Википедија

Krempita

Krempita ili kremšnita (od nem. Cremeschnitte — „komad krema”; hrv. krempita, kremšnita, mkd. кремпита, sloven. kremna rezina, kremšnita, mađ. krémes, polj. kremówka, rum. cremșnit, cremeș, crempita, slč. кrémeš) je kolač napravljen od hrskavih kora od lisnatog testa, filovanih laganim kremom od umućenih jaja i vanile.[1][2] S obzirom da se pravi od razvučenih kora i fila, odnosno slatkog nadeva, može se svrstati i u slatke pite.[3][4] Ovaj kolač je prisutan kuhinjama srednje i istočne Evrope.[5]

Krempita
Uobičajen način služenja krempite
Vrsta jelapita, dezert
Mesto porekla Austrija
Deo nacionalne kuhinjesrednjoevropska i istočnoevropska
Temperatura serviranjahladno
Glavni sastojcibrašno, mleko, jaja, šećer, vanila
VarijacijeŠaum pita (šampita)
  Mediji: Krempita

Priprema krempita je relativno jednostavna, a sastojci se mogu naći u gotovo svakom domaćinstvu, što je verovatno jedan od razloga velike popularnosti ove poslastice.[5]

Etimologija uredi

Ova ukusna poslastica poznata je po mnogim imenima, od kojih većina potiče od nemačkog imena Cremeschnitte - kremšnita, kovanica sastavljena od reči krem i šnita (komad izrezan iz celine, kriška)[1][6] i doslovno bi se moglo prevesti kao komadić krema.[5] U srpskom jeziku, reč krempita je kovanica sastavljena od reči krem i pita (pita sa kremom).

Istorija uredi

 
Zagrebačka krepmipta

Prema istorijskoj sociolingvistici, recept za prve krempite potiče iz mešavine dve kuhinje, austrijske i mađarske, u Austrougarskoj carevini.[5] Veruje se da su u ovoj poslastici uživali i uživali austrijski car Franc Jozef i i njegova supruga Sisi.[2]

Međutim, jedno od imena ovog kolača u Poljskoj - Napoleonka, ukazuje na to da može poticati i od francuskog kolača zvanog mille-feuille, mada se on, iako sličan krempiti, pravi sa tri reda kora. Tačno poreklo ovog kolača nije poznato, iako se veruje da je njegov savremeni oblik osmislio čuveni francuski kuvar Mari-Antoan Karem (franc. Marie-Antoine Carême).[5]

Varijacije uredi

 
Poljska kremovka (Napoleonka)

Mnoge evropske države imaju svoje specifične recepte za krempite, a često je ovaj kolač postao i deo turističke ponude. Uz neke su vezane i zanimljive priče:

  • Jedna od najpopularnijih krempita svakako je poljska Kremovka ili Napoleonka. Postala je popularna od kada se saznalo da je omiljeni desert Pape Jovana Pavla II,[5] kada je prozvana „Papska kremovka”.[7]
  • U Crnoj gori poznata je Kotorska pašta ili Kotorske krempite, koje se tradicionalno prave više vekova, a poslednjih godina dobile su i svoj festival u Kotoru, svakog juna od 2015. godine.[8]
  • U Sloveniji su čuvene Bledske kremšnite (sloven. Blejska kremna rezina) sa dve vrste fila, najpoznatiji simbol bledske kuhinje,[5] koje se tradicionalno poslužuju u poslastičarnici hotela „Park” u ovom slovenačkom turističkom gradu na obali Bledskog jezera.[9]
  • U Hrvatskoj su čuvene Zagrebačke kremšnite sa dva krema i čokoladnom glazurom[10] i Samoborske kremšnite.[11] Zagrebačka kremšnita ima karakterističnu čokoladnu glazuru umesto lisnatog testa na vrhu, a pritom zadržava bazu od lisnatog testa. Klasični recept za samoborsku kremšnitu smatra se da je dizajnirao Đuro Lukačić početkom 1950-ih, zasnovan na različitim ranijim varijantama koje su se nalazile u zagrebačkim poslastičarnicama.[12]
  • U Beogradu su, kako piše Momo Kapor, čuvene bile krempite koje su se služile u beogradskom „Klubu književnika”.[13]

Posluživanje uredi

Krempita se najčešće ukrašava samo šećerom u prahu, posutim preko gornje kore, ali u nekim varijantama i glazurom od šećera ili čokolade i ukrašava tradicionalnim šarama.[5] Servira se hladna. Jede se viljuškom, dok se nož ređe koristi.[14]

Nutritivne vrednosti uredi

 
Bledska kremšnita, sa dve vrste krema
 
Kotorske krempite sa tri sloja kora
 
Samoborska kremšnita

Nutritivne vrednosti date su za jedan od 6 komada gotove krempite, napravljene od 250 g smrznutog lisnatog testa i oko 1 kg krema. Naravno, vrednosti mogu varirati, što zavisi od kvaliteta i kvantiteta upotrebljenih sastojaka.[15]

Kalorije 527
Masnoće 25.4 g
Zasićene masti 9.1 g
Ugljeni hidrati 63.5
Šećer 32 g
Biljna vlakna 1 g
Proteini 12 g
Holesterol 119 mg
Vitamin D 9 mg, 47%
Natrijum 275 mg, 12%
Kalcijum 192 mg, 15%
Kalijum 164 mg, 3%
Gvožđe 2 mg, 11%

Recept za krempite uredi

S obzirom na jednostavnu pripremu i veliku popularnost širom Evrope, postoje brojni recepti za pripremu krempite. Ovde je predstavljen recept iz „Velikog narodnog kuvara” - čuvenog „Patinog kuvara”, koji je jedan od prvih i verovatno najpoznatiji kulinarski priručnik objavljen u Srbiji.[16]

Recept je dat u originalu, onako kako su krempitu pravile srpske domaćice u prvoj polovini 20. veka. S obzirom da se Pata Marković, autorka ovog kuvara, školovala u Beču, gde je za­vr­ši­la ču­ve­nu ško­lu za do­ma­ći­ce i po­sta­la vr­sna kuvarica,[17] može se pretpostaviti da je ovaj recept blizak originalnom austrijskom.[a]

Potrebni sastojci uredi

Za kore:

Za krem:

Za ukrašavanje:

  • Šećer zamirisan vanilom[b]

Izrada kora: „Na dasku za mešenje prosejati 300 grama brašna za razvijanje Od te količine brašna odvojiti 50 grama i zamesiti ga sa 250 grama maslaca. Umešeni maslac ostaviti na hladno mesto da se stegne. U 250 grama brašna, koje je ostalo na dasci, napraviti udubljenje, staviti 1 celo jaje, malo soli, nekoliko kapi limunovog soka, pa hladnom vodom zamesiti testo kao za pitu. Testo ipak mora biti nešto malo tvrđe zamešeno no što se mesi za pitu. Dobro ga izraditi da se odvaja od daske. Posuti dasku brašnom i testo ostaviti da se odmara tu, na dasci 1/4 sata. Posle tog vremena razviti testo oklagijom u debljini 1/2 santimetra. Na sredinu testa staviti onaj stegnuti maslac, pa testo presaviti sa sve četiri strane da buter ostane u sredini. Oklagijom razviti testo u debljini tupe strane noža i presaviti ga u tri lista. Zatim opet razviti testo iste debljine, samo ga presaviti u 4 lista i ostaviti ga na hladno mesto da se testo odmara 1/2 sata. Posle 1/2 sata razviti testo ponovo u debljini tupe strane noža i presaviti ga opet u 3 lista. Najzad i četvrti put razviti testo iste debljine i saviti ga u 4 lista. Ostaviti testo na hladnom mestu 1/2 sata. Zatim raseći testo preko polovine. Jednu polovinu testa razviti oklagijom debelo kao tupa strana noža, staviti ga na hladan pleh, izbockati često nožem, pa metnuti u umereno toplu pećnicu da se peče. To isto uraditi i sa drugom polovinom testa, to jest staviti ga u drugi pleh i peći. Kore treba peći da budu svetložute boje. Zatim ih izvaditi i ostaviti da se prohlade.”

 
Gotove krempite na plehu

Izrada krema: „Nadev za krempitu pripremiti na ovaj način: u šerpu veličine 1 litra metnuti 1/2 litra mleka, 1 rasečenu šipku vanile i 100 grama kristal-šećera. Staviti šerpu na štednjak da mleko prokuva a zatim ga skinuti sa vatre. U zasebno kazanče staviti 6 žumanaca i 50 grama oštrog brašna i žicom za sneg promešati, pa mleko u žumanca dodavati neprestano mešajući žicom da se brašno ne bi zgrudvalo. Od 4 belanceta napraviti sneg, dodati mu 70 grama kristal-šećera, pa ga mutiti dok se šećer ne rastopi. Krem koji je napravljen od žumanaca, mleka i brašna mutiti u pari i kad postane gust, dodati mu umućeni sneg. Žicom brzo i dobro promešati masu, skinuti je s vatre, izručiti na ispečenu koru, pa dugačkim nožem lepo krem poravnati, a iz krema prethodno izvaditi vanilu. Drugom korom poklopiti nadev, ostaviti pitu da se malo prohladi a zatim je iseći oštrim nožem na četvrtaste komade, posuti ih šećerom zamirisanim vanilom, složiti na zdelu i služiti.”[19]

Napomene uredi

  1. ^ U savremenim receptima umesto od mešenog testa kore se prave od smrznutog lisnatog testa, dok se umesto ploda vanile najčešće upotrebljava gotov vanil šećer.
  2. ^ Nekada, kada nije bilo gotovog vanil šećera, pravio se tako što bi se u posudu sa šećerom uronili plodovi vanile i ostavili unutra. Danas se gotov vanil šećer aromatizuje veštačkim aromama.[18]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „krèmšnita”. Hrvatski jezični portal. Pristupljeno 28. 3. 2020. 
  2. ^ a b „Cremeschnitte”. Strudel & Schnitzel. Arhivirano iz originala 14. 09. 2020. g. Pristupljeno 28. 3. 2020. 
  3. ^ Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. str. 707. COBISS.SR 30905103
  4. ^ Велики народни кувар 1959, стр. 348
  5. ^ а б в г д ђ е ж „Cremeschnitte”. tasteatlas.com. AtlasMedia Ltd. Приступљено 28. 3. 2020. 
  6. ^ „šnȉta”. Hrvatski jezični portal. Приступљено 28. 3. 2020. 
  7. ^ Bosak, Alina (14. 4. 2005). „Ciastko papieża”. nowiny24.pl. Polska Press Sp. z o.o. Приступљено 7. 4. 2016. 
  8. ^ „Fešta “Kotorska pašta” čuvar gastro kulture”. BokaNews. Приступљено 27. 3. 2020. 
  9. ^ „Bledske krempite u Hotelu Park”. dicognito.com. Приступљено 27. 3. 2020. 
  10. ^ „Zagrebačka kremšnita”. Domaći recepti. Приступљено 28. 3. 2020. 
  11. ^ „Samoborska kremšnita”. Grad Samobor. Приступљено 28. 3. 2020. 
  12. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 25. 5. 2012. г. Приступљено 1. 2. 2012. 
  13. ^ Капор, Момо (26. 3. 2009). „Магија Клуба књижевника”. НИН. 3039. Приступљено 28. 3. 2020. 
  14. ^ Pilot, Andie. „Crèmeschnitten”. Helvetic Kitchen. Приступљено 28. 3. 2020. 
  15. ^ „Kremšnita - Krempita - Cremeschnitte - Vanilla Custard Cake”. Home Cooking Adventure. Приступљено 28. 3. 2020. 
  16. ^ Поповић, Петар Пеца. „Ауторка српске кулинарске библије”. Велики Људи. Архивирано из оригинала 12. 05. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  17. ^ Јокић-Стаменковић, Драгана (4. 3. 2018). „Забрањени кувар зачет на страницама „Политике””. Политика (он-лајн издање). Приступљено 7. 5. 2018. 
  18. ^ „NEZAOBILAZNA VANILIJA: Evo što trebate znati o začinu bez kojeg ne možemo zamisliti kolače!”. Dobra hrana. Приступљено 28. 3. 2020. 
  19. ^ Велики народни кувар 1959, стр. 348-349

Литература uredi

  • Велики народни кувар (2. изд.). Београд: Народна књига. 1959. COBISS.SR 233088775

Спољашње везе uredi

 
Кремпита на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кремпита&oldid=26909045”