Википедија

Pavel Beneš

Pavel Beneš (češ. Pavel Beneš) (Prag 14. juna 1894.- Prag 31. maja 1956.) bio je aeronautičar, inženjer. Celog svog radnog veka bavio se projektovanjem aviona. Ostavio je neizbrisiv trag u Čehoslovačkoj aviogradnji i vazduhoplovstvu između dva rata.

Pavel Beneš
inž. Pavel Benrš konstruktor aviona
Datum rođenja(1894-06-14)14. jun 1894.
Mesto rođenjaPrag, Austrougarska
Datum smrti31. maj 1956.(1956-05-31) (61 god.)
Mesto smrtiPrag  Čehoslovačka,  Čehoslovačka

Biografija

uredi
 
Projektantski tandem inž.P. Beneš(l) i inž.M. Hajn(d)
 
Avion Avija BH-1
 
Avion Avija BH-3
 
Avion Avija BH-21
 
Avion Avija BH-33
 
Avion Praga BH-39
 
Avion Praga BH-44
 
Avion Beneš-Mraz Be-50 Beta-Minor
 
Avion M-1 Sokol

Rođen je 14. juna 1894. godine u Pragu. gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, zajedno sa svojim prijateljem M. Hajnom upisuje mašinski odsek Češkog tehničkog fakulteta univerziteta u Pragu (ČVUT). Sa kolegama sa fakulteta osnovao je Praški vazduhoplovni klub 1913. godine. Pored toga, uspeo je da realizuje projekt pravog aviona sopstvene konstrukcije pre početka Velikog rata, takođe je bio uspešan i sa jedrilicom po imenu Lili[1].

Posle rata osniva kompaniju Avia za proizvodnju aviona, čiji je bio direktor i glavni konstruktor. Radio je u tandemu sa Miroslavom Hajnom, sa kojim je napravio niz aviona raznih tipova između 1920. i 1929. godine. Saradnja je nastavljena u ČKD Praga i okončana tek 1932. godine, kada M. Hajn zbog bolesti napušta ČKD. Beneš je 1935. godine započeo posao u Hocenju osnovavši firmu Beneš-Mraz. Uglavnom se bavio projektovanjem lakih sportskih aviona, u toku Drugog svetskog rata morao da napusti kompaniju i vratio se u Prag. Preminuo je 31. maja 1956. godine.[2]

Radna biografija

uredi

Ubrzo posle Prvog svetskog rata u leto 1919. godine, Pavel Beneš i Vaclav Mali osnivaju kompaniju Avia – preduzeće za proizvodnju i popravku aviona. Od početka im se pridružio i Miroslav Hajn koji je zajedno sa Pavelom Benešom postao njihov glavni projektant.

Početkom maja 1920. godine Beneš i Hajn su počeli da projektuju avion pod oznakom BH-1 Ekperimental. Radovi su brzo napredovali i avion je počeo postepeno da se proizvodi u radionici Avia. Posle intenzivnog rada, 13. oktobra 1920. prvi avion marke Avia je zaista poleteo. Nakon prvog uspeha i patentiranja monoplana počela je da se rađa čitava familija aviona koji su nosili slovnu oznaku BH od početnih slova prezimena projektanata Beneš i Hajn. Brojem je označen redni broj aviona u familiji.

Zajednički projekti aviona Beneš-Hajn u Aviji

uredi
  • Avija BH-1 (1920) - eksperimentalni, dvosed, monoplan, niskokrilac, prototip 1 kom.
  • Avija BH-3 (1921) - lovac, jednosed, monoplan, niskokrilac, serijska proizvodnja 12 kom.
  • Avija BH-4 (1922) - lovac, jednosed, monoplan, niskokrilac, prototip 1 kom.
  • Avija BH-6 (1923) - lovac, jednosed, dvokrilac, prototip 1 kom.
  • Avija BH-7 (1923) - lovac, jednosed, monoplan, parasol, prototip 2 kom.
  • Avija BH-8 (1923) - lovac, jednosed, dvokrilac, prototip 1 kom.
  • Avija BH-17 (1924) - lovac, jednosed, dvokrilac, serijska proizvodnja 24 kom.
  • Avija BH-19 (1924) - lovac, jednosed, monoplan, prototip 1 kom.
  • Avija BH-21 (1925) - lovac, jednosed, dvokrilac, serijska proizvodnja 139 kom.
  • Avija BH-22 (1926) - akrobatski, trenažni, jednosed, dvokrilac, serijska proizvodnja 40kom.
  • Avija BH-23 (1925) - noćni lovac, jednosed, dvokrilac, prototip 2 kom.
  • Avija BH-26 (1926) - višenamenski, dvosed, dvokrilac, serijska proizvodnja 9 kom.
  • Avija BH-28 (1927) - višenamenski, dvosed, dvokrilac, prototip 1 kom.
  • Avija BH-33 (1928) - lovac, jednosed, dvokrilac, serijska proizvodnja 187 kom.

Godine 1926. Aviju je kupio koncern Škoda iz Plzena, a krajem 1929. Pavel Beneš, Miroslav Hajn i grupa kolega otišli su u ČKD - Praga. Njihovo novo odeljenje vazduhoplovstva osnovano je u proleće 1930. i odmah nastavilo sa radom na novim projektima. Za kratko vreme ovde su stvoreni trenažni avioni E-39 i E-41 i prototipovi lovaca E-44 i E-45. ČKD - Pragu je prvo zbog bolesti 1932. godine napustio M. Hajn a zatim i P. Beneš 1935. godine.

Inž. Beneš je odlučio da otpočne vlastiti posao. On je zajedno sa obrtnikom inž. Jaroslavom Mraz 1. aprila 1935. godine osnovao preduzeće Beneš-Mraz za proizvodnju aviona u Hocenju. Preduzeće je proizvodilo lake avione sopstvenog dizajna do nemačke okupacije 1939. godine. Između 1935. i 1939. godine kompanija je stvorila 14 tipova motornih aviona, ukupan broj proizvedenih jedinica bio je 245 komada. U ovom preduzeću inž.P. Beneš je vodio tehnički deo posla a inž.J. Mraz poslovni deo. Bio je to dobar spoj neophodan za uspešan razvoj firme.

Realizovani projekti aviona u Beneš-Mrazu pre rata[3]

uredi

Tokom Drugog svetskog rata obim proizvodnje je značajno porastao. Glavni proizvedeni tip bila je nemačka jedrilica DFS Kranich II, namenjena za obuku pilota Luftvafea. Ukupno je tokom rata izgrađeno 1.620 jedinica. Proizvedeni su i avioni Fieseler Fi 156 Storch i teretne jedrilice DFS 230[4].

Godine 1940. Pavel Beneš se vratio u Prag. Posle rata neko vreme je radio na izgradnji Aera, ali je zbog narušenog zdravlja morao da napusti ovu delatnost. Svoja dragocena svedočanstva iz istorije čehoslovačke avijacije ostavio je u knjizi Naša prva krila. Preminuo je u proleće 1956. godine[5].

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ https://www.idnes.cz/technet/technika/benes-mraz-be-50-beta-minor-krest-repliky.A150619_180905_tec_technika_erp
  2. ^ https://web.archive.org/web/20160303232735/http://euro.e15.cz/profit/pavel-benes-konstrukter-a-zakladatel-firmy-avia-897440#utm_medium=selfpromo&utm_source=e15&utm_campaign=copylink
  3. ^ a b v https://www.valka.cz/topic/view/91350/Orlican-n-p-1955-1990
  4. ^ http://www.vrtulnik.cz/orlican.htm
  5. ^ https://www.idnes.cz/technet/technika/benes-mraz-be-50-beta-minor-krest-repliky.A150619_180905_tec_technika_erp

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Pavel Beneš na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Павел_Бенеш&oldid=27678420”