Kalcijum-sulfid
Kalcijum-sulfid je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule CaS.
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Kalcijum-sulfid
| |
| Drugi nazivi
kalcijum-monosulfid,
„sodni otpadak“ | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.039.869 |
| KEGG[1] | |
| MeSH | Calcium+sulfide |
| UNII | |
| |
| |
| Svojstva | |
| CaS | |
| Molarna masa | 72,14 g/mol |
| Agregatno stanje | Beli prah |
| Gustina | 2,59 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 2.525 °C (4.577 °F; 2.798 K) |
| hidrolizuje | |
| Indeks refrakcije (nD) | 2.137 |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | poput strukture natrijum-hlorida |
| Geometrija molekula | Oktaedar |
| Opasnosti | |
| Glavne opasnosti | izvor vodonik-sulfida |
| R-oznake | R31 R36/37/38 R50 |
| S-oznake | S28 S61 |
| NFPA 704 | |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
CaO |
Drugi katjoni
|
MgS, BaS |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Fizička i hemijska svojstva uredi
Kada je čist, kalcijum-sulfid je beli prah postojan na vazduhu bez prisustva vlage. U prisustvu vlage, a pod uticajem ugljen-dioksida, izgleda da nastaje vodonik-sulfid koji se može prepoznati po mirisu. To je ono što ovu supstancu čini potencijalno opasnom.[4]
Kalcijum-sulfid pokazuje izrazitu fosforescenciju, ali samo ako sadrži neznatne tragove metalnih primesa, kao što je bizmut.[4]
Voda hidrolizuje kalcijum-sulfid i tada se stvara smeša Ca(SH)2, Ca(OH)2, i Ca(SH)(OH).[4]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Particioni koeficijent[5] (ALogP) | 0,6 |
| Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) | 2,0 |
| Polarna površina[7] (PSA, Å2) | 95,5 |
Dobijanje uredi
- Jedan je od produkata Leblanovog procesa.[4]
- Zagrevanjem gašenog kreča u atmosferi vodonik-sulfida.[4]
- Redukcijom sulfata ugljenikom.[4]
i može da reaguje dalje:
Polisulfidi uredi
Kalcijum-polusulfidi (CaSn) se grade kada se krečno mleko kuva sa sumporom.
Tetrasulfid dalje sa viškom sumpora gradi pentasulfid.[4]
Izvori uredi
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ a b v g d đ e Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura uredi
- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
Spoljašnje veze uredi
