Википедија

Krvarenje

истицање крви из крвног суда или срца

Krvarenje, takođe poznat kao hemoragija ili jednostavno gubitak krvi, predstavlja isticanje krvi iz organizma prilikom povrede krvnog suda.[1] Krvarenje se može javiti iznutra ili spolja kroz prirodni otvor kao što su usta, nos, uvo, uretra, vagina ili anus, ili kroz ranu na koži.

Krvarenje
SinonimiHemoragija
Krvarenje iz prsta
SpecijalnostiHitna medicinska pomoć, hematologija
KomplikacijeEksangvinacija, hipovolemijski šok, koma, šok

Hipovolemija je masivno smanjenje zapremine krvi, a smrt usled prekomernog gubitka krvi se naziva iskrvavljenjem.[2] Tipično, zdrava osoba može da izdrži gubitak od 10–15% ukupne zapremine krvi bez ozbiljnih medicinskih poteškoća (poređenja radi, davanjem krvi obično se uzima 8–10% zapremine krvi davaoca).[3] Zaustavljanje ili kontrola krvarenja naziva se hemostaza i važan je deo prve pomoći i operacije. Upotreba cijanoakrilatnog lepka za sprečavanje krvarenja i zaptivanje bojnih rana je dizajnirana i prvi put korišćena u Vijetnamskom ratu. Danas mnogi medicinski tretmani koriste medicinsku verziju „super lepka” umesto tradicionalnih šavova koji se koriste za male rane koje treba zatvoriti na nivou kože.

Dijagnoza/imidžing uredi

Hemija dioksaborolana omogućava obeležavanje crvenih krvnih zrnaca radioaktivnim fluoridom (18F), što omogućava snimanje intracerebralnih krvarenja pomoću pozitronske emisione tomografije (PET).[4]

Klasifikacija uredi

U zavisnosti od toga da li krv ističe u spoljašnju sredinu ili u unutrašnjost organizma, razlikuju se:[5]

  • spoljašnje krvarenje,
  • unutrašnje krvarenje

Unutrašnja krvarenja-krv se izbacuje preko telesnih otvora. hematurija-postojanje krvi u mokraći hemaptoa-postojanje krvi u ispljuvku hemaptizija-postojanje krvi u ispljuvku, ali u vidu žilica melena-postojanje krvi u stolici(stolica je crna kao talog od kafe) hematemeza-postojanje krvi u povraćenoj masi

Postoji i podela krvarenja prema tipu konkretnog krvnog suda, pa se razlikuju:

  • arterijsko krvarenje -krv izlazi u jakom mlazu i svetlocrvene je boje jer je obogaćena kiseonikom
  • vensko krvarenje -krv se sliva niz ranu i tamnocrvene je boje jer je ugljen-dioksid u većoj količini
  • kapilarno krvarenje -javlja se u vidu krvave rose
  • parenhimatozno -krvarenje unutrašnjih organa

Masivno krvarenje uredi

Iako ne postoji univerzalno prihvaćena definicija masivnog krvarenja, sledeće se može koristiti za identifikaciju stanja: „(i) gubitak krvi veći od zapremine cirkulišuće krvi u periodu od 24 sata, (ii) gubitak krvi od 50% zapremine cirkulišuće krvi u periodu od 3 sata, (iii) gubitak krvi veći od 150 ml/min, ili (iv) gubitak krvi koji zahteva transfuziju plazme i trombocita."[6]

Svetska Zdravstvena Organizacija uredi

Svetska zdravstvena organizacija je napravila standardizovanu skalu za merenje težine krvarenja.[7]

Etiologija uredi

 
Otvoreni prelom kosti potkolenice, koji je doveo do povrede krvnih sudova i spoljašnjeg krvarenja

Najčešći uzroci krvarenja su: prskanje i razjedanje zida krvnog suda i dijapedezno krvarenje.

Prskanje zida krvnog suda je jedan od najčešćih uzroka krvarenja. Ovo se dešava kod sudova koji su zahvaćeni aterosklerozom, a naročito ukoliko je istovremeno povišen krvni pritisak. Osim toga, prskanje se javlja i kod aneurizmi aorte, krvnih sudova mozga, srčanih komora itd.

Razjedanje zida krvnog suda nastaje zbog širenja raznih zapaljenjskih procesa (tuberkuloze, gnojnih zapaljenja, tifusa itd) i malignih tumora koji najčešće pokazuju tendenciju da infiltruju i destruišu okolna zdrava tkiva.

Dijapedezna krvarenja su uglavnom mala krvarenja, ali su često mnogobrojna (javlja se veliki broj pojedinačnih malih krvarenja) i nastaju kao rezultat prolaska crvenih krvnih zrnaca kroz zid krvnog suda. Ovo se može javiti kod hemofilije (kod koje postoji sklonost ka krvarenju), hipoprotrombinemije i hipofibrinogenemije (poremećaja koji se odlikuju nedostatkom protrombina i fibrinogena - belančevina koje su važne u procesu zgrušavanja krvi), trombotične trombocitopenične purpure (gde se zbog neadekvatne funkcije trombocita javljaju brojna tačkasta krvarenja, hemolitička anemija i dr), primarne i sekundarne trombocitopenije (oboljenja kod kojih je smanjen broj krvnih pločica), urođene hemoragijske telangiektazije (nasledne bolesti kod koje se javljaju arteriovenske malforacije u raznim delovima organizma), alergija, nedostatka vitamina C, delovanja toksičnih supstanci, hipoksije (nedovoljnog dotoka kiseonika u određeno područje, što utiče i na endotelne ćelije koje oblažu unutrašnjost krvnog suda i njihovu propustljivost) itd.

Posledice i značaj uredi

Nakon prestanka krvarenja, sudbina krvi izlivene u unutrašnjost organizma uglavnom zavisi od njene količine. Manje količine krvi bivaju lizirane i fagocitovane, dok se u slučaju veće količine krvi stvara vezivna kapsula i nastaje pseudocistična formacija. Značaj krvarenja zavisi od njegove lokalizacije i količine izlivene krvi, a najopasnija su ona koja nastaju u predelu vitalnih zona - srca i mozga.

Sistemski efekti nastaju kod obilnih krvarenja i podrazumevaju: pad krvnog pritiska, perifernu vazokonstrikciju (sužavanje krvnih sudova na periferiji organizma), centralizaciju krvi (preusmeravanje krvi u vitalne zone - glavu i grudni koš), pojačano delovanje antidiuretskog hormona (koji utiče na količinu tečnosti koja se izlučuje preko bubrega), pojačano delovanje adrenalina i noradrenalina i sl. Ukoliko ovi mehanizmi nisu u stanju da obezbede priliv dovoljne količine krvi u vitalne zone i odgovarajuću vrednost krvnog pritiska, dolazi do nastanka šoka i moguć je i smrtni ishod.

Menadžment uredi

Akutno krvarenje od povrede kože često se tretira primenom direktnog pritiska.[8] Za teško povređene pacijente, podvezi su od pomoći u sprečavanju komplikacija šoka.[9] Neophodno je da se prestane sa primenom antikoagulanasa i eventualno može postojati potreba da se poništi njihov efekat kod pacijenata sa klinički značajnim krvarenjem.[10] Pacijentima koji su izgubili prevelike količine krvi može biti potrebna transfuzija krvi.[11]

Refernce uredi

  1. ^ „Bleeding Health Article”. Healthline. Arhivirano iz originala 2011-02-10. g. Pristupljeno 2007-06-18. 
  2. ^ „Dictionary Definitions of Exsanguination”. Reference.com. Arhivirano iz originala 2007-07-11. g. Pristupljeno 2007-06-18. 
  3. ^ „Blood Donation Information”. UK National Blood Service. Arhivirano iz originala 2007-09-28. g. Pristupljeno 2007-06-18. 
  4. ^ Wang, Ye; An, Fei-Fei; Chan, Mark; Friedman, Beth; Rodriguez, Erik A; Tsien, Roger Y; Aras, Omer; Ting, Richard (2017-01-05). „18F-positron-emitting/fluorescent labeled erythrocytes allow imaging of internal hemorrhage in a murine intracranial hemorrhage model”. Journal of Cerebral Blood Flow & Metabolism (na jeziku: engleski). 37 (3): 776—786. PMC 5363488  . PMID 28054494. doi:10.1177/0271678x16682510. 
  5. ^ Manning JE (2003-11-04). „Fluid and Blood Resuscitation”. Ur.: Tintinalli JE, Kelen GD, Stapczynski JS. Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide, Sixth edition. McGraw Hill Professional. str. 227. ISBN 978-0-07-150091-3. 
  6. ^ Irita K (mart 2011). „Risk and crisis management in intraoperative hemorrhage: Human factors in hemorrhagic critical events”. Korean J Anesthesiol. 60 (3): 151—60. PMC 3071477  . PMID 21490815. doi:10.4097/kjae.2011.60.3.151. 
  7. ^ Webert K, Cook RJ, Sigouin CS, Rebulla P, Heddle NM (novembar 2006). „The risk of bleeding in thrombocytopenic patients with acute myeloid leukemia”. Haematologica. 91 (11): 1530—37. PMID 17043016. 
  8. ^ „Severe bleeding: First aid”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 6. 2020. 
  9. ^ Scerbo, MH; Holcomb, JB; Taub, E; Gates, K; Love, JD; Wade, CE; Cotton, BA (decembar 2017). „The Trauma Center Is Too Late: Major Limb Trauma Without a Pre-hospital Tourniquet Has Increased Death From Hemorrhagic Shock”. J Trauma Acute Care Surg. 83 (6): 1165—1172. PMID 29190257. S2CID 19121937. doi:10.1097/TA.0000000000001666. 
  10. ^ Hanigan, Sarah; Barnes, Geoffrey D. „Managing Anticoagulant-related Bleeding in Patients with Venous Thromboembolism”. American College of Cardiology. Pristupljeno 15. 6. 2020. 
  11. ^ Nunez, TC; Cotton, BA (decembar 2009). „Transfusion Therapy in Hemorrhagic Shock”. Curr Opin Crit Care. 15 (6): 536—41. PMC 3139329  . PMID 19730099. doi:10.1097/MCC.0b013e328331575b. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крварење&oldid=27556976”