Википедија

Konformizam

Konformizam, konformitet ili konformnost je ponašanje pojedinca koje je u skladu sa normama i očekivanjima njemu važne društvene grupe.[1] Takvo ponašanje ide u pravcu nekritičkog saglašavanja sa važećim, opšteprihvaćenim grupnim normama i vrednostima, posebno pod grupnim pritiskom.[2] U praksi, to je težnja pojedinaca i grupa da se potpuno prilagode okruženju i da ne čine ništa što bi se smatralo ekscentričnim ili neobičnim od strane autoriteta. Konformizam isključuje kreativnost, vođstvo i aktivizam i protivi se promeni i napretku. Ovaj pojam često ima negativan prizvuk u smislu preteranog prilagođavanja po cenu gubljenja samostalnosti i samopoštovanja ličnosti.[3]

Ljudi se često uklapaju iz želje za bezbednošću unutar grupe - tipično grupe sličnog uzrasta, kulture, religije ili obrazovnog statusa.[4] Ovo se često naziva grupnim mišljenjem: obrazac razmišljanja koji se karakteriše samoobmanom, prinudnom proizvodnjom saglasnosti i usaglašenosti sa grupnim vrednostima i etikom, čime se ignoriše realistična procena drugih pravaca delovanja. Nevoljnost povinovanja je praćena rizikom od društvenog odbacivanja. Konformnost se često asocira sa adolescencijom i kulturom mladih, mada snažno utiče na ljude svih uzrasta.[5]

Iako grupni pritisak može da ima negativne manifestacije, konformnost se može smatrati bilo dobrom ili lošom. Vožnja na korektnoj strani puta se može smatrati korisnim konformitetom.[6] Uz odgovarajući uticaj okoline, konformnost tokom ranih godina detinjstva, omogućava osobi da uči i da poprima odgovarajuća ponašanja neophodna za interakciju i razvoj unutar njenog društva.[7] Konformnost utiče na formiranje i održavanje društvenih normi i pomaže društvima da spontano i predvidivo funkcionišu putem samoeliminacije ponašanja koji se smatraju suprotnim nepisanim normama. U tom smislu ona se može smatrati pozitivnom silom koja sprečava dela koja su perceptivno remetilačka ili opasna.

Promena ponašanja u skladu sa odgovorima drugih, što je konformizam, može biti svesna ili ne.[8] Ljudi imaju intrinzičnu tendenciju da nesvesno imitiraju ponašanje drugih, kao što su gestovi, jezik, brzina govora i druge akcije ljudi sa kojima komuniciraju.[9] Postoje još dva glavna razloga za usaglašenost: informacioni uticaj i normativni uticaj.[9] Ljudi pokazuju konformizam kao odgovor na informativni uticaj kada veruju da je grupa bolje informisana, ili kao odgovor na normativni uticaj kada se plaše odbacivanja.[10] Kada bi zagovarana norma mogla da bude tačna, informativni uticaj je važniji od normativnog uticaja, dok inače dominira normativni uticaj.[11]

Ljudi se često prilagođavaju iz želje za sigurnošću unutar grupe, poznatog i kao normativni uticaj[12] — obično grupa sličnog uzrasta, kulture, religije ili obrazovnog statusa. Ovo se često naziva grupnim razmišljanjem: obrazac mišljenja koji karakteriše samoobmana, prisilna proizvodnja pristanka i usklađenost sa grupnim vrednostima i etikom, koji ignoriše realističnu procenu drugih pravaca delovanja. Nespremnost na konformisanje nosi rizik od društvenog odbacivanja. Konformizam se u medijima često povezuje sa adolescencijom i kulturom mladih, ali snažno utiče na ljude svih uzrasta.[13]

Poreklo i značenje pojma uredi

Konformizam[14] znači „oportunizam, povinovanje“ i potiče od latinskog conformis. Odatle, konformista je onaj koji se povinuje mišljenju većine. Konformizam, dakle, označava vrstu socijalnog prilagođavanja. Ovim pojmom se naglašava potreba pojedinca da se stopi u određenu grupu ljudi i usko povezani sa konformizmom su pojmovi povezanost, prihvaćenost i pripadnost.

Motivi konformizma uredi

Kao motivi[15] za ovaj šablon ponašanja izdvajaju se gregarni motiv, još poznat i pod nazivom „motiv stada” i afirmativni motiv. Empirijski gledano, motiv je i potraga za lagodnim osećajem pripadnosti i zaštite grupe.

Vrste konformizma uredi

Postoje dva tipa konformizma.

1. Pravo (potpuno) konformiranje

2. Praktično konformiranje

Pravo ili potpuno konformiranje je stvarna promena stavova, mišljenja i vrednosti u skladu sa pritiskom grupe kojoj pripada. Osoba je, u ovom slučaju, u potpunosti uverena u ono što govori i uvek ima opravdanje za svoje postupke, doživljavajući svoj identitet kao ogranak grupnog identiteta.

Praktično konformiranje se iskazuje tako što osoba zadržava sopstveno mišljenje i način rezonovanja u vezi sa određenim stvarima i moguće je da se ne slaže sa stavovima grupe, ali iz straha da bi mogla proizvesti štetu u vidu odbacivanja od strane drugih članova grupe, ili iz velike želje za osećanjem pripadnosti, saopštava stavove grupe i ponaša se u skladu sa drugima.

Nekonformizam uredi

Nekonformizam je pojava suprotna konformiranju i ogleda se u dva tipa reakcije osobe: antikonformizmu i stvarnom nekonformizmu.

Antikonformisti se dosledno suprotstavljaju grupi bez obzira na ono što ona propagira. Grupa se smatra negativnim osnovom ponašanja. Ovi pojedinci konstantno naglašavaju razlike između sebe i grupe, čime ujedno pokazuju i svoju zavisnost od nje.

Pravi nekonformizam se, nasuprot antikonformizmu, zasniva na sopstvenim procenama i merilima. Osoba se ne suprotstavlja grupi samo da bi se suprotstavila i poredila sa njenim negativnim aspektima, već ima svoj racionalni razlog i obrazloženje za prisutno neslaganje, i to obrazloženje ne stavlja u relacioni odnos, već posmatra situaciju isključivo iz svoje perspektive.

Činioci konformiranja uredi

Na spremnost na konformiranje i stepen razvoja ove pojave utiče više faktora:

1. Uzrast

Deca i mladi češće se i intenzivnije konformiraju nego odrasle osobe. Uzrok je, osim nedovoljne emocionalne i socijalne zrelosti, i važnost vršnjačke grupe za formiranje identiteta i prevazilaženje adolescentnih kriza u tom razvojnom dobu. Uzroci ovih adolescentnih kriza veoma često bivaju odbacivanje od strane društva, neprihvaćenost, direktno odbacivanje ili agresivno isključivanje iz grupe. Grupa vršnjaka, dece ili mladih, koji su približnih godina i interesa, ima veliki uticaj na to kakve će vrednosti i stavove dete oformiti. Pod pojmom ,,kultura vršnjaka” se podrazumeva grupa mladih ljudi koja postavlja određene standarde ponašanja od kojih se retko odstupa. Ovu pojavu obeležavaju isti ili barem slični problemi koji ih spajaju u određen šablon ponašanja. Ovako uticaj vršnjaka postaje jači od roditeljskog, a sugestibilniji pojedinci, čije je samopouzdanje niže, ili koji još nisu jasno izgradili svoje vrednosti, postaju skloni konformizmu i podležu pritisku grupe. Ovaj vid ponašanja može dovesti do ekstremnih posledica, kao što je upotreba psihoaktivnih supstanci ili drugi tipovi rizičnog ponašanja. Otvoreno prihvataju grupne stavove, i povinuju se očekivanjima koja se pred njih, kao ravnopravne članove, postavljaju. U manje opasnim situacijama, u grupi, svi pojedinci navijaju za isti sportski klub, slušaju istu vrstu muzike i prihvataju ujedno i ideologiju tog muzičkog pravca, imaju iste stavove o nekim socijalnim grupacijama i fenomenima itd...

2. Pol

Žene bivaju sklonije konformizmu od muškaraca usled češće pojave grupa i potrebe za prihvaćenošću i bliskošću.

3. Stepen nejasnoće situacije

Ukoliko je situacija nejasnija, konformiranje je veće. Ovo znači da je lako pasti pod uticaj grupe i bez kritičkog razmišljanja i osvrta, oberučke prihvatiti stav većine. Ovo se dešava kada se radi o temama sa kojima pojedinac nije u potpunosti upoznat, kada se nalazi u eksperimentalnoj situaciji koja je i okolini podjednako nepoznata i nova, kada se nalazi u društvu ili nasumičnom okruženju koje ne poznaje dovoljno, ali mu je stalo da bude prihvaćen itd.

4. Stepen jedinstvenosti grupe

Što je grupa jedinstvenija, konformiranje je veće. Ovo se, donekle, i samo nameće prilikom definisanja same pojave konformizma. Potreba osobe da bude deo grupe i da bude njen ravnopravni član je veća ukoliko se ona opaža kao koherentna i složna.

5. Određene crte ličnosti

Samostalne osobe, sa izgrađenim granicama prema spoljašnjosti, identitetom i integritetom ličnosti, kao i inteligentnije osobe, manje su sklone konformizmu. Takođe, ljudi sa višim samopouzdanjem i samopoštovanjem, kao oni koji sebe smatraju kompetentnim, sa manjom će verovatnoćom postati konformisti.

6. Privlačnost grupe za pojedinca

Što se grupa opaža privlačnijom, to je konformiranje veće.

7. Javno ili privatno izjašnjavanje

Konformiranje je veće u situacijama kada osoba javno i u grupi treba da iznese svoje mišljenje, ili da potvrdi stav grupe, nego u slučajevima kada razgovara sa bliskom osobom, roditeljima ili razmišlja u sebi.

Kako se odupreti konformizmu? uredi

1. Informišite se

Potrebno je sagledati grupni arsenal stavova i vrednosti sa svih strana, koliko god je moguće objektivno i informisati se o razlozima za njih.

2. Suzbiti strah od istupanja iz gomile

Reference uredi

  1. ^ Cialdini, R. B.; Goldstein, N. J. (2004). „Social influence: Compliance and conformity” (PDF). Annual Review of Psychology. 55: 591—621. PMID 14744228. doi:10.1146/annurev.psych.55.090902.142015. 
  2. ^ Infante; et al. (2010). Contemporary Communication Theory. Dubuque, IA: Kendall Hunt Publishing Company. ISBN 978-0-7575-5989-1. 
  3. ^ Robinson, Eric; Thomas, Jason; Aveyard, Paul; Higgs, Suzanne (mart 2014). „What Everyone Else Is Eating: A Systematic Review and Meta-Analysis of the Effect of Informational Eating Norms on Eating Behavior”. Journal of the Academy of Nutrition and Dietetics. 114 (3): 414—429. PMID 24388484. doi:10.1016/j.jand.2013.11.009. 
  4. ^ Larsen, Knud S. (1990). „The Asch Conformity Experiment: Replication and Transhistorical Comparison”. Journal of Social Behavior and Personality. 5 (4): 163—168. ProQuest 1292260764. 
  5. ^ McLeod, S (novembar 2011). „Conformity”. Simply Psychology. 
  6. ^ Aronson 2007
  7. ^ G, L. (mart 1931). „Conformity”. Peabody Journal of Education. 8 (5): 312. JSTOR 1488401. doi:10.1080/01619563109535026. 
  8. ^ Coultas, Julie C.; Van Leeuwen, Edwin J. C. (2015). „Conformity: Definitions, Types, and Evolutionary Grounding”. Evolutionary Perspectives on Social Psychology. Evolutionary Psychology. str. 189—202. ISBN 978-3-319-12696-8. doi:10.1007/978-3-319-12697-5_15. 
  9. ^ a b Burger, Jerry M. (2019). „Conformity and Obedience”. Introduction to Psychology. 
  10. ^ Kassin, Saul M.; Fein, Steven; Markus, Hazel Rose (2011). Social Psychology. Wadsworth. ISBN 978-0-8400-3172-3. 
  11. ^ Campbell, Jennifer D.; Fairey, Patricia J. (septembar 1989). „Informational and normative routes to conformity: The effect of faction size as a function of norm extremity and attention to the stimulus”. Journal of Personality and Social Psychology. 57 (3): 457—468. doi:10.1037/0022-3514.57.3.457. 
  12. ^ Biswas-Diener, Robert; Diener, Ed (2015). Discover Psychology 2.0: A Brief Introductory Text. University of Utah. str. 85. ISBN 9780674013827. 
  13. ^ McLeod, Saul (2016). „What is Conformity?”. Simply Psychology. 
  14. ^ Konformista, komfor - SRPSKI JEZIČKI ATELjE
  15. ^ Konformizam

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конформизам&oldid=27551997”