Dimitrije Anđeo Duka
Dimitrije Anđeo Duka (grčki: Δημήτριος Ἀγγελοδούκας; umro posle 1246) je bio solunski despot od 1244. do 1246. godine, kao vazal nikejskog cara.
| Dimitrije Anđeo Duka | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Dimitrije Anđeo Komnin Duka |
| Datum rođenja | oko 1220. |
| Mesto rođenja | Epirska despotovina |
| Datum smrti | posle 1246. |
| Mesto smrti | tvrđava Lentijana u Bitiniji, Nikejsko carstvo |
| Porodica | |
| Roditelji | Teodor Komnin Duka Marija Petralifena |
| Dinastija | Komnini, Duke, Dinastija Anđela |
| despot Soluna | |
| Period | 1244-1246 |
| Prethodnik | Jovan Komnin Duka |
| Naslednik | nema |
Biografija
urediRođen je oko 1220. godine. Bio je sin epirskog despota i solunskog cara Teodora Komnina Duke i Marije Petralifene.[1][2] Takođe je bio praunuk vizantijskog cara Aleksija I Komnina (1081-1118) i carice Irine Dukine, kao i rođak cara Isaka II Anđela (1185-1195, 1203-1204) i Aleksija III Anđela (1195-1203), vodeći poreklo od Konstantina Anđela, rodonačelnika vizantijske carske dinastije.[3] Prezime "Anđeo" poneo je kako bi se povezao sa vizantijskom carskom porodicom koja je bila plemenitijeg porekla od Duka i Komnina.[4][5] Dimitrije je koristio prezime "Anđeo Duka", kakvim ga u izvorima srećemo 25. septembra 1244. godine.[6]
Dimitrijev otac Teodor vladao je Epirskom despotovinom od 1215. godine. Teodor je 1224. godine osvojio Kraljevstvo Solun i osnovao Solunsko carstvo, koje je bilo jedan od nosilaca naslednih prava srušenog Vizantijskog carstva, nasuprot Nikejskom carstvu formiranom u Maloj Aziji.[7][8] Teodor je u narednim godinama pokušao osloboditi Carigrad od latinske vlasti. Njegove akcije okončane su bitkom kod Klokotnice u kojoj je zarobljen i oslepljen od strane bugarskog cara Jovana Asena II.[9][10] Teodorovo carstvo se urušilo, a veći delovi Trakije, Makedonije i Albanije došli su pod upravu Bugara.[11][12] Teodorov brat Manojlo uspeo je da se spasi pogibije kod Klokotnice i preuzme vlast u Solunu, gde je vladao kao vazal Jovana Asena II.[13][14]
Kada se Teodorova ćerka Irina udala za Jovana Asena 1237. godine, on je pušten iz zarobljeništva. Teodor je došao u Solun i svrgao svog brata Manojla.[15][16] Međutim, budući da je bio slep, postavio je na presto svoga starijeg sina Jovana.[17][18] Nikejski car Jovan III Vatac, koristeći se slabošću Bugarskog carstva nakon smrti Jovana Asena, pokrenuo je 1244. godine pohod protiv Soluna, primoravši Jovana da prihvati njegovo sizerenstvo i carsku titulu. Solunski vladar dobio je titulu despota.[17][18][19]
Teodor se povukao u Vodenu. Jovan je umro 1244. godine, a nasledio ga je brat Dimitrije (pre 25. septembra 1244. godine).[20][21] Jovan Vatac je dodelio titulu despota novom solunskom vladaru. Dimitrije nije uživao podršku solunske vlastele koja je pokušavala da se pobuni i svrgne ga sa prestola.[22] Vlasteli nije odgovarala Dimitrijeva provizantijska politika. Dimitrijev položaj se pogoršao 1246. godine, kada je Vatac pokrenuo još jedan pohod ka Evropi. Tri meseca on je napadao Trakiju i podvrgao veći deo Makedonije pod svoju vlast. Solunski pobunjenici obratili su mu se za pomoć, nudeći mu Solun bez borbe, ukoliko svrgne Dimitrija.[23] Vatacova vojska došla je pred grad i primorala Dimitrija da se skloni u citadelu. Irina se založila da joj brat ne bude pogubljen, ali je Solun prešao pod vlast nikejskog cara. Na čelo grada postavljen je Andronik Paleolog.[22] Dimitrije se sklonio u tvrđavu Lentijanu u Bitiniju, gde je najverovatnije i umro. Godina njegove smrti nije poznata.[24]
Reference
uredi- ^ Varzos 1984, str. 637
- ^ "Demetrios Angelos Doukas" (M. J. Angold), p. 605.
- ^ Loenertz 1973, str. 362
- ^ Polemis 1968, str. 89 (note 2).
- ^ Varzos 1984, str. 548–551 (notes 2, 3, 4).
- ^ Polemis 1968, str. 93
- ^ ODB, "Theodore Komnenos Doukas" (M. J. Angold), p. 2042.
- ^ Fine 1994, str. 119–124
- ^ Fine 1994, str. 124–125
- ^ Varzos 1984, str. 611–613
- ^ Fine 1994, str. 124
- ^ Varzos 1984, str. 614, 616.
- ^ Fine 1994, str. 126
- ^ Varzos 1984, str. 616–617, 639–642.
- ^ Fine 1994, str. 133
- ^ Varzos 1984, str. 618
- ^ a b Fine 1994, str. 134
- ^ a b Varzos 1984, str. 622–625
- ^ Ferjančić 1960, str. 62–63, 87.
- ^ Varzos 1984, str. 625–626
- ^ Ferjančić 1960, str. 63
- ^ a b Fine 1994, str. 157
- ^ Varzos 1984, str. 628
- ^ Varzos 1984, str. 630
Literatura
uredi- Ferjančić, Božidar (1960). Despoti u Vizantiji i južnoslovenskim zemljama (PDF). Beograd: Naučno delo.
- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Loenertz, Raymond-Joseph (1973). „Aux origines du despotat d'Épire et de la principauté d'Achaïe” [On the origins of the Despotate of Epirus and the Principality of Achaea]. Byzantion (na jeziku: French). 43: 360—394.
- Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press.
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (na jeziku: Greek). B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 01. 2021. g. Pristupljeno 28. 06. 2023.
