilima, mislim da i Bokica i drugi imaju pravo. Možda zaista ne bi bilo loše da se izjasnimo na nekom glasanju. Meni lično je apsolutno svejedno. Jedino što me brine jeste da se poštuju pravila koja je donela zajednica. --Jagoda ispeci pa reci 19:11, 17. jul 2011. (CEST)

Evo, Bokici protiv priloga:

Ima smisla da članci geografski vezani za područja gde se koristi ijekavsko narečje (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, zapadna Srbija) budu pisani tim narečjem. Međutim, kao i za pismo, tako i za narečje važi pravilo da članci započeti jednim narečjem ostaju na tom narečju.

očigledno je šta ima prvenstvo, geografija ili bezecovanje. --V. Burgić (reci...) 21:14, 17. jul 2011. (CEST)

Dobro, de, nemoj opet po Bokici. Ja sam samo predočila da ipak postoji tako nešto među našim pravilima, iako je samo preporuka. Takođe treba da dodam da sam ja malo sredila stil na toj stranici (ličio je previše na bukvalni prevod i neprirodno je zvučalo na srpskom), tako da sam možda promenila prvobitni smisao, stoga prilažem raniju verziju. Dakle, ti si protiv toga. Bilo bi lepo da čujemo još nekog... --Jagoda ispeci pa reci 21:19, 17. jul 2011. (CEST)

Hajde ovako hipotetička i realna situacija: da neko počne članak o nekom lokalnom na „pogrešnom“ narečju. Sad, za očekivati je da ljudi iz tog područja će dodavati nešto na svom narečju. Ko će sve ispravljati na narečje kojim je članak započet? Neko sledeći će skroz prilagoditi članak lokalnom „narečju“. -- Bojan  Razgovor  22:05, 17. јул 2011. (CEST)

A kako bi bilo da se rečenici "Међутим, као и за писмо, тако и за наречје важи правило да чланци започети једним наречјем остају на том наречју..." pridoda poduslov ", осим ако су вршене значајне измене на чланку.". Tako bi bilo omogućeno da se od slučaja do slučaja tumači da li su vršene značajne izmene, pa čak možda i obuhvati ova navedena hipotetička a verovatno realna situacija. Čini mi se da tako nešto postoji kao nepisano pravilo za ćirilicu i latinicu. Uostalom ovo je ipak smernica ne politika, dakle nije baš drž-ne-daj. Sama fraza kako je sročena ne nameće strogu obavezu ("...ostaju na tom narečju"), za razliku od stavke koja govori o pismu ("Немојте преправљати чланак из једног писма у друго. Такве измене ће бити враћене без расправе.") a u nastavku se daju tri izuzetka od pravila. Jeste da je i ovo o narečju navedeno da je pravilo ("Међутим, као и за писмо, тако и за наречје важи правило да чланци започети једним наречјем остају..."), ali moglo bi se malko fleksibilnije shvatiti - bar ja tako mislim. Ja sam doduše poprilično fleksibilan, no možda nije loše tako. Grešim li? Srdačan pozdrav -- Слободан KovačevićбиблброKS 23:06, 17. јул 2011. (CEST)

Да ли онда и чланак о Уједињеном краљевству треба да буде написан на енглеском??? Пера Којот ^{Шта је, бре???} 11:22, 18. јул 2011. (CEST)

Sto postavljate takva intelektualna pitanja? -- Bojan  Razgovor  14:20, 18. jul 2011. (CEST)

Pa možda, ali onda se postavlja pitanje da li na kokniju ili oksford inglišu. Možda u zavisnosti od regije koju opisuje škotskom, velškom ili alsterskom engleskom? :-) Srdačan pozdrav, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 20:01, 18. jul 2011. (CEST)

Ne bi trebalo da postoji obaveza da se teme vezane za regione srpskog govornog područja pišu na tamo prisutnim narečjima. Preporuka je u redu. Obavestite kad bude glasanje. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 21:46, 18. jul 2011. (CEST)

Takođe mislim da ne treba menjati trenutna pravila. Geografija ne treba da ima presedan nad započinjanjem članka ili značajnim proširenjem klice. --filip @ 22:11, 20. jul 2011. (CEST)

A zasto ne bi trebalo? -- Bojan  Razgovor  23:08, 20. јул 2011. (CEST)

Na primer, zasto na En clanci o Engleskoj su na British Englishu, o SAD na American Englishu, o Kanadi na Canadian Englishu, Australiji Australian Englishu, JAR na Southafrican Englishu? Zašto su na nemačkoj vikipediji članci o Nemačkoj na jednoj varijanti nemačkog, a o Švajcarskoj i Austriji na drugoj varijanti nemačkog? Uveli su to eto samo da uvedu, ili je bilo praktično i smisleno? -- Bojan  Razgovor  23:33, 20. jul 2011. (CEST)

Bokice, nemoj postavljati besmislena pitanja, jer svako je ovde izrekao svoje mišljenje, na koje ima pravo. Ako neka tvoja ideja ne prođe, nije smak sveta, i još jednom ti kažem, nije ništa lično. A na tvoje pitanje o drugim Vikipedijama, ja ću odgovoriti pitanjem: a što bismo morali slediti baš sve što se radi na drugim vikipedijama? Nije loše videti šta drugi rade, pa raspraviti moguću implementaciju tih pravila i kod nas. Ali to svakako ne znači da se mora imitirati sve što se radi na drugim vikipedijama. Osim toga, preporuka stoji već u pravilima, ali nije obavezna. Dakle, sve zavisi od dogovora i od onog ko započinje članak (uostalom, i na tim drugim vikipedijama ta pravila su rezultat dogovora. Njima se eto, svidelo da to bude tako. Nama ovde izgleda da i nije to tsko dobra ideja. Preporuka da, ali obaveza svakako ne.). Sledeći preporuku, ak na nekom članku postoji konsenzus, ne vidim zašto se ne bi mglo promeniti narečje. Ali, ako ne postoji, ništa ne fali ni da ostane na narečju u kom je počet, pa čak i onda kad to narečje ne odgovara nareču koje se govori na teritoriji predmeta članka. Dakle, langzam, i dajte argumente. Nećemo da se svađamo, ja mislim da smo to odavno prevazišli. --Jagoda ispeci pa reci 00:12, 21. jul 2011. (CEST)

Da li neko UOPSTE primecuje da ja ne predlazem "videla zaba da se konj potkiva", vec da to ima smisla, da ce ljudi iz tih podrucja zeleti, dobronamerno ili ne, da pisu onako kako oni znaju? -- Bojan  Razgovor  00:38, 21. јул 2011. (CEST)

OK. Nije to u pitanju, ali, šta ak neki ekavac želi napisati članak o npr. Splitu? Mora da ga piše ijekavicom, ili jednostavno da odustane jer ne ume da piše ijekavicom? Sve se svodi na prvobitno pravilo koje imamo: kao i svaka druga tema, i geografske teme treba a se tretiraju isto, jer se na taj način ne diskriminiše niko. Kako je započeto, tako se tera na dalje. Isto kao i sa pismom. Da li bi onda to značilo da članke o geog. pojmovima iz Hrvatske moramo pisati samo latinicom, jer će verovatno ljudi iz Hrvatske želeti da pišu o tome? --Јагода испеци па реци 01:05, 21. јул 2011. (CEST)

SNeka ljudi pisu kako znaju i umeju. Kada clanak bude gotov, da bude na lokalnom narecju. -- Bojan  Razgovor  06:16, 21. јул 2011. (CEST)

Što se mene tiče, ja već rekoh, meni je svejedno. Vidim prednosti i u jednom i u drugom predlogu. Bitno mi je da se dogovorimo nešto i da se to poštuje. Međutim, ja nešto ne vidim da tvoj predlog ima podršku. Svi koji su se javili radije su da ostane kako je za sada: samo preporuka, ali ne i obaveza. --Јагода испеци па реци 10:25, 21. јул 2011. (CEST)

Ja ne vidim razlog protiv... -- Bojan  Razgovor  10:51, 21. јул 2011. (CEST)

TV emisije kao izvori, i druge teme

TV emisije kao izvori

Šta mislite o tome? Da li u Vikipedijinim smernicama ima nešto o tome? Ovde ne mislim samo na političke emisije (koje su svakako za nas od najvećeg interesovanja), nego takođe i na npr. istorijske dokumentarce, ili dokumentace iz oblasti nauke. Npr. Natonal Geographic, History Channel, BBC sve su to vrlo kvalitetni dokumentarci iz oblasti istorije i nauke. S druge strane, i političke teme (konkretno mnoge vezane za naš rat devedesetih), mogle bi biti referencirane nekim emisijama u kojima se pojavljuju svedoci ili određene ličnosti od značaja za određene teme. Znam da ima svakakvih emisija, ali možda bismo pre uključvanja videa kao reference mogli da postignem koncenzus o uključivanju istog. --Јагода испеци па реци 11:35, 23. јул 2011. (CEST)

Komentari

Избегавати. Да би нешто проверио, требаш погледати цео видео. Друго, ако су емисије на Јутјубу, то је вероватно кршење АП и не би требало да линкујемо и помажемо у кршењу. А и Јутјуб некад обрише целу емисију. -- Bojan  Razgovor  17:45, 23. јул 2011. (CEST)

Delimično jesi u pravu, ali samo što se tiče AP, to bi po meni bio jedini realan problem (a možda i dovoljan da se ova ideja odbaci) Što se tiče toga da ih brišu, pa i linkovi sajtova takođe nestaju, zato i imamo one botove koji prolaze s vremena na vreme i proveravaju linkove. S druge strane, ako bi se navodio video, naravno da bi se morala navesti i tačna minutaža gde se pominje nešto što se tvrdi u članku, kao što se navode stranice kad navodimo knjigu kao izvor. Takođe, i kod video zapisa trebalo bi biti izbirljiv: kad se navodi (ako bi se navodio), onda bi moralo da se navede, ime emisije, ime reditelja, ime televizije koja je radila dokumentarac, i kad je prikazan, i naravno, minutaža kao što već spomenuh ranije. Ako se to ne zna, ne bi mogao da se navede kao izvor, jer jednostavno ne može se navesti nešto čije je poreklo nepoznato ili sumnjivo. --Јагода испеци па реци 18:27, 23. јул 2011. (CEST)

Ja sam da se emisije (dokumentarci) koriste u smislu nekog "prikaza" odnosno u spoljašnjim vezama. TO je nekako do sada bila praksa. AKo se koriste u referencama, kao što Jagoda kaže, potrebno je navesti minutažu, tj vremenski interval kad je to rečeno. TO je najčešće "pegla" za onog ko piše pa se to i preskače, ali općenito mislim da je puno bolje da se emisije stavljaju u spoljašne izvore, a u reference ako onaj ko uvodi reference stavi minutažu. Pored toga, mislim da se tek tako isječci sa youtube-a posebno isječci kućne radinosti ne mogu unositi u članke. Ako se unose isječci mora se reći iz kojeg dokumentarca su ti isječci, odnosno ko je njegov autor i slično.--MirzaM (разговор) 19:09, 23. јул 2011. (CEST)

Ma ne, kakva crna kućna radinost! Rekla sam malopre da bi i tu trebalo tačno odrediti šta je kredibilno a šta ne. Dakle, ak ne može da se navede ime, reditelj, televizija i datum emitovanja, ne može da bude referenca. --Јагода испеци па реци 19:19, 23. јул 2011. (CEST)

Mediji uopšte kao izvori za osetljive članke

Druga tema, koja se pojavila u jednom nimalo prijatnom razgovoru na jednom od članaka, jeste objektivnost SVIH medija. Kad se radi o događajima iz devedesetih na našim prostorima, mislim da se nikada nećemo složiti koji su izvori validni a koji ne, jer će se uvek neko naći ko će misliti da su određeni mediji pristrasni i da ih ne treba koristiti. Ja mislim da su mediji RS pristrasni, ali eto, verujem da druga strana misli da su mediji poput Vremena, Politike, Blica ili B92 takođe pristrasni ali na drugu stranu. Da se mi ubeđujemo ko je u pravu, nigde ne vodi, osim samo ka teškim rečima zbog kojih kasnije možem samo da žalimo (ja barem žalim i osećam se loše zbg mnogo toga što sam rekla u afektu). S druge strane, mislim da je ovo jedan veliki problem koji treba da rešimo kao zajednica, zarad mira u kući i na obostrano zadovoljstvo svih zainteresovanih, jer jedino tako je moguće da se manje svađamo, a da više doprinosimo kvalitetu ove vikipedije.

Da li je uopšte moguće da se dogovorimo i zajednički odredimo neke smernice u pogledu medija koji će se koristiti u člancima d vitalnog značaja za naše prostore, i da prestanemo da se međusobno vređamo i optužujemo i tako gubimo dragoceno vreme, a bogami i živce? --Јагода испеци па реци 11:35, 23. јул 2011. (CEST)

Komentari

Мени је логика овака: да би некога убедио у нешто, користи макар мало изворе са његове стране. Медије не би требало користити као изворе, осим ако не преносе неку вест. Ево гледам Шандор Кепиро: извори су РТРС, Политика, Блиц и ББС и један сајт о логорима. О његовим активностима за време рата би се морало користити нека књига са Гугл књига, а медији само за нове чињенице. -- Bojan  Razgovor  17:45, 23. jul 2011. (CEST)

Moja logika je slična: mislim da treba uvek u svim člancima koristiti medije svih strana. Ako se radi o Srebrenici, koristiti kako srpske, tako i bošnjačke izvore, ali svakako i haške zapise i presude. Ako se radi o eto, npr. Sijekovcu, takođe, koristiti izvore sve tri strane. Zapravo, četiri, jer mediji Srbije nisu toliko monolitni kao što su to mediji RS Hrvatske i BiH. U svakm slučaju, mislim da je nedopustivo da se u jednom tekstu koji se tiče nekog događaja iz rata devedesetih koriste izvori isključivo jedne strane. Druga mogućnost je ne koristiti ih uopšte nego samo zvanične dokumente, a to bi onda u ovim slučajima bili dokumenti iz Haga (uglavnom), ili sa drugih suđenja (ako ih ima, naravno). Ali, dokumenti, ne novinske vesti o istima. To je, mislim, teži način, ali možda ispravniji, jer se tako onda unose samo zvanični podaci. S druge strane, možda bi onda članak osta nepotpun, jer i haške presude nisu uvek najobjektivnije. Npr. bilo bi krajnje licemerno koristiti samo haške dokumente u članku Nasera Orića, na primer. Možda napraviti izbor medija sa svih strana koji bi bili prihvatljivi za pisanje naših članaka? Jer ima medija koji su zaista ruglo i koji samo snižavaju kvalitet i kredibilitet ove enckilopedije -- konkretno mislim da Kurir, ali sigurna sam da ima još takvih listova. Da se ja pitam, Kurir bih stavila na onu crnu listu vikipedije da se ne može dodati link ka njima. --Jagoda ispeci pa reci 18:20, 23. jul 2011. (CEST)

A baš se kurir koristi kao izvor u vrlo ozbiljnim člancima. Da nije žalosno bilo bi smiješno. Na en viki imaju posebnu stranicu na kojoj se raspravlja o pouzdanosti pojedinačnih izvora, možda ne bi bilo loše da i mi to uvedemo.--V i k i v i n dbla bla 18:33, 23. jul 2011. (CEST)

Da, to je dobra ideja. Trebalo bi da imamo listu pouzdanih izvora. Mislim da bi to rešilo mnoge probleme komunikacije koje trenutno imamo. --Jagoda ispeci pa reci 18:36, 23. jul 2011. (CEST)

Da se ja pitam, ja nikako ne bi ni koristio ni "bosanske" ni "srpske" medije u pogledu članaka koji se tiču ratova i zločina. To jednostavno nije POV. Ako se takvi mediji već uvedu, moraju se uvesti u kontkestu. Mišljenja sam da se to treba uraditi ovako:

• Glavni dio članka (objašnjavanje teme) - neutralni i kredibilni strani mediji
• ODstupanja, mišljenja, kritike(posebni odjel): srpski, bosanski, hrvatski i neutralni (nekredibilni ili mediji koji pokazuju pristrasnost ili naklonost prema nekoj od strana) mediji.--MirzaM (razgovor) 19:18, 23. jul 2011. (CEST)

Ajde, blago dedi, objasni mi (kad si tako bistar i inventivan), na osnovu čega donosiš odluku koji su mediji "neutralni i kredibilni", odnosno, koji mediji se bez ikakkvog ograničenja mogu koristiti kao izvori?

--Sly-ah (razgovor) 19:30, 23. jul 2011. (CEST)

Verujem da bi to bila stvar dogovora i rezultat diskusije, uostalom, to već rade na engl. vikipediji, pa bismo mogli uzeti pelcer od njih. Videt kako oni to rade, i prilagoditi sistem našim potrebama. --Jagoda ispeci pa reci 19:31, 23. jul 2011. (CEST)

Pa da ustvari. Ako postoje sumnje u kredibilnost nekog izvora, to se lijepo iznese i objasni. Sami pogled recimo na srpske medije koji su pisali i prenosili intervjue nekoga ko govori o Berki Zečeviću je dovoljno da apsloutno budu diskreditovani i izbačeni sa ove wikipedije, jer promovišu jednu vrstu propagande s ciljem da se srpskom stanovništvu predoči Berko Zečević kao kontroverzna i pristrasna ličnost. (inače berko zečević je stručnjak koji je svjedočio protiv karadžića za Markale)--MirzaM (razgovor) 19:35, 23. jul 2011. (CEST)

A otkud ti, blago dedi, znaš de B. Zečević NIJE "kontroverzna i pristrasna ličnost"? MIslim, možda i nije, možda je čovek oličenje poštenja i kreposti, ali otkud baš TI znaš da je BZ pun vrlina?

A ono što si ti napisao u poslednjih nekoliko postova o Sijekovcu dovoljno je da te apso9lutno diskredituje i izbaci sa ove Vikipedije.

--Sly-ah (razgovor) 20:32, 23. jul 2011. (CEST)

Pošto svi navode kako domaći mediji nisu pouzdani mene zanima jesu li npr. CNN, Njujork tajms, BBC itd. Šta mislite? --Nagrakaži/laži 19:53, 23. jul 2011. (CEST)

Ja mislim da nisu. Podložni su uticajima, baš kao i svaki drugi mediji.--Metodičar zgovor²a 19:58, 23. jul 2011. (CEST)

I ja mislim da nisu. Zapravo, ni jedan medij ne može biti 100% pouzdan. Zato sam i predložila da se uvek u članak unose izvori SVIH zainteresovanih strana, uključujući i strane medije. I uvek treba navesti tu i tu je objavljeno ov i ovo. Ako je neki intervju u pitanju, onda napisati u samom tekstu "Pera Perić je izjavio to i to", a ne jednostavn napisati da je to to, i referencirati intervjuom neke osobe. Mislim da bi se takođe trebalo voditi računa ne samo o podacima koji se iznose, nego i o diskursu koji upražnjavaju. Dakle, ako neki medij umesto Srba koristi sistematski reči četnici, ili za Hrvate ustaše, za Muslimane balije i sl. kristalno je jasno koliko jedan takav medij ima kredibiliteta. --Jagoda ispeci pa reci 20:02, 23. jul 2011. (CEST)

Ja zapravo i ne vidim problem u navođenju medija, to su samo sporadični sukobi. Kada je zajednica dovoljno zrela i kada stavove zasniva na izvorima, onda se može lako utvrditi šta je i kako je šta (uostalom, to je rađeno sve ove protekle godine). Kada se počnu stavovi zasnivati na političkom mišljenju (kao skoro, evo i MirzaM), naravno da će tu odmah nastati tumačenja. Stoga, po znaku jednakosti, ako zajednica nije u nekom trenutku zrela, onda neće biti ni članak. Kada prođu strasti, onda se to već dovodi u red (evo i ovaj predlog je primjer prolaženja strasti, jednostavno se shvatilo da se ne može preglasavati druga strana, a pritom glumiti neutralnost). Moje mišljenje je da je i Jagoda shvatila da se s desna ne može vući lijevo, a ne stajati na sredi (naravno, možda nisam u pravu). Evo zadnjih dana gledamo primjedbe na RTRS i medije iz RS, što je po meni apsurdno. Uopšte nije bitno koji je medij prenio stavove nekog stručnjaka, političara itd. Medij samo prenosi, ne stvara glavni i odgovorni urednik nekakve analize o ratnim zločinima, niti on natjeruje nekog da progovora o tome i sl. Jednostavno, medij samo prenosi nečije riječi, a zapravo kredibilitet treba tražiti kod osobe koja je nešto izgovorila, a ne kod medija. Kada se radi o analizi događaja, zasnovanoj na snimljenom izvještaju i tome sl., to se onda sve uzima s rezervom (što se adekvatno i podvuče u članku). Naravno da Si-En-En ili Bi-Bi-Si nisu neutralni mediji, oni ne mogu zastupati mnjenje drugačije od svojih vlada. Nijedan medij nije neutralan. Ali, kao i do sada, kada je zajednica zrela, i kada radi bez napadačkih upada, onda je i sama u mogućnosti da procijeni kako se šta valja unositi u članak. --Željko Todorović (razgovor) 20:36, 23. jul 2011. (CEST) s. r.

Jagoda, epsko-lirski i senzacionalistički stil pisanja nije, po mom mišljenju, dovoljan razlog da se neki medij eliminiše kao neobjektivan. Na svakoj enciklopediji najvažnija je faktografija, pa ukoliko se faktografija u recimo Kuriru, identična ili približna faktografiji u, recimo, Politici (koja neguje umereniji stil), ne vidim razlog da se Kurir eliminiše kao izvor.

Dalje, korisnik Mirza (a ko bi drugi) je naveo da se kao izvori ne bi smeli koristiti izjave, recimo, Radovana Karadžića. Nisam pravnik, ali je stvar opšteg obrazovanja da se zna i ovo: svako je nevin do onog trenutka kada sud dokaže njegovu krivicu. Karadžić je optužen za ratne zločine, trenutno mu se sudi u Hagu, ali još uvek NIJE donesena pravomoćna presuda o njegovoj krivici. A svaki, pa i najveći zločinac ima pravo na odbranu i na svoju verziju događaja. Zašto bi RK bio izuzetak? Naser Orić je slobodan čovek jer je tako odlučio sud, Atif Dudaković nije ratni zločinac sve dok se protiv njega ne pokrene sudski postupak i ne donese pravomoćna presuda, Mladić nije ratni zločinac dok se ne završi suđenje. Dotle, svi oni imaju (ili su imali) pravo na odbranu i pravo na svoje verzije događaja.

Dakle, ovde se ne bi smelo odlučivati o (ne)objektivnosti pojedinih medija (jer mi nemamo ni kriterijume ni instrumentarijum da to valjano sprovedemo), već bi trebalo nastojati da se skupi što više raznovrsnih izvora i da se svaki izvor navede u samom članku. Mislim da je tako nešto primenjeno u članku Masakr u Račku (doduše, posle maratonske rasprave), ali, čini mi se da bi takav pristup bio najbolji i najrealniji.

--Sly-ah (razgovor) 20:47, 23. jul 2011. (CEST)

Željko, vidiš, sve bi bilo jak dobro kad bi ljudi postupali tak kako si ti sad sve objasnio. Ja u principu nemam ništa protiv medija RS (npr. RTRS koji se najviše navodi na njiki, poprilično je dobro korišćen, da kažemo, u 80% slučaja - dakle, faktografija, prenos činjenica i to bi bilo to. Štaviše, pregledajući raznorazne reference o npr. događaju u Sijekovcu, različiti mediji prenose ama potpuno isti tekst i u svim tim tekstovima pisalo je isto: broj žrtava 26. marta bio je 9. Svi listom su naveli ime najstarijeg i najmlađeg ubijenog, kao i njihove godine. U takvom slučaju, ja mislim da nema ama baš nikakvih problema. Međutim, problem nastaje kad se na primer, kao što je to bio slučaj u članku o Berku Zečeviću, datum rođenja referencira člankom koji govori o njegovom hapšenju, kad postoji stranica njegove biografije na fakultetu na kom radi. Plus, evo tek sad vidim (ovo je novi link, onaj iz članka sam uklonila pored ove zamerke i zato št je bio mrtav), da se u tom članku o hapšenju uopšte ne navodi datum njegovog rođenja! Ili ono sa licitiranjem žrtava u članku o Sijekovcu. Uporno se unsi u članak da je 26. marta poginulo te 60, te 20 osoba te boga pitaj, kad je taj broj u svim navedenim referencama dat za ceo mesec! Šta je teško navesti tačno ono što piše u izvoru? Dakle, 26. marta ubijeno je 9 osoba. Narednih mesec dana (ili kliko već piše u izvrima), hrvatske snage (NE ustaše, kao št je bilo napisano), ubile su (bez mučki, jer to je epsko-lirski stil koj ne odgovasra enciklopediji) 60/90, koliko god izvori navode osoba. Šta je to teško? Šta ima loše u tome? Eto, meni takve stvari smetaju. Dakle, nemam ništa protiv da se koriste izvori sa svih strana (zapravo, trebalo bi da to bude pravilo, kako je Slaja predložio), ali insistiram da se vodi računa kad se prenose podaci.

Slajo, ne mogu se složiti u vezi sa Kurirom i sličnim novinama koje žive od skandala. Jednostavno ne mogu. Da ne bude zabune, ni u jednom momentu nisam izjednačila medije RS sa Kurirom. Kurir mi je usput pao na pamet kad sam pisala predlog. --Jagoda ispeci pa reci 21:35, 23. jul 2011. (CEST)

Naravno da ima svakakvih slučajeva, ali to se da riješiti. Taj primjer što si navela, ja uopšte ne znam zbog čega se reference daju u uvodu (to ne treba raditi, reference su za sadržaj). Ali kada je već dato, naravno da treba tražiti čovjekovu biografiju, posebnu važnost ima zvanična biografija (što pretpostavljam da je ona fakultetska). Ja u tome ni ne vidim problem, samo precizno navesti kako je šta i slučaj riješen. Ako je nekog dana ubijeno toliko, navesti, ako je narednih toliko, navesti. Ako se ne zna tačno u koje vrijeme i koji dan, ali se zna neki period, navesti procjenu iz nekog izvora. Naravno, ako postoji izvor koji to negira, voditi računa kako sročiti. Ali nije to uopšte po meni problem, problem je zadnjih dana što postoje nekakva ocjenjivanja medija pa se traže pogodni mediji. Isto i ovaj MirzaM koji se latio kobajaki kakvog ozbiljnog uređivanja uzima Haški tribunal i strane medije kao božanstvo, a osobi koja nije tu dugo ne možeš nešto objasniti. Evo ja u zadnje vrijeme samo posmatram uređivanja po tim ratnim člancima, i sve vlada nekakva, rekao bih, napadačka atmosfera. Članak se mijenja uz neke drske komentare, samoinicijativno, propraćeno napadačkim stavovima po str. za razgovor (to je posljedica što nema konsenzusa oko nekih stvari, pa se misli retorikom nešto proturiti). To ne prolazi. Ja sam kad tad očekivao kada će na red doći argumentacija sa političim mišljenjima, i evo kod nekih je došla. --Željko Todorović (razgovor) 22:23, 23. jul 2011. (CEST) s. r.

Očigledno se ne može rešiti, i nije to tako jednostavno kako ti pretpostavljaš, čim dolazi do ovakvih svađa kao što je bila ova poslednja na Sijekovcu. Zato je i otvorena ova diskusija, i molim te da ne umanjuješ njenu važnost. Da smo uspeli da se dogovorimo kako treba, do ovog svega ne bi uopšte ni došlo. Takođe bih te molila da ne prozivaš nikog poimenice niti da bilo koga ocenjuješ kakav je i koliko vredi, jer i ja sam to mogla učiniti kad sam davala primere uređivanja koji mi se nisu dopali, pa nisam. Nisam ovu raspravu otvorila s ciljem da opet napadam i da me se napada, nego da pokušamo ljudski da razgovaramo. --Jagoda ispeci pa reci 22:35, 23. jul 2011. (CEST)

Što se tiče Haškog tribunala, pa koliko vidim, i Slajin komentar ide u tom pravcu - koliko god mi (ne)voleli Haški tribunal, on je činjenica i on postoji i on daje konačne sudove o ljudima koji su učestvovali u ratu devedesetih i ne može se prenebregnuti i umanjiti njegov značaj kao reference. --Jagoda ispeci pa reci 22:34, 23. jul 2011. (CEST)

Što se tiče tvog komentara u vezi sa drskim komentarima, nadam se da se to odnosilo na sve učesnike, a ne samo na one čiji se stavovi tebi ne dopadaju. --Jagoda ispeci pa reci 22:34, 23. jul 2011. (CEST)

Dakle, do sada, ako ne grešim, vidim da ima slaganja oko toga da u svim člancima treba koristiti izvore SVIH umešanih strana. Da li dobro zaključujem? Ako je tako, onda možda sva ova rasprava i nije baš toliko uzaludna, jer se izgleda ipak krećemo u nekom pozitivnom pravcu. --Jagoda ispeci pa reci 22:34, 23. jul 2011. (CEST)

U samom uvodu u ovu raspravu sam pročitao Jagodin komentar: „Ja mislim da su mediji RS pristrasni“. S obzirom da je Jagoda u posljednje dvije nedelje vršila uvrijedljive napade na korisnike, na Republiku Srpsku, na njene medije, na ljude iz Republike Srpske, te da su njeni komentari bili žestoko ispunjeni mržnjom prema pomenutima, ja nemam ništa drugo da dodam osim da je ovo još jedan Jagodin napad. Ako neko želi da neutalno raspravlja o uređivanju, onda sigurno ne počinje raspravu na ovako pristrasan način i napadom na Republiku Srpsku. Možemo o svemu da razgovoaramo, ali ne ovako! Ako razgovaramo o Mediji uopšte kao izvori za osetljive članke, onda ova tema obuhvata sve medije a ne služi za selektivne napade na Republiku Srpsku. Dakle, ovo je još jedan najobičniji napad na Republiku Srpsku. A neki su izgleda sebi dali za pravo da otvoreno iskazuju mržnju prema Srpskoj, njenim medijima, ljudima koji žive u Srpskoj itd. E ne može to tako. Ako je tema Mediji uopšte kao izvori za osetljive članke, nemoj da je zloupotrebljavaš da napadaš Republiku Srpsku. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 22:41, 23. jul 2011. (CEST)

Jagodi se mozda svasta moze reci, ali da mrzi RS je nevidjena glupost. Za razliku od nekih njen cilj je uravnotezavanje clanaka, ne fanaticno guranje svoje tacke gledista... -- Bojan  Razgovor  00:22, 24. jul 2011. (CEST)

To se Jagodi ne govori, nego je to i sama priznala i poslje se izvinjavala zbog svojih napada na više korisnika. Svjedoci su Slaja, Željko, a i Miloš kome je u afektu pomenula da ona nije zločinac iz Republike Srpske koji je ubijao civile po Sarajevu, a Miloš odgovorio da nije ni on. A tvoji BokiceK komentari tipa „je nevidjena glupost“ su zaista neozbiljni. Tako se ne razgovoara. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:30, 24. jul 2011. (CEST)

Molim te Bas-Celik, nisam ja od juče... -- Bojan  Razgovor  00:33, 24. jul 2011. (CEST)

do sada, ako ne grešim, vidim da ima slaganja oko toga da u svim člancima treba koristiti izvore SVIH umešanih strana.

SVE RASPOLOŽIVE izvore SVIH umešanih strana. Da objasnim: Ako o događajima u Sijekovcu (moram misliti i na Mirzine osećaje, mi smo fina i tolerantna enciklopedija) novine u Federaciji nisu (kao što, uostalom, i nisu) objavile niti jednu vest, ili, ako mediji u Hrvatskoj nisu o tome objavili niti jednu vest, onda se postavlja retoričko pitanje da li je uopšte moguće ispuniti taj kriterijum. Školski primer je zločin u Sijekovcu (ups, izvini Mirza!) - "ubijanje civila u Sijekovcu", gde nije bilo moguće pronaći niti jedan teskt iz federativnih novina kao izvor, a bogumi ni hrvatskih (članak na sajtu predsjednika Republike se, naravno, ne računa kao novinski članak). Dakle, pisac (ili pisci) članka su naveli raspoložive izvore, a onda su dobili po prstima jer su ti izvori, navodno, neobjektivni. Pa nisu oni krivi što su svi raspoloživi izvori neobjektivni! Da zaključim: kod pisanja ovakvih i sličnih članaka, mi smo naprosto osuđeni na medije kao izvore i reference, što strahovito otežava ionako težak i mučan posao. Ja ionako mislim da mi na Vikipediji nismo dorasli tom zadatku kada smo se pretenciozno odlučili da napišemo istoriju kraja dvadesetog veka na ovim prostorima, pri čemu nam kao izvori u najvećem broju slučajeva služe mediji. Ali eto, sam pao, sam se ubio.

--Sly-ah (razgovor) 22:54, 23. jul 2011. (CEST)

Po hiljaditi put, wikipedija ne dozvoljava da se svim izvorima daje jednaka težina. TO nije tako, to nije po pravilima ovog projekta u kojem svi učestvujemo. Kako možete tek tako ignorisati ta pravila. Ne može se dati jednaka težina CNN-u i glasu srpske. Kako se može dati jednaka težina međunarodnom sudu pravde i ne znam onome što kaže Karadžić na suđenju (znači optuženik za taj ratni zločin koji se brani) Ja ne mogu da vjerujem da sa razumnim ljudima za koje vas smatram moram o ovome ovako razgovarati. Ja ne mogu vjerovati da ja na wikipediji moram nekom uredniku objašnjavat zbog čega se ono što kaže Karadžić ne može staviti u članak ko istina. Ja ne kažem da to ne treba predstaviti u članku, ali treba predstaviti u odgovarajućem kontekstu i odgovarajućem mjestu. Isto tako, ako ne smatrate da su CNN ili ostale te strane novinske kuće, ajde gdje su argumenti? Pronađite argumente gdje CNN zeli da ocrni Srbe, ili uljepsa muslimane ili da ne prikazuje istinu. Evo MEtodičar je izjavio ovo:"Ja mislim da nisu. Podložni su uticajima, baš kao i svaki drugi mediji". Pa eto, molio bi da kad se već otvara ovakva rasprava da ne piše ovako plitke stvari nego da iznese argumente za svoje tvrdnje. Pošto ovo što je izjavio po meni ne predstavlja ništa. --MirzaM (razgovor) 23:34, 23. jul 2011. (CEST)

Nije istina da ne dozvoljava, već preporučuje (ako i to). Dalje, zašto se ne može dati jednaka težina CNN-u i Glasu Srpske? Šta je CNN bolji od Glasa i na osnovu čega ti procenjuješ da je CNN- objektivniji od Glasa? Već sam rekao: niko nije kriv dok se ne dokaže da je kriv i svako, pa i najteži zločinac, ima pravo na svoju verziju događaja i na svoju odbranu. I niko ne kaže da se ono što kaže Karadžić mora stavljati u članak kao istina, već kaže da se mora čuti svaka od strana u sukobu. Dakle, podrazumeva se da to treba predstaviti u odgovarajućem kontekstu i na odgovarajućem mestu. A ti meni odgovori: gde su ti argumenti da je npr. Glas Srpske pristrasan i neobjektivan? Da zaključim: sve što si gore nalaprdao za mene ne predstavlja NIŠTA. A sad te pozivam da uneseš izmene koje sam ti predložio u članak o Sijekovcu.

--Sly-ah (razgovor) 23:58, 23. jul 2011. (CEST)

Nikad ovdje nije bio problem da se predstave svi pogledi, nego upravo to, što se Karadzic predstavljao kao istina, e to je bio problem. Ajde molim te pogledaj smjernice wikipedijne o izvorima pa dođi i onda da diskutujemo. Pa pogledaj šta su pisali o Berki Zečeviću kada je svjedočio protiv Karadžića i biće ti jasnije. Pogledaj kako izvrću izjave Mirsada TOkače za 500 srebreničkih žrtava koji su tobože "živi", itd. Ukratko iznose stvari koje umanjuju ili opravdavaju zločine koji su radili Srbi, a te stvari ne mogu biti potvrđene od bilo koga drugog osim njih sami. Eto. Da si učestvovao u radu na člancima kao što su Opsada Sarajeva ili Masakar na Markalama znao bi. Evo na primjer http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/60549/lat/Nijedna-optuznica-za-zlocin-nad-3267-Srba.html, navodnih preko 3000 srpskih žrtava, koje niko živ ne može potvrditi na svijetu, a relevantne strane institucije su čak i osporile taj podatak. Ja sam naveo izvore u članku o Srebrenici. --MirzaM (razgovor) 00:13, 24. jul 2011. (CEST)

MirzaM, ti ako uzimaš zdravo za gotovo pravila Vikipedije kao neku osnovu uređivanja, gadno griješiš. Pa Vikipedija nije takmičenje ko je bolji advokat i kako će ko bolje protumačiti pravila, kod nas ne važe slova pravila, već duh pravila. Duh pravila zapravo i održavava volju zajednice po nekom pitanju. Ti imaš problem s birokratijom, kao i neki prethodnici. Kao što ti se i ranije govorilo, nijedan korisnik nema ništa s ocjenjivanjem objektivnosti medija, te se više manite toga. Ne znam uopšte kako neko može govoriti generalno o medijima, ako se već treba baviti pojedinačnim slučajevima. Nije teškko kod nekog članka prokužiti kakav je koji medijum. I ponovno iznosiš političke viđenje situacije, Rata u BiH, djelovanja Srba u tom ratu itd. Takvi nastupi ništa ne znače za jednu ozbiljnu enciklopediju kakva je ova. Ovo je najpreča i najviđenija enciklopedija među južnoslovenskim narodima, te stoga i naš zadatak je pobjeći od tih ratnih politika na kojima se temelje nama susjedne vikipedije. --Željko Todorović (razgovor) 01:57, 24. jul 2011. (CEST) s. r.

Ja bih opet da izvedem neke zaključke, na osnovu onog što se ovde reklo: Vidim da se Slaja slaže da se ne mogu reči Karažića navoditi kao neka opšta istina, a to je upravo ono što Mirza zamera. Dakle, ja bih rekla da se obojica slažu (a i ja sa njima, a veujem još poneko ovde), da se intervjui ne samo s Karadžićem, nego s bilo kim, navode u tekstu u određenom kontekstu i da se u tekstu JASNO naglasi da je to rekao taj i taj, a ne da je to neka opšta istina, bez pominjanja u samom tekstu imena onog ko daje intervju. Da li smo se tu složili?--Jagoda ispeci pa reci 02:53, 24. jul 2011. (CEST)

Ne slažem se da ne možemo da uzimamo komentare Radovana Karadžića. Nema potrebe da pravimo diskriminaciju u samom startu. Svi navodi treba da se navode, i tu ne treba pravinti diskriminaciju nad Srbima i Republikom Srpskom. Što se tiče raznoraznih izvora, treba je za Republiku Srpsku primjenjivati jednako koliko se različiti izvori koriste u člancima o Srbiji. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:13, 24. jul 2011. (CEST)

I ajde sad lepo ti meni reci, kako čovek da ne pošizi od tebe? Jesi li ti uopšte pročitao šta sam napisala? Ko je rekao da se ne treba navoditi RK? Rekla sam da s enavodi, ali da se jasno kaže da je to ON rekao, a ne da se ono što on kaže predstavlja kao opšta istina. Mislim, stvarno, BČ, ovo zaista nema smisla. --Jagoda ispeci pa reci 04:13, 24. jul 2011. (CEST)

Što se tiče stranih medija, Mirza, već sam ti rekla: prilikom bombardovanja Srbije CNN je izrekao toliko laži da mi je došlo da razbijem televizor. Kažu, bombarduju samo vojne i policijske ciljeve, a ono civila mrtvih koliko hoćeš. Beograd, Surdulica, Niš, voz... Nigde nije poginuo niti jedan jedini vojnik. Sve sami civili. Dakle, ne treba nikom verovati 100%, i medije treba uzimati samo i isključivo za statističke podatke i novinske podatke - ko gde kako i kada. I uvek navestii KO to kaže i ČIJI su to podaci. Dakle, npr. eto nađoh jednu knjigu gde piše da je dokazano da su Markale zapravo granatirali sami Muslimani. To svakako ne treba predstaviti kao činjenicu, ali treba pomenuti u članku i reći ko to tvrdi. I naravno, napisati POSLE zvanične verzije. Nadam se da me razumete kakav sistem predlažem. --Jagoda ispeci pa reci 02:53, 24. jul 2011. (CEST)

Volio bih da Jagoda primjenjuje stav koji ima u vezi Srbije i stranih medija, i na Srpsku. Dakle ako Jagoda smatra da su strani mediji pristrasni u slučaju Srbije, nema smisla da smatra da su objektivnu u slučaju Srpske. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:16, 24. jul 2011. (CEST)

Isto kao i u prethodnom komentaru. Stvarno si neverovatan. Ja nemam reči i više s tobom neću da razgovaram, jer uporno izvrćeš on št drugi govore. To je pre svega maliciozno i krajnje bezobrazno. --Jagoda ispeci pa reci 04:13, 24. jul 2011. (CEST)

Sijekovac - Slajo, istina je to što kažeš, vidim na netu, ali takođe vidim na netu da mnogi definišu to kao navodni napad muslimanskih i hr. snaga koji, prema stranim posmatračima, nije dokazan. Smatram da i to treba uneti u članak, ali isto tek POSLE verzije kojom raspolažemo iz srpskih izvora. Drugo, nije moguće da ne postoji ništa više o tome. Ja sam našla na netu neki sudski zapis saslušanja nekog ko je preživeo Sijekovac, čini mi se da se preziva Milošević, gde je detaljno opisao napad na svoju porodicu, na selo, kao i ono što se dešavalo sledećih dana, ali nisam link sačuvala. Pokušaću da nađem opet isti link i da ga priložim na stranu za razgovor. Ono što hoću da kaćem jeste: kod ovakvih slučaja, gde silom prilika imamo samo izvore samo jedne strane, MORA SE istraživati dalje, jer vidiš, ipak sam našla nešto (samo što nisam sačuvala link, al naći ću ga, barem ću da se potrudim da ga nađem). --Jagoda ispeci pa reci 02:53, 24. jul 2011. (CEST)

Ja se slažem. Ja sam na taj "fazon" i pisao i predlagao da se pišu markale. Meni je to sve ok.--MirzaM (razgovor) 03:04, 24. jul 2011. (CEST)

Šteta što takav stav Jagoda i Vikivind nisu imali u slučaju Markale, nego su sve navode u kojima se tvrdi da Srbi nisu granatirali, uklonili iz članka kao velikosrpsku propagandu. Ne sviša mi se što se koriste dupli standardi. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:18, 24. jul 2011. (CEST)

Sve je to moglo biti stavljeno u posebni dio, ali onome ko je to pisao očigledno to nije bio cilj, nego da predstavi istinu koja njemu odgovara.--MirzaM (razgovor) 04:00, 24. jul 2011. (CEST)

BČ, nikad nije kasno da se stvari poprave. Ali opet ti ponavljam, na pravi način, kak sam malopre objasnila, a ne onako kako si ti to radio. Samo strpljivo, sve će doći na svoje mesto. Međutim, trebalo bi i ti da malo proširiš vidike i da ne čitaš samo RS medije. Koliko sam razumela, engleski ti ide od ruke, tako da pročitaj malo i onu drugu stranu. --Jagoda ispeci pa reci 04:08, 24. jul 2011. (CEST)

Hm, upravo je slučaj Markale pun engleskih knjiga i knjiga koje govore u korist nevinosti Srba. Samo vi ste to sve obrisali i negirali kao pristrasno. Potrebno je prvo da ti otvoriš vidike u slučaju srpskih izvora, pošto su često kao što si i sama rekla, doduše u slučaju Srbije, strani mediji mnogo pristrasniji. Otvori i ti malo vidike. Kao što tvrdiš da su američki mediji prenosili bombardovanje Srbije kao kolateralnu štetu, pokušaj da taj stav preneseš na slučaj Srpske. Pokušaj da shvatiš da propaganda protiv Srba nije mit, nego da je to bio dobro plaćen i organizovan posao. I nemoj molim te da mi kažeš da izvrćem nešto, nego pokušaj da shvatiš i da prihvatiš kritiku. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:39, 24. jul 2011. (CEST)

Ja sam, čini mi se, već prihvatila kritiku, izvinila se, i pokušala da smirim strasti i organizujem konstruktivnu debatu. Mislim da je sad na tebe red. A što se izvrtanja tiče, sve lepo piše gore šta si izvrnuo. Pametnom dosta. Ajd, ja odo da spavam, pa se vidimo sutra. Laku noć. --Jagoda ispeci pa reci 05:01, 24. jul 2011. (CEST)

Hoće li se više donijeti neki koncenzus kako se pišu članci o ratu, evo jagodinog rezimea: "Ja bih opet da izvedem neke zaključke, na osnovu onog što se ovde reklo: Vidim da se Slaja slaže da se ne mogu reči Karažića navoditi kao neka opšta istina, a to je upravo ono što Mirza zamera. Dakle, ja bih rekla da se obojica slažu (a i ja sa njima, a veujem još poneko ovde), da se intervjui ne samo s Karadžićem, nego s bilo kim, navode u tekstu u određenom kontekstu i da se u tekstu JASNO naglasi da je to rekao taj i taj, a ne da je to neka opšta istina, bez pominjanja u samom tekstu imena onog ko daje intervju. Da li smo se tu složili?" Slaže li se iko sa ovim ili ne slaže? Ovdje se samo priča i priča i na kraju ništa. Moram znati jer ima grdan problem sa člankom o Opsadi Sarajeva gdje je došo urednik koji nije učestovovo ni u kakvim raspravama u vezi ovoga i uvodi BIljanu Plavšić u glavni dio članka i njezine izjave.--MirzaM (razgovor) 03:18, 26. jul 2011. (CEST)

Ne može se Mirza po tvom zahtjevu donjeti pravilo zabranje Radovana Karadžića na vikipediji. Ti si čini mi se na stranicama za razgovor iznosio ideju da se zabrani sve što se odnosi na vođstvo Republike Srpske, kao i da se ne upotrebljavaju srpski izvori, za koje si ti naveo da su pristrasni. Meni to izgleda malo pretenciozno sa tvoje strane. Već su ti mnogi objašnjavali na stranicama za razgovor da ne guraš bilo kakve ekstremne zahtjeve, pošto ti četvorica drugih korisnika objašnjavaju da ne možeš da zabraniš Biljanu Plavšić kao izvor na vikipediji. To što ti predlažeš bi bila diskriminacija ličnosti na osnovu tvojih političkih ubjeđenja. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:03, 26. jul 2011. (CEST)

Ja bih tebi Baš-Čeliku preporučio da odeš u Gradsku biblioteku, izvadiš člansku, uzmeš na revers jedan naslov koji se bavi građanskim ratom i malo prostudiraš tu problematiku. Mediji nisu najpouzdaniji za navođenje. Pitaj koga hoćeš, svako imalo pametan i svestan će ti reći da je to tako. Nemam ja ništa protiv Srpske, čak sam i za nju, ali sam protiv toga da se špekuliše sa podacima koji su ionako već špekulisani, priznao to ti ili ne.--Epaminonda (razgovor) 05:41, 26. jul 2011. (CEST)

Epaminonda, jedini je problem što neki ovde ne dozvoljavaju ni upotrebu knjiga, ni RTRS, ni autore iz Srpske itd. Tu onda nastaje problem jer ti predlažeš knjige, a neki ne daju da se koristi knjige. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 05:54, 26. jul 2011. (CEST)

Ti neki imaju svoje ime. Uostalom, to i nije baš neki izgovor. Što se mene tiče, svakako će dobro doći ako se navede makar jedan štampani izvor, bez obzira ko ga pisao: ko je da je, taj je morao da navodi dokumenta da bi mu se rad mogao objaviti.--Epaminonda (razgovor) 06:33, 26. jul 2011. (CEST)

Potpuno se slažem sa tobom, međutim stalno moramo da vodimo rasprave na sgranicama jer pojedine kolege odbijaju knjige, medije, biografije, autore itd. Ovde nije problem knjiga, nego je problem osporavanja. Imali smo slučaje da u raspravi neko izjavi da ne može ništa da se koristi što je iz Srpske, jer je navodno sve što je iz Srpske pristrasno, lažno, falsifikovano, zločinačko itd. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 06:52, 26. jul 2011. (CEST)

Epi, pa ti koji toliko drzis do izvora i vrlo ih pazljivo biras, trebalo bi da znas da nije svaka knjiga jednako validna. Pa i Jovan I. Deretic je izdao gomilu knjiga, pa ih svakako necemo koristiti za istorijske clanke, zar ne? --Jagoda ispeci pa reci 11:26, 26. jul 2011. (CEST)

A Ljiljana Bulatovic svakako nije ni pouzdan ni nepristrasan izvor. Ja sam se slozila da se koristi njena knjiga ali iskljucivo da se izvade faktografski podaci o zivotu Mladica, iz intervjua, dakle ono sto je on rekao o sebi ali dalje od toga, slozices se, ne dolazi u obzir. A sto se BC tice... Vidi sta on daje kao referencu. Mislim da to dovoljno govori koliko ga treba shvatiti kao ozbiljnog sagovornika.--Jagoda ispeci pa reci 11:30, 26. jul 2011. (CEST)

Baš-Čeliče, pa zato smo mi tu da kroz diskusiju ocenimo šta od toga treba iskoristiti. Od svih ćemo po malo da uzmemo: rečenicu po rečenicu i eto nam članka. Ako ti je za neku utehu, eto ja ne smatram da baš sve u Srpskoj pristrasno, jer idem onom starom da u svakom narodu mora biti i nečega „objektivnog“. Jagodo, svakako da sam svestan toga, zato i sporo radim, pribegavam temeljnom preispitivanju da se slučajno ne bi protkala greška, pa čak i izbacujem iz spiska literature autore koje smatram da nisu validni.--Epaminonda (razgovor) 13:18, 26. jul 2011. (CEST)

Ja bi tebi isto Baš Čelik preporučio da odeš u gradsku biblioteku ali da uzmeš slovaricu i naučiš čitati. Ja ne znam kako da ti odgovorim an komentar koji nema veze sa mojim gore prvobitnim tekstom.--MirzaM (razgovor) 13:37, 26. jul 2011. (CEST)

Dobro Mirza, ti stvarno imaš nameru da čoveka dokusuriš? I da je kojim slučajem gadno zabrljao, opet treba ljudski.--Epaminonda (razgovor) 14:05, 26. jul 2011. (CEST)

Epaminonda ili kako već, moj nastup prema njemu je sasvim opravdan s obzirom na njegov cjelokupan rad na člancima o ratu u BiH posebno ratnim zločinima. Znači očigledno da čovjek nije ovdje pogriješio, nego namjerno stavlja riječi u moja usta, znači što nije dakako prvi put. Pogledaj moj gore komentar, i pogledaj njegov odgovor i biće ti jasno. AKo imaš vremena i ako te zanima, daj sebi oduška i prati njegove radove na spornim člancima, njegove izjave, njegove izvore, njegovo falsifikovanje referenci, ignorisanje primjedbi, trolovanje itd it. mogao bi do sutra.--MirzaM (razgovor) 14:11, 26. jul 2011. (CEST)

Pazi situaciju. Ajde da sve to stoji, ali šta onda?! Ne živimo u doba Velike seobe naroda da se tamanimo do istrebljenja. Dobio si turnir ovaj put, ali budi riter i daj čoveku malo oduška. Nije poenta likovati nad onim ko je spreman da sarađuje na ovom projektu. Uzgred, moj je predlog bio iz najbolje namere. Stoga bih te zamolio da ne izvrćeš moje reči. Jer onda ispade da ga ja šaljem u dečje odeljenje da uči da čita!--Epaminonda (razgovor) 18:27, 26. jul 2011. (CEST)

Jalova je stvar ovdje raspravljati o bilo kakvim izvorima, medijima i tome sl. Ne možete Vi raspravljati opširno o nečemu, kad je svaki pojedinačni slučaj različit od drugog. Vi pričate o knjizi Ljiljane Bulatović, pa naravno da se iz te knjige mogu uzimati podaci o biografiji, kada se šta desilo i tome sl., ali ne i naravno piščeva mišljenja o Mladiću. O relevantnim izvorima za neki članak možete raspravljati samo na datoj stranici članka, ne ovako opširno. To su sve jalove diskusije koje odvlače rad sa članaka, a tuše druge korisnike diskusijama ovdje (koje inače neće dati nikakve zaključke, izvori su stvar zvanične politike). --Željko Todorović (razgovor) 13:53, 26. jul 2011. (CEST) s. r.

Zašto da ne? Ja mislim da je ovo odlično mjesto (proed toga što se naslov odnosi na medije), da se raspravi o tome koje izvore u kojem kontekstu koristiti. Mislim ne može se kada se pišu članci o Jevrejima koristiti Mein Kampf (kao neka istina) ko što ni kada se piše o Markalama ne može koristiti (kao istina) izjave Karadžića. To je razumno pravilo za svakog punoljetnog i normalnog čovjeka, a koje pristrasne osobe kojima nije cilj da članak bude bolji nego da se umanje sami ratni zločin ili ga opravdaju ignorišu.--MirzaM (razgovor) 14:11, 26. jul 2011. (CEST)

Jagoda je napisala: „Vidi sta on daje kao referencu“. Ovo što je Jagoda napisala nije istina. Ovo nije referenca koju sam kako Jagoda kaže dao. Ovo je bio moj odgovor na stranici za razgovor, upućen Jagodi koja je tvrdila kako je Naser Orić bio nenaoružan. Nikakva dakle referenca. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:33, 26. jul 2011. (CEST)

Ne laži bre. Ja sam rekla da su muslimani koje je Mladić pobio bili nenaoružani, a ne Naser Orić. A sve i da jesam, opasna ti referenca zaista. Narodnjačko-koljačko zapevanje sa snimcima ne znam koga. Ajde bre, uozbilji se malo vidiš da te više niko ne uzima ozbiljno. Pa čak i Željko počinje da se ograđuje od tebe, jer vidi čovek s kim ima posla. --Jagoda ispeci pa reci 14:50, 26. jul 2011. (CEST)

Da to nije bila referenca nego "izvor" koji si ti pronašao da dokažeš neku svoju tvrdnju ili da opovrgneš nečiju drugu(ne bitno) na stranici za razgovor koja je ključna za pisanje svakog kvalitetnog članka.--MirzaM (razgovor) 15:01, 26. jul 2011. (CEST)

Dobro Mirza, ti stvarno imaš nameru da čoveka dokusuriš? I da je kojim slučajem gadno zabrljao, opet treba ljudski.

Epi, nije ovo prvi (a nažalost ni poslednji) put da Baš Čelik izvrće stvati, ne shvata šta mu sepriča, tera svoje, prvo se složi da se nešto uradi, pa kad se to uradi onda te napada zašto si to uradio, iznosi budalaste argumente, i uopšte ponaša se totalno štetno po projekat. Ako te ne mrzi, baci pogled na razgovor članka o Mladiću, i biće ti sve jasno. Ne radi se o tome da Mirza hoće njega da dokusuri (dokusurio se on sam odavno, jer je svojim nepredvidljivim i prevrtljivim ponašanjem izgubio bilo kakav kredibilitet u zajednici), nego se radi o tome što on i jedino on koči dalje pisanje članka o Mladiću i to (zamisli!) u delu o njegovoj biografiji, koja je apsolutno jasna i nema nikakvih nedoumica oko nje, insistirajući da se upotrebi kao referenca članak iz RTRS za koji smo utvrdili da su prepisali tekst sa Vikipedije! Da si ti imao i deset posto posla s njim kao Mirza ili ja, znao bi o čemu Mirza govori. Ih, ko ga ne zna... --Jagoda ispeci pa reci 14:57, 26. jul 2011. (CEST)

Poznato je meni sve to, jer i ja sam jedan od onih koji znaju da koriste alatku (ili šta već) Skorašnje izmene, tako da nema potrebe za daljnjim iznošenjem dokaza protiv njega. Ako se ne umete složiti, predlažem da jednostavno podelite interesne sfere: drugim rečima, svako na svoju stranu.--Epaminonda (razgovor) 18:33, 26. jul 2011. (CEST)

Pa na kraju će tako i da bude. Svi smo ovde zato što hoćemo, i da bi nam bilo lepo, a ne da trošimo živce i trpimo kojekakve likove. Dovoljno toga imamo u stvarnom životu. Tako da ja odustajem od ratnih tema sve dok je BČ prisutan. Nek ide malo pa nek nervira nekog drugog. Ja više ne mogu da se borim s njim. --Jagoda ispeci pa reci 20:59, 26. jul 2011. (CEST)

Ja neću dalje da odgovoram Jagodi jer smo o ovome razgovoarali mnogo puta i ja sam dao različina viđenja koja se drastično razlikuju od svega što ona tvrdi. Mislim da Jagoda stvari pretstavlja prema svom vlastitom viđenju. A pošto smo o ovome razgovalai na stranici za razgovor, ne bih želio da sve ponovo ponavljam i objašnjavam i da se tako vrtimo u krug. A Jagodu bih zamolio da raspravu ne svodi na lični nivo, jer će da se izjalovi rasprava. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:07, 26. jul 2011. (CEST)

Neću ni ja tebi, ali te molim da me više ne uzimaš u pero i pogotovu da ne lažeš i iskrivljuješ ono što sam ja rekla i manipulišeš mojim citatima kako bi opravdao svoje nebuloze. Sve najbolje ti želim, a ponajviše da uvidiš koliku štetu činiš ovom projektu izazivanjem ovakvih beskorisnih kilometarskih i veoma mučnih rasprava. --Jagoda ispeci pa reci 20:59, 26. jul 2011. (CEST)

Ne znam zaista zašto se prepucavate opet lično, kada od toga nema nikakve koristi. Kakve ima veze što je MirzaM nešto rekao? To govori o toj osobi, a bogami, slične uvrede se mogu svakodnevno čuti ovdje. Polemisati o tome je suvišno. Kakve ima veze da li je ono bilo objašnjenje Jagodi ili referenca, ako već nije upotrebljeno u članku? Dakle, vodite bespredmetne jalove diskusije. I nadalje, opet počinjete sa tim šta je ko radio, govorio, djelovao itd., što je isto tako nevažno. Kakve ima veze da li je Jagoda ili Baš Čelik u upravu oko neke stvari, to uopšte ne daje nikakvo prvenstvo bilo kome (naravno, ako se radi o stvari van sfere uređivanja). Uozbiljite se i počnite da radite kako Bog zapovijeda i kako valja, ovim ništa ne postižete. Rekao bih, ovdje samo prebrojavate koliko ko ima glasova i podržavalaca za nešto, a ništa ne može proizaći iz ovoga. Opširna diskusija bez konretne podloge nigdje ne vodi, i mislim da se s tim slažu svi iskusniji korisnici (koji takođe uviđaju da je ovo uzalud). Jagoda, kažeš da ste zapeli kod nekog dijela u biografiji. Ako već nećeš da uključiš neku treću neutralnu stranu (koja bi utvrdila da li je RTRS prepisao sa Vikipedije), onda preskočite to i idite dalje (ako dalje i treba ispravljati). Ako je jedna stvar ostala sporna, onda treba poslušati moj savjet. Uostalom, djelimično sam i dao neku referencu gdje je njegova biografija slična kao na RTRS (osim par zadnjih rečenica), pa treba vidjeti može li se iskoristiti. Toliko o tom članku. --Željko Todorović (razgovor) 15:22, 26. jul 2011. (CEST) s. r.

Tvoja Željko sposobnost da skreneš fokus sa stvari koje tebi ne odgovaraju i sa čelikovog uništavanja ovih članaka je nevjerovatna. Ovdje se upravo govori o osobi koja konstantno pravi ruglo na člancima koji se tiču ratnih zločina, šta radi, i kako konstantno izvrće druge izjave, kako konstantno ubaciva ekstremne POV izvore u članke(koje i ti odobravaš) i koja koči i onemogućava normalan rad ostalih ljudi koji ovo pišu i ti sve što imaš na to reći je "opet počinjete šta je ko radio, to je ne važno"?--MirzaM (razgovor) 15:41, 26. jul 2011. (CEST)

Ajde, ajde. Skoro smo uvidjeli ko je bezuspješno pokušao manipulisati riječima... Nisi još dovoljno vješt za to... :) I uostalom, mani se ličnog napadanja. Šta si se zakačio toliko za mene, pa poklapaš svaku moju riječ? Dakle, bez obzira na sporadična izazivanja sukoba, mislim da su iskusni korisnici u stanju da to prevaziđu i da se bave konkretnim radom. Dakle, treba otpočeti ozbiljno raditi, a ne ići i optuživati. Uostalom, znaju svi korisnici da od međusobnih optuživanja, posebno onih besciljnih, nema ništa. --Željko Todorović (razgovor) 15:51, 26. jul 2011. (CEST) s. r.

Jagoda, kažeš da ste zapeli kod nekog dijela u biografiji. Ako već nećeš da uključiš neku treću neutralnu stranu (koja bi utvrdila da li je RTRS prepisao sa Vikipedije), onda preskočite to i idite dalje (ako dalje i treba ispravljati).

Željko, nemam ja šta da uključujem treću stranu koja bi odredila ko je od koga prepisivao. Vikipedjin članak ima taj tekst već pet godina, najmanje, a RTRS je objavio isti tekst ove godine. Ja ne znam šta tu ima više da se raspravlja, ali BČ je očigledno u interesu da ovaj članak ne napreduje nego da ostane ovako nakazan kao što je sada. I sam si video i shvatio da se prvo složio da obrišem ceo članak, a onda me napao što sam to uradila, i sam si rekao da ti nije jasno što je to uradio. Prema tome, o čemu ti ovde pričaš? U jednom imaš pravo: skrenuli smo s teme ovde, međutim, mislim da je i ovu temu ista osoba trolovala uporno insistirajući i kukajući kako eto JA mrzim RS, mrzim tebe i mrzim njega, i mrzim medije iz RS iako se ovde u suštini trebalo raspravljati o medijima uopšte, a ne samo o medijima RS. Mislim, očigledno je da bilo kakva rasprava ne može biti konstruktivna dokle god je BČ slobodan da je razbija sa svojim of topik besmislicama. Stoga mislim da je besmisleno i započinjati bilo kakvu raspravu, kad je unapred osuđena na propast, samo zbog jednog jedinog korisnika koji ne želi da se uzme u pamet. Pazi, da smo ti i ja zapeli oko nekog dela u biografiji, sto posto sam sigurna da ne bismo uopšte diskutovali o tome ko je od koga prepisao, nego bismo tražili nove izvore (kao što je npr. Rade uradio, složio se čovek da onaj članak iz RTRS ne mere biti pouzdana refenjrenca jer postoji osnovana sumnja da je prepisan od nas, i lepo je pokušao da nađe neki drugi izvor, našao knjigu ponudio neka rešenja, diskutovali smo, i na kraju došli do dogovora da se iz te knjige ubace faktografski podaci i ništa više). Dakle, ne radi se o tome da ja mrzim RS i sve iz RS (jer i Rade je iz RS a s njim nikad vala nisam dolazila u ovake sukobe kao sa BČ), ti si iz RS, jest da smo se kačili, ali postoji i dosta stvari oko kojih smo baš fino razgovarali, pa Vikivind je iz RS, Slaja je iz RS i ima ovde još dosta ljudi iz te RS, pa sam sa svima manje više imala pristojan kontakt i ali jedino BČ jednostavno ne mogu da ga uhvatim ni za glavu ni za rep, jer jednostavno ne mogu da shvatim šta on uopšte hoće: čas kaže jedno, čas drugo, čas se složi s tobom čas te napada upravo zbog toga oko čega se složio s tobom, stalno nešto izmišlja, izvrće tuđe reči, daje drugima objašnjenja događaja pričajući poluistine i manipulišući podatke tako da uvek on ispadne nevinašce a drugi su gadni i lažljivi ogri koji mrze njegovu lijepu RS... Tako ponašanje je ne samo štetno za onaj članak, nego za ceo ovaj projekat jer opasno remeti međuljudske odnose. Vidiš, da nije digao ovoliku halabuku oko tog jednog jedinog članka za koji je zapeo da bude referenca iako je dokazano da ne može, verujem da bismo danas bili negde na polovini povelikog članka o Ratku Mladiću, a biografski deo bi bio gotov još pre tri dana i bio bi dobar, detaljan, kvalitetan i referenciran pristojnim referencama. U to sam ubeđena. Međutim, ne, on je morao da zapne za taj članak iz RTRS, da izazove ovoliku diskusiju, da gubimo i vreme i živce na nešto što stvarno nije vredno toga. Evo, pustite mene i Radeta (nek se naravno bilo ko ko želi uključi, ni na kraj pameti mi nije da biram ko sme ko ne sme da uređuje članak, ali eto, da ne bude da uklanjamo sve iz RS, a Rade je, koliko vidim, zainteresovan za taj članak jer je učestvovao u diskusiji i doprineo na koristan način istom), ali samo neutralizujte BČ, tj. zamolite ga da se uzdrži komentarisanja i trolovanja članka svojim nebuloznim komentarima, optužbama i kritikama, i ja mogu da vam garantujem da će kad završimo, taj članak biti veoma pristojan i prihvatljiv svim stranama (onim razumnim naravno, BČ svakako nikad neće biti zadovoljan ničim što nije baš onako kako je on to zamislio), ako ne možda i mogući kandidat za sjajan ili dobar (to sve zavisi od izvora koje budemo mogli da nađemo). A sve i da ne bude, biće barem pristojan članak a ne ovo ruglo koje sad stoji. --Jagoda ispeci pa reci 17:40, 26. jul 2011. (CEST)

Osnovne škole

Imam predlog koji bi možda rešio dva problema. Jedan je relevantnost oko koje možemo i ne moramo da se složimo. Meni je škola važna makar koliko i neka ulica, a važnija nego misica koja želi mir u svetu, ali osim lepih želja ništa drugo nije postigla u životu. U krajnjoj liniji, škole završavaju mnogi. :) Drugi problem su navodnici, koji stvaraju glavobolje tehničke prirode kada se metnu gde im, doduše, mesto jeste. :) Dve muve jednim udarcem bi bili spiskovi. Predlažem da ne pravimo članak za svaku osnovnu školu, već da napravimo spiskove po gradovima. Možda Beograd da bude izuzetak i da za njega postoje spiskovi po opštinama. I to je predlog. Razume se, to ne bi bili puki spiskovi, već bi svaka škola imala svoj paus/e sa nekim bitnijim podacima. To ne bi značajno smanjilo broj naših članaka, jer članaka o školama nema mnogo. Ukoliko se slažete, predlažem spidi glasanje i ovde.--Metodičar zgovor²a 19:18, 6. avgust 2011. (CEST)

Evo ga primer kako bi to izgledalo: Osnovne škole u Jagodini. Uneli bismo samo one škole o kojima imamo članke, a vremenom će se poubacivati i one za koje nemamo.--Metodičar zgovor²a 11:58, 7. avgust 2011. (CEST)

Sviđa mi se kako je zamišljeno i podržavam predlog.--V i k i v i n dbla bla 12:12, 7. avgust 2011. (CEST)

To je odlična ideja za sve spiskove, poput selaca, poput endemičnih vrsta. Samo da se navede tabela.--Miut (razgovor) 12:26, 7. avgust 2011. (CEST)

Ja sam u principu za, možda bi isti princip mogao da se primeni i na gimnazije (mada ne sve, jer ima nekih, konkretno u Bgd, o kojima imamo poveće članke, npr. Druga beogradska gimnazija), jer, dobro je imati te podatke, ali nema potrebe da budu na posebnim člancima. Spisak sa nekoliko reči je sasvim ok. One škole o kojima se može sastaviti veći članak, u spisku će biti veza ka tom članku. --Jagoda ispeci pa reci 12:52, 7. avgust 2011. (CEST)

Ja sam za ako takav spisak sadrži bar popunjena teksta o školama i o svakoj bar 3 rečenice, a da to nije statistika tipa broj učenika i nastavnika.--Miut (razgovor) 13:06, 7. avgust 2011. (CEST)

Pa to će biti malo teže. O najvećem broju škola i nema šta drugo da se kaže. Pogotovu o onim školama koje su novijeg datuma. --Jagoda ispeci pa reci 13:11, 7. avgust 2011. (CEST)

Pa onda bolje da nema ni tih spiskova, ako nemaju dovoljno kvalitetnoga materijala.--Miut (razgovor) 13:15, 7. avgust 2011. (CEST)

O svakoj školi bi, po mom mišljenju, trebalo napisati istorijat, kapacitete (gde su, kakvim prostorom raspolažu), specifičnosti onoga što rade (uopšteno o uspesima, usmerenjima, projektima i sl.) i eventualno poznate đake ako ih imaju. Statistike su nebitne, kao i imena direktora. Takav materijal imamo i može da se nađe. To je sasvim dovoljna informacija. Za sve ostalo postoje linkovi ka njihovim prezentacijama.--Metodičar zgovor²a 14:04, 7. avgust 2011. (CEST)

Što se mene tiče, može. Podržavam predlog. --Jagoda ispeci pa reci 14:12, 7. avgust 2011. (CEST)

Meni se ne svidja. Kad si se vec toliko potrudio da nadjes podataka, to su normalni clanci spojeni u jedan. -- Bojan  Razgovor  14:19, 7. avgust 2011. (CEST)

Dejane, zamisao ti je dobra, ali samo ako bi o školama stajalo par rečenica. Ovo što si do sada napravio, kao što je primjetio Bojan, može ići pod posebene članke. --XZ (razgovor) 14:38, 7. avgust 2011. (CEST)

Ali to je to za svaku školu. Eventualno bi moglo da se doda par rečenica, ali nije ni neophodno. Koliko god da se doda, to su i dalje samo pasusi, a ne članci. Naravno, mnogi drugi članci nemaju mnogo više teksta, ali je ovde pre svega postavljeno pitanje relevantnosti. Uostalom, prema Dražetinom mišljenju, pojedinačni članci bi trebalo da se brišu po viđenju i on tako i obeležava započeti članak. Kada su u zbiru, pitanje relevantnosti se, priznaćete, rešava. Takođe i pitanje kvaliteta. Molim vas da razmislite još jednom, pošto nameravam da sprovedem glasovanje.--Metodičar zgovor²a 14:55, 7. avgust 2011. (CEST)

Ja ne vidim u čemu je problem. Umesto sto članaka od tri-četiri rečenice, imaćemo nekoliko stranica koje će obuhvatati sve te tekstove. Ne vidim da je bilo kakav problem da postoji i poseban tekst, ukoliko postoji obimniji tekst i škola ima veću važnost. To se jednostavno rešava interviki linkom u naslovu pasusa na zajedničkoj strtanici koja vodi ka posebnom članku. Po meni, bolje je da svi ti kratki tekstovi budu objedinjeni na jednoj stranici a ako, ponavljam, ima neka škola o kojoj se može reći mnogo više jer ima određenu istoriju, nije problem napraviti poseban članak. --Jagoda ispeci pa reci 15:20, 7. avgust 2011. (CEST)

Upravo sam na to mislio.--XZ (razgovor) 15:22, 7. avgust 2011. (CEST)

Zapravo nisi. :) Ako sam dobro razumeo, ti bi od postojećih primera da se naprave članci. Međutim, za svaku školu je vrlo moguće napisati i kvantitativno i kvalitativno isto toliko teksta. Svaka škola ima svoju istoriju, prostorije i neki način rada, pa i uspehe, projekte i sl.--Metodičar zgovor²a 15:35, 7. avgust 2011. (CEST)

Jesam. :-) Kratki na jednoj stranici, a dugi — link na istoj strani i poseban članak. Sada ovisi o tebi ili nekome drugome koliko ćeš se raspisati o svakoj pojedinoj školi. No, bez brige, ideja kao takva je ok. :-) --XZ (razgovor) 15:41, 7. avgust 2011. (CEST)

Biće izgleda 200 članaka o školama u svakoj opštini, ali koji će biti prazni, ili čista statistika. Ja mislim da ni to nije dobro rešenje, ako nema kvalitetnoga netrivijalnoga teksta o više škola.--Miut (razgovor) 15:39, 7. avgust 2011. (CEST)

Ne. Ne dolazi u obzir da štancujemo prazne članke. Dolazi u obzir da otpočinjemo samo opštine čije školske članke već imamo, kao što je slučaj sa Jagodinom. Tako da neće biti prazni, a za statistiku neću da objašnjavam pet puta. Pročitaj gore šta sam napisao i kako sam objasnio tvoje nedoumice o statistici. Ako sam ja mogao da ispoštujem tvoje mišljenje, voleo bih da ni ti ne preskačeš moje, jer u tom slučaju nema razgovora, već ponavljaš ono što si rekao više puta.--Metodičar zgovor²a 16:13, 7. avgust 2011. (CEST)

Onda se slažem sa takvom koncepcijom. Bitno je da nema praznina.--Miut (razgovor) 17:16, 7. avgust 2011. (CEST)

Ikse, diskutabilno je šta je kratko, a šta ne. Po mom mišljenju, trenutne informacije o jagodinskim školama ne predstavljaju materijal za duži članak.--Metodičar zgovor²a 16:14, 7. avgust 2011. (CEST)

Metodije mislim da smo nas dvojica već raspravili sve u vezi relevantnosti pojedinih škola i da nije potrebno ovde potezati moje ime, pogotovo što se nisam mešao u ovu diskusiju i jer je ovo nešto sasvim drugo u odnosu na ono o čemu smo mi razgovarali, a o čemu imamo različita mišljenja. Moje mišljenje o ovome ću izneti prilikom glasanja ako ga bude. --Drazetad (razgovor) 16:59, 7. avgust 2011. (CEST)

Dražeta, želeo sam samo da ilustrujem ljudima da ima mišljenja ljudi da su osnovne škole nerelevantne za enciklopediju. Da nisi označio nalepnicom za brzo brisanje ovaj članak, predlog ne bi ni nastao. Pri tome, mi ništa nismo raspravili; ti misliš da ga treba brzo obrisati, ja ne mislim, ali je tvoje mišljenje preovladalo i nalepnica i dalje stoji. To znači da ja u ovom slučaju nemam pravo glasa i ja to poštujem i povukao sam se. To govori u prilog tome da nisam imao nameru da te uvredim, niti tvoje mišljenje.--Metodičar zgovor²a 17:12, 7. avgust 2011. (CEST)

Postao si kao još neki korisnici (da ih ne imenujem), čitaš napisano, a shvataš kako tebi odgovara. Nigde nisam rekao da su osnovne škole nerelevantne za enciklopediju, nego osnovna škola na koju sam stavio nalepnicu. Toliko zbog istine, jer ovo nije mesto za ovakav razgovor pa ću prekinuti. --Drazetad (razgovor) 17:58, 7. avgust 2011. (CEST)

Dobro, izvini. Po tvom mišljenju je OŠ „Branko Miljković“ u Nišu nerelevantna za enciklopediju, ali ostale osnovne škole su relevantne. Da li sam sada shvatio kako tebi odgovara? I ja mislim da ovo nije mesto za ovakav razgovor, već sam ti objasnio zašto sam napisao šta sam napisao. I dalje tvrdim da mi nije bila namera da te uvredim ili prozovem. Dražeta, imaš pravo na mišljenje isto koliko i ja ili bilo ko drugi ovde. Šta god ti smatrao relevantnim ili ne, svakako treba ispoštovati. Nema smisla da sutra bilo ko napiše bilo kakav članak o bilo kakvoj školi, kada može da se desi da joj zakačiš nalepnicu za brzo brisanje, jer ćeš je možda smatrati nerelevantnom. Moramo da se dogovorimo oko toga da ne bismo imali trud uzalud. To je prosto praktičnije, a i uvek je bolje napraviti dogovor. Ništa više od toga.--Metodičar zgovor²a 18:12, 7. avgust 2011. (CEST)

Normalno da nisi, ili želiš da budeš duhovit, što baš ne uspeva.--Drazetad (razgovor) 18:38, 7. avgust 2011. (CEST)

Na en.VP svaka epizoda dosijea iks ima svoja članak. Po tome, verujem da treba da ga ima i svaka OŠ ukoliko ima čega da se napiše o njoj. Ako i nema baš, u grupne članke. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 18:41, 7. avgust 2011. (CEST)

Pokrenuto glasanje na strani: Vikipedija:Glasanje/Članci o OŠ.--Metodičar zgovor²a 09:22, 8. avgust 2011. (CEST)

Još jednom podsećam ljude da glasaju. Imamo priliku da rešimo problem nekoliko članaka, koji će se, po mom predviđaju namnožiti u budućnosti kako će škole sticati tehnička sredstva da naprave sajtove. Bolje je da problem rešimo sada nego da ga rešavamo kada budemo imali stotine članaka.--Metodičar zgovor²a 11:18, 10. avgust 2011. (CEST)

Prazne godine

Predlažem brisanje svih članaka, koji nemaju nikakav sadržaj, a pvenstveno predlažem brisanje članak o godinama, koji su bez sadržaja. Primer je 1687.--Miut (razgovor) 12:27, 7. avgust 2011. (CEST)

Ja se ne slažem, jer bismo onda ostali bez mnogo članaka, a taj problem bi mogao da se sredi botom. Kao što već predložih na str. za brisanje, botom mogu da se pokupe imena iz kategorija rođen, umro, a možda neko ko se u to botovanje razume, može da smisli i način za skupljanje podataka iz samih članaka, npr. iz kategorije Bitke i sl. da se pokupe datumi tj. godine tih bitaka. Jeste da se ovim ne bi rešio u potpunost problem, ali onda bismo ipak imali NEŠTO u tim člancima, koji su zašravo hronološki spiskovi događaja. Eto, ja to predlažem, a neko ko ima bota mogao bi da nam kaže koliko je to izvodljivo, i da li ima neko ko bi to odradio. --Jagoda ispeci pa reci 12:49, 7. avgust 2011. (CEST)

A koga vraga ti služe prazni članci, da navlače prašinu i smetaju. Veruj mi ja kad pritisnem Slučajnu stranicu da malo izvidim šta ima na vikipediji takve gluposti mi udaraju u oči. Neću da se dodatno sablažnjavam sa preko pola smeća od sela, bezveznih nemačkih dorfova, endemičnih vrsta i kozmos čuda.--Miut (razgovor) 12:58, 7. avgust 2011. (CEST)

Sad ne služe mnogo čemu, ali kad bi se sredili botom, ništa im ne bi falilo. --Jagoda ispeci pa reci 13:09, 7. avgust 2011. (CEST)

Pa ti članci stoje od 2004 i niko ih nije dirao, i ti sad tvrdiš da će baš sad neko botom da premlati. Pre će mačkovim repom čini mi se. Ovo je već fascinantno. stvarno čemu će vam to. Ne mogu da razumem opsesiju. --Miut (razgovor) 13:01, 7. avgust 2011. (CEST)

Opsesija se sastoji u tome da popstoji previše veza ka tim stranicama da bi se brisale. A može da se donekle sredi botom. Ja ne razumem tvoju opsesiju za brisanjem tolikih članaka, ako već postoji šansa da se srede. --Jagoda ispeci pa reci 13:09, 7. avgust 2011. (CEST)

Članak je prazan. Niko ga nije dirao 7 godina i stoji prazan 7 godina i bio bi prazan 777 godina sad dolazim ja i kad pitam kako to,onda ti kažeš nemoj boli me srce za njima, ma neko će da ih sredi. U redu da ti poverujem.--Miut (razgovor) 13:13, 7. avgust 2011. (CEST)

Lijepo što si primjetio da je prazan. Kad te to toliko smeta, možeš prenjeti ona imena iz kategorija u članku u sam članak i više neće biti prazan. --XZ (razgovor) 13:20, 7. avgust 2011. (CEST)

Kad si ti toliko pametan onda isto tako ne glasaj za brisanje članaka uopšte nego ih sređuj. Meni niko neće naređivati šta ću ja da radim.--Miut (razgovor) 13:26, 7. avgust 2011. (CEST)

Miut, spusti malo loptu, kao i ton. Takvim diskursom i bezobrazolukom nećeš postići ama baš ništa osim neprijatelja, a to ti na Vikipediji, budi siguran, ne treba. XZ ti nije ništa naredio, nego ti je dao predlog i nije zaslužio da mu se tako obraćaš. Lepo je što si primetio tu anomaliju s godinama, jer sad možemo da diskutujemo o tome i da vidimo možemo li popraviti situaciju. Tako se rade stvari na njikipediji. Ovde svako radi onoliko koliko želi, i nije ovavezan ni na šta. Stoga, kad neko primeti neku anomaliju, kako si ti to sad uradio, o tome se DISKUTUJE (dakle, NE svađa se), i ZAJEDNIČKI se odluči šta s tim. To svakako ne znači da je odluka koja se u određenom trenutku donese i najbolja ali je jedina moguća, s obzirom da ako nema volje za nečim, kao što rekoh, niko se ne može naterati da to uradi i obično se onda tema napušta za neka druga vremena. Stoga, 1) smanji ton i razgovaraj, ne napadaj 2) biće onako kako odluči većina, a ako se niko ne javi više da diskutuje, neće se uraditi ništa do neke bolje prilike, kad bude bilo više korisnika zainteresovanih za diskusiju. Dakle, ako želiš da se ljudi izjasne šta misle, budi fini, i budi spreman i na to da se njihova mišljenja ne podudaraju obavezno s tvojim.--Jagoda ispeci pa reci 13:33, 7. avgust 2011. (CEST) --Jagoda ispeci pa reci 13:28, 7. avgust 2011. (CEST)

Pa pogledaj ovaj tip gore je mene prvi napao. Ja nikoga prvi ne napadam--Miut (razgovor) 13:35, 7. avgust 2011. (CEST)

Pročitaj pažljivo što ti je Jagoda napisala. Možda ćeš uvidjeti gdje griješiš. Možda. --XZ (razgovor) 13:44, 7. avgust 2011. (CEST)

Imam snazan deja vu kad te vidim Miute. Podsecas me na nekog blokiranog korisnika blokiranog pre 5 godina. -- Bojan  Razgovor  14:12, 7. avgust 2011. (CEST)

Miut je možda stariji od mene (tako mi se čini), ali je što bi rekli u mom kraju sivča. Najviše me nerviraju osobe koje su umišljene i umesto da same preduzmu nešto, oni pokazuju drugima šta treba da rade. Drugim rečima hvala, ali ne hvala. Interesantno je da niko nema problema što su ti članci prazni, ali ga sada ti stvaraš, kao da rad vikipedije zavisi od njih. Ako misliš da nešto ne valja možeš slobodno (niko te ne tera) da ga dopuniš ili slično. P.S. Nisi lud ako napišeš makar jedan pasus. Pozdrav i što reče Jagoda spusti loptu.--VuXman ^talk 14:35, 7. avgust 2011. (CEST)

Pa ako nemate problema sa praznim člancima onda izvolite napunite par miliona članaka. Neko je napravio glupost sa praznim člancima i čim ja tražim brisanje evo napada na mene i to sa raznih strana i na razne načine. Ja predlažem najlakše nešto, a to je brisanje svih tih gluposti, ali onda se pojavi predlog da se to napuni, iako nikom 7 godina to nije palo na pamet. Onda se pojavi tip i meni naređuje da ja punim. Nisam lud da trpim gazde. mislim da sam jasanm, a kome nisam ne mogu da mu pomognem.--Miut (razgovor) 15:28, 7. avgust 2011. (CEST)

Ako nemate volju da se složite sa mnom, onda se ipak okanite linča i toploga zeca kao dobrodošlice.--Miut (razgovor) 15:31, 7. avgust 2011. (CEST)

Rim nije nastao za jedan dan. Da si ti bio drugačiji, ne bi ljudi tako reagovali. -- Bojan  Razgovor  15:33, 7. avgust 2011. (CEST)

Na sličan način silovanima se govori da su izazivale napasnike.--Miut (razgovor) 15:34, 7. avgust 2011. (CEST) Inače pokrij se ušima, kako si me samo gazio za onaj članak o satrapiji.--Miut (razgovor) 15:35, 7. avgust 2011. (CEST)

Ignorisacu ovo za pokirvanje usima. A neka svako vidi da li je bilo gazenja. I ako si pametan, neces nastaviti sa ovakvim ponasanjem. -- Bojan  Razgovor  15:39, 7. avgust 2011. (CEST)

Mijut, ajde majke ti, ne lupetaj (zapravo treba da te je sramota da se porediš sa žrtvama silovanja). Već sam ti rekla, ovde niko ni na šta nije obavezan, a pogotovu ne na to da prihvati tvoje mišljenje. A ako ovako nastaviš, samo ćeš izazvati (ako nisi već izazvao) suprotnu reakciuju. Niko ne voli da bue vređan i omalovažavan samo zato što ne misli isto kao ti. I ne znam o kakvim to gazdama i toplim zečevima govoriš?! --Jagoda ispeci pa reci 15:37, 7. avgust 2011. (CEST)

I još nešto: samo nastavi kako si počeo i nećeš biti dugog veka ovde. Takvo ponašanje se ovde ne toleriše i najverovatije je da ćeš završiti blokiran. Dakle, promeni diskurs, udahni duboko i dobro razmisli pre nego što klikneš na Pošalji. niko ovde nije dužan da trpi tvoje benjsne gliste. --Jagoda ispeci pa reci 15:41, 7. avgust 2011. (CEST)

Niko ti ne naređuje, niti napada. Nikome nije palo na pamet to 7 godina, jer niko nije imao problema. Nemoj da budeš paranoičan, ovde ti niko nije neprijatelj, ali ih ti sam stvaraš. Drugo pošto niko neće da briše te članke, onda imaš najverovatnije dve opcije ili da ih puniš ili da odustaneš. I ironično je što tebi niko ne sme da „naređuje“, a ti smeš drugima.

Kad si ti toliko pametan onda isto tako ne glasaj za brisanje članaka uopšte nego ih sređuj. Meni niko neće naređivati šta ću ja da radim.--Miut (razgovor) 13:26, 7. avgust 2011. (CEST)

Pozdrav i ne želim više da učestvujem u diskusiji.--VuXman ^talk 15:39, 7. avgust 2011. (CEST)

paranoičan, besne gliste, lupetaj.. to su izgleda epiteti koji nisu napad, nego pohvala.--Miut (razgovor) 15:49, 7. avgust 2011. (CEST) Plus pretnje blokadom itd. Pa što je to nego topli zec. Hvala na dobrodošlici.--Miut (razgovor) 15:50, 7. avgust 2011. (CEST)

Miute, kad neko dođe i počne odmah „ovo ne valja, ovo brišite, ovo nije dobro“, a ne pokaže dpbru volju da sam nešto popravi, zajednica je malo skeptična. Ja se sećam svojih početaka - jedan član proširim, drugi napravim, svi me korigovali u greškama, ali svi dobronamerno, a i ja prihvatao savete. A ti odmah skočio: „topli zec“. To neće poboljšati stav zajednice prema teb, naprotiv, biće kao kod Duška Dugouška i Lorin Bekol: „Ako luttka hoće zeca, ima da dobije zeca“. --V. Burgić (reci...) 17:43, 7. avgust 2011. (CEST)

Ja mislim da Miut ima pravo da predlaže šta hoće. Ne znam zbog čega reagujete ovako obilno (a vidim padaju i oštre kvalifikacije), kad mu predlog niti prolazi u ovoj zajednici, niti on ima moć da ga sprovede. Kratko ne i ćao. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 18:41, 7. avgust 2011. (CEST)

Ma o kakvim to zečevima pričate? Ništa ne razumem... --Jagoda ispeci pa reci 18:57, 7. avgust 2011. (CEST)

Očigledno svojevremeno nisi gledala crtaće, veeliki minus... :o)))----László (talk) 19:05, 7. avgust 2011. (CEST)

Slažem se sa Mihajlom i za slučaj gorepomenute teme i za ovo ovde. Vrlo jednostavno i praktično. Čovek smatra da treba brisati, većina ne smatra i time je stvar rešena. Njegovo je da predloži nešto, a polazeći od najbolje namere, smatra se da je predložio u cilju poboljšanja projekta. Mir, mir, mir, niko nije kriv itd. :)--Metodičar zgovor²a 19:23, 7. avgust 2011. (CEST)

Verlor

Bokicak je blokirao Verlora ponovo. Samo bi bilo lepo da to potvrdi i neki čekjuzer. --91.148.84.41 (razgovor) 18:10, 11. avgust 2011. (CEST)

Ej, `tvarno. Di je čekjuzer nalaz? 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 19:27, 11. avgust 2011. (CEST)

Čekjuzerovanje nije moglo da se uradi zbog starosti slučaja. Međutim, nije se promenio, onakakv kakv je bio pre par godina, takav je i ostao. Malo, po malo mu se omakne hrvatski (talijanski, puhati), ad hominem napadi, dizanje buke o praznim člancima o godinama... -- Bojan  Razgovor  19:33, 11. avgust 2011. (CEST)

Dajte ljudi, ne možemo tek tako da blokiramo ljude na beskonačno zato što je neko rekao „ma to je onaj“. Zapravo, ne možemo uopšte da blokiramo ljude na osnovu „ma to je onaj“. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:44, 11. avgust 2011. (CEST)

Nisam rekao da je to „ma to je onaj" bez razloga. -- Bojan  Razgovor  19:50, 11. avgust 2011. (CEST)

Ajde ovako, Verlor/Miut piše sa vremena na vreme na hrvatskom.[5][6] Ili previse koristi infinitiv. Isto kao Šolević (razgovor · doprinosi) [7] [8]. Miutu i {lovei\u su isto smetali članci o godinama. Isti stil diskutovanja (nemate pojma), pov pušing, izbirokratizovanost i napadi na one korisnike kao što su Brane, Saša, Kale, Kašter, Slaven i ja. Hvala mu što se otkrio i osvežio nam bazu podataka. Sad ga možemo ponovo pecati. Sa njim ne može lepo. Čovek je 168 puta uhvaćen u laži. -- Bojan  Razgovor  20:58, 11. август 2011. (CEST)

То објашњава његово познавање вики форматирања --VuXman ^talk 22:17, 11. август 2011. (CEST)

Bojane ja nemam razloga da ne verujem, ali ovo nije način. Ne možeš reći da je neko Verlor samo zato što ima sličan obrazac ponašanja. Kao da je Verlor jedinstven na ovom svetu i nema osobe koja bi se slično ponašala. Mijut jest preterao, ali kažnjavaj ga zbog grešaka koje uradi kao Mijut, jer je neozbiljno blokirati nekog na osnovu pretpostavke da je korisnik koji je bio večno blokiran pre pet godina. I zaista dosta više s tim Verlor sindromom. Vi sami hranite legendu o Verloru koji je zaslužio samo suprotno: Damnatio memoriae--Јагода испеци па реци 23:22, 11. август 2011. (CEST)

Pogledaj dokaze. -- Bojan  Razgovor  05:22, 12. август 2011. (CEST)

Pogledala sam. Ništa to ne dokazuje, ti jednostavno ne možeš biti siguran 100% da je to on. Uostalom, zašto mu održavaš legendu? Mijuta si mogao blokirati zbog sto i jedne stvari koju je uradio, jer je za ovo kratko vreme i trolovao, i vređao, što si morao odabrati najneuverljiviji razlog? --Јагода испеци па реци 10:09, 12. август 2011. (CEST)

Osim toga, koliko se ja sećam, Verlor je ijekavac, a ovaj je ekavac koji pokušava glumiti Hrvata, pa doda a kod Drugoga, ali zato zaboravi ijekavicu pa umesto svjetskoga stavi svetskoga. Nije Mijut Verlor. Blokiraj ga zbog stvari koje je on uradio, a ne zato što je on navodno Verlor, jer je danas nemoguće odrediti da li je neki novi korisnik Verlor ili nije, pa čak i da dođe i da ti kaže, e, ja sam Verlor, nemaš načina da utvrdiš sa sigurnošću da li govori istinu ili je to neko ko zna za njega pa bi da malo zabiberi stvari. --Јагода испеци па реци 10:14, 12. август 2011. (CEST)

Pisao je ekavicom, procitaj mu clanke. Nije slucajnost to da se desava. On je tu uvek, nikakva legenda o njemu se ne odrzava od strane nas. -- Bojan  Razgovor  10:20, 12. август 2011. (CEST)

Ja sam čitala njegove članke i on je rođeni ijekavičar. Ako je kad i ekavicu koristio verovatno je s namerom to radio. Mijut u ovim linkovima liči na ekavičara koji hoće da imitira Hrvata, a ne ijekavičara. A da li je Verlor prisutan ili nije, apsolutno nije bitno. Bitno je to da ga stalno spominjete, a to znači da mu gradite legendu, i to potpuno neopravdano. Kao šrto rekoh, lik niti je toliko značajan nit je toliko opasan da od nejga pravite to što pravite. Jednostavno prestanite više da ga spominjete a pogotovu da blokirate navodeći razlog da se radi o njemu jer u to je zaista teško poverovati. --Јагода испеци па реци 10:29, 12. август 2011. (CEST)

Jeste rodjeni ijekavicar, ali ja ne znam nijedan njegov clanak na ijekavici. Nijedan. Sve što je on pisao je na ekavici. Zašto bi neko imitirao Hrvate, molim te reci mi? Isti stil pisanja, iste greške, isto ponašanje, iste teme. Kamo puste sreće da ga se ne setimo. -- Bojan  Razgovor  10:52, 12. август 2011. (CEST)

Pa ne znam što bi imitirao neko Hrvate, valjda nema pametnija posla. Ja ti kažem na šta mi liči uzorak Mijutovog govora koji si linkovao. Ja nisam rekla da ga se ne setite, nego da ga ne pominjete. Čak i da jeste sve kako kažeš, niko od nas ovde nije stručnjak koji bi mogao da garantuje da se radi o istoj osobi, jer nemaš materijalnih dokaza, kao npr. čekjuzer provera. Pa čak ni tada ne možeš tvrditi da je osoba A zaista osoba B, jer jedino što imaš jeste poklapanje IP, što je razlog samo da se posumnja da je najverovatnije osoba A isto što i osoba B, jer i sam znaš da dinamični IP svaki put koriste druge osobe, a čak i kod statičnog IP ne možeš biti siguran da li za kompjuterom sedi ista osoba, jer IP može pripadati nekom sajber kafeu ili organizaciji, zar ne? To su ti čari interneta znaš ti to bolje od mene. Zato ti kažem, najiskrenije i s najboljom namerom: nemoj više navoditi Verlora kao razlog blokade, jer izgleda krajnje neozbiljno. Što se Mijuta tiče, mogao si navesti sto i jedan drugi razlog, jer je dao povoda. --Јагода испеци па реци 11:03, 12. август 2011. (CEST)

Чекјузеровање је више од тога, а то је поверљиво, па не смем да причам. Доста сам открио и овим. После овога он сад зна шта да избегава. И не секирај се, нормални корисници немају чега да се плаше. -- Bojan  Razgovor  11:12, 12. avgust 2011. (CEST)

Hm, sad me ti teraš da počnem da sumnjam u čekjuzere, jer kad sam ja tražila da se proveri ko je onaj koji me je toliko najprostačkije vređao 2008. rečeno mi je da nije moguće utvrditi. A što ne bi smeo da pričaš, molim te? Pa ova Vikipedija treba da bude transparentna, kao i vaše administriranje. Dakle, ako ti nešto znaš, treba i mi drugi da znamo. Čekjuzer provere nije bilo, jer da je bilo, neko od njih vbi već objavio rezultate iste. Ili to radi samo Goran, koji eto, nije tu? Nemoj Bokice pričati takve stvari, jer takvim pričama samo uznemiravaš zajednicu i teraš je da sumnja u sopstvenu sigurnost. Transparentnost, Bokice, transparentnsot, to je nešto najvažnije na ovom projektu. --Jagoda ispeci pa reci 11:22, 12. avgust 2011. (CEST)

Da neko ne bi naučio da izbegava čekjuzere, zato je poverljivo. -- Bojan  Razgovor  11:24, 12. avgust 2011. (CEST)

Ti znači, hoćeš da mi kažeš da je moguće utvrditi da li se radi o korisniku koji je bio blokiran pre pet godina, a nije moguće utvrditi o kome se radi kad mene vređaju? Sori, ali jedno od ta dva nije istina. Pitanje je koje... --Jagoda ispeci pa reci 11:37, 12. avgust 2011. (CEST)

Ne, nego je taj koji je tebe vredjao bio vestiji. -- Bojan  Razgovor  11:39, 12. avgust 2011. (CEST)

A Verlor, višegodišnji trol i arhineprijatelj ove njikipedije, kao nema pojma da izbegava čekjuzere? Kaman, teško mi je poverovati u to... Nemoj da smo deca, što bi reko naš drug Željko. Zašto nema čekjuzer izveštaja? Ako je Goran na odmoru, pa ima i drugih čekjuzera koji bi mogli da sastave jedan bedni izveštajčić u kome se kaže da je "čekjuzerskom proverom utvrđeno da je Mijut zapravo Verlor". Ne treba nam ništa više. Samo to, i zajednica će opet mirno i spokojno disati. Ne treba nam da nam otkrivate tajne i sisteme za hvatanje onih koji pokušavaju da izvrdaju te provere. Samo potvrda da je čekjuzer provera odrađena i šta je urtvrđeno. Ništa više. --Jagoda ispeci pa reci 11:46, 12. avgust 2011. (CEST)

Obavljena je jos pre 7 dana, ali previse je vremena proteklo da bi se nesto naslo. Sa blokiranih naloga nije izbegavao. -- Bojan  Razgovor  12:16, 12. avgust 2011. (CEST)

Evo i slike, mozda je sada malo jasnije. --91.148.84.178 (razgovor) 16:22, 13. avgust 2011. (CEST)

Izveštaj čekjuzera

U raspravama oko članka „Potpisani“ (na primer na „Vikipedija:Trg/Razno: Potpisani - Podrška za postavljanje članka na Vikipediju“) je učestvovalo nekliko sumnjivih naloga. Čekjuzer proverom je utvrđeno sledeće: Nalog Rema9 predstavlja sokpapet nalog naloga Drozim (molim administratore da reaguju u skladu sa ovim). Korisnik Gospodnetic se javljao sa drugog računara, ali ima identične obrasce ponašanja kao i korisnik Rema9, kao i identičnu korisničku stranu, tako da je izvesno da i taj nalog najverovatnije pripada istoj osobi. Na to treba obratiti pažnju prilikom ocenjivanja konsenzusa u raspravama u kojima su učestvovali ovi korisnici. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:30, 20. avgust 2011. (CEST)

Dokazani lutak je blokiran na neodređeno, a osnovni nalog na sedam dana (politika jasno kaže: Pored višestrukog glasanja, luci mogu biti zloupotrebljavani za dovođenje u zabludu, odvraćanje pažnje, ili za stvaranje iluzije šire podrške za neku poziciju nego što je ona stvarno ima.) Što se tiče trećeg naloga, nisam ga blokirao jer zloupotreba nije 100% dokazana, ali treba obratiti pažnju i na doprinose tog korisnika. mickit 18:46, 20. avgust 2011. (CEST)

Dakle ovako, član Rema9 nije nikakav moj lutak već nalog mog brata! To što je moj brat, ne umanjuje valjda činjenicu da je ravnopravni član zajednice (kao i svi mi) kao i to da je slikar koji je studirao i arhitektutu a bavi se i filmskom scenografijom (dakle, kompletna umetnička duša) te je njegov glas (iako mi je brat) za ovu temu (o nezavisnom filmu u Srbiji) relevantniji od nekih (nekog) učesnika u raspravi koji sa takvim omalovažavanjem i nipodaštavanjem govori i piše o autorskom filmu poredeći ga sa klipovima nastalim snimanjem preko mobilnog telefona...--Drozim (razgovor) 07:26, 5. oktobar 2011. (CEST)

Zaštita

U poslednje vreme ja i koliko vidim još dosta vikipedijanaca nalazi se na konstantnim udarima od strane korisnika Jagode. Ne samo da vređa i omalovažava nečiji rad, što možete videti na mojoj stranici za razgovor RRR, već svoje lične netrpeljivosti stavlja ispred celog projekta kakav je vikipedija. Na članku koji sam ja uredio i kandidovao za sjajan (reč je o ovome) u toku pre glasanja većina njenih primedbi je uvažena. Međutim gospođi to nije bilo dosta već je u momentu kad je počelo glasanje krenula da kači šablone po tekstu i da ignoriše sva moguća objašnjenja koja sam ja ili bilo ko od urednika postavio u vezi sa tim. Njen bezobrazluk prevršio je sve mere u komentarima na samoj stranici za glasanje za sjajne članke, u odeljku posvećenom Jermeniji, gde ne samo da je omalovažila celokupan rad svih autora na članku već je isprozivala i većinu onih koji su glasali za pomenuti članak Jermenija. Ukoliko je u interesu ove zajednice da se pojedinci ovde ponašaju tiranski i koriste vikipediju za zabavu i omalovažavanje ostalih urednika, onda predlažem da se korisniku Jagodi, koja ima više nego bogat repertoar uvreda na račun mnogih urednika dodeli status administratora pa da žena lepo i službeno preuzme vlast na celom projektu. U protivnom želim da se dotičnoj skrene pažnja da svoj privatni život i lične frustracije ostavi za sebe a da sve ostale pusti da rade na miru, jer jasno je da njen cilj nije da unapredi članak Jermenija sa svojim primedbama već da u potpunosti diskredituje rad drugih. Ukoliko urednici smatraju da na ovoj vikipediji nema mesta za članke kao što je ovaj onda ja završavam sa poslom koji sam započeo ovde. HVALA --Nikola (razgovor) 15:47, 23. avgust 2011. (CEST)

Evo šta ja imam da kažem. Jagoda je trebala pre glasanja da uradi to. Moglo je ovo sve da se uradi pre glasanja Pogledao sam gde stoji šabloni za traženje

• Jevrejska zajednica u Jermeniji ima oko 1.000 članova[traži se izvor] - opravdano (statistički podatak)
• Još u sovjetsko doba, u Jermeniji je bila razvijena moderna industrija koja je snabdevala ostatak SSSR-a mašinama, opremom i drugim prozvodima u zamenu za sirovine i energiju[traži se izvor]. - delimično opravdano
• Raspad SSSR-a, rat u Nagorno-Karabahu i zatvaranje granica sa Turskom doveli su do privrednog kolapsa početkom 90-ih godina[traži se izvor]. - neopravdano. Potpuno logicno da privreda pukne u ovim okolnostima.
• Nakon sticanja nezavisnosti u zemlji se sprovode brojne tržišne reforme, uključujući i privatizaciju državnog kapitala, da bi se ublažile posledice tranzicije na tržišnu privredu[traži se izvor]. - delimicno neopravdano. U svakoj istocnoevropskoj drzavi se radi ovo.
• Uz pomoć MMF-a, Vlada je 1994. pokrenula ambiciozan program ekonomske liberalizacije što je pomoglo da se smanji siromaštvo i izuzetno visoka inflacija, stabilizovana je nacionalna valuta, a intenzivirana je i privatizacija srednjih i malih preduzeća. -delimico opravdano
• Grožđe je odličnog kvaliteta za proizvodnju desertnih vina i rakija[traži se izvor]. Moje licno misljenje je da u clanku u jermeniji nepotrebno hvaliti njohov kvalitet grozdja.
• Za sablon ispod ribolova - ne znam na sta se odnosi.

Svako od nas moze da da stavi sto sablona trazi se izvor, ali mene (verujem i druge) to jako nervira kada se to ne obrazlozi. Onda ljudi sumnjaju u dobre namere. -- Bojan  Razgovor  17:08, 23. avgust 2011. (CEST)

Bokice, kao administator, trebalo bi da znaš da nije bitno da li mene i tebe nešto nervira ili ne. Ne slažem se sa tobom Nikola.

• 1) Za grožđe. Lično sam pre par godina hvalio glumicu Elijanu Đardini u jednom članku i jasno su mi stavili do znanja (Jagoda) da ti pridevi subjektivne prirode (odlično, sjajno, divno) ne mogu da se koriste. Kad si ga već stavio nađi referencu ili ga promeni.
• 2) Nakon sticanja nezavisnosti u zemlji se sprovode brojne tržišne reforme, uključujući i privatizaciju državnog kapitala, da bi se ublažile posledice tranzicije na tržišnu privredu. Kako ti znaš da se to radi u svakoj ie državi? Verujem da znaš, ali zašto da ti verujem na reč? To su krupne reči.
• 3) Raspad SSSR-a, rat u Nagorno-Karabahu i zatvaranje granica sa Turskom doveli su do privrednog kolapsa početkom 90-ih godina. Logično je slab argument.

Eto. Ništa lično. Ovo ti kažem kao neko ko je pre dve godine imao gadan konflikt sa Jagodom, pa sad super sarađujemo. Bolen (r) 17:16, 23. avgust 2011. (CEST)

Kao administratoru mi je bitno da se energija ne trosi na svadje. Iako i mi to mozemo da radimo, mi ne radimo. Ja preferiram razgovor, a ne stavljanje sablona. Ajde objasni mi kako je to moguce da usled ratova i sankcija ne propada privreda? Umesto da pare idu na razvoj, one se trose na rat. Sve istocnoevropske drzave su prosle kroz taj proces. -- Bojan  Razgovor  17:21, 23. avgust 2011. (CEST)

Toliko zemalja je profitiralo od rata. O tome ovde naravno nije reč, ali kažem, šta ako ja nisam znao da su sve istočnoevropske zemlje prošle kroz taj proces. Šta ako mi treba nešto što će me uputititi na link gde ću proširiti svoje znanje. Niko ne kaže da on laže ili da to nije tačno (mada logično jeste slab argument), već samo da nečim potkrepi tu informaciju. Bolen (r) 17:27, 23. avgust 2011. (CEST)

Nemoj da postavljas pitanje sta ako nisi znao, vec stavljaj sablone na stvari koje su ti stvarno nepoznate. Neces isprovocirati drugog, neces biti smatran zlonamernim ili ne daj boze glupim i ustedeces mu vreme da popravi clanak, a ne da jurca okolo da ispunjava muzicke zelje. -- Bojan  Razgovor  17:34, 23. avgust 2011. (CEST)

Ja nisam muzički urednik, a ovo nije radio da bi ja (ili bilo ko drugi) ispunjavao ostalima muzičke želje (jer ovo njeno se i svodi na muzičke želje). Naravno da razumem potrebe za referencama. I postoje reference. Međutim da ne bih gušio članak sa po 10 referenci u jednoj rečenici za svaku oblast postoji određen izvor podataka u vidu spoljašnje veze - koja vodi ka službenim stranicama. Zar treba tu jednu te istu stranicu da kopiram u vidu reference 50 puta? Zar je normalno da neko lepi šablone po tekstu koji se nalazi usred glasanja? Jagodinim sistemom i logikom onda bi se svaka tvrdnja morala referencirati bez obzira kako banalna bila »Trava je zelena, nebo je plavo, kokoš ima dve noge a para je kondenzovana voda. Moja glava se nalazi na ramenima zato što živo biće ne može da živi bez glave.«
Ne vidim u čemu je problem kad je gospoja toliki perfekcionista (što poštujem) zašto i sama ne pronađe koju referencu pa okači, kad već smatra da su toliko neophodne?
»Kako ti znaš da se to radi u svakoj ie državi?« 
Bolenceeee, srećo postoji nešto što se zove ŠKOLA, a geografija mi je struka. Na kraju krajeva na šta bi ovo sve ličilo kad bi svi mi se ponašali kao ona i šetali tako po svim člancima i za sve što nam nije jasno pravili izmene i lepili šablone po svojoj volji. Za takve stvari postoje stranice za razgovor pa neka se tamo sve lepo dogovori a ne ovako iživljavati se nad tastaturom.--Nikola (razgovor) 19:39, 23. avgust 2011. (CEST)

Ej, ja sam neutralan u ovome. I ja zadnjih par godina govorim da za trivijalnosti i lako proverljive stvari nije neophodno navoditi izvore (ali cini mi se da sam u manjini). Opravdavam neke stvari koje je uradila (ipak, niko u skoli ne nauci koliko ima Jevreja u Jermeniji), ne i nacin koji je uradila (nije ona jedina). -- Bojan  Razgovor  19:50, 23. avgust 2011. (CEST)

Izvini greškica, mislio sam na Bolenov citat. Da se razumemo ja uopšte ne sporim neke njene poteze, sve je to u redu, ali sporim način na koji je to uradila. Na kraju krajeva možeš videti na strani za razgovor tog članka da je rasprava bila poprilično obimna, i da sam uvažavao manje više sve primedbe i sugestije. Ali bukvalno završi se rasprava, sve u redu ja stavim članak na glasanje, svi učesnici u raspravi se slože da je članak dobar i da može na glasanje. Ja sasvim slučajno sutradan odem na članak i vidim da je izlepljen šablonima na trista mesta, i na strani za glasanje u komentarima vidim njen zajedljiv komentar tipa »ne smete glasati za članak koji ima izlepljene šablone«. Nije mi uopšte bilo jasno u početku o čemu se radi. Danas sam iskreno hteo da povučem članak sa glasanja (pa nek se sladi i baš da vidim da li bi ga unapredila) i da izbrišem svoj nalog jer ovakav rad prosto nije vredan nečijih živaca. Ponavljam ne smeta mi kritika ni primedba, sve je to pozitivno i vodi ka napretku, ali smeta mi bahatost i nepoštovanje nečijeg truda i rada (bio to ja ili bilo ko drugi).--Nikola (razgovor) 20:12, 23. avgust 2011. (CEST)

Nikola, za tvrdnju da je para kondenzovana voda bih ti sigurno tražio referencu. Eto, ti smatraš, kao i Bokica, da je u pitanju trivijalnost, ali pri tome praviš materijalnu grešku. Gde ćeš bolji dokaz da reference moraju da postoje? Moj ti je savet da ne shvataš sve to lično, jer ne verujem da je Jagoda imala nameru da omalovaži tvoj rad. Tvoj rad je vrlo vidan i zavređuje sve poštovanje. Reference su neophodne prosto zato da bi tvoj tekst imao kredibilitet i bio kvalitetniji. Vrlo verujem da je i tebi to u interesu.--Metodičar zgovor²a 20:43, 23. avgust 2011. (CEST)

M. nećeš valjda tražiti izvor i čekati da se neko nekad smiluje ili ćeš smesta ispraviti netačnost? -- Bojan  Razgovor  20:55, 23. август 2011. (CEST)

за тврдњу да је пара кондензована вода бих ти сигурно тражио референцу ето шта рећи хехе. Ето колико се изнервирах. А само ми реци да ли је потребна референца у реченици "У Јерменији расту кајсије, брескве, грожђе и бла бла"? Јер онда нам треба и референца сваки пут кад напишем негде да на ливади расте трава! Она је од мене тражила побогу да докажем да на Кавказу живи кавкаско говече побогу хееееј? И опет понављам свака тврдња у том чланку је поткрепљена одговарајућим извором, да ли као напомена, да ли као референца, није битно али извори постоје. Побогу па у свакој реченици се нешто тврди, ја све и да хоћу не могу да нађем толике референце да потврдим сваки, па чак и баналан детаљ. Па потрошио би више времена за писање таквог чланка него што је требало Вуку караџићу да скупи све епске народне песме.--Никола (разговор) 20:52, 23. август 2011. (CEST)

Au, tek sad vidim ovo! E, gde sve neće odvesti ljudska sujeta...cccc... S Nikolom više uopšte neću da razgovaram dok mi se ne izvini za sve uvrede, ničim izazvane, koje mi je uputio, i to samo zat što sam želela da pomognem.

Kao administratoru mi je bitno da se energija ne trosi na svadje.

ne i nacin koji je uradila (nije ona jedina).

A kako da uradim, osim da stavim šablon, kad samu samom startu dobila šamarčinu da mi je zvonilo u ušima tri dana? Bokice, ako pogledaš stranicu za razgovor, ja sam se najljubaznije obratila i predložila izmene tj. referenciranje delova za koje sam mislila da treeba da bufdu referencirani, plus sam rekla "neću da stavljam šablon, ali ubaci reference, jer pojedini pasusi uopšte ih nemaju". I šta dobijem na to? Dobijem uvredu: Dosadna sam, ja njega napadam, i šta sve ne. Ti me Bokice poznaješ bolje nekog iko ovde, znaš da ja na nogu u stomak odogovaram nogom u glavu, a da kad mi se čovek ljudski obrati, umem da budem više nego ljubazna i spremna za saradnju i dogovor. Zar nije mogao da mi na lep način kaže ono što mi je rekao tek nakon sto i jedne uvrede, a to je da podaci đuture iz pojedinih delova potiču iz jednog te istog izvora? Šta košta biti pristojan? Ja mislim, ništa. Dakle, da sujeta i manija gonjenja nisu proradili kod gosn. Nikole, verovatno bi članak bio sad izreferenciran kao valja, ja dala punu podršku istom, jer zaista je dobro napisan, i ništa od svega ovoga ne bi bilo. Međutim, pošto gosn. Nikola ima viška sujete i manjka razuma, onda se dešava ono što se dešava. I da ne bude zabune: nije Nikola ni prvi ni poslednji koji ide đonom na mene bez ikakvog razloga. Međutim, ja imam debelu kožu, tako da me njegovo mahnitanje ič ne dotiče. Pošto je očigledno da njega sve ovo tangira mnogo više nego mene, neka stavi prst na čelo i neka dobro razmisli šta mu je činiti. Mene jedino što zanima jeste poboljšanje ovog projekta a sujete i pundravci pojedinih korisnika me se apsolutno ne tiču niti me zanimaju. --Јагода испеци па реци 20:58, 23. август 2011. (CEST)

Нисам читао странице за разговор. Суд сам донео на основу места где су постављени шаблони за тражење извора. -- Bojan  Razgovor  21:05, 23. avgust 2011. (CEST)

E, molim te odna da baciš pogled na str. za razgovor tog članka. Videćeš onda ko je koga prvi napao, ko je kome odbrusio i sl. Rekoh, nisam imala nameru da stavljam šablone, jer znam kako negativno deluju na korisnike, naročito kad se radi o tekstovima koje su sami pisali, i zato sam i stavila komentar na str. za razgovor. A onda dobijem po nosu, plus me optuže da sam dosadna i maliciozna. Šta bi ti uradio na mom mestu?--Jagoda ispeci pa reci 21:09, 23. avgust 2011. (CEST)

U protivnom želim da se dotičnoj skrene pažnja da svoj privatni život i lične frustracije ostavi za sebe a da sve ostale pusti da rade na miru, jer jasno je da njen cilj nije da unapredi članak Jermenija sa svojim primedbama već da u potpunosti diskredituje rad drugih.

I ti nakon ovih očiglednih ličnih napada očekuješ da te neko uzme za ozbiljno? Ccccc. Ličnih frustracija ima, ali ne mojih, to je jasno kao dan. I molim te da ne pretpostavljaš šta je meni cilj, jer ti to nikako ne možeš znati, osim ako nemaš neke natprirodne moći pa da mi čitaš misli... Ovo je pre svega otvoren bezobrazluk koji ne znam uopšte zašto se toleriše... --Jagoda ispeci pa reci 21:19, 23. avgust 2011. (CEST)

Pa jel hoćeš da ja citiram tvoju listu uvreda, krenuvši od onog famoznog Guama/Gvama na kome je sve počelo? Ti se toliko praviš naivna i nevina da je to prosto fenomenalno! Nije problem sad ću ja njih naći sve do jedne pa da vidim šta ćeš onda reći.

I pobogu Jagoda jel ja pričam kineski? Iznela si primedbu u vezi sa referenciranjem delova iz istorije i usput stavila šablon {{činjenica}} na trista mesta. Jesam ti rekao da preteruješ, ali sam isto tako naveo izvore i postavio reference na nekoliko mesta gde sam smatrao da trebaju. U pravu si na stranici za razgovor sve piše, ne znam ni koliko sam puta naveo da sam postavio napomene odakle su podaci, ali ti prosto po svom, jednostavno ignorišeš sve to.

I da ne bude zabune: nije Nikola ni prvi ni poslednji koji ide đonom na mene bez ikakvog razloga.

Pa stavi ti prst na čelo zašto je to tako, zar je moguće da su svi "pundravci" (šta god to značilo) i "sujetni" a ti jedina ispravna. Tvoja vređanja me ne zanimaju, piši šta hoćeš, ali ne volim da u ručak koji ja pravim neko sipa so bez mog znanja, jer ispadne bljutavo. Ako imaš primedbu sa radom kontaktiraj me na mojoj strani za razgovor, ili bilo gde već ali nemoj mi raditi iza leđa (ni ti ni bilo ko). Zašto ti prosto nisi stavila reference na mestima koja su ti nejasna? Kao što je tebi dobro poznat književni opus recimo Servantesa pa prosto nekada zaboraviš da staviš referencu na nešto što je tebi više nego očito, vidiš tako se desi i meni i bilo kome. U tom slučaju umesto što naruživaš članak mogla si za 5 minuta da središ to što ti smeta. I kraj priče. Da ti se izvinjavam nema potrebe jer uvrede su bile obostrane. Ja bi najviše voleo da se mi uopšte ne srećemo ovde ni u kakvim diskusijama. Ako mi zatreba neki lingvistički savet znam gde si, ako želiš odgovori ako ne želiš tražit ću dalje. Iata situacija u vezi sa tobom kad je u pitanju geografija. A što se tiče članka o Jermeniji, ti si rekla svoje, glasala si kako si glasala, ostali su glasali kako su glasali. Većina odlučuje zar ne?--Nikola (razgovor) 21:27, 23. avgust 2011. (CEST)

Ajde ovako: svrha referenci nije da ih ima najmanje jedna po pasusu, vec da zadovolje ono pravilo izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetne izvore. Jagoda, objasnjavaj ljudima tako. Gubi se energija da se nadje izvor da su Jermeniju tokom zadnjih 3000 godina napadali ovi i oni, a dovoljno je samo videti njen polozaj na mapi i skontati da su tu bili i Asirci, Persijanci, Grci, Rimljani, Turci i Rusi. Nikola, kada ti neko objasni zasto je potreban izvor, duzan si da ispostujes. -- Bojan  Razgovor  21:36, 23. август 2011. (CEST)

Bokice, ja, kao što sam rekla, u početku sam ostavila njemu na izbor da odluči šta će da referencira, najuljudnije i najnormalnije. Ko je počeo da zakera, vidi se na razgovoru članka. --Јагода испеци па реци 21:46, 23. август 2011. (CEST)

Па јел хоћеш да ја цитирам твоју листу увреда, кренувши од оног фамозног Гуама/Гвама на коме је све почело?

Rekoh, ja nikad ne počinjem prva. Vidi ti tamo ko je prvi počeo da omalovažava sirotog Prćića i pravopis uopšte zarad "to je tako uobičajeno".

али не волим да у ручак који ја правим неко сипа со без мог знања

Ovde je tvoja osnovna greška: shvati da članci ovde nisu ničiji, niti ima šta tebi da se sviđa ili ne sviđa da li neko nepto radi s člankom koji ti pišeš. Ovde se polazi od pretpostavke da svako ima pravo da u ručak ubacuje ono šta misli da je potrebno, i naravno, pretpostavlja se dobra namera, koju ti nikad (brojem i slovom, NIKAD) nisi pretpostavio šta god ja napisala ili učinila. Dakle, ako ne voliš da ti brljaju po čorbi, ovo onda nije mesto za tebe, najiskrenije ti kažem, jer sa takvim stavom, ovo ti neće biti poslednji put da dolaziš s nekim u sukob zbog toga, a takođe budi siguran da to neću uvek biti ja. Što se samog članka tiče, što stalno ponavljaš to glasanje? Zar misliš da se sad ja jedem od besa što će ti članak biti izabran? To je, u najmanju ruku, smehotresna izjava i samo govori zapravo o tebi i tvojoj sujeti. Članak je, kao što sam već rekla, odlično napisan, i fale mu reference. Tj. falile su, ali su na kraju ubačene. Sad, ja sam probala to na lep način, nije išlo, a ako ne ide na lep način, ja ne odustajem, jer smatram da je tekst zaista dobar i da bi bilo šteta da ostane faličan za tako trivijalnu stvar kao što je referenciranje. Dakle, ako nećeš na lep način, ima i ružan, ali si ti na kraju reference ubacio, zar ne? A to je bio moj jedini cilj, koji sam na kraju i postigla, i što se samog članka tiče, ja sam apsolutno zadovoljna, čak ću i glas da promenim. A sve i da nije, i da je ostao onako bez referenci, pa sve i da je izabran sa sve šablonima, veruj mi, san mi neće kvariti. Na kraju krajeva, tako je većina odlučila, a to je suština ovog prjekta i zajedničkog rada na njemu. Ovo ti čisto kažem da znaš, jer vidim da imaš potpuno pogrešnu sliku o meni i mom odnosu prema tvojoj čorbi. --Јагода испеци па реци 21:44, 23. август 2011. (CEST)

Ajde ti Bokice, objasni lepo što si uradio ovo? --Јагода испеци па реци 21:48, 23. август 2011. (CEST)

Јесам ја поставио референце и напомену у делу о историји на време? Шта ћу ти ја што ниси обраћала пажњу. Ја се својих грешака и својих ставова не стидим. Штавише зар нисам чак и тражио твој савет у вези са оним појмом "србифицирати" или како већ беше? Дакле то да те игноришем не пије воду. Побогу, па са колико уредника си тренутно у сукобу? Ја нисам ни с ким већ само са тобом. Ово јесте заједничко добро и наравно да сви имају право да доприносе истом. Али радити то у исто време је просто немогуће јер просто се погубиш и за неке ствари не знаш ни откуд ту. Е зато не ваља да сви истовремено соле једно те исто јело. --Никола (разговор) 21:57, 23. август 2011. (CEST)

М. нећеш ваљда тражити извор и чекати да се неко некад смилује или ћеш сместа исправити нетачност?

Бојане, ти врло добро знаш како ја радим и самим тим не морам да ти одговорим на питање, које је, претпостављам, било хипотетичко. Морам да те подсетим да си ти био тај који си из текста који има литературу уклонио податак. Шта даље рећи? Мени је жао што се Никола и Јагода свађају. Колико видим, обоје желе да побољшају квалитет Њикипедије, па самим тим је свађа обесмишљена још у старту. Ја најискреније не видим ни прави разлог; Никола је очигледно написао текст користећи литературу. Уколико било ко покаже бојазан да је било која тврдња проблематична, зашто је тешко убацити референцу на ту тврдњу, када већ та литература постоји? Забога, то је минут посла. У мом послу постоји мудрост/логика (како хоћеш); уколико је макар једној особи нешто нејасно/сумњиво, наћи ће се сигурно још њих много којима ће то тако исто бити нејасно/сумњиво. Те особе можда сада нису присутне, али појавиће се. То би значило да ће сутра, прекосутра, доћи друга Јагода која ће ти указати да референце недостају. Зашто би остављао отворен проблем и стално пролазио кроз исте ствари? Тек би ту губио енергију.--Методичар зговор²а 21:58, 23. август 2011. (CEST)

Metodije, ama ja ne bih bolje to sročila. Pogodio si ga, štono Dalmatinci kažu, u sriiidu! Još da to našem Nikoli postane jasno, gde bi nam bio kraj... Ja pokušavam da objasnim, ali vidim, džaba. Stoga, odustajem od rasprave, ali upozoravam da se moje ponašanje i moji stavovi u vezi sa člancima neće promeniti, i da imam kožu poprilično otvrdlu na kojekakve munje i gromove tuđih sujeta. Pa kom opabnci kom obojci. --Јагода испеци па реци 22:03, 23. август 2011. (CEST)

Није било хипотетичко. Питам те да ли би на што знаш да је СИГУРНО НЕТАЧНО ставио шаблон за тражење извора или би одмах обрисао. Да или не. Друго, морам да те подсетим, ти ниси тај коме је довољно да при дну тексту стоји литература, већ тражиш одамх референце у чланку. Што оно што сам обрисао није имало. Треће, ако ниси приметио, овде људи се свете једни другима стављајујући шаблоне „зарад добробити википедије“. Четврто, ако неком је сумњиво да је Београд главни град Србије, пи је 3,14, Други светски рат је почео 1. септембра 1939. жалим случај, постоји нешто што се зове основна школа. -- Bojan  Razgovor  08:03, 24. avgust 2011. (CEST)

Prvo, uvek primedbe iznosim na strani za razgovor. Neviđeno su retke situacije kada postavim šablon ili nešto obrišem (i to radim kada su u pitanju anonimci). Drugo,

Drugo, moram da te podsetim, ti nisi taj kome je dovoljno da pri dnu tekstu stoji literatura, već tražiš odamh reference u članku.

ovo nije tačno. Ti uvek možeš da nađeš link da me pobiješ, odnosno možeš da probaš. :) Prihvatao sam i da tekst ima literaturu i govorio da je to neki minimum. Treće jesam primetio i pokušao da arbitriram koliko sam mogao i četvrto, mi ne očekujemo od naših čitalaca čak ni osnovno obrazovanje i nije u redu da očekujemo. Stav da žalimo slučaj što nešto nisu naučili ne priliči enciklopediji. To je potpuno u suprotnosti sa našom strukom. Ako ti gađaš edukovane čitaoce, Bokice, omašio si mesto; počni da pišeš naučne radove. Mi pišemo za sve ljude (i obrazovane i manje obrazovane) i činimo sve informacije dostupnim. I proverljivim. Čak i elementarne.--Metodičar zgovor²a 17:22, 24. avgust 2011. (CEST)

Pitao sam te da li bi li bi na što znaš da je SIGURNO NETAČNO stavio šablon za traženje izvora ili bi odmah obrisao. Pošto si rekao da prvo prodiskutuješ na stranici, to znači da bi čekao. Na moju drugu konstataciju se nadovezuje tvoja četvrta: kako ti očekuješ da manje obrazovani ljudi nešto provere (čitanjem svake spoljašnje veze ili iznajmljivanjem knjiga preko Amazona koju su uglavnom stranom jeziku ili iznajmljivanjem knjiga u biblioteci). Vikipedija nije naučni rad, već viki enciklopedija i njeni članci su ispovezivani. Ako recimo u članku Srbija pročitaš da je Beograd njen glavni grad, klikneš na Beograd i u prvoj rečenici dobiješ da je glavni grad Srbije ili u članku Zemlja pročitaš da ona ima samo jedan prirodni satelit Mesec, a u članku Mesec pročitaš da je jedni prirodni satelit Zemlje, mislim da se sa priličnom sigurnošću to može uzeti kao tačno, čak i da imaš samo prvi razred osnovne škole i jedva nabadaš reči (inače siguran sam da nemamo urednike tog stepena obrazovanja; jedini ko to mogu da koriste su trolovi čija je svrha remećenja rada). Nisam protiv referenciranja, već protiv toga da se se trivijalne i lako proverljive stvari referenciraju jer to usporava rad i izaziva svađe. Budi malo realista, ne optimista. -- Bojan  Razgovor  17:47, 24. август 2011. (CEST)

Bojane ti brišeš podatke i za koje ne znaš da su sigurno netačni, čak svoje prilično sumnjivo znanje stavljaš iznad pisanja čoveka koji je stručan u temi. Ti i ja nemamo iste metode rada i po tom pitanju se nikada nećemo složiti. Što se tiče svega ostalog, slažemo se makar principijelno; svaki članak bi trebalo da ima makar literaturu, jer ako pišeš o Mesecu, podrazumeva se da će u toj literaturi pisati da je Mesec jedini prirodni sateliti Zemlje i samim tim si ti to na neki način referencirao, iako se radi o elementarnom podatku. Baj d vej, veliko je pitanje šta jeste elementarno i mislim da smo se ti i ja već sporili oko toga. Elementarno je recimo da pečurka nije biljka, ali ja iskreno sumnjam da ljudi čak i visokog obrazovanja, ali ne biološkog to znaju 100%. U obrazovanju, veruj mi, pojam opšte kulture je predmet sporenja mudrih ljudi.--Методичар зговор²а 18:35, 24. август 2011. (CEST)

Ne bih bas rekao. Čovek koji je stručan u temi je mogao da pogreši u kucanju, jedna nula viska i 10 puta veci broj vrsta izumre. I to jos dnevno. Nije problem literatura, problem je kad neko hoce bas "reference" za lako proverljive stvari, samo izlupa po celom clanku bez objasnjenja ili sa takvim da bolje da ih nema. Mislim, primer Moravska Srbija se nalazila u slivu tri Morave. Neko je stavio da se tu trazi izvor, a dovoljno je bio da procita clanak Moravska Srbija i tada je jos mapa postojala. Sto se tice gljiva, otkud tolika paranoja? Laici obicno ne pisu clanke o uskostrucnim temama kao sto su biologija ili kvantna mehanika. Tako da je verovatnoca da ce neko napisati da su biljke vrlo mala. Da li ce neko doci i reci da jesu biljke - ne znam na osnovu cega to moze smatrati. -- Bojan  Razgovor  19:01, 24. avgust 2011. (CEST)

Ja dozvoljavam da je postojala greška u kucanju. Ali ono što mene više brine je da ti podatak uopšte nisi proverio, nisi se ni konsultovao sa autorom, već si jednostavno obrisao, bez zadrške da grešiš možda ti. Naravno da nije zdravo svuda lupati reference, posebno ako u članku postoji spisak literature, ali svako ima pravo da traži referencu za svaki iole sumnjivi podatak. To je trebalo i ti da uradiš. I nije paranoja. Ja sam ti naveo primer šta se iz biologije smatra elementarnim podatkom i da imam iskustva da i učeni ljudi tu greše. Poenta je; šta jeste zaista opšta, elementarna stvar. Tu bismo mogli da diskutujemo. I laici i te kako pišu biologiju na Njikipediji: Darko i Lošmi su napisali sjajne članke, pingvina i mačku, mali Vlada, Smirnof i Zrno su samo neki od korisnika koji su pisali o životinjama, a Filip i o citologiji, dok je Ćika čak vršio masovni unos. Niko od njih nije biolog. Ja ti ih nabrojao sedmoricu, što je za Njikipediju priličan broj, a i oni nisu jedini. :)--Metodičar zgovor²a 20:43, 24. avgust 2011. (CEST)

Nisam, autorka nazalost nije aktivna godinama. Ako sam pogresio sto sam obrisao nesto po cemu ispada godisnje izumre milion vrsta (vrsta, ne jedinki), a nije ocigledno gde da trazim, onda neka gorim u paklu. Rekao bih da su gore nabrojani prevodili vec isrpoveravano sa engleske viki ili koristili knjige. -- Bojan  Razgovor  20:56, 24. avgust 2011. (CEST)

Usput, UN Environment Programme kaze da dnevno nestane 200 vrsta, sto je 180 puta manje od onog bez izvora sto sam obrisao. -- Bojan  Razgovor  21:03, 24. avgust 2011. (CEST)

Pa, pohvalno je što si podatak proverio makar sada. Ovde je 16 u danu, ovde je 35-150 u danu, ovde je 72 po danu... Razlikuje se. Vrlo je moguće da je Nena trebalo da napiše za godišnji, a ne dnevni nivo. Ipak, ja bih potrošio 15 sekundi vremena da je pitam, jer iznenadio bi se kada bi dobio odgovor. :) Ipak, ja sam ja i nisam ti.--Metodičar zgovor²a 21:38, 24. avgust 2011. (CEST)

Veruj mi, i ja bih, da nisam imao razloga da mislim da je neistina. -- Bojan  Razgovor  04:12, 25. avgust 2011. (CEST)

---

Svi mogu da vide da je razgovor o članku bio dosta obiman i da je bilo dosta i primedbi i saveta. I da su sve primedbe o svemu rešene na odgovarajući način. Zato što niko nije hteo da samovoljno unosi neke izmene koje bi dovele do zabuna. Za razliku od Jagode. Kako bi se bilo ko od vas osećao da dan nakoš što stavi članak na glasanje na tom istom članku koji su strpljivo radio mesec dana nađeš tri šablona na kojima piše da taj i taj deo ne citira nikakve izvore (pa i danas ovaj sa stočarstvom gde je trebalo da utvrdim geneologiju kavkaskog goveda hehe) a dva podnaslova iznad se nalazi napomena u vezi sa izvorima podataka koji se osnose na ceo članak. I kako da ne poludiš? aaa Evo, sada sređujem ovaj članak pa ko zna možda ću čak i njega kandidovat za dobar, nisam uopšte mislio toliko pisati na tu temu, ali prosto sam se zainteresovao. E sada mi tamo pomoć, pogotovo lingvistička nikako ne može da škodi. Jer ima tu još dosta da se radi. Ali i u tom slučaju treba navesti za svaku izmenu zašto je do nje došlo, da autor koji je napisao članak zna zašto.--Nikola (razgovor) 22:13, 23. avgust 2011. (CEST)

Nikola, ajde ti meni lepo reci, zašto bre lažeš? Što bre lažeš kad na razgovoru se lepo vidi da ni janisam htela ništa da menjam nego sam ti isto kao i svi drugi,uputila napomenu šta mislim da bi trebalo da se popravi, ali za razliku od drugih, kojima si uljudno odgovorio, mene sipočeo da preskačeš i vređaš, a kad to nisi radio, jednostavno si moje napomene ignorisao? Pa šta si onda očekivao da uradim? Da se povučem? E, vidiš, tu si se grdno prevario. Taj film od mene nećeš gledati. Dakle, poslednji put te upozoravam: ne isplati ti se da ideš đonom na mene. Zaista ti se ne isplati. Budi pristojan, i sve će biti u redu. Ne tražim da budem ja uvek u pravu, daleko bilo, to niko ne može očekivati, jedino što tražim jeste pristojnost u ophođenju, ništa više. Budi pristojan i ne laži s ciljem da sebe uzdigneš i opravdaš, a mene da uniziš i ispljuješ, i sve će biti ok. Pošten odnos je uvek svima donosio samo dobre stvari. Zato apelujem na tebe još jednom, mani se gađenja i pljuvanja i sve će biti u redu. --Jagoda ispeci pa reci 23:11, 23. avgust 2011. (CEST)

Pa kako da ne lažem kad sam nepismen, samoljubljiv, ignorant, mutav, psihopat... šta li sam preskočio. Bože pa ja sam opasan za okolinu. Koliko ja vidim najbolji vid komuniciranja za tobom je nemati nikakvu komunikaciju sa tobom. I mislim da ću se od sada, pa na dalje i ubuduće držati e politike. --Nikola (razgovor) 23:32, 23. avgust 2011. (CEST)

Hm, dižem ruke, jer ti si beznadežan slučaj. Ja u klin, ti u ploču. I na kraju, kad ostaneš bez argumenata, kreneš da lažeš i da mi tu ironišeš. Svašta... Kakvih sve ljudi ima na ovom svetu... Bogo moj. --Jagoda ispeci pa reci 23:58, 23. avgust 2011. (CEST)

Problemi nastaju kada neko oće da bude zaprška ama baš svakoj čorbi. Onda je rezultat ovolika čorba.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.222.2.208 (razgovor • doprinosi)

---

Preskočio si to da imaš manjak razuma . Jagoda, zaista, i dalje se ponašaš kao verifikator, iako smo tu igračku odavno ukinuli upravo zbog ovakvih svađa kakvih je ranije bilo u većem broju. Bilo bi bezbolnije da si uputila primedbe u toku vođenja rasprave, i/ili da si i sama pomogla da se unesu reference. Nikola je ipak relativno nov korisnik, i svaka mu čast što je za tako kratko vreme (vidim da je tu tek mesec i po) uspeo da u ovolikoj meri savlada viki sintaksu i tehniku. Treba mu pomoći (na primerima mu pokazati šta i kako treba da radi), i podržati ga da i dalje piše ovakve članke kao što je ovaj. --SmirnofLeary (razgovor) 23:41, 23. avgust 2011. (CEST)

Smirnof, ne lupetaj. Uputila sam primedbe za vreme rasprave, dobila po nosu. Ja nisam dužna da unosim sama reference u članak koji je napisao neko drugi, pogotovu što taj drugi već ima reference, samo ih nije uneo. Šta sad, treba da izigravam budalu kako se ne bih zamerila takvima kaošto si ti, koji izgleda ne razumeju principe vikipedije i idu okolo pa popuju drugima kako su mogli da urade ovo ili ono umesto što su uradili ovo ili ono? Šta misliš da ćeš time postiči? Da se postidim i da mi budeloše? Ne vidim zašto bih to radila. Niti sam plaćena za to, i ovde sam, kao i svi drugi, zato što hoću, a ne zato što moram. I još nešto: Nikola nije uopšte nov korisnik, nego ti nisi bio tu, pa ti se to samo čini. I kave veze ima verifikacija sa svim ovim? Vidim da vam izgleda ponestaju argumenti pa počinjete da vadite stvari iz naftalina koje nemaju blage veze sa onim što se ovde diskutuje. --Jagoda ispeci pa reci 23:55, 23. avgust 2011. (CEST)

Smirnof, ne lupetaj. Lakše malo Jagoda, smiri malo ton. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:00, 24. avgust 2011. (CEST)

Evo i naše mirođije, već sam se pitala gde je, da mu se nešto nije desilo! Pod jedan, nisi ti niko i ništa da mi kažeš da smirim ton, bolje bi ti bilo da kažeš svojim drugarima da ne lažu i izmišljaju kojekave budalaštine. --Jagoda ispeci pa reci 00:03, 24. avgust 2011. (CEST)

Ma gde sam ja novi korisnik, mesec dana je heeeej znaš ti koliko, ja sam već metuzalem na ovoj viki. Ta mirođija bar ima ukus kad se stavi u jelo i poboljšava ukus jelu za razliku od nekih nepotrebnih začina. I hvala što me podseti da imam manjak razuma, ali ništa čudno vidim da je i tebi uspostavljena dijagnoza --Nikola (razgovor) 00:06, 24. avgust 2011. (CEST)

Hm, da. To sa ovim nalogom. I aj, ne zamajavaj me više svojim neuspelim šalama. Postaješ dosadan. --Jagoda ispeci pa reci 00:16, 24. avgust 2011. (CEST)

Sada imam i duple naloge, jebote pa ja sam genijalac, prosto se divim samom sebi--Nikola (razgovor) 00:18, 24. avgust 2011. (CEST)

Bla bla bla... --Jagoda ispeci pa reci 00:19, 24. avgust 2011. (CEST)

Nastavak

Dakle, da skratimo diskusiju o svemu ovome jer ovo ne vodi ničemu. Ja sam ovu diskusiju otvorio sa ciljem da se ovoj đevojci skrene pažnja na ponašanje, nije ovo njena spavaća soba (jezaaaa) pa da ona zavodi red kako želi, niti je ovo Libija a dotična Gadafi da radi šta želi. Tražim od administratora da joj se skrene pažnja zbog načina na koji se ophodi prema meni i mnogim drugim ovde. Dakle, saveti i primedbe su naravno svima dobrodošli, bezobrazluk i osionost nikome ne donosi ništa dobroga. Uostalom ovde su svi videli sve, nema potrebe da išta dodajem.
A sada odoh da pravim lažne profile a potom ću da se zavučem u rupu iz koje sam izgmizao--Nikola (razgovor) 00:27, 24. avgust 2011. (CEST)

Glasanje je više nego ubedljivo. Retko kada je bio toliki odziv učesnika, sa lepim pohvalama članka i sa rezultatom od 20:1. Pustimo da istekne rok (27 ovog meseca). Kasnije niko ne brani da kline na „uredi“ i neka iskoristi svoje pravo i mogućnost da izmeni ono što smatra da treba. Nećemo se svađati sa neodmerenim rečnikom, ne delimo zaostavštinu. Ako se ovako ne odmereno ponašanje nastavi, administratori moraju potegnuti „crveni karton“. Za to je već bilo razloga, više nego u mnogim drugim slučajevima, ako se napravi poređenje.-- Sahararazgovor 00:46, 24. avgust 2011. (CEST)

Dakle, saveti i primedbe su naravno svima dobrodošli, bezobrazluk i osionost nikome ne donosi ništa dobroga.

Slažem se. Ja sam ti dala savet, ti si se poneo vrlo osiono i bezobrazno. Šta ćemo sad?

Ako se ovako ne odmereno ponašanje nastavi, administratori moraju potegnuti „crveni karton“.

Sahara, ko bre da vadi crveni karton i za šta? Da su smatrali da imaju osnova za tako nešto, ne boj se, odavno bi uradili, zar ne? Ovde se jednostavno radi o jednoj nevaspitanoj osobi koja kad je videla da nije postigla ono što je htela svojim bezobrazlukom, onda se javila ovde da tužaka, kuka i vuče za rukav administratore da ga vade iz papazjanije koju je sam zakuvao. --Jagoda ispeci pa reci 09:24, 24. avgust 2011. (CEST)

Ovde se jednostavno radi o jednoj nevaspitanoj osobi ...... svojim bezobrazlukom

Svi su nevaspitani, bezobrazni, nepismeni..... Ajd oladi više sa pametovanjem i glumljenjem žrtve. Koliko vidim svi ovde već odavno znaju kakva si. A ko je šta ovde zakuvao i kuva i dalje svima je jasno. Ti si se našla da pričaš o poštenju i vaspitanju, ti koja svaki bogovetni dan na ovom sajtu u proseku izlaješ po desetak uvreda na bar minimum tri adrese. Ma kako te nije sramota? I još tu glumiš Devicu Mariju.--Nikola (razgovor) 22:47, 24. avgust 2011. (CEST)

Ne svi, samo ti, što se uostalom iz tvoje poruke i lepo vidi. --Jagoda ispeci pa reci 22:59, 24. avgust 2011. (CEST)

Ja sam mislio da je još prekjuče zaustavljeno razbacivanje flejma ovde (pa nisam hteo da se javljam ranije), ali vidim da sam pogrešio. Očigledno je da imate neke nesuglasice, ali međusobnim vređanjem ovde nećete ništa postići. Zato bih vas zamolio, oboje, da prestanete sa time. Nije ni prikladno, ni uljudno. --filip @ 11:31, 25. avgust 2011. (CEST)

Religija

Ako osetite da se mozda gledista neke religije namecu na ovoj Vikipediji i da je ugrozena necija verska sloboda, kome se ovde i kako obratiti? Koja su ovde verska prava i slobode na Vikipediji i kakva su ona u odnosu na politiku i smernice Vikipedije? --Aleksandar (porazgovarajmo!) 16:56, 2. septembar 2011. (CEST)

Aman čovječe, mani se prazne priče i baci se na rad. Nema ovdje nigdje ugrožavanje vjerske slobode i tome sl., osnovni princip ti je da ne možeš biti pristrasan, odnosno ništa doživljavati lično. Rekao sam ti već, članak možeš pisati u okviru toga da se radi o nekanonskoj vjerskoj zajednici, i episkopima koji nisu kanonski tj. samozvanci. Dalje od toga ne može. Šta ti misliš, da može proći tvoja teza da je stvar u tome da je patrijarh jeretik, i da je ovo jedina istinska pravoslavna crkva? Ajde, uozbilji se i radi. Ako nećeš dalje da radiš, da retuširam članak kako valja. --Željko Todorović (razgovor) 17:16, 2. septembar 2011. (CEST) s. r.

Nisam se tebi obratio i nemoj me proganjati. Ima li još nekoga ovde na Vikipediji ili je on njen jedini vlasnik!? Opet ponavljam, ne zanimaju me tvoji stavovi i to šta ti misliš. Ne dozvoljava mi se dalje raditi.--Aleksandar (porazgovarajmo!) 17:31, 2. septembar 2011. (CEST)

Niko tebe ne progoni, nego ti se daje savjet kako da se uklopiš u rad ovdje. Trebao bi slušati iskusnije korisnike od sebe jer takvo ponašanje te nigdje neće odvesti. Vikipedija nema vlasnike, ona ima svoje korisnike. Zašto bi nekoga zanimalo tvoje mišljenje, ako tebe već ne zanima nečije drugo? Stoga, malo se uozbilji i prihvati moje savjete. To što si ti naumio, da proglasiš Pravoslavnu crkvu jeretičkom, a tu tvoju vjersku organizaciju najboljom, nikako ne može proći. Stoga, ne pretjeruj i baci se na posao. --Željko Todorović (razgovor) 17:42, 2. septembar 2011. (CEST) s. r.

Ne znam o čemu se radi konkretno, ali ovde ne može biti ugrožena ničija sloboda veroispovesti jer taj izbor nema veze sa uređivanjem. Ako pišeš o nekoj verskoj zajednici koja nije kanonska onda taj podatak moraš i da napišeš i to je to. Na primer, recimo možeš napisati članak o CPC ali moraš staviti i odrednicu da je to nekanonska crkvena zajednica (faktički sekta) jer nije priznata od strane kanonskih crkava. I slično. Jer prosto to je činjenica. --Nikola (razgovor) 17:55, 2. septembar 2011. (CEST)

Ni ja se ne razumem u konkretnu temu, ali pretpostavljam da je jedini ispravan pristup da u pisanju članka budeš neutralan, da predstaviš sva relevantna gledišta i da to uredno referenciraš. U toj situaciji teško da će biti mesta za lične nesuglasice. Ako neko drugi smatra da u članku nešto nije tačno, da nešto nedostaje, onda traži objašnjenje i reference za te izmene. Znači, ne mora obavezno da bude zastupljena jedna strana priče (jedna istina) ukoliko se sva gledišta predstave na odgovarajući način i ako se sve tvrdnje potkrepe literaturom. mickit 18:26, 2. septembar 2011. (CEST)

Radi se o članku GIPC koji sam započeo i krenuo da uređujem. Može se videti moj prvobitni tekst i kasnije Todorovićeve izmene. Prvobitni članak je bio krajnje objektivan i pokušaj da se o nečemu što je malo poznato a dosta i kontraverzno da objektivan prikaz. Pitanje kanoničnosti uopšte nisam pokretao jer je to nešto što sam kroz deo o istoriji GIPC hteo podrobnije da objasnim. Međutim, Todorović je najašio i uporno krenuo da nameće da je ta crkva nekanonična pa čak i da to i nije crkva već verska organizacija. Da li je i kako povređena verska sloboda? O, da! Uporno nameće da je GIPC nekanonična iako je to stvar istorije njenog nastanka i samo po sebi malo i kontraverzno pitanje. Ne može se ni doći do toga da se to objasni dok neko stalno nameće da je nekanonična, što je stanovište samo jedne, suprotstavljene joj strane. Uopšte se ne dobija prostor da se objasni da je pitanje njene kanoničnosti sporno i da je mišljenje jedne strane da nije kanonična a druge da jeste. Nije moguće dati objektivan prikaz problematike ako ovaj samonametnuti sudija stalno nameće stav jedne od strana u sporu. Stoga, ne mogu raditi ako će neko konstantno ometati moj rad i prepravljati svaku izmenu koju napravim. Pritom, ne vidim odakle opravdanje za takvu pristrasnost prema jednoj od strana. --Aleksandar (porazgovarajmo!) 19:14, 2. septembar 2011. (CEST)

Još jednom naglašavam da se ne razumem u tu problematiku, pa neću sebi uzimati za pravo da presuđujem šta je ispravno. Možda bi najbezbolnije rešenje bilo da ti se ostavi nekoliko dana da završiš članak i da se potom vidi da li je u članku neophodno nešto promeniti. Ako se i Željko slaže, onda nema problema. mickit 19:19, 2. septembar 2011. (CEST)

Ja nevidim ništa sporno u napisanom tekst, u trenutnoj verziji. I dalje ne razumem u čemu je problem. Ne čini mi se da je igde ugrožena neutralnost --Nikola (razgovor) 19:47, 2. septembar 2011. (CEST)

Treba u uvodu da se napiše da nije kanonska. Ne „nekanonična“, nego da nije kanonska. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:19, 2. septembar 2011. (CEST)

GIPC je (samoinicijativno!) prekinula opštenje sa GPC a kasnije i vaseljenskim patrijarhom, optužujući ga za ispovedanje i širenje jeresi ekumenizma. Stoga, niti je tražila da je prizna GPC ili vaseljenski patrijarh niti bi to želela. Zapravo, obzirom da ga optužuje da je prekšio kanone i da ispoveda jeres, svakako joj nije merodavno to da li je kanonska ili ne na osnovu toga da li je priznaje "vaseljenski patrijarh". Sa druge strane, na njenom čelu su episkopi koji su kanonski hirotonisani dok episkopi drugim pomesnih crkava, pa i sami patrijarsi malo-malo krše kanone. To je pitanje koje sam i hteo da objasnim u tom članku i da predstavim oba mišljenja i potkrepim referencama. Sada, sa druge strane, apsolutno nemam nameru da to radim već bih ga najradije obrisao kad bi to moglo. Jer bolje da ne piše ništa nego da pišu gluposti, napisane i prepravljane od ljudi koji o samoj problematici ama baš ništa ne znaju. Postoje druge stvari na kojima bi ovde trebalo poraditi. --Aleksandar (porazgovarajmo!) 22:41, 2. septembar 2011. (CEST)

Zizovic, to što ti pričaš ne može da prođe i ne znam zašto bezveze insistiraš na tome. Nisi nijednu referencu naveo da se radi o crkvi, nisi naveo kakav je njen status u Grčkoj (kako je registrovana, kao crkva ili nešto drugo). Dok nema pravog statusa, sasvim je običan termin vjerska zajednica. Nadalje, nisu urednici mjerodavni da uređuju koja je crkva kanonska, a koja ne, to govori današnji njihov položaj u svijetu. Kanoničnost uživa Pravoslavna crkva. Svaka koja koja se izdaje za pravoslavnu, a koja nije priznata od Pravoslavne crkve, nije kanonska. To je jasno kao dan. Svi episkopi GIPC su nekanonski i stoga su samozvanci. To što ti tvrdiš da su svi patrijarsi kršioci kanona, a ti samozvanci savršeni, tvoja je priča, ništa drugo. Stoga, prestani sa svojim ponašanjem, loše ćeš proći. --Željko Todorović (razgovor) 23:26, 2. septembar 2011. (CEST) s. r.

Zapravo, obzirom da ga optužuje da je prekšio kanone i da ispoveda jeres, svakako joj nije merodavno to da li je kanonska ili ne na osnovu toga da li je priznaje "vaseljenski patrijarh". Sa druge strane, na njenom čelu su episkopi koji su kanonski hirotonisani dok episkopi drugim pomesnih crkava, pa i sami patrijarsi malo-malo krše kanone.

E ovo je već pristrasno gledanje i istraživači stav, a tome nije mesto na enciklopediji--Nikola (razgovor) 00:02, 3. septembar 2011. (CEST)

Nema ništa manje pristrasnog nego kod ostalih koji ovde uređuju. Nije u pitanju nikakvo istraživanje - svako ko je imalo upućen u temu i čita novine zna za te stvari. --Aleksandar (porazgovarajmo!) 00:30, 3. septembar 2011. (CEST)

To gledanje u novine upravo i predstavlja istraživanje. --Željko Todorović (razgovor) 01:24, 3. septembar 2011. (CEST) s. r.

Srbija bez "Kosove" na Ostavi

Bio sam tako slobodan da na Ostavi vratim sliku srbije sa samozvanom Kosova-om. Argument mi beše da Srbija bez samozvane Kosova-e još uvek ne postoji kao pojam, dok je Srbija sa Kosova-om sporan pojam do daljnjeg. Verovatno će se `tvari završiti sa izdvojenom Kosova-om, al` tražim da zajednica podrži nekorišćenje uklonjene verzije slike.

Zapravo, ta `tvar bi mogla i da se briše do daljnjeg jer je sama po sebi POV-pušing.

本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 17:32, 4. septembar 2011. (CEST)

Mislim da je u pitanju masovna akcija dotičnog korisnika, ja sam sinoć vratio njegove izmjene na par vikipedija, recimo: [9][10][11] jer je pokušao da ovu sliku zamijeni ovom (koju je prethodno napravio). Na administratorskoj tabli na ostavi je pokrenuta tema o njegovim akcijama (nevezanim za ovo), ali možda ne bi bilo loše da se i ovo spomene. I naravno, treba provjeriti da li je još nešto čačkao.--V i k i v i n dbla bla 18:07, 4. septembar 2011. (CEST)

Poprilično masovna akcija čini mi se. Bilo je još upotreba ove slike: na da, cs, hy, en i el. Koliko videh uglavnom na šablonima za klice o Srbiji. To je možda čak i donekle podmuklo. Vratih izmene koje mogah. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 20:55, 4. septembar 2011. (CEST)

Imperija je uzvratila udarac. Sada primjenjuje drugu taktiku. Umjesto da zamijeni slike koje mu se ne sviđaju, obrisaće ih.--V i k i v i n dbla bla 21:16, 4. septembar 2011. (CEST)

There is a user on Wikipedia who keeps reverting back to this file to further his support for Kosovo as part of Serbia.

Pretpostavljam da se ovo odnosi na tebe, Vikivinde. :-D--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 21:27, 4. септембар 2011. (CEST)

A i koliko vidim za sad su udarci u prazno. Čuj:

such behaviour

. -- Слободан KovačevićбиблброKS 21:43, 4. септембар 2011. (CEST)

Хвала Biblbrokse, дужан сам ти!--В и к и в и н дбла бла 22:34, 4. септембар 2011. (CEST)

Nemaš probljem. Imali smo edit rat na en. Ima blok "with an expiry time of 31 hours ‎ (Violation of the three-revert rule: on Belgrade anti-gay riot and LGBT rights in Serbia)". I ja sam malo okrznut, ali ostadoh živ. -- Слободан KovačevićбиблброKS 22:55, 4. септембар 2011. (CEST)

Ipak sam i ja blokiran. Pih, birokratija. -- Слободан KovačevićбиблброKS 23:15, 4. септембар 2011. (CEST)

Pa mora da bidne ravnopravno. I ja sam tamo glasala i rekla mu par prijateljskih reči. Valjda mogu da glasam iako nisam aktivna tamo? --Јагода испеци па реци 00:17, 5. септембар 2011. (CEST)

И ја сам гласао уз кратку опаску, па сад, ако признају, признају... Пера Којот ^{Шта је, бре???} 09:08, 5. септембар 2011. (CEST)

Ево списка његових тренутних акција (које нису враћене):

1. Овде затражио од CommonsDelinkera da zamijeni ovu sliku sa ovom
2. Ovde prilikom dodavanja svoje karte „slučajno“ obrisao par drugih.
3. ovde netačno označio da je njegova karta ustvari SVG verzija postojeće karte, a radi se o dva suštinski različita fajla.
4. ista stvar kao i iznad s tim da je ovde uklonio i kategorije.
5. ovde je označio postojeću sliku kao prevaziđenu i uklonio kategorije.
6. ovde je u galeriji zamijenio postojeću kartu, umjesto da svoju doda pored postojeće.
7. ista stvar--V i k i v i n dbla bla 01:09, 5. septembar 2011. (CEST)

Sad jesu vraćene. --Jagoda ispeci pa reci 01:43, 5. septembar 2011. (CEST)

To nije srpska vikipedija, tamo broj glasova ne znaci nista, pa nema svrhe ici glasati. Da je odnos glasova obrnut, opet ne bi obrisali slike. Njih samo interesuju autorska prava. -- Bojan  Razgovor  09:20, 5. septembar 2011. (CEST)