Kodeks Kumanikus
Kodeks Kumanikus (mađ. Kun kódex, lat. Codex Cumanicus) je lingvistički priručnik srednjeg veka, osmišljen je da pomogne katoličkim misionarima da komuniciraju sa Kumanima, nomadskim turkijskim narodom. Trenutno se nalazi u biblioteci Svetog Marka u Veneciji (BNM ms Lat. Z. 549. (=1597)).
Kodeks je nastao na Krimu u 14. veku i smatra se jednim od najstarijih potvrda o krimskotatarskom jeziku, što je od velikog značaja za istoriju kipčakskog i oguzskog dijalekata, kao direktno vezanog za kipčake (polovce, kumane) Crnomorske stepe i posebno poluostrvo Krim.[1]
Poreklo i sadržaj rukopisa uredi
Kodeks se sastoji iz dva dela. Prvi deo se sastoji od rečnika na latinskom, persijskom i kumanskom pisanom latiničnim pismom i kolone sa kumanskim glagolima, imenima i zamenicama sa značenjem na latinskom. Drugi deo se sastoji od kumansko-nemačkog rečnika, podataka o kumanskoj gramatici i pesama koje pripadaju Petrarki.[2] Međutim, kodeks je pominjao jezik kao „tatarski“ (tatar til).[3]
Prvi deo Kodeks Kumanikusa je napisan u praktične svrhe, da bi pomogao u učenju jezika. Drugi deo je napisan da širi hrišćanstvo među Kumanima i uz njegov kumanski prevod dati su različiti citati iz verskih knjiga. U istom odeljku nalaze se reči, fraze, rečenice i oko 50 zagonetki, kao i priče o životu i radu verskih poglavara.[2]
Kodeks se verovatno razvijao tokom vremena. Trgovačke, političke i verske vođe, posebno u Mađarskoj, tražile su efektivnu komunikaciju sa Kumanima još sredinom 11. veka. Kako su italijanske gradove-države, poput Đenove, počele da uspostavljaju trgovačke stanice i kolonije duž obale Crnog mora, potreba za alatima za učenje kipčačkog jezika naglo se povećala.
Veruje se da su najraniji delovi kodeksa nastali u 12. ili 13. veku. Vremenom su verovatno napravljeni značajni dodaci. Primerak sačuvan u Veneciji je datiran da je nastao 11. jula 1303. na fol. 1r[4] (videti Drimba, str. 35 i Šmajder u Šmajder/Šrajner, str. XIII). Kodeks se sastoji od većeg broja samostalnih dela spojenih u jedno.
Zagonetke uredi
„Kumanske zagonetke” (CC, 119–120; 143–148) predstavljaju presudan izvor za proučavanje ranog turkijskog folklora. Andreas Titce ih je nazvao „najranijim varijantama tipova zagonetki koje čine zajedničko nasleđe turskih naroda
Među zagonetkama u kodeksu su i sledeći odlomci:
- Aq küymengin avuzı yoq. Ol yumurtqa.
- „Bela jurta nema usta (otvora). To je jaje.”
- Kökçä ulahım kögende semirir. Ol huvun.
- „Moje plavičasto dete na konopcu se udeblja. To je dinja.”
- Oturğanım oba yer basqanım baqır canaq. Ol zengi.
- „Gde ja sedim brdovito je mesto. Gde gazim je bakarna zdela. To je uzengija.”
Primeri uredi
Kodeks Molitva Gospodnja glasi:
| Kumanski |
Atamız kim köktäsiñ. Alğışlı bolsun seniñ atıñ, kelsin seniñ xanlığıñ, bolsun seniñ tilemekiñ — neçik kim köktä, alay [da] yerdä. Kündeki ötmäkimizni bizgä bugün bergil. Dağı yazuqlarımıznı bizgä boşatqıl — neçik biz boşatırbız bizgä yaman etkenlergä. Dağı yekniñ sınamaqına bizni quvurmağıl. Basa barça yamandan bizni qutxarğıl. Amen! |
|---|---|
| Srpski (prevod) |
„Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu. Hleb naš nasušni daj nam danas i oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim,i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga. Amin!” |
| Krimskotatarski |
Atamız kim köktesiñ. Alğışlı olsun seniñ adıñ, kelsin seniñ hanlığıñ, olsun seniñ tilegeniñ — nasıl kökte, öyle [de] yerde. Kündeki ötmegimizni bizge bugün ber. Daa yazıqlarımıznı (suçlarımıznı) bizge boşat (bağışla) — nasıl biz boşatamız (bağışlaymız) bizge yaman etkenlerge. Daa şeytannıñ sınağanına bizni qoyurma. Episi yamandan bizni qurtar. Amin! |
Izvori za Kodeks Kumanikus uredi
- Güner, Galip (2016), Kuman Bilmeceleri Üzerine Notlar (Notes on the Cuman Riddles), Kesit Press, İstanbul. 168 pp.
- Argunşah, Mustafa; Güner, Galip, Codex Cumanicus, Kesit Yayınları, İstanbul, 2015, 1080 pp. (https://www.academia.edu/16819097/Codex_Cumanicus)
- Dr. Peter B. Golden on the Codex
- Italian Part of “Codex Cumanicus”, pp. 1 - 55. (38,119 Mb)
- German Part of “Codex Cumanicus”, pp. 56 - 83. (5,294 Mb)
- Schmieder, Felicitas et Schreiner, Peter (eds.), Il Codice Cumanico e il suo mondo. Atti del Colloquio Internazionale, Venezia, 6-7 dicembre 2002. Roma, Edizioni di Storia e Letteratura, 2005, XXXI-350 p., ill. (Centro Tedesco di Studi Veneziani, Ricerche, 2).
- Drimba, Vladimir, Codex Comanicus. Édition diplomatique avec fac-similés, Bucarest 2000.
- Davud Monshizadeh, Das Persische im Codex Cumanicus, Uppsala: Studia Indoeuropaea Upsaliensia, 1969.
- Ligeti, Louis (1981). „Prolegomena to the Codex Cumanicus”. Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae. 35 (1): 1—54. JSTOR 23682271.
Reference uredi
- ^ Garkavec A. N. (1987). Kыpčakskie яzыki: kumanskiй i armяno-kыpčakskiй. Alma Ata: Nauka. str. 18.
„ Čto kasaetsя mesta okončatelьnogo formirovaniя sbornika, to naibolee veroяtnoй sleduet sčitatь Kafu — Što se tiče mesta konačnog formiranja priručnika, najverovatnijim treba smatrati Kafu <...> Po dialektnыm osobennostяm kodeks sčitaetsя stareйšim pamяtnikom krыmskotatarskogo яzыka, imeющim ogromnoe značenie dlя istorii kыpčakskih i oguzskih govorov... — Po dijalekatskim osobinama, kod se smatra najstarijim spomenikom krimskotatarskog jezika, što je od velikog značaja za istoriju kipčačkog i oguzskog dijalekata...... ” - ^ a b [1][mrtva veza] Codex Cumanicus (Kumanlar Kitabı)
- ^ Florin Curta (2007). The Other Europe in the Middle Ages: Avars, Bulgars, Khazars and Cumans. str. 406.
- ^ https://archive.org/details/codexcumanicusbi00kuunuoft/page/n147/mode/2up "MCCCIII die XI Iuly"
Dodatna literatura uredi
- Codex cumanicus, Bibliothecae ad templum divi Marci Venetiarum primum ex integro editit prolegomenis notis et compluribus glossariis instruxit comes Géza Kuun. Budapestini Scient. Academiae Hung. 1880.
Spoljašnje veze uredi
- Kodeks Kumanikus na internetu
- Golden, Peter B. "Kodeks Kumanikus". Pruža detaljan pregled sadržaja knjige.
- Enciklopedija Iranika
- Kompletna kopija Ligetijevog Prolegomena i Kuunovog latinskog izdanja i komentara (kao što je objavljeno u Budimpešti, 1981):