Kancelarija za ljudska i manjinska prava

Kancelarija za ljudska i manjinska prava je bivša kancelarija pri Vladi Republike Srbije. Postojala je u periodu od 2012. do 2020. godine. Ustanovljena je neposredno nakon reorganizacije državnih resora koji su potpadali pod nadležnost Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je ukinuto sredinom 2012. godine. U okviru tog ministarstva postojala je Uprava za ljudska i manjinska prava, čiji su poslovi preneti na novostvorenu Kancelariju za ljudska i manjinska prava, koja je ustanovljena posebnom uredbom od 2. avgusta 2012. godine.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava
Osnivač	Vlada Republike Srbije
Datum osnivanja	2012
Datum gašenja	2020
Namena	Ostvarivanje i zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda u Srbiji
Sedište	Beograd, Srbija
Područje delovanja	Srbija
Rukovodioci	Dušan Ignjatović (2012-2013) Suzana Paunović (2013-2020)
Veb-sajt	https://ljudskaprava.gov.rs/sr

Donošenjem novog Zakona o ministarstvima, koji je usvojen 26. oktobra 2020. godine, formirano je novo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, čime su svi poslovi iz oblasti rada dotadašnje Kancelarije za ljudska i manjinska prava prešli pod nadležnost pomenutog ministarstva (41. član).

Sedište Kancelarije bilo je u Beogradu. Prvi direktor je bio Dušan Ignjatović (2012-2013), a direktorsku dužnost je potom obavljala Suzana Paunović (2013-2020).

Delatnost i unutrašnja organizacija

Kancelarija je vršila stručne poslove za potrebe Vlade i nadležnih ministarstava koji su se odnosili na: unapređenje i zaštitu ljudskih i manjinskih prava, opšta pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina, praćenje položaja pripadnika nacionalnih manjina koji žive na teritoriji Srbije i ostvarivanje manjinskih prava, kao i ostvarivanja veza nacionalnih manjina sa matičnim državama. Kancelarija je obavljala stručne poslove praćenja usaglašenosti domaćih propisa sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnopravnim aktima o manjinskim i ljudskim pravima i iniciranje izmena domaćih propisa.

Na osnovu člana 3. Uredbe o Kancelariji za ljudska i manjinska prava, Kancelarijom je rukovodio direktor koga je postavljala Vlada na period od pet godina, a na predlog Generalnog sekretara Vlade. Direktor Kancelarije bio je odgovoran Vladi i Generalnom sekretaru Vlade. Direktor Kancelarije je bio državni službenik na položaju. Direktor je bio dužan da organizuje, rukovodi, objedinjuje i usmerava rad Kancelarije, odnosno da obezbeđuje zakonom efikasno obavljanje poslova. Odlučivao je o pravima, odgovornostima i dužnostima zaposlenih, a obavljao je i druge poslove u skladu sa zakonom.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava imala je tri sektora:

1. Sektor za opšte poslove, međunarodnu saradnju i projekte (kadrovski, administrativno-tehnički poslovi, finansijsko materijalni, kojima se obezbeđuje usklađen i efikasan rad svih unutrašnjih jedinica, učešće u ostvarivanju međunarodne saradnje u oblasti ljudskih i manjinskih prava).

2. Sektor za unapređenje i zaštitu ljudskih prava (poslovi koji se odnose na praćenje primene propisa preporuka i saradnja sa telima Saveta Evrope, Evropske unije, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i drugih međunarodnih institucija i organizacija čija je Republika Srbija član; poslovi koji se odnose na praćenje usaglašenosti domaćih propisa sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnopravnim aktima o ljudskim pravima i iniciranje izmena domaćih propisa, pripremanje odgovora na pojedinačne predstavke protiv države koje su podnete ugovornim telima UN čiju je nadležnost prihvatila Republika Srbija; izrada izveštaja za specijalne procedure UN,izrada i predstavljanje pred ugovornim telima UN periodičnih izveštaja o sprovođenju osnovnih međunarodnih ugovora o ljudskim pravima, i obavljanje drugih poslova iz nadležnosti Kancelarije).

3. Sektor za nacionalne manjine (poslovi koji se odnose sprovođenje i praćenje međunarodnih ugovora u oblasti manjinskih prava, praćenje usaglašenosti domaćih propisa sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodno pravnim aktima o manjinskim pravima i iniciranje izmena domaćih propisa; ostvarivanje prava nacionalnih manjina na održavanje i uspostavljanje prekogranične saradnje; praćenje ostvarivanja prava nacionalnih manjina u oblasti kulture, obrazovanja i javnog informisanja i službene upotrebe pisma i jezika nacionalnih manjina i u drugim oblastima značajnim za nacionalne manjine; ostvarivanje saradnje sa predstavnicima civilnog društva i nadležnim organima u vezi sa uanpređenjem položaja civilnog društva, posebno Roma; pružanja pomoći ugroženim migrantskim kategorijama stanovništva).

Primena Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina

Za vreme svog postojanja (2012—2020), Kancelarija za ljudska i manjinska prava je bila zadužena za izradu periodičnih izveštaja o primeni Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina u Srbiji. U pomenutom periodu, Kancelarija je izradila Treći periodična izveštaj (2012) za period od 2007. do 2011. godine, i Četvrti periodična izveštaj (2018) za period od 2012. do 2016. godine. Pomenuti izveštaji su bili sačinjeni na srpskom i engleskom jeziku, a upućivani su Savetu Evrope.

Prilikom izrade engleske varijante pomenutih izveštaja, načinjeni su izvesni terminološki propusti u oblasti imenovanja rusinske nacionalne manjine. Iako je Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine svojim statutom iz 2010. godine propisao (član 6.), a potom i potvrdio (2014. i 2018. godine), da zvanični naziv NSRNM na engleskom jeziku glasi: National Council of the Rusyn National Minority. taj naziv (koji se nalazi u zaglavlju svakog akta NSRNM) nije ispoštovan u engleskim varijantama pomenutih periodičnih izveštaja iz 2012. i 2018. godine, u kojima je upotrebljen nepravilan oblik: National Council of the "Ruthenian" National Minority. U engleskim varijantama tih izveštaja, imenovanje rusinskog naroda i jezika, kao i rusinskih manjinskih ustanova i organizacija nije izvršeno putem upotrebe zvaničnih i međunarodno priznatih (ISO) termina (engl. Rusyns, Rusyn language), već putem spornih rutenskih odrednica (engl. Ruthenians, Ruthenian language) koje u engleskom jeziku imaju daleko šira i raznovrsna značenja. Upravo zbog te višeznačnosti, najpoznatiji rusinski istoričar i bivši predsednik Svetskog kongresa Rusina, prof. dr Pavel R. Magoči je izričito ukazao na neprikladnost upotrebe rutenskih odrednica za označavanje Rusina u međunarodnoj (engleskoj) terminologiji.

Pomenuti propusti u engleskim varijantama periodičnih izveštaja iz 2012. i 2018. godine učinjeni su po inerciji, putem automatskog preuzimanja "rutenske" terminologije iz engleske verzije Drugog periodičnog izveštaja, koji je bio sačinjen početkom 2008. godine od strane tadašnje vladine Službe za ljudska i manjinska prava, dok je terminologija tog izveštaja preuzeta (takođe po inerciji) iz engleske verzije još starijeg (prvog periodičnog) izveštaja, koji je bio sačinjen u oktobru 2002. godine od strane nadležnih državnih organa tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, ali bez učešća Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine, čiji je prvi saziv bio konstituisan tek naknadno, u novembru 2002. godine.

Vidi još

• Vlada Republike Srbije
• Savet za nacionalne manjine (Srbija)
• Nacionalni saveti nacionalnih manjina Republike Srbije
• Praznici nacionalnih manjina u Srbiji

Literatura

• Magocsi, Paul R. (2011). „The Fourth Rus': A New Reality in a New Europe” (PDF). Journal of Ukrainian Studies. 35-36 (2010-2011): 167—177. 
• Magocsi, Paul R. (2015). With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest-New York: Central European University Press. 

Spoljašnje veze

• Kancelarija za ljudska i manjinska prava (zvanični sajt) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. avgust 2021)