Izanami
U japanskoj mitologiji, Izanami-no-Mikoto (伊弉冉尊/伊邪那美命, što znači "ona koja poziva") je boginja i stvaranja i smrti, kao i prvobitna supruga boga Izanaki-no-Mikoto. Takođe se naziva i Izanami-no-Kami.
| Izanami | |
|---|---|
 Naslikao Kobajaši Eitaku 1880-90, (Boston). Izanagi sa kopljem na desnoj strani i Izanami na levoj. | |
| Porodica | |
| Supružnik | Izanaki |
| Potomstvo | Amaterasu, Susanoo, Cukijomi i drugi |
| Porodica | Izanaki |
Boginja stvaranja uredi
Prvi bogovi Kunitokači i Amenominakanuši sazvali su dva božanska stvorenja, muškarca Izanakija i ženu Izanami, i zadužili ih za stvaranje prve zemlje. Kako bi im pomogli, dali su im koplje ukrašeno draguljima, nazvano Amenonuhoko (nebesko koplje). Dva boga su zatim otišla na most između neba i zemlje, Ame-no-ukihaši ("plutajući nebeski most"), i kopljem uzburkali more ispod. Kada su kapljice slane vode pale sa koplja, nastalo je ostrvo Onogorošima. Sišli su sa nebeskog mosta i na tom ostrvu napravili svoj dom.[1]
Posle nekog vremena želeli su da se spare, pa su izgradili stub zavni Ame-no-mihašira ("nebeski stub"; mi- je počasni prefiks) i oko njega palatu nazvanu Jahiro-dono (jedan hiro, japanska merna jedinica, jednak je približno 1,82 m, pa bi "osam-hira-palata" bila oko 14,56 m). Izanami i Izanaki su kružili oko stuba u suprotnim smerovima i kada su se konačno sreli na drugoj strani, Izanami je prva progovorila u znak pozdrava. Izanaki nije smatrao da to nije prikladno, ali su se svejedno sparili. Imali su dvoje dece Hiruka ("dete-pijavica"), koji je kasnije postao poznat u šintoizmu kao bog Ebisu[2], i ostrvo Avašima, ali oni su rođeni deformisani i nisu se smatrali božanstvima.
Stavili su decu u čamac i pustili ih niz more, a zatim su se vratili na nebo i tražili odgovore šta su uradili pogrešno. Drugi bogovi su im odgovorili da je muško božanstvo trebalo prvo da progovori tokom cerimonije venčanja. Tako su Izanami i Izanaki ponovo obišli stub, a ovoga puta je Izanaki prvi progovorio kada su se sreli i njihovo spajanje je konačno bilo uspešno.
Iz njihovog sjedinjenja rođena je Ojašima, ili ti "Zemlja osam velikih ostrva":
- ostrvo Avađi
- ostrvo Ijo (kasnije Šikoku)
- ostrvo Oki
- ostrvo Cukuši (kasnije Kjušu)
- Ostrvo Iki
- ostrvo Cušima
- ostrvo Sado
- ostrvo Jamato (kasnije Honšu)
Ostrva Hokaido, Čišima i Okinava nisu bila deo Japana tokom davnina
Izanami i Izanaki su stvorili još šest ostrva kao i mnoga druga božanstva. Tokom rađanja boga Kagucućija (inkarnacija vatre), Izanami umire. Sahranjena je na planini Hibi, na granici starih provincija Izumo i Hoki, u blizini današnjeg grada Jasugi u prefekturi Šimane. Izanaki u besu zbog smrti svoje žene ubija svoje novorođeno dete, tako stvarajući desetine božanstava.
Kodžiki uredi
Kodžiki govori o Izanaminoj smrti i njenom grobu, koji se nalazio na granici između zemalja Izumo i Hoki. Priča da je Izanami prenela svoju dušu na životinju i čoveka, ali ne govori da li je Izanami reinkarnisana ili ne.[3]
Smrt i podzemlje uredi
Izanagi je želeo da vrati svoju ljubav, Izanami, pa ju je pratio do Zemlje Jomi (zemlja noćne tame), podzemnog sveta mrtvih. Kada ju je pronašao nije mogao da je vidi zbog senki koje su skrivale njen izgled. Molio ju je da se vrati sa njim ali mu je Izanmi rekla da je kasno i da je već pojela hranu iz podzemlja (verovalo se da onaj ko okusi hranu iz drugog sveta postaje njegov stanovnik). Rekla mu je da se više nije mogla vratiti su svet živih, ali da će pokušati da zatraži dozvolu za odlazak.
Ova vest je šokirala Izanakija ali je on odbio da je ostavi samu u Jomiju. Dok je Izanami spavala uzeo je češalj sa kojim je vezivao svoju dugu kosu i zapalio ga kao baklju.
Pod iznenadnim naletom svetlosti ugledao je užasnu formu svoje nekad lepe i ljupke žene. Izanami je sada bila samo trulo meso iz kojeg su izlazili crvi i drga gnusna stvorenja.
Glasno plakajući, Izanami više nije mogao da kontroliše svoj strah i počinje da beži sa namerom da se vrati svetu živima i ostavi svoju ženu koja je umrla. Izanami se probudila vrišteći i ogorčeno je pojurila za njim. Poslala je Jakusu-no-ikazuči-no-kami (Raiđin) kao i šikome (grdobe) kako bi ga vratili nazad u Jomi.
Izanaki je izleteo iz ulaza i gurnuo stenu u otvor Jomocuhirasaka (黄泉 津 平 坂; pećina koja je predstavljala ulaz u Jomi) i tako je razdvojio svet živih od sveta mrtvih. [4]
Izanami je vrišteći iza ove barikada rekla da će, ako je ostavi, svakog dana uništiti 1.000 stanovnika. Izanaki je besno odgovorio da će svakog dana dati život 1.500 stanovnika.
Kaže se da je Izanaki obavio ritualno čišćenje, harai, nakon što je prisustvovao raspadanju tela svoje žene. Ovo je tradicionalno objašnjenje za rituale pročišćavanja koji se često izvode u šintoističkim svetilištima u japanskoj religiji, gde se posetioci svetilišta umivaju vodom pre ulaska u sveti prostor.[5] Dok je se kupao, iz njegovog levog oka rodila je se boginja sunca Amaterasu, iz desnog oka se rodio bog meseca Cukijomi, a iz njegovog nosa se rodio bog oluje Susanoo.[2]
Hronike Japana uredi
Iako je u mnogim aspektima priča o Izanamiju i Izankiju u Hronikama Japana slična sa Kodžikijem ipak se razlikuje po tome što se Izanami ne spušta u podzemni svet (Jomi). Ona zapravo stalno boravi na ostrvu Avađi u hramu. Osim toga, u Hronikama Japana rečeno je da su tri božanstva Amaterasu, Cukijomi i Susanoo nastali spajanjem Izanami i Izanagija, umesto iz Izanagija tokom rituala čišćenja.[6]
Reference uredi
- ^ Takeshi, Matsumae; Goodwin, Janet (1993-07-30), Early kami worship, Cambridge University Press, str. 317—358, ISBN 978-1-139-05506-2, doi:10.1017/chol9780521223522.009, Pristupljeno 2021-08-12
- ^ a b „Izanagi and Izanami, Japanese Sea Gods”, The Ocean Reader, Duke University Press, 2020, str. 13, ISBN 978-1-4780-0745-6, S2CID 236831483, doi:10.1215/9781478007456-005, Pristupljeno 2021-08-12
- ^ „Izanagi and Izanami, Japanese Sea Gods”, The Ocean Reader, Duke University Press, 2020, str. 13, ISBN 978-1-4780-0745-6, S2CID 236831483, doi:10.1215/9781478007456-005, Pristupljeno 2021-08-12
- ^ Kobayashi 2015
- ^ Wendy Doniger, Inc Encyclopaedia Britannica (2006). Britannica encyclopedia of world religions. Chicago, IL: Encyclopaedia Britannica, Inc. ISBN 978-1-59339-491-2. OCLC 319493641.
- ^ Alexander, Lottie (oktobar 2005). „Encyclopedia of Religion (2nd edition)2005341Editor‐in‐Chief Lindsay Jones. Encyclopedia of Religion (2nd edition). Detroit, MI: Macmillan Reference 2005, $1,295 15 vols Also available as an e‐book (ISBN 0-02-865997 X)”. Reference Reviews. 19 (7): 18—20. ISBN 0-02-865733-0. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/09504120510622616.
Literatura uredi
- Kobayashi, Fumihiko (2015). Japanese animal-wife tales : narrating gender reality in Japanese folktale tradition. New York, NY. ISBN 978-1-4539-1344-4. OCLC 904800412.