Istorija računara u SFRJ

Sa ciljem da se zaštiti domaća proizvodnja od strane konkurencije, u čemu se preterivalo često i na štetu domaćeg kupca i domaće industrije, u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) su uvedena stroga uvozna pravila koja su oblikovala razvoj računara u zemlji različit od razvoja u zapadnom svetu. Jedna od važnih ideja koje su upravljale razvojem tehnologija u SFRJ je bila potreba za nezavisnošću od stranih proizvođača rezervnih delova, što je doprinosilo razvoju domaćih računara.

1960: CER-10

1964: CER-20

1966: CER-200

1967: CER-22

1971: CER-12

1983: Galaksija

Rani računari

Posle stručne obuke (u inostranim računarskim institutima: PARIS 1954. i 1955. = T. Aleksić i A. Mandžić; DARMSTADT i WIEN 1959. = V. Masnikosa; CAMBRIDGE 1961. = P. Vrbavac; LONDON 1964. = D. Hristović), inženjeri iz Instituta BK-Vinča i kasnije Instituta Mihajlo Pupin na čelu sa prof. dr. Tihomirom Aleksićem započeli su razvoj prvih domaćih računara krajem pedesetih godina 20. veka. Ovaj projekat je proizveo CER (Cifarski Elektronski Računar) liniju računara, počev sa modelom CER-10 1960. godine u Vinči.

Do 1964, razvijen je računar CER-20 sa namenom da bude „elektronska knjigovodstvena mašina“, kao rezultat rastuće potrebe knjigovodstvenog tržišta. Trend izrade računara poslovne namene se nastavlja i izradom CER-22 1967. godine, koji je bio namenjen on-lajn operacijama u bankama i komunalnim preduzećima.

Bilo je još CER modela, kao što su CER-12, CER-11, CER-111, i CER-200, ali o njima ovde ima manje podataka.

Uvoz

S vremenom, kada se shvatilo da domaća nauka i industrija ne može da drži korak sa svetskim razvojem računara, dozvoljen je uvoz stranih računara pod odgovarajućim uslovima i posebnim dozvolama. Ovo je dovelo do povećane dominacije stranih proizvoda i smanjenja relativnog tržišnog udela domađih računara. Nasuprot ovome, a usled opšteg povećanja zainteresovanosti tržišta, sistemi koje su pravile domaće kompanije kao Institut Mihajlo Pupin (prvo CER a zatim TIM serije npr. TIM-100 i TIM-600) i Iskra Delta (npr. model 800, baziran na PDP-11/34) su nastavile razvoj tokom sedamdesetih i, čak, osamdesetih godina.

Rane osamdesete: Doba kućnih računara

Više kompanija je pokušalo da naprave mikroračunare slične kućnim računarima iz 1980-ih, kao na primer Institut Ivo Lola Ribar - Lola 8, EI Niš - Pecom 32 i 64, PEL Varaždin - Galeb i Orao (*), Ivel - Ultra i Z3 itd. Mnogi faktori su uticali na njihov neuspeh ili pozicioniranje van tržišta kućnih računara:

• bili su preskupi za pojedinačne kupce (posebno u poređenju sa popularnim stranim računarima ZX Spectrum, Commodore 64, itd.),
• mali izbor zabavnih i ostalih programa je učinio da nisu bili privlačni savremenim računarskim entuzijastima,
• nije ih bilo moguće kupiti u prodavnicama.

Rezultat je bio da su se domaći računari ove generacije uglavnom koristili u vladinim institucijama kojima nije bilo dozvoljeno da kupuju stranu opremu. Oni računari koje je bilo moguće povezati na postojeće centralne računare kao terminale su postigli veći uspeh u poslovnim kompanijama a ostali su se koristili za obrazovne svrhe u školama.

Vlada je pokušala da kontroliše priliv stranih kućnih računara uvodeći uvozna ograničenja cena i veličine memorije. Međutim, narod je nastavio da uvozi računare bilo ilegalno ili rastavljajući ih na delove koji su prolazili kroz zadata ograničenja. Takva „siva ekonomija“ je ubrzala raspad domaće industrije kućnih računara.

Jedan računar je uspeo da se izbori - Galaksija. Kreator Voja Antonić je objavio dijagrame i uputstva za samogradnju računara za igrice u specijalnom izdanju popularnog časopisa Galaksija pod imenom Računari u vašoj kući januara 1984. Računar je samostalno gradilo više hiljada entuzijasta, a još ih je mali broj proizvedeno za upotrebu u osnovnim i srednjim školama.

Kućni računari su bili vrlo popularni u SFRJ - toliko da su radio-stanice emitovale programe koji su inače bili distribuirani na kasetama - npr. u emisiji Ventilator 202. Softverski pirati su bili česti i slobodno su objavljivali svoje oglase u popularnim računarskim časopisima kao što su Računari, Svet kompjutera, Moj mikro i Revija za mikroračunala. Jeftin (piratski) softver je omogućio da praktično svi vlasnici kućnih računari postanu svojevrsni kolekcionari programa sa stotinama programa. Ovo je kasnije proizvelo mešavinu dobrih i loših efekata. Razvojni alati su bili pristupačni što je uzrokovalo pojavu velikog broja računarskih stručnjaka poznatih i u svetu ali isti ti stručnjaci nisu mogli da uspeju na domaćem tržištu zbog iste te piraterije koja im je obezbedila obrazovanje.

Kasne osamdesete: Doba ličnih računara

Druga polovina osamdesetih donosi povećanu popularnost IBM PC kompatibilnih računara i, nešto manje, Amiga and Atari ST računara. Domaći proizvođači su izbacili nekoliko modela IBM PC kompatibilnih računara, kao što su neki modeli TIM serije (IMP) napr. TIM-100 i Lira računara (Ei), ali je njihov „uspeh“ bio ograničen na državne institucije obavezne da kupuju samo domaću opremu.

Siva ekonomija je nastavila da omogućava dominaciju strane tehnologije među pojedinačnim kupcima a softversko piratstvo nastavilo da živi do raspada SFRJ devedesetih godina. Pred sam kraj Jugoslavije, 1989. godine, privatna firma „Sezam“ pokrenula je lokalnu mrežu personalnih računara za područje Beograda, koja je pre svega uključivala popularnu „Konferenciju“. „Sezam“ se preorijentisao na Internet 1996. godine.

Hronologija

1960

• Institut Mihajlo Pupin izbacuje prvi digitalni računar u SFRJ - CER-10.

1964

• Institut Mihajlo Pupin izbacuje CER-20 - prvu „elektronsku knjigovodstvenu mašinu“.

1966

• Institut Mihajlo Pupin izbacuje seriju poslovnih mini-računara CER-200.

1967

• Institut Mihajlo Pupin izbacuje CER-22 - „računar za on-lajn bankarske poslove“.

1971

• Institut Mihajlo Pupin izbacuje prvi hibridni računarski sistem HRS-100 za ANSSSR u Moskvi.

1983

• Institut Mihajlo Pupin izbacuje računarski sistem za generisanje slika u realnom vremenu i mikroračunar TIM-001, koji je kreirao dr Dragoljub Milićević sa svojom ekipom.
• Iskra Delta izbacuje Partner računar baziran na Z80A mikroprocesoru.
• U časopisu Računari u vašoj kući objavljena uputstva za samogradnju računara za igrice tzv. Galaksija, koji je kreirao Voja Antonić.

1984

• Iskra Delta izbacuje model 800 baziran na PDP-11/34.
• PEL Varaždin izbacuje računar Galeb koji će kasnije biti zamenjen računarom Orao.

1985

• Institut Mihajlo Pupin izbacuje seriju mikroprocesorskih računara za pošte TIM-100.
• PEL Varaždin izbacuje računar Orao za upotrebu u školama.
• Pojavljuje se poboljšana verzija Galaksija Plus.
• Elektronska Industrija izbacuje Pecom 32 and Pecom 64 za upotrebu u nekim srednjim školama.
• Institut Ivo Lola Ribar najavljuje svoj računar Lola 8 za Sajam tehnike ove godine (1985).

1986

• Institut za računarske i informacione sisteme ENERGOINVEST IRIS izbacuje IRIS PC-16.

1988

• Institut Mihajlo Pupin izbacuje 32-bitni računarski sistem TIM-600.
• Institut Mihajlo Pupin izbacuje računar TIM-011 baziran na HD64180 mikroprocesoru (kompatibilnom sa Z80), za nastavnu upotrebu u srednjim školama Srbije.

1989

• Institut za računarske i informacione sisteme ENERGOINVEST IRIS 6.aprila predstavlja seriju višekorisničkih računara IRIS MUV (IRIS - Motorola-Unix-VME) zasnovanih na Motorola 68030 arhitekturi.

Literatura

• 1. „Monografija Instituta Mihajlo Pupin“. Izd IMP-Forum, Beograd 1964.
• 2. Nikola Marković: " E-potencijali Srbije“, CEPiT e-volucija, br.1, pp. 3–11, Beograd, novem.2003.
• 3. Vladan Batanović, Jovan Kon (Ed): „IMP Riznica znanja“, izd. IMP i PKS, Beograd 2006.
• 4. Katalog Ei fabrike računara: " Računari Ei Honeywell-Bull", Niš 1985.
• 5. D. Bečejski, N. Marković (Ed); "50 godina računarstva u Srbiji“ knjiga-zbornik; Izd. DIS, Inst."Mihajlo Pupin“, PS Press, Beograd 2011.
• 6. Dušan Hristović: „Razvoj računarstva u Srbiji“, časopis FLOGISTON, br.18/19, pp. 89–105, Muzej MNT-SANU, Beograd 2010/2011.