Википедија

Parakokcidioidomikoza

Parakokcidioidomikoza je gljivična infekcija endemska za Južnu i Centralnu Ameriku (, najčešće Brazil, Argentinu, Kolumbiju i Venecuelu).. Uzrokuju ga termički dimorfne gljive iz roda  Paracoccidioides.[6] Iako je infekcija obično subklinička, infekcija gljivicama takođe može izazvati hroničnu i tešku bolest. Većina slučajeva se inficira pre 20. godine, iako se simptomi mogu pojaviti mnogo godina kasnije.

Parakokcidioidomikoza
SinonimiSouth American blastomycosis,[1] Brazilian blastomycosis,[2] Lutz-Splendore-de Almeida disease.
Parakokcidioidomikoza (histološki preparata)
Specijalnostiinfektologija
SimptomiGroznica, sepsa, gubitak težine, velike žlezde, velika jetra i slezina, čirevi u ustima, lezije kože,[3][4]
TipoviMukokutani, limfni, multiorganski[1]
UzrociParacoccidioides brasiliensis[3]
Dijagnostički metodUzimanje uzoraka krvi, sputuma ili kože[3]
Slična oboljenjatuberkuloza, leukemija, limfom[3]
LečenjeAntigljivični lekovi
LekoviItrakonazol, amfotericin B, trimetoprim/sulfametoksazol[5]
Smrtnost200 slučajeva godišnje u Brazilu[1]

Epidemiologija uredi

Parakokcidioidomikoza je geografski ograničena na Južnu i Centralnu Ameriku, od Meksika do Argentine, sa izuzetkom Čilea, Surinama, Gvajane, Nikaragve, Belizea i većine karipskih ostrva.[7][8] Gljive iz roda Paracoccidioides nisu endemičan za Sjedinjene Američke Države, ali je parakokcidioidomikoza prijavljena u Severnoj Americi i drugde kod pacijenata koji su prethodno posetili ili boravili u endemskim područjima,[9] pa se smatra se da su ovi slučajevi u SAD nastali kao rezultat reaktivacije latentne infekcije.[10]

Unutar endemskih regiona, parakokcidioidomikoza je ograničena na područja u kojima se uzgaja kafa ili duvan, područja sa kiselim zemljištem i područja sa temperaturama između 12°S i 30°S, nadmorskim visinama između 150 i 2.000 m i godišnjom količinom padavina između 100 i 400 cm.

Od 90 miliona ljudi koji žive u endemskim područjima, oko 10 miliona je zaraženo Paracoccidioides-om , iako je teško dobiti tačne brojke.[11]

Pozitivni rezultati kožnog testa parakokcidioidina su prijavljeni kod 6-50% ljudi koji žive u endemskim područjima, što ukazuje na prethodnu izloženost gljivama.

Etiologija uredi

Parakokcidioidomikozu izazivaju termički dimorfne endemske gljive iz roda Paracoccidioides. Trenutno je 5 vrsta prepoznato kao uzročnik ove mikoze.[12] Ovo uključuje Paracoccidioides lutzii,i 4 vrste u okviru kompleksa vrsta P brasiliensis species complex; P americana, P brasiliensis, P restrepiensis, i P venezuelensis, najčešća vrsta, koja se nalaze u Brazilu, Argentini, Paragvaju, Peruu i Venecueli.

P brasiliensis se pretežno nalazi u Brazilu i Venecueli.[10]

P restrepiensis se uglavnom nalazi u Kolumbiji

P venezuelensis se uglavnom nalazi u Venecueli.

Paracoccidioides lutzii je najverovatnije ograničen na severni i centralni Brazil.

Faktori rizika uredi

Faktori rizika za parakokcidioidomikozu uključuju sledeće bolesti: [7]

  • poljoprivredni poslovi (npr uzgajanje kafe u Brazilu) jer se veruje da gljive žive u zemljištu
  • neuhranjenost
  • pušenje duvana
  • alkoholizam
  • imunodeficijencija (npr. HIV/AIDS)[13]

Klinička slika uredi

 
Promene na koži lica kod brazilskog deteta usled parakokcidioidomikoze

Asimptomatska infekcija pluća je česta, sa manje od 5% inficiranih osoba koje razvijaju kliničku bolest.[14]

Može se javiti kao tip koji zahvata usta i kožu, limfangitički tip, tip zahvata više organa (naročito pluća) ili mešoviti tip.[15]

Ako postoje čirevi u ustima ili lezije na koži, bolest će verovatno biti široko rasprostranjena.[15] Može biiti bez simptoma, ili se može manifestovati groznicom, sepsom, gubitkom težine, velikim žlezdama ili velikom jetrom i slezinom.[16]

Poznate su dve manifestacije parakokcidioidomikoze:

  • prvo akutni ili subakutni oblik, koji pretežno pogađa decu i mlade odrasle osobe,[17]
  • hronični oblik, koji pretežno pogađa odrasle muškarce.[18]

Juvenilni (akutni/subakutni) oblik uredi

Juvenilni, akutni oblik karakterišu simptomi, kao što su groznica, gubitak težine i loše osećanje zajedno sa uvećanim limfnim čvorovima i povećanjem jetre i slezine.[19] Ovaj oblik je najčešće diseminovan, sa simptomima koji se manifestuju u zavisnosti od zahvaćenih organa.[20] Često su prisutne lezije kože i sluzokože,[20] a u teškim slučajevima može doći do zahvatanja kosti.[20] Ova akutna, teška prezentacija može da imitira tuberkulozu, limfom ili leukemiju.[20]

Hronični oblik kod odraslih uredi

Hronični oblik se javlja mesecima do godinama nakon početne infekcije i najčešće se manifestuje suvim kašljem i kratkim dahom.[14] Ostali simptomi uključuju višak salivacije, otežano gutanje i poteškoće sa kontrolom glasa.[21] Mogu biti prisutne lezije sluzokože gornjih disajnih puteva, kao i povećana proizvodnja sluzi i iskašljavanje krvi.[21] I plućna i vanplućna zahvaćenost gljivicama je uobičajena.[21]

Do 70% slučajeva ima zahvaćenost sluzokože, sa lezijama koje se često nalaze u ustima, orofarinksu, larinksu i nepcu. Klasične lezije su površinski bolni granularni ulkusi, sa malim tačkastim krvarenjem.[22]

Dijagnoza uredi

Dijagnoza parakokcidioidomikoze se najčešće postavlja vizualizacijom ćelija kvasca u tkivu, vlažnim preparatima (npr u sputumu) ili površinskim struganjem (npr lezije kože).

Serološki testovi su dostupni u oblastima najveće endemičnosti.

Kod pacijenata sa aktivnom parakokcidioidomikozom, radiografija grudnog koša otkriva intersticijalne infiltrate (u 64% slučajeva) ili mešovite lezije sa linearnim i nodularnim infiltratima.[23]

Diferencijalna dijagnoza uredi

Diferencijalna dijagnoza parakokcidioidomikoze uključuje sledeće poremećaje:[24]

Terapija uredi

Medikamentozna terapija

Sistemski antifungalni lekovi su osnova lečenja parakokcidioidomikoze. Mere podrške i hospitalizacija mogu biti opravdane za pacijente sa teškom bolešću. Ako je prisutna, treba lečiti anemiju i nedostatke u ishrani.[29]

Od antifungicida efikasnih protiv parakokcidioidomikoze koriste se:[30]

Hirurška terapija

Povremeno su potrebni specifični hirurški tretmani za bolesti koje ugrožavaju život ili organe, kao što su:

  • neurohirurške procedure za ublažavanje kompresije kičmene moždine izazvane granulomom ili hidrocefalusa,
  • rekonstruktivna hirurgija da bi se ublažile fibrozne posledice.

Izvori uredi

  1. ^ a b v James, William D.; Elston, Dirk; Treat, James R.; Rosenbach, Misha A.; Neuhaus, Isaac (2019). „13. Diseases resulting from fungi and yeasts”. Andrews' Diseases of the Skin: Clinical Dermatology (na jeziku: engleski) (13th izd.). Elsevier. str. 313—314. ISBN 978-0-323-54753-6. 
  2. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007), Dermatology: 2-Volume Set, St. Louis: Mosby, ISBN 978-1-4160-2999-1 
  3. ^ a b v g „ICD-11 - ICD-11 for Mortality and Morbidity Statistics”. icd.who.int. Pristupljeno 26. 6. 2021. 
  4. ^ Johnstone, Ronald B. (2017). „25. Mycoses and Algal infections”. Weedon's Skin Pathology Essentials (2nd izd.). Elsevier. str. 451. ISBN 978-0-7020-6830-0. 
  5. ^ Proia, Laurie (2020). „28. The dimorphic mycoses”. Ur.: Spec, Andrej; Escota, Gerome V.; Chrisler, Courtney; Davies, Bethany. Comprehensive Review of Infectious Diseases (na jeziku: engleski). Elsevier. str. 419—420. ISBN 978-0-323-56866-1. 
  6. ^ Marques-da-Silva, Silvia Helena; Messias Rodrigues, Anderson; Silveira-Gomes, Fabíola; de Hoog, G. Sybren; Pires de Camargo, Zoilo (2012-10-03). „Occurrence of Paracoccidioides lutzii in the Amazon Region: Description of Two Cases”. The American Journal of Tropical Medicine and Hygiene. 87 (4): 710—714. ISSN 0002-9637. doi:10.4269/ajtmh.2012.12-0340. 
  7. ^ a b Bellissimo-Rodrigues, Fernando; Bollela, Valdes Roberto; Da Fonseca, Benedito Antônio Lopes; Martinez, Roberto (2013). „Endemic paracoccidioidomycosis: relationship between clinical presentation and patients’ demographic features”. Medical Mycology. 51 (3): 313—318. ISSN 1369-3786. doi:10.3109/13693786.2012.714529. 
  8. ^ Martinez, Roberto (2017-01-03). „New Trends in Paracoccidioidomycosis Epidemiology”. Journal of Fungi. 3 (1): 1. ISSN 2309-608X. doi:10.3390/jof3010001. 
  9. ^ Mayr, A.; Kirchmair, M.; Rainer, J.; Rossi, R.; Kreczy, A.; Tintelnot, K.; Dierich, M. P.; Lass-Flrl, C. (2004-11-13). „Chronic paracoccidioidomycosis in a female patient in Austria”. European Journal of Clinical Microbiology & Infectious Diseases. ISSN 0934-9723. doi:10.1007/s10096-004-1239-9. 
  10. ^ a b Restrepo, A.; McEwen, J. G.; Castañeda, E. (2001). „The habitat ofParacoccidioides brasiliensis: how far from solving the riddle?”. Medical Mycology. 39 (3): 233—241. ISSN 1369-3786. doi:10.1080/mmy.39.3.233.241. 
  11. ^ Blotta, M H; Nouér, S A; Mamoni, R L; Camargo, Z P; Papaiordanou, P M; Oliveira, S J; Goveia, A (1999-09-01). „Endemic regions of paracoccidioidomycosis in Brazil: a clinical and epidemiologic study of 584 cases in the southeast region.”. The American Journal of Tropical Medicine and Hygiene. 61 (3): 390—394. ISSN 0002-9637. doi:10.4269/ajtmh.1999.61.390. 
  12. ^ Turissini, David A.; Gomez, Oscar M.; Teixeira, Marcus M.; McEwen, Juan G.; Matute, Daniel R. (2017). „Species boundaries in the human pathogen Paracoccidioides”. Fungal Genetics and Biology. 106: 9—25. ISSN 1087-1845. doi:10.1016/j.fgb.2017.05.007. 
  13. ^ de Almeida JN, Peçanha-Pietrobom PM, Colombo AL. Paracoccidioidomycosis in Immunocompromised Patients: A Literature Review. J Fungi (Basel). 2018 Dec 26;5(1)
  14. ^ a b Queiroz-Telles, Flavio; Escuissato, Dante (decembar 2011). „Pulmonary Paracoccidioidomycosis”. Seminars in Respiratory and Critical Care Medicine. 32 (6): 764—774. ISSN 1069-3424. PMID 22167404. doi:10.1055/s-0031-1295724. 
  15. ^ a b James, William D.; Elston, Dirk M.; McMahon, Patrick J. (2018), Diseases Resulting From Fungi and Yeasts, Elsevier, str. 203—227, ISBN 978-0-323-44196-4, Pristupljeno 2023-12-10 
  16. ^ Spec, Andrej; Escota, Gerome; Chrisler, Courtney; Davies, Bethany, ur. (2020). Comprehensive review of infectious diseases. Edinburgh London New York Oxford Philadelphia St Louis Sydney: Elsevier. ISBN 978-0-323-56866-1. 
  17. ^ Brummer, E; Castaneda, E; Restrepo, A (april 1993). „Paracoccidioidomycosis: an update.”. Clinical Microbiology Reviews. 6 (2): 89—117. ISSN 0893-8512. PMC 358272  . PMID 8472249. doi:10.1128/CMR.6.2.89. 
  18. ^ Travassos, Luiz R; Taborda, Carlos P; Colombo, Arnaldo L (april 2008). „Treatment options for paracoccidioidomycosis and new strategies investigated”. Expert Review of Anti-infective Therapy. 6 (2): 251—262. ISSN 1478-7210. PMID 18380607. S2CID 41184245. doi:10.1586/14787210.6.2.251. 
  19. ^ Marques, SA (2012). „Paracoccidioidomycosis.”. Clinics in Dermatology. 30 (6): 610—5. PMID 23068148. doi:10.1016/j.clindermatol.2012.01.006. 
  20. ^ a b v g Ferreira, Marcelo Simão (2009-12-01). „Paracoccidioidomycosis”. Paediatric Respiratory Reviews. 10 (4): 161—165. ISSN 1526-0542. PMID 19879504. doi:10.1016/j.prrv.2009.08.001. 
  21. ^ a b v Restrepo, Angela M.; Tobón Orozco, Angela Maria; Gómez, Beatriz L.; Benard, Gil (2015), Paracoccidioidomycosis, Springer International Publishing, str. 225—236, ISBN 978-3-319-13089-7, Pristupljeno 2023-12-10 
  22. ^ Marques, Sílvio Alencar (2012). „Paracoccidioidomycosis”. Clinics in Dermatology (na jeziku: engleski). 30 (6): 610—615. doi:10.1016/j.clindermatol.2012.01.006. 
  23. ^ Freitas, Ricardo Miguel Costa de; Prado, Renata; Prado, Fábio Luis Silva do; Paula, Ivie Braga de; Figueiredo, Marco Túlio Alves; Ferreira, Cid Sérgio; Goulart, Eugenio Marcos Andrade; Pedroso, Enio Roberto Pietra (2010). „Pulmonary paracoccidoidomycosis: radiology and clinical-epidemiological evaluation”. Revista da Sociedade Brasileira de Medicina Tropical. 43 (6): 651—656. ISSN 0037-8682. doi:10.1590/s0037-86822010000600010. 
  24. ^ „Paracoccidioidomycosis Differential Diagnoses”. emedicine.medscape.com. Pristupljeno 2023-12-10. 
  25. ^ „Blastomikoza - Stetoskop.info”. web.archive.org. 2008-01-09. Arhivirano iz originala 09. 01. 2008. g. Pristupljeno 2024-01-31. 
  26. ^ Anderson, Douglas M.; Dorland, William A. Newman, ur. (2000). Dorland's illustrated medical dictionary (29. ed izd.). Philadelphia: Saunders. ISBN 978-0-7216-6254-1. 
  27. ^ Hutter, J. J. (2010-06-01). „Childhood Leukemia”. Pediatrics in Review (na jeziku: engleski). 31 (6): 234—241. ISSN 0191-9601. doi:10.1542/pir.31-6-234. 
  28. ^ Baron, Samuel, ur. (1996). Medical microbiology (4. ed izd.). Galveston, Tex: Univ. of Texas Medical Branch. ISBN 978-0-9631172-1-2. 
  29. ^ Travassos, Luiz R; Taborda, Carlos P; Colombo, Arnaldo L (2008). „Treatment options for paracoccidioidomycosis and new strategies investigated”. Expert Review of Anti-infective Therapy. 6 (2): 251—262. ISSN 1478-7210. doi:10.1586/14787210.6.2.251. 
  30. ^ Ollague, J.M.; de Zurita, A.M.; Calero, G. (2000). „Paracoccidioidomycosis (South American blastomycosis) successfully treated with terbinafine: first case report”. British Journal of Dermatology. 143 (1): 188—191. ISSN 0007-0963. doi:10.1046/j.1365-2133.2000.03614.x. 
  31. ^ Naranjo, M.S.; Trujillo, M.; Munera, M.I.; Restrepo, P.; Gomez, I.; Restrepo, A. (1990). „Treatment of paracoccidioidomycosis with itraconazole”. Medical Mycology. 28 (1): 67—76. ISSN 1369-3786. doi:10.1080/02681219080000091. 

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паракокцидиоидомикоза&oldid=27442856”