Википедија

Mustafa I

султан Османског царства од 1617. до 1618. и од 1622. до 1623.

Mustafa I (tur. I. Mustafa; 24. jun 1591 — 20. januar 1639) je bio sin Mehmeda III i Sultan Osmanskog carstva od 1617. do 1618. godine i ponovo od 1622. do 1623. Poznat je po imenima Sveti Mustafa (tur. Veli Mustafa) i Ludi Mustafa (tur. Deli Mustafa).

Mustafa I
Mustafa I
Lični podaci
Puno imeMustafa od Mehmeda
Datum rođenja(1591-06-24)24. jun 1591.
Mesto rođenjaManisa, Osmansko carstvo
Datum smrti20. januar 1639.(1639-01-20) (47 god.)
Mesto smrtiIstanbul, Osmansko carstvo
GrobAja Sofija
ReligijaIslam
Porodica
RoditeljiMehmed III
Sultanija Halime
DinastijaOsmanska dinastija
15. Sultan Osmanskog carstva
Period22. novembar 1617. — 26. februar 1618.
PrethodnikAhmed I
NaslednikOsman II
Period20. maj 1622. — 10. septembar 1623.
PrethodnikOsman II
NaslednikMurat IV

Biografija uredi

Rođen je u Manisa palati, kao mlađi brat Ahmeda I (1603−17). Mustafina majka je bila sultanija Halime, Abhazijska konkubina.[1]

Pre 1603. godine bilo je uobičajeno za Osmanskog sultana da pogubi svu svoju braću nakon dolaska na presto (Mustafin otac Mehmed III je pogubio devetnaestoricu svoje braće). Ali kada je trinaestogodišnji Ahmed I ustoličen 1603. godine, poštedeo je život dvanaestogodišnjem Mustafi.[2]

Mustafa je možda bio pošteđen jer Ahmed u to vreme još nije imao sinove, pa je tako Mustafa bio njegov jedini naslednik. Iako je Ahmed kasnije dobio nekoliko sinova, nije pogubio Mustafu, možda zbog njegovih mentalnih problema. Još jedan faktor u Mustafinom preživljavanju je bio uticaj sultanije Kosem (Ahmedova omiljena žena), koja je želela da spreči krunisanje Osmana, Ahmedovog prvorođenog sina sa drugom konkubinom. Međutim, većina današnjih istoričara se slaže da je Ahmed mnogo voleo Mustafu.[3] Ako bi Osman postao sultan, on bi najverovatnije pogubio svoju polubraću, sinove Ahmeda i Kosem. Ovaj scenario je kasnije postao stvarnost kada je Osman II pogubio svog brata Mehmeda 1621. godine.[4]

Do Ahmedove smrti 1617. godine, Mustafa je živeo u Staroj palati zajedno sa svojom majkom i babom sultanijom Safije.

Prva vladavina (1617—1618) uredi

Ahmedova smrt je napravila dilemu u Osmanskom carstvu. Ahmed je imao mnogo sinova, i svi su oni bili naslednici i živeli su u Topkapi palati.[4] Šejhulislam Esad efendija i Sofu Mehmed-paša (čovek koji je predstavljao velikog vezira koji je bio odsutan) su odlučili da postave najstarijeg princa Mustafu na presto, umesto Ahmedovog sina Osmana. Sofu Mehmed je mislio da je Osman premlad da bude krunisan. Glavni haremski aga Mustafa se nije složio, citirajući Mustafine mentalne probleme, ali je bio nadjačan.[5] Mustafino krunisanje je početak novog naslednog sistema kod Osmanlija koje će trajati sve do kraja carstva. To je bio prvi put da je jedan Osmanski sultan nasleđen od brata, umesto od sina.

Postojala je nada da će redovni socijalni kontakt poboljšati Mustafino mentalno zdravlje, ali je njegovo ponašanje ostalo isto. Umeo je da skida turbane sa njegovih vezira, i da im brije brade. Drugi su primetili da je Mustafa bacao novčiće ribama i pticama. Osmanski istoričar Ibrahim Pečevi je napisao "ova situacija je viđena od strane svih muškaraca države i ljudi, i oni su razumeli da je bio psihički poremećen."[5]

Svrgavanje uredi

Mustafa je bio ništa više nego sredstvo sudskih klika u Topkapi palati.[6] 1618. godine, nakon kratke vladavine, državnici su ga smenili u korist njegovog sinovca Osmana II (1618−22), i Mustafa je ponovo poslat u Staru palatu. Sukob između janjičara i Osmana II dali su Mustafi drugu šansu. Nakon janjičarske pobune koja je dovela do svrgavanja i ubijanja Osmana II 1622. godine, Mustafa je vraćen na presto i zadržan je na godinu dana.[7]

Navodna mentalna nestabilnost uredi

Ipak, prema Bakiju Tezdžanu, nema dovoljno dokaza da se na odgovarajući način može utvrditi da je Mustafa bio mentalno neuravnotežen kada je došao na presto. Mustafa "je obilazio gradove i morska staništa, ispitivao je razne vrste oružja i aktivno se zalagao za opremanje vojske i mornarice". Jedna od depeša Barona de Sansija, francuskog ambasadora, "sugerisao je da je Mustafa bio zainteresovan za vođenje Safavidske kampanje lično i predložio je da vojska zimuje u Konju."[8] Nakon Ahmedove smrti, Mustafa je završio spoljna vrate Plave džamije, mauzolej i koledž.[9]

Druga vladavina (1622—1623) uredi

Mustafa je započeo svoju vladavinu pogubljenjem svih onih koji su imali udela u ubistvu sultana Osmana. Hodža Omer efendija, vođa pobunjenika, Sulejman-aga, vezir Dilaver-paša, Ahmed-paša, pisar Baki-paša, čuvar kapije Nasuh-aga, i vođa janjičara Ali-aga, su bili isečeni na komade.[9][traži se izvor]

Epitet "Veli" (što znači "sveti") je korišćen u vezi sa njim tokom njegove vladavine.[10]

Mustafino mentalno stanje je bilo neobrađeno, on je bio marioneta pod kontrolom svoje majke i njegovog zeta, velikog vezira Kara Davut-paše. Mustafa je verovao da je Osman II bio živ i viđen je u potrazi za njim kroz palatu, kucajući po odajama i vičući da se njegov sinovac pojavi.[11]</ref>

Svrgavanje i poslednje godine uredi

Videvši da se mentalno stanje padišaha nije promenilo, i da je nezainteresovan da vlada, državno čelo i Abaza Mehmed-paša, koji je došao u Istanbul da osveti sultana Osmana, je Mustafu ponovo svrglo. Mustafina majka je pristala na svrgavanje, pod uslovom da se njegov život poštedi, što je bilo ispunjeno, i ponovo je poslat u Staru palatu gde je ostao do smrti.

Na presto je došao jedanaestogodišnji Murat IV, sin sultana Ahmeda I i sultanije Kosem. Mustafa je tokom vladavine svog maloletnog sinovca često pomagao svojim nećacima, i bio im je spiritualni učitelj.[12]

Smrt uredi

Mustafa je preminuo 20. januara 1639. godine u 47. godini. Sahranjen je u Aja Sofiji.

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Selim II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Murat III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Sultanija Nurbanu
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Mehmed III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Sultanija Safije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Mustafa I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Sultanija Halime
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference uredi

  1. ^ Börekçi, Günhan. "Mustafa I." Encyclopedia of the Ottoman Empire. Ed. Gábor Ágoston and Bruce Masters. New York: Facts on File, (2009). str. 409.
  2. ^ Piterberg, Gabriel. "Ahmed I ." Encyclopaedia of Islam, Third Edition. Edited by: Gudrun Krämer, Denis Matringe, John Nawas, Everett Rowson. Brill Online, 2012. Reference. Pristupljeno 10 July 2012 <http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-3/ahmed-i-COM_22989>
  3. ^ Tezcan, Baki. Searching For Osman: A Reassessment Of The Deposition Of Ottoman Sultan Osman II (1618-1622). str. 339n. 89. 
  4. ^ a b Börekçi, "Mustafa I," pp. 409.
  5. ^ a b Boyar & Fleet 2010, str. 42
  6. ^ Imber 2009, str. 66–68, 97–98.
  7. ^ Imber 2009, str. 98–99.
  8. ^ Tezcan 2010, str. 109. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFTezcan2010 (help)
  9. ^ a b Evliya Çelebi; Joseph Freiherr von Hammer-Purgstall (1834). Narrative of Travels in Europe, Asia, and Africa in the Seventeenth Century, Volume 1. Oriental Translation Fund. str. 115. 
  10. ^ Tezcan 2010, str. 75. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFTezcan2010 (help)
  11. ^ Imber 2009, str. 99.
  12. ^ Şefika Şule Erçetin (28. 11. 2016). Women Leaders in Chaotic Environments:Examinations of Leadership Using Complexity Theory. Springer. str. 80. ISBN 978-3-319-44758-2. 

Literatura uredi

  • Şefika Şule Erçetin (28. 11. 2016). Women Leaders in Chaotic Environments:Examinations of Leadership Using Complexity Theory. Springer. str. 80. ISBN 978-3-319-44758-2. 
  • Tezcan, Baki (2010). The Second Ottoman Empire: Political and Social Transformation in the Early Modern World. Cambridge: Cambridge University Press. str. 75. ISBN 978-0-521-51949-6. 
  • Evliya Çelebi; Joseph Freiherr von Hammer-Purgstall (1834). Narrative of Travels in Europe, Asia, and Africa in the Seventeenth Century, Volume 1. Oriental Translation Fund. str. 115. 
  • Boyar, Ebru; Fleet, Kate (2010). A Social History of Ottoman Istanbul. Cambridge University Press. str. 42. ISBN 978-1-139-48444-2. 
  • Imber, Colin (2009). The Ottoman Empire: The Structure of Power (2nd izd.). New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-57451-9. 
  • Tezcan, Baki (2010). The Second Ottoman Empire: Political and Social Transformation in the Early Modern World. Cambridge: Cambridge University Press. str. 109. ISBN 978-0-521-51949-6. 
  • Tezcan, Baki. Searching For Osman: A Reassessment Of The Deposition Of Ottoman Sultan Osman II (1618-1622). str. 339n. 89. 
 
Mustafa I na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мустафа_I&oldid=27550250”