Лососи

Lososi (lat. Salmoninae), ređe salmon (od engl. salmon, IPA: ˈsæm.@n, ˈsæm.ən; odnosno lat. salmōn, IPA: sal.moːn, ˈsaɫ.moːn), potporodica su riba (Pisces) u porodici pastrmki (Salmonidae) koja obuhvata pastrmke i losose.

Salmoninae
Salmo stomachicus
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Potcarstvo:	Bilateria
Naddivizija:	Deuterostomia
Tip:	Chordata
Podtip:	Vertebrata
Infratip:	Gnathostomata
Natklasa:	Osteichthyes
Klasa:	Actinopterygii
Potklasa:	Neopterygii
Infraklasa:	Teleostei
Nadred:	Protacanthopterygii
Red:	Salmoniformes1836
Porodica:	Salmonidae
Potporodica:	Salmoninae
Rod:	7 rodova Brachymystax‎  (Günther, 1866) Hucho‎  (Günther, 1866) Oncorhynchus  (Walbaum, 1792) Parahucho  (Vladykov, 1758) Salmo  (Linnaeus, 1758) Salvelinus  (J. Richardson, 1836) Salvethymus  (Chereshnev & Skopets, 1990)
Rodovi i vrste
v. tekst

Pacifički losos skače na vodopadu Vilamet u Oregonu

Komercijalna proizvodnja lososa (kt, 1950—2010)

Sirovi divlji atlantski losos

Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija	142 kcal (590 kJ)
Masti	6,34 g
Proteini	19,84 g
Vitamini
Vitamin A	40 IU
Tiamin (B1)	(20%) 0,226 mg
Riboflavin (B2)	(32%) 0,38 mg
Niacin (B3)	(52%) 7,86 mg
Vitamin B5	(23%) 1,164 mg
Vitamin B6	(63%) 0,818 mg
Folat (B9)	(6%) 25 μg
Minerali
Kalcijum	(1%) 12 mg
Gvožđe	(6%) 0,8 mg
Magnezijum	(8%) 29 mg
Fosfor	(29%) 200 mg
Kalijum	(10%) 490 mg
Natrijum	(3%) 44 mg
Cink	(7%) 0,64 mg
Ostali konstituenti
Voda	68,50 g
NDb USDA
Jedinice μg = mikrogrami • mg = miligrami IU = internacionalne jedinice
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA

Veoma su brze i pokretne ribe, a cenjene su zbog veoma ukusnog i zdravog mesa. Neke od ovih riba su anadromne. Pastrmke inače vole bistre planinske reke i potoke. Neke vrste ove potporodice žive u okeanima a mreste se u potocima u kojima se izlegu.

Lososi su poznati po tome što prelaze dalek put iz okeana u rodni potok, a rekorder je atlantski losos koji može da se mresti nekoliko godina uzastopno, dok pacifički losos taj put prelazi svega jednom (nakon čega ugiba). Na njegovom putu do rodnog mesta, prema novijim dokazima, pomaže im Zemljin magnetizam.

Sve pastrmke su prepoznatljive po svojim pegama, zbog čega ta riba nije bila na jelovniku Apača i Navaha, a pretpostavlja se da su razlog njene pege koje ih podsećaju na neku davnu epidemiju boginja.

Većina lososa provede celi život u moru ili u slatkovodnim rekama i jezerima. Losos boravi i u jednom i u drugom. Mladi lososi izlegu se u rekama i potocima. Kako rastu, kreću se nizvodno i naposletku doplivaju do mora gde odrastaju. Nekoliko godina posle krenu uzvodno da bi doplivali nazad u reke gde su se izlegli; tu se pare, snesu jaja i naposletku uginu. Pare se samo jedanput u životu.

Vrste po rodovima

Atlantski i pacifički lososi
Rod	Uob. ime	Naučno ime	Maks. dužina	Pros. dužina	Maks. masa	Maks. dob	Trof. nivo	Fish Base	FAO	ITIS	IUCN status
Salmo (atlant. losos)	Atlantski	Salmo salar (Linnaeus, 1758)	150 cm	120 cm	46,8 kg	13 god.	4,4				Najmanja briga
Oncorhynchus (pacif. losos)	Kraljevski	Oncorhynchus tshawytscha (Walbaum, 1792)	150 cm	70 cm	61,4 kg	9 god.	4,4				Nije procenjeno
	Keta	Oncorhynchus keta (Walbaum, 1792)	100 cm	58 cm	15,9 kg	7 god.	3,5				Nije procenjeno
	Kižuč	Oncorhynchus kisutch (Walbaum, 1792)	108 cm	71 cm	15,2 kg	5 god.	4,2				Nije procenjeno
	Japanski	Oncorhynchus masou (Brevoort, 1856)	79 cm	cm	10,0 kg	3 god.	3,6				Nije procenjeno
	Gorbuša	Oncorhynchus gorbuscha (Walbaum, 1792)	76 cm	50 cm	6,8 kg	3 god.	4,2				Nije procenjeno
	Crveni	Oncorhynchus nerka (Walbaum, 1792)	84 cm	58 cm	7,7 kg	8 god.	3,7				Najmanja briga

Drugi lososi

Druge ribe koje se zovu losos
	Uob. ime	Naučno ime	Maks. dužina	Pros. dužina	Maks. masa	Maks. dob	Trof. nivo	Fish Base	FAO	ITIS	IUCN status
Oncorhynchus (pacif. losos)	Australijski	Arripis trutta (Forster, 1801)	89 cm	47 cm	9,4 kg	26 god.	4,1				Nije procenjeno
	Dunavski	Hucho hucho (Linnaeus, 1758)	150 cm	70 cm	52,0 kg	15 god.	4,2				Ugrožen
	Havajski	Elagatis bipinnulata (Quoy & Gaimard, 1825)	180 cm	90 cm	46,2 kg	god.	3,6				Nije procenjeno
	Indijski	Eleutheronema tetradactylum (Shaw, 1804)	200 cm	50 cm	145,0 kg	god.	4,4				Nije procenjeno

Opšte karakteristike

Lososi su ribe koje imaju duguljasto, oblo telo koje je pokriveno ljuskama. Iza leđnih ove ribe imaju masna peraja, bez šipčica. Škržni otvor je rascepljen sve do grla. U ustima najčešće uopšte nemaju zube; ako ih imaju, ti zubi su vrlo mali, mada neke vrste imaju razvijeno snažno zubalo. Boja pojedinih vrsta lososa menja se u toku razvojnih faza odnosno životnog perioda ove ribe, kao i za vreme mrešćenja.

U dužinu losos može da izraste i do 150 centimetara, a maksimalna masa mu može dosegnuti oko 60 kilograma. Ovako veliki primerci (uglavnom kraljevska i atlantska vrsta) mogu se naći samo u severnim ruskim rekama, dok su u Evropi slični primerci davno iskorenjeni.

Pravi losos

Najplemenitiji član reda lososa, prema stručnjacima je divlji pravi losos (lat. Salmosalar). Telo pravog lososa je dosta izduženo, sa strane veoma spljošteno, a glava u odnosu na telo vrlo mala. Takođe ga karakterišu dugačka izbačena usta, kratka petougaona ploča vilične kosti iznad koje su u jednom redu posloženi zubi koji rano ispadaju. Leđa lososa su plavo-siva, sa strane srebrnosjajna, dok je donja strana srebnaste bele boje. Ribe koje dozreju za oplodnju išarane su sa nekoliko crnih pega. Leđna masna i repna peraja su tamnosive boje; ostala su bleda. I leđna peraja (sa određenim izuzecima) sadrže pojedinačne okrugle crne pege.

Stanište

Areal atlantskog lososa

Većina lososa živi na severnoj Zemljinoj polulopti, i to u slanim i slatkim vodama koje baš moraju da budu čiste. Moguće ih je naći u većim količinama u severnim vodama nego u južnim.

Za vreme mrešćenja, svi lososi migriraju iz mora u reke i potoke, radi oplodnje. Svaka jedinka vraća se u onu reku ili potok u kojem se i izlegla. Nagon za seljenjem kod lososa je snažan u tolikoj meri da ribe plivajući uzvodno ne uzmiču ni pred kakvom preprekom; veoma teške prepreke savladaće čak i po cenu života.

Domovina lososa je Severno ledeno more i severniji deo Atlantika, uključujući i Severno i Baltičko more, s tim da ova riba svoj razvojni životni period provede u rekama (iz mora svake godine ulazi u reke). Za vreme boravka u moru lovi razne rakove i ribe, naročito peščane jegulje, koljuške i sleđeve.

Za vreme boravka u slatkoj vodi, losos se ponaša sasvim drugačije. Samo se neznatno razlikuje od svojih rođaka velikih pastrmki, koje su mu po telesnim svojstvima veoma slične. Pliva isto tako spretno kao i one, u veštini skakanja gotovo da ih premašuje. Živi isto kao i ostali lososi, rado u grupi. U slatkoj vodi jede pohlepno kao i pastrmke, ali samo u ranoj dobi, dok se pre i posle mrešćenja (pošto je iz mora ušao u reku) skoro potpuno odriče hrane. Menjanje staništa je životna potreba lososa; dok ga more hrani, slatka voda mu omogućava razmnožavanje.

Plivajući uz reke pri migracijama, lososi nastoje da svom svojom snagom savladaju sve prepreke i izbegnu moguće zamke. Plivaju ispod mreža na koje naiđu, ili ih kidaju; brzake, vodopade i brane preskaču. Pri ovome razvijaju neobičnu snagu, kao i spretnost i izdržljivost. Naprežući svu svoju snagu prodiru u najjaču struju; odupiru se repom o kamen da bi se odbili; zatim svom snagom udaraju repom o vodu, pa se odbacuju u visinu od 2—3 metra i opisuju luk dužine 4—6 metara.

Ishrana

Sveži losos u rinfuzi

Prvih godina svog života lososi se hrane crvima i insektima te njihovim larvama, a kad porastu napadaju sve ostale ribe. Lososi imaju ogroman značaj za prehranu čoveka, veći nego bilo koja druga riba. Njihovo zdravo (bogato omegom 3) i ukusno ali i skupoceno belo meso, najbolje je od bilo kog ribljeg mesa; ovo posno meso nema sitnih kostiju, ’tečno’ je i lako varljivo, a tako pogodno i za ishranu bolesnih ljudi. Samo 100 grama sirovog atlantskog lososa zadovoljava preko 60% dnevnih potreba ljudskog organizma za vitaminom B6 odnosno 50% za B3.

Mrešćenje

Jajašca lososa u različitim životnim razvojnim fazama:
kod nekih riba, samo nekoliko ćelija izraste povrh žumanca
(u donjem desnom uglu);
krvni sudovi okružuju žumanjčanu vrećicu (u gornjem levom uglu);
crne oči su jasno vidljive, čak i mala sočiva (u ovoj fazi se razvijaju oči i nervna cev)

Mrešćenje; mlada riba raste oko osta­ta­ka žu­man­ca; arterije ga obavijaju a tu si i male kapi, te stomak, kičma, glavni repni sudovi, bešika i škržni lukovi

Svi lososi iz mora koji pođu uzvodno u reke, polažu ikru u plitku jamu koju sami izdubljuju u peskovitom ili šljunkovitom tlu, a za ovo veoma spretno znaju da odaberu prikladno mesto. Pojedine vrste koje žive u jezerima napuštaju svoja staništa za vreme mrešćenja, plivajući uz reke koje se ulivaju u jezero; s druge strane, veći broj je onih koje za tu svrhu koriste plitka mesta na obalama jezera. Kako god, neki se i javljaju u vreme mrešćenja u velikim jatima na površini vode, bez obzira na to da li je voda pod njima duboka nekoliko centimetara ili više metara. Gusto se zbijaju jedni uz druge, iz vode iskaču relativno visoko — stomakom prema stomaku, istovremeno ispuštajući ikru i mleč i tako uveliko zamućujući vodu.

Za vreme mrešćenja lososi se menjaju veoma uočljivo. Menjaju svoju boju i oblik tela. Dobijaju svečano „odelo” koje se ističe crvenim pegama sa obeju strana tela te na škržnim poklopcima. Od oktobra do februara, ženka (koju obično prati jedan odrasli sa nekoliko mladih mužjaka) traži plitko i peskovito ili šljunkovito mesto; ovde uređuje tzv. postelju — plitku i prostranu jamu u koju će smestiti svoja jajašca. Jamu izdubljuje sama ženka (pokretima repa), dok mužjak ’čuva stražu’ i tera protivnike. Kada ženka postane spremna za polaganje jaja, mužjak prilazi bliže da ih oplodi. Posle toga ih ženka, kretanjem repa ponovo pokriva peskom. Često se može videti ženka kako je okružena mladim mužjacima, tzv. mlečnjacima koji su tek polno dozreli i još nikad nisu bili u moru. Ovi mladi mužjaci takođe sudeluju u procesu prirodne oplodnje.

Nakon oplodnje lososi bivaju toliko izmoreni da više nisu u stanju da love ili se kontrolisano kreću kroz vodu. Tako se prepuštaju vodenoj struji koja ih nosi nizvodno sve do najbliže bare. Sve dok se uspešno ne oporave i ne smognu snage za povratak u more oni ostaju u bari. Kada uspeju da se vrate u more, oporavljaju se iznenađujuće brzo; tada čiste škrge od belih crva i ostalih nametnika koji su se nahvatali u slatkoj vodi. U slanoj vodi umiru, izbacuju čeljusti, gube mrlje slične opekotinama; tako do sledećeg puta u reku postaju opet snažni kao što su i bili.

Jajašca se razvijaju pre ili kasnije, u zavisnosti od brojnih faktora među kojima su i vremenske prilike. Kako god, obavezno prođe oko 4 meseca pre nego što se izlegu prvi mali lososi. Neposredno po izleganju ribe budu duge oko 2 centimetra. Glava i oči im budu veoma krupne, dok je žumančana vrećica još uvek relativno velika. Telo je bledosmeđe boje, sa 9—10 tamnosivih pegavih i postrano složenih pojaseva odnosno pruga.

U veštačkom uzgoju lososa se pokazalo da leti ove ribe narastu najviše do 10 centimetara, ali dalje nastavljaju da se povećavaju puno brže pa sa 16 meseci budu dugačke otprilike 40 centimetara. U ovo vreme se ’odeća’ mladih lososa menja u odeću odraslih lososa, a u njima se istodobno javlja i nagon za seljenjem koji ih tera na migriranje prema moru. Niz reku koja ih nosi putuju lagano, a pre nego što zađu u slanu vodu zadržavaju se i do nekoliko nedelja na ušćima reka (jer bi ih nagli prelaz iz slatke u slanu vodu životno ugrozio). Prema tome, povremeni boravak u moru i nije im preko potreban, ali za njih isti je veoma značajan. Tamo mlade ribe nalaze odgovarajuću i uvek obilnu hranu, te posledično za kratko vreme umnogome narastu i otežaju.

Životni ciklus

Lososi snose jaja u rekama. Jaja se izlegu u ribice zvane mrest. Mrest nosi zalihu hrane u tobolcu dok ne izraste u dvogodišnje losose sposobne naći hranu. Mrest se tada zaputi prema moru. Odrasli se vraćaju u iste reke omrestiti se (sneti jaja), a zatim uginu.

Ukratko:  1. Iz jajeta izleže se ikra. 2. Ikra naraste u mladog lososa. 3. Mladi losos pliva do mora. 4. Odrasli losos vraća se u reku. 5. Odrasli losos ubrzo ugine nakon što snese jaja i ciklus počne ispočetka.

Životni ciklus pacifičkog lososa

Jela

Naziv	Slika	Poreklo	Opis
Gravlaks		Nordijske zemlje	Sveži losos mariniran solju, šećerom i mirođijom. Obično se servira kao predjelo; meso je tanko nasečeno, a tu je i hovmästarsås (takođe poznat i kao gravlaxsås), sos sa mirođijom i senfom; servira se na hleb ili nešto slično, sa kuvanim krompirom.
Lojikeito		Nordijske zemlje	Kremasta supa od lososa koju čine filei lososa, kuvani krompiri i praziluk; servira se toplo sa malo mirođije.
Lomi losos		Polinezija	Prilog koji se sastoji od svežeg paradajza i salate od lososa. Jelo su na Havaje doneli prvi zapadni moreplovci. Obično se priprema mešanjem sirovog nasoljenog i na kockice izrezanog lososa sa paradajzom, slatkim blagim maui lukom (ponekad i zelenim lukom); pospe se malom količinom ljute crvene čili paprike, te izmrvljenim ledom po želji. Uvek se servira hladno. Druge varijacije uključuju losos, isečeni paradajz, narezani krastavac i isitnjeni slatki luk.
Loks		Jevreji	Filei lososa koji su prethodno marinirani neophodni su za pripremu ovog jela. U svom najčešćem obliku, meso se reže tanko (tanje od 5 mm (0,2 in)) i obično se — u Severnoj Americi — servira na bejglu, i to uz krem sir, luk, paradajz, krastavac i kapar. Loks se u malim količinama često dodaje u i sprema sa kajganom, uglavnom sa dodatkom nasečenog luka.
Ruibe		Japan	Losos, spolja smrznut, naseče se kao sašimi i servira sa soja sosom i vodenim paprom.
Burger sa lososom		Aljaska	Vrsta ribljeg kolača koji se pravi najvećim delom od lososa a slično kao i hamburger. Nije jednostavan za pripremu zato što losos mora da ima neko vezivo koje će ga držati ’na okupu’, a takođe lako se prepeče i onda bude previše suvoparno. Burgeri od lososa se najčešće prave na Aljasci, gde se redovno poslužuju kao alternativa za pljeskavice od goveđeg mesa.
Tartar od lososa		Francuska	Prilog koji se priprema sa svežim sirovim lososom i sezonskim začinima. Uglavnom se servira na kreker ili umetnički uređen komad hleba.
Dimljeni losos		Poljska	Jedno od najzastupljenijih jela sa lososom. Priprema lososa, uglavnom filea koji je mariniran ili dobro začinjen, svodi se na vruće ili hladno dimljenje. Zbog relativno visoke cene, dimljeni losos se uglavnom smatra delikatesom. Iako se termin loks ponekad koristi za označavanje dimljenog lososa, ovo dvoje je različito.
Sašimi sa lososom		Japan	Rezani sirovi losos serviran sa raznim ukrasima. Često se jede umačući u soja sos i/ili vasabi.
Suši sa lososom		Japan	Rezani sirovi losos urolan s rižom a ponekad i norijem (jestive morske alge) kao makisuši (rolani suši) odnosno norimaki (rolani nori) ili makimono; može i da se stavi na rižu kao nigiri suši (dosl. „rukom gnečeni suši”), te posluži sa dekoracijama. Uglavnom se jede umačući u soja sos i/ili vasabi.
Sušeni losos		Hupa, Karuk, Jurok	Losos osušen na voćki sve dok spolja ne bude suv, a unutra, po pravilu, ostane sirov; potom se zatvara u metalnu posudu i kuva pod pritiskom. Može da se začini crvenom paprikom i drugim začinima.

Dodatne slike
File atlantskog lososa Poširani losos Salata sa svinjetinom i dimljenim lososom Losos u marinadi Terijaki sa lososom Grilovani losos Losos za prodaju Kavijar lososa, poznat i kao crveni kavijar Kavijar lososa; jajašca još uvek pod kožom

Lov

Lososi se love na razne načine, raznovrsnim udicama i posebnim zamkama za losose koje se postavljaju iznad brana tako da riba nakon što preskoči branu padne u njih. Love se tradicionalno ručnim kopljem, ali najčešće ipak udicom. Lososovo meso se s pravom ubraja među najbolje što ga slatkovodna riba može ponuditi, s tim da zaostaje za mesom nekih slatkovodnih vrsta pastrmki.

Galerija

• 
  Atlantski losos,
  Salmo salar
• 
  Mladi losos
  koji je odrastao u
  zaštićenoj reci
• 
  Mladom lososu nestaju linije kada postane spreman za odlazak u okean
• 
  Muški odrasli crveni losos u okeanskoj fazi
• 
  Muški odrasli crveni losos u fazi mrešćenja
• 
  Crveni losos preskače dabrovu branu
• 
  Mladunče medveda sa lososom kojim se hrani
• 
  Henneguya salminicola, miksozoanski parazit koji se najčešće nalazi u mesu
  lososa kižuč (koho)
• 
  Hvatanje lososa
  anglerom i gilijem
• 
  Veštački inkubiran
  pseći losos (keta, čam)
• 
  Ribnjak dužičastih pastrmki
  u arhipelagu Finske
• 
  Crveni losos iskače u Bočarevljevoj divljini
  na Aljasci
• 
  Sašimi, japanski kulinarski specijalitet sa lososom
• 
  Senski ribolov lososa (Vaclav Holar,
  1607—1677)
• 
  Pločice Big Fish ili Salmon of Knowledge kojima se slavi povratak riba u reku Lagan

Grafici za sve vrste pravog divljeg lososa (FAO, 1950—2010)

Globalni komercijalni ulov (t)

Globalna akvakulturna proizvodnja (t)

Vidi još

• Baramundi
• Bik ajkula
• Velika jezera

Литература

• DuFresne, Jim; Benchwick, Greg; Bodry, Catherine (2009). Alaska. ISBN 978-1-74104-762-2. 
• Rowthorn, Chris (2009). Japan. Lonely Planet. стр. 582—. ISBN 978-1-74179-042-9. Приступљено 9. 11. 2016. 
• Atlas of Pacific Salmon, Xanthippe Augerot and the State of the Salmon Consortium, University of California Press, hardcover. 2005. ISBN 978-0-520-24504-4. str. 152.
• Making Salmon: An Environmental History of the Northwest Fisheries Crisis, Joseph E. Taylor III, University of Washington Press. 1999. ISBN 978-0-295-98114-7. str. 488.
• Trout and Salmon of North America, Robert J. Behnke, Illustrated by Joseph R. Tomelleri, The Free Press, hardcover. 2002. ISBN 978-0-7432-2220-4. str. 359.
• Come back, salmon, By Molly Cone, Sierra Club Books. ISBN 978-0-87156-572-3. str. 48. – A book for juveniles describes the restoration of 'Pigeon Creek'.
• The salmon: their fight for survival, By Anthony Netboy, Houghton Mifflin Co.. 1973. ISBN 978-0-395-14013-0. str. 613.
• A River Lost, by Blaine Harden, WW Norton Co.. 1996. ISBN 978-0-393-31690-2. str. 255.. (Historical view of the Columbia River system).
• River of Life, Channel of Death, by Keith C. Peterson, Confluence Press. 1995. ISBN 978-0-87071-496-2. str. 306.. (Fish and dams on the Lower Snake River.)
• Salmon, by Dr Peter Coates. 2006. ISBN 978-1-86189-295-9.
• Lackey, Robert T (2000) "Restoring Wild Salmon to the Pacific Northwest: Chasing an Illusion?" In: Patricia Koss and Mike Katz (Eds) What we don't know about Pacific Northwest fish runs: An inquiry into decision-making under uncertainty, Portland State University, Portland, Oregon. str 91—143.
• Mills D. (2009). „Salmonids”. Ur.: Steele, John H.; Thorpe, Steve A.; Turekian, Karl K. Elements of Physical Oceanography: A derivative of the Encyclopedia of Ocean Sciences. Academic Press. str. 251—261. ISBN 978-0-12-375724-1. 
• NEWS January 31, 2007: U.S. Orders Modification of Klamath River – Dams Removal May Prove More Cost-Effective for allowing the passage of Salmon
• Salmon age and sex composition and mean lengths for the Yukon River area, 2004 / by Shawna Karpovich and Larry DuBois. Hosted by Alaska State Publications Program.
•  „Studies in the Natural History of the Sacramento Salmon”. Popular Science Monthly. 61. jul 1902. 
• Trading Tails: Linkages Between Russian Salmon Fisheries and East Asian Markets. Shelley Clarke. (novembar 2007). ISBN 978-1-85850-230-4. str. 120..
• The Salmons Tale one of the twelve Ionan Tales by Jim MacCool

Spoljašnje veze

• "Last Stand of the American Salmon," G. Bruce Knecht for Men's Journal
• Plea for the Wanderer, an NFB documentary on West Coast salmon
• Arctic Salmon on Facebook research project studying Pacific salmon in the Arctic and potential links to climate change
• University of Washington Libraries Digital Collections – Salmon Collection A collection of documents describing salmon of the Pacific Northwest.
• Salmon Nation A movement to create a bioregional community, based on the historic spawning area of Pacific salmon (CA to AK).
• Arctic Salmon Pacific salmon distribution and abundance seems to be increasing in the Arctic. Links to a Canadian research project documenting changes in Pacific salmon and studying its ecology in the Arctic.