Milan Raspopović (narodni heroj)
Milan Raspopović (Martinići, kod Danilovgrada, 3. maj 1915 — Sitnica, kod Gornjeg Ribnika, 20. novembar 1942) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| milan raspopović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 3. maj 1915. |
| Mesto rođenja | Martinići, kod Danilovgrada, Kraljevina Crna Gora |
| Datum smrti | 20. novembar 1942. (27 god.) |
| Mesto smrti | Sitnica, kod Gornjeg Ribnika, ND Hrvatska |
| Profesija | vojno lice |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1942. |
| Učešće u ratovima | Aprilski rat Narodnooslobodilačka borba |
| Služba | Jugoslovenska vojska NOP odredi Jugoslavije |
| Heroj | |
| Narodni heroj od | 17. maj 1945. |
Biografija uredi
Rođen je 3. maja 1915. godine u selu Martinići, kod Danilovgrada. Potiče iz siromašne seljačke porodice. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a nižu gimnaziju u Danilovgradu. Pošto nije imao sredstava za dalje školovanje, upisao se u Podoficirsku školu. Posle završetka školovanja, službovao je kao podoficir u Jugoslovenskoj vojsci.
Aprilski rat 1941. godine, zatekao ga je u činu narednika. Posle kapitulacije vojske, izbegao je zarobljavanje i vratio se u rodni kraj. Još u predratnom periodu, Milan je u rodnom kraju, gde je dolazio na odsustva, sretao i upoznao se sa revolucionarno orijentisanim seljacima. Po povratku u rodno mesto, 1941. godine, povezao se sa članovim Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) i aktivno učestvovao u pripremi oružanog ustanka. Kao vojno lice, radio je na obučavanju omladine u rukovanju oružjem.
U Trinaestojulskom ustanku, bio je jedan od prvih ustanika iz plemena Bjelopavlića, a prva borba u kojoj je učestvovao je bila napad na žandarmerijsku stanicu u Spužu. Pošto je bio profesionalni vojnik, već u prvoj borbi je ispoljio svoje vojničke veštine - privukao se zgradi, ubacio bombe kroz prozor i naterao neprijatelja na predaju. Prilikom napada na italijanski garnizon u Danilovgradu, 19. jula bio je među prvim bombašima koji su jurišali na tvrđavu Bralenovicu. Već posle prvih borbi među borcima su do izražaja došle njegove vojniče sposobnosti i o njima se dosta pričalo u Odredu, a Štab Odreda ga je za hrabrost ispoljenu u borbi na Jelinom Dubu, javno pohvalio.
Kada su polovinom decembra prikupljani borci za formiranje Crnogorskog NOP odreda za operacije u Sandžaku, bio je među prvim dobrovoljcima. Zajedno sa ovim Odredom učestvovao je u čuvenoj Pljevaljskoj bici, 1. decembra 1941. godine, u kojoj se takođe istakao. Posle poraza na Pljevljima, borci ovog odreda ušli su 21. decembra ušli u sastav tada formirane Prve proleterske udarne brigade.
Samo dan posle formiranja brigade, 22. decembra Milan je sa svojom četom učestvovao u prvim borbama brigade, kod sela Gaočića i Miočia, protiv kolone italijanskih vojnika, koji su od Priboja pokušali da prodru u Rudo. Posle višestrane borbe neprijatelj je bio razbijen (ova borba se nakon rata obeležvala kao Dan JNA), a Milan se i u ovoj borbi istakao hrabrošću. Zajedno sa svojim Drugim crnogorskim bataljonom, učestvovao je potom u borbama od Rudog, preko Rogatice i Romanije, Jahorine, Goražda i Vlasenice, Zelengore i Treskavice do Konjica.
Iz borbe u borbu, Milan je iskazivao sve veće junaštvo, što je kod nekih boraca u njegovoj četi počelo da izaziva divljenje. Kao nagradu za iskazanu hrabrost u dotadašnjim borbama Milan je početkom 1942. godine primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) i postavljen za komandira čete u Drugom crnogorskom bataljonu.
Polovinom 1942. godine Prva proleterska brigada je vodila borbe oko Prozora, Gornjeg Vakufa, Bugojna, Duvna i dr. Milan je učestvovao u svim ovim borbama, a najveće junaštvo je ispoljio u borbi za Livno, avgusta 1942. godine. Njegov Drugi bataljon tada je prošao kroz Livanjsko polje, provukao se kroz žičane prepreke, i između rovova i bunkera prodro u centar grada. Ovo je izazvalo zabunu među neprijateljem i olakšanje jedinicama koje su spolja napadale grad. Milan se nalazio na čelu kolone i među prvima je prodro u grad. Sa svojim puškomitrljaezom je ubio nekoliko ustaša, a nekolicinu naterao na predaju. Posle ove uspešne borbe, Štab Prve proleterske brigade je Milana, kao najhrabrijeg vojnika u Drugom bataljonu nagradilo časovnikom.
Posle oslobođenja Livna, Milanov bataljon je krenuo u dalje borbe - na Aržano, Ključ, Bosansko Grahovo i dr. Prilikom napada na neprijatljesko uporište Sitnicu, u blizini Banje Luke, 20. novembra 1942. godine, Milan je kao zamenik komandira čete poveo svoje borce u juriš. Uspeo je da uništi posadu jednog bunkera i zarobi mašinku, a potom se popeo na zidine džamije, u kojoj su se nalazili zabarakadirani Nemci i ustaše i pripucao na njih. U razmeni vatre bio je smrtno pogođen.
Istog dana kada je poginuo, Štab Drugog crnogorskog bataljona i Štab Prve proleterske brigade, su uputili predlog Vrhovnom štabu NOP odreda Jugoslavije, da mu se dodeli naziv narodnog heroja. Do toga je došlo, ali tri godine kasnije — 17. maja 1945. kada ga je Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), a na predlog Vrhovnog komandanta Jugoslovenske armije maršala Josipa Broza Tita, Ukazom broj 205/45 proglasilo za narodnog heroja.[1]
Reference uredi
- ^ S. list 40/45 1945, str. 360.
Literatura uredi
- Službeni list DFJ 40/45, 12. jun 1945. (PDF). Beograd: Službeni list DFJ. 1945.
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
