Elifas Levi
Alfons-Luj Konstan, poznat pod pseudonimom Elifas Levi (franc. Alphonse-Louis Constant, Éliphas Lévi; Pariz, 8. februar 1810 — Pariz, 31. maj 1875) bio je francuski okultista. Pisao je ezoterična dela, a popularizovao je i sam pojam okultizam. Njegov rad je uticao na brojne okultiste 19. veka.[1][2]
Elifas Levi | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 8. februar 1810. |
| Mesto rođenja | Pariz, Francuska |
| Datum smrti | 31. maj 1875. (65 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Supružnik | Mari Noemi Kadio |
Biografija uredi
Rodio se u Parizu u siromašnoj porodici. Školovao se za sveštenika u manastiru sv. Nikola od Šardonea, gde zahvaljujući opatu manastira otkriva ezoteriju i okultizam.
Godine 1832. pohađao je teološki koledž Sen Silpis, da bi tri godine kasnije postao đakon. Međutim, već 1835. godine napustio je sveštenički poziv i upustio se u ezoterična učenja. U to vreme zainteresovao se za revolucionarne i levičarske ideje zbog čega je tri puta bio u zatvoru.
U Parizu je upoznao Eženi S. direktorku devojačke škole s kojom je započeo ljubavnu vezu. U međuvremenu, upoznao je i sedamnaestogodišnju Mari Noemi Kadio s kojom se oženio 1846. godine, međutim, brak nije dugo potrajao. Tri meseca nakon prekida s Eugeniom, iz te veze rodio mu se sin kojeg nikada nije upoznao.
Nakon upoznavanja s poljskim matematičarem Jozefom Marijom Vronjskim 1852. i njegovom sintezom matematike, religije i filozofije, Konstan je živeo isključivo od svog pisanja i podučavanja okultizma. Uzeo je ime Elifas Levi, prevodeći svoje ime na hebrejski.
Godine 1854. otputovao je u London, gde je navodno, prema vlastitim tvrdnjama, služeći se nekromantskim ritualom prizvao antičkog filozofa i mistika Apolonija iz Tijane.
Godine 1855. napisao je svoju najpoznatiju knjigu „Transcendentalna magija”, koja će kao i njegove ostale knjige nadahnuti buduće okultiste poput S. L. MakGregora Metersa i Alistera Kroulija te doprineti revitalizaciji magije i okultizma u drugoj polovini 19. veka.
Levi je pristupio 1861. godine slobodnim zidarima. U to vreme već je stekao znatnu slavu kao okultista, ali i poveće materijalno bogatstvo. Pred kraj života vratio se pod okrilje Rimokatoličke crkve. Primio je poslednje pričešće pred smrt 1875. godine.
Književne reference uredi
- H. F. Lavkraft spominje Levija na dva mesta u romanu „Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda”.
- Andžela Karter spominje Levija u pripoveci „Krvava odaja”.
- Entoni Pauel citira Levija u romanu „Vojni filozofi”.
Dela uredi
- „Biblija slobode” (1848) (Le Testament de la Liberté)
- „Transcendentalna magija” (1855) (Dogme et Rituel de la Haute Magie)
- „Istorija magije” (1859) (Histoire de la magie)
- „Ključ misterija” (1861) (La Clef des Grands Mystères)
- „Velika tajna ili razotkriveni okultizam” (1868) (Le Grand Arcane, ou l'Occultisme Dévoilé)
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Faust, Viktoria (2003). Hermetizam. Zagreb: Distri-book. ISBN 978-953-7127-05-3.
- Lévi, Eliphas, Transcendentalna magija. . Beograd. 2004. ISBN 978-86-81585-43-6.
- Opća i nacionalna enciklopedija u 20 svezaka. 12. Zagreb: Pro Leksis. 2006. ISBN 978-953-7224-12-7.
Reference uredi
- ^ „Éliphas, Lévi French occultist”. Britannica. Pristupljeno 23. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Eliphas Levi's Biography”. C.L.S. Pristupljeno 23. 1. 2021.(jezik: engleski)
