Operacija Gvardijan
Operacija Gvardijan je bila akcija Udbe iz 1947. i 1948. kojom je razbijen pokušaj ustaške emigracije da izvode terorističke i diverzantske akcije i ujedine križarske formacije u ustanak protiv novih vlasti FNRJ. Akcija ubacivanja ustaša je pokrenuta uz saglasnost Ante Pavelića, iako se nakon njenog neuspeha od toga ograđivao. Akciju je vodio Božidar Kavran. Prva grupa je uhapšena na planini Papuk. UDBA je tada pokrenula operaciju „Gvardijan“ (ustašama u inostranstvu su slate lažne poruke kojima su namamljivani da dođu) tokom koje je na jugoslovensko-austrijskoj granici u narednih meseci uhapšeno ukupno 19 ustaških grupa, a operacija je završena hapšenjem Božidara Kavrana, glavnog organizatora ilegalnog ubacivanja ustaša. Uhapšenim ustašama suđeno je tokom avgusta 1948. godine i većina ih je osuđena na smrt, a ostali na duže zatvorske kazne. U akciji je ubijeno ili uhapšeno 96 ustaša, među kojima i Ante Vrban i Ljubo Miloš.
Pozadina uredi
Porazom NDH i povlačenjem njene vojske u Austriju u maju 1945. u Jugoslaviji su ostale grupice vojnika koji su izbegli zarobljavanje. Nazivali su se križarima i škriparima, a na njihovom čelu je bio Vjekoslav Luburić. Do 1946. antikomunistički nastrojeni Hrvati, uglavnom bivše ustaše ili visokorangirani domobrani za vreme postojanja NDH, su se uspeli povezati dovoljno da razmatraju podizanje ustanka u Hrvatskoj koju su sada kontrolisale nove komunističke vlasti. Znali su za postojanje križara, ali nije bilo direktne veze između njih i emigranata. Ustaše u emigraciji su u Jugoslaviju ubacivali svoje ljude da ih izveste o stanju u zemlji. Ustaški bojnik (major) Ante Vrban se već u leto 1945. vratio iz izbeglištva i stigao nadomak Zagreba. Vrban se na nagovor Ante Pavelića i pukovnika Jakova Džala aprila 1946. ponovo vratio u Jugoslaviju i šest meseci obilazio križare po severnoj Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Hrvatski emigranti u inostranstvu širili su preuveličane vesti o broju križara i njihovim borbama protiv jugoslovenskih snaga bezbednosti. Nade ustaškog rukovodstva o povratku u zemlju podgrejavalo je sve jače zaoštravanje odnosa između SAD i Jugoslavije zbog Trsta, obaranja američkih aviona i jugoslovenskih optužbi da Zapadni saveznici kriju i regrutuju kolaboracionističke snage sa jedne strane i zapadnih saveznika i Sovjetskog Saveza sa druge strane i činilo im se da je novi svetski rat neizbežan. Lovro Sučić i Božidar Kavran su 1946. pokrenuli inicijativu za osnivanje Hrvatskoga državnog odbora u Austriji, čiji bi zadatak bio dizanje ustanka na području bivše NDH.[1] Odbor je morao da pripremi i grupe oficira koje bi se ubacile da bi organizovali oružane grupa. Emigranti su stupili u kontakt i s nekim stranim obavještajnim službama. Od američke obaveštajne službe su dobili obećanje da će ih snabdeti potrebnim materijalnim i tehničkim sredstvima, a zauzvrat je trebalo da šalju izveštaje o stanju u Jugoslaviji.[2] Kako su i do ustaške emigracije u Italiji stizale vesti o navodnom ozbiljnom otporu novoj Jugoslaviji, i oni su se počeli da prave planove o podizanju ustanka. Taj plan su nazvali „Akcija 10. travanj“. Povezali su se sa emigrantima u Austriji i ponudili da i oni učestvuju u operaciji. Kavran je sa nepoverenjem prihvatio njihovo učešće, pošto su ustaše u Italiji bile pod jakim uticajem Ante Moškova, koji je bio u sukobu sa Pavelićem. Kad je postignuto kompromisno rešenje između ova dva planova, Kavran je pod pseudonimom “Gvardijan” otišao u Italiju i izbegličkim logorima izabrao ljude za ovaj plan. Plan je bio da se povežu sa križarima Rafaela Bobana, za koga se pretpostavljalo da deluju negde u Bilogori.
U međuvremenu, jugoslovenska snage bezbednosti (OZNA\UDBA, KNOJ i Jugoslovenska armija su uništile mnoge križarske grupe, tako da do 1947. nije postojao ozbiljan otpor. UDBA je čak uspela da ubaci svoje među ustaše u logorima u Austriji i Italiji, pa čak i među ustaško vođstvo i Kavranovu grupu. [3]
Akcija uredi
Pre započinjanja operacije ubacivanja emigranata, centar Udbe za Hrvatsku u Zagrebu dobio je tokom maja depešu iz Beča od svog glavnog saradnika među ustaškim emigrantima, da će uskoro na Papuk doći prva grupa. Udba je odmah pripremila akciju pod tajnim imenom Gvardijan, Kavranovom pseudonimu, i postavila zamke.
Kavran je, uz podršku ostalog emigrantskog vodstva, odlučio da pošalje prvu grupu u Jugoslavije. Za nju je odredio ustaške bojnike Ljubu Miloša, bivšeg komandanta logora Jasenovac, i Antu Vrbana i rojnika Luku Grgića. Kavran ih je pre polaska uveravao da će sigurno moći da ostvare saradnju sa pristalicama Hrvatske seljačke stranke u zemlji. Zadatak im je bio organizovanje i povezivanje i tih grupa. Za prelaz je određena jugoslovensko-mađarska granica između Đekenješa i Gole, gde su postojali vodiči Martin Nemec, Drago Kutleša i Leon Zlatar. Grupa je 7. juna prešla jugoslovensko-mađarsku granicu.[4] Vrbanov zadatak je bio za dođe u kontakt sa križarima na Papuku, uspostavi štab za koordinaciju i posle da produži za Bosnu.[3][5] Milošev zadatak je bio da osnuje centar za obuku u Bilogori, a kasnije da se vrati u Podravinu i podnese izveštaj.[3][5] Miloš je po kuriru poslao Kavranu izveštaj da na koprivničkom području ne postoji nikakva križarska grupa i da odlaze dalje. Nakon nekoliko dana lutanja Papukom, Diljem, Psunjom i Babjom Gorom uverili su se da nema križarskih grupa i krenuli su natrag u Austriju. Na povratku su 19. jula naišli na agenta Udbe koji se povezao s grupom, a istovremeno je o njima izvestio svoju centralu. On se predstavio da je pripadnik križarske grupe bojnika Mikulčića koga su ovi lično poznavali, pa su dogovorili sastanak sa njim za dva dana. Miloša i Vrbana su krenuli sa pripadnicima Udbe u improvizovani logor. Dok su se odmarali, nakon što je rukovodeći oficir Udbe izgovorio signal koji je glasio „Joža/Jozo, daj vode“, pripadnici Udbe su se bacili na Miloša i Vrbana.[6] Grgić je likvidiran kasnije. Uhvaćeni diverzanti prebačeni su u zatvor na Savskoj cesti u Zagrebu. U istrazi su obojica detaljno ispričala dalje planove svojih kolega u emigraciji, pa je Udba za Hrvatsku, pod vodstvom Steve Krajačića, krenula dalje u akciju. Svojim kanalima je uputila Kavranu lažnu poruku, izvestivši ga da se prva grupa na Papuku povezala sa križarima. U međuvremenu Miloš se pod pritiskom dokaza da je kao zapovednik Jasenovca odgovoran za ratne zločine uskoro slomio i pristao na saradnju sa Udbom. Odao je šifru i radio-signale, prihvativši takođe da piše i pismene poruke.
Kavran je iz Austrije uputio i drugu grupu čiji vođa je bio Božidar Petračić, koja je prešla granicu 20. jula. Po prvobitnom planu trebalo je da ova grupa dosta vremena nakon što Miloš pošalje svoj izveštaj. Za njihov dolazak UDBA je saznala od seljaka iz okoline Koprivnice i Đurđevca koji su im prijavili da su primetili petoricu sumnjivih planinara. UDBA je znala da se u Suhopolju nalazi baza ka kojoj je ova grupa verovatno krenula. Stoga je poslala svog agenta, koji se predstavio kao Milošev kurir, u Suhopolje, gde je i pronašao Petračićevu grupu. Kurir je uspeo da zadobije njihovo poverenje i dogovori da će ih odvesti do navodne baze u Bilogori, zapravu u zamku UDBA. Ova grupa je uhapšena u Suhopolju 29. jula na isti način kao i prva.[7] Miloš je poslao Kavranu poruku da je Petračićeva grupa stigla, da je Vrban produžio za Bosnu i naglasila je da na terenu nedostaje oficira.[7] Udbin cilj je bilo hvatanje viših oficira i istaknutijih političara.
Nastavak operacije je bio ugrožen činjenicom da je mađarska policija u avgustu 1947. ubila Nemeca i uhapsila Kutlešu koji su prebacili prve dve grupe preko granice. Ipak posle manje pauze u Golu je preko Zlatara stigla grupa veća oficira oficira u kojima su bili Rudolf Srnak i bojnik Krešimir Župan. UDBA ih je uhvatila i smestila u stanicu u Koprivnici. Dok su bili tamo Župan je pokušao da iskoristi nepažnju čuvara, ali je ubijen u borbi sa stražarom. Kanal preko Mađarske je ostao i dalje u upotrebi. Sledeća grupa na čelu sa Josipom Tomljenovićem ušla je u Jugoslaviju 24. oktobra 1947. a UDBA ju je uhvatila sutradan kod Miholjaneca. Preko Mađarske stigla je još jedna grupa, a kanal za ubacivanje je prekinut hapšenjem Zlatara februara 1948.
Otvaranje novog kanala preko Slovenije uredi
Po zatvaranju mađarskog kanala, put preko Slovenije je ostao jedina alternativa. UDBA još ranije pripremala slanjem lažnih izveštaja otvaranje novog kanala za ubacivanje ustaša u Jugoslaviju preko Slovenije. Taj put je bio manje opasniji za ubacivanje, zbog čega se moglo očekivati dolazak još više grupa sa višim oficirima i političarima. Međutim, to bi isto značilo da bi Kavran zatražio da se neko od ubačenih ustaša vrati u Austriji da lično preda izveštaj Kavranu, što je bila velika opasnost po operaciju. UDBA je organizovala punkt za prihvatanje ustaša u jednom selu kod Maribora. Od 23. marta do 4. juna granicu je prešlo deset grupa, a svaka bi bila uhapšena istog dana kada bi prešla jugoslovensko-austrijsku granicu. U ovom periodu uhvaćeni su Ivica Gržeta, Mimo Rosandić, Nikola Pehar, Vladimir Sabolić i Vjekoslav Blaškov.
Kraj operacije uredi
Zbog zaoštravanja odnosa između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza nakon donošenja rezolucije Informbiroa operacija je morala biti prekinuta. UDBA je strahovala da SSSR zna za ulaženje ustaša u zemlju i da bi to mogla da iskoristi u svojoj propagandi protiv Jugoslavije, što bi ugrozilo nastavak operacije. Zbog toga je UDBA zatražila sa se u zemlju vrati i sam Kavran. On je uhapšen u poslednjoj grupi u noći 3. jula.[4] Kavranovim hapšenjem okončana je operacija Gvardijan. Udba je 9. ili 10. jula ustaškom centru u Filahu poslala depešu: „Mi smo vas zajebali. Stop. Svi ste u našem zatvoru.“[8]
Uhvaćeni u operaciji Gvardijan uredi
Epilog uredi
Uhvaćeno je svih 96 ubačenih ustaša. Sudovi Narodne Republike Hrvatske su tokom 1948. osudili 20 pripadnika ovih grupa (među njima Miloša, Vrbana i Kavrana) na smrt vešanjem i trajni gubitak svih prava, 57 na smrt streljanjem, a ostali su osuđeni na doživotni zatvor ili vremenske kazne od 15 do 20 godina.[9]
Zajedno sa ovom grupom suđeno je i grupi koju su činili bivši pukovnik Mačekove Seljačke zaštite Milan Pribanić i bivši četnici Božidar Ničić i Dušan Tošić. Njih trojicu je u Trstu organizovao bivši četnički potpukovnik Siniša Ocokoljić. Oni su preko mora ubačeni u Jugoslaviju, ali su brzo uhapšeni.
Po ovoj operaciji 1983. godine emitovana je četvorodelna mini-serija Zamke u produkciji TV Zagreb.
Reference uredi
- ^ Adriano & Cingolani 2018, str. 342.
- ^ Adriano & Cingolani 2018, str. 343.
- ^ a b v Adriano & Cingolani 2018, str. 345.
- ^ a b Adriano & Cingolani 2018, str. 348.
- ^ a b Krizman 1986, str. 180.
- ^ Krizman 1986, str. 179.
- ^ a b Krizman 1986, str. 182.
- ^ Krizman 1986, str. 192–194.
- ^ Vojinović 1988.
Literatura uredi
- Vojinović, Aleksandar (1988). Ante Pavelić. Centar za informacije i publicitet. ISBN 978-86-7125-031-3.
- Krizman, Bogdan (1986). Pavelić u bjekstvu. Zagreb: Globus.
- Adriano, Pino; Cingolani, Giorgio (02. 04. 2018). Nationalism and Terror: Ante Pavelić and Ustasha Terrorism from Fascism to the Cold War. Central European University Press. ISBN 978-963-386-206-3.