Prva čehoslovačka brigada Jan Žiška
Prva čehoslovačka narodnooslobodilačka brigada „Jan Žiška“ formirana je 26. oktobra 1943. u selu Bučju kod Pakraca od Čehoslovačkog partizanskog bataljona (formiran 3. maja 1943) i Prvog posavskog udarnog bataljona, delova Dvanaeste brigade i boraca iz Zapadne i Istočne grupe NOP odreda Šestog korpusa. Od 3. novembra bila je u sastavu Dvanaeste divizije (dva bataljona sa oko 500 boraca).
| Prva čehoslovačka brigada „Jan Žiška“ | |
|---|---|
 Zastava Čehoslovačke brigade | |
| Postojanje | 26. oktobar 1943 — 23. april 1945. |
| Formacija | Prvi čehoslovački bataljon Prvi posavski udarni bataljon |
| Jačina | novembar 1943: 500 vojnika i oficira novembar 1944: 1151 borac i oficir[1] |
| Deo | Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije |
| Angažovanje | |
| Odlikovanja | Orden bratstva i jedinstva Orden zasluga za narod |
| Komandanti | |
| Komandant | Antonjin Doležal, Josip Ružička, Josip Vojomček |
Borbeni put brigade uredi
Dejstvovala je uglavnom u Slavoniji i Podravini. U napadu 12. divizije na Viroviticu 6/7. novembra, brigada je obezbeđivala pravac Velike Pisanice i Grđevice. Do sredine decembra vršila je diverzije na železničkoj pruzi Virovitica–Našice, učestvovala u napadu na Đakovo 14. decembra i u oslobođenju Gorjana 17. decembra. S jednim bataljonom Diljskog odreda upala je u Gromačnik i Sibinj (na pruzi Beograd–Zagreb) 23/24. decembra, razrušila prugu na pet mesta i zapalila 98 kamiona, 1 lokomotivu i 20 vagona.
Noću uoći 1. januara 1944. napala je sa Osamnaestom brigadom Okučane, ali se zbog intervencije jakih neprijateljskih snaga povukla ka Psunju. U januaru i februaru izvršila je pokret u Baniju i natrag i vodila borbe s nemačkim, ustaškim i domobranskim snagama. Krajem februara, posle izvršene reorganizacije, stavljena je pod neposrednu komandu Štaba 6. korpusa i učestvovala u nizu borbi s ustašama, domobranima i nemačkim snagama; 11. marta kod Ivanovog Sela, 4. i 5. aprila u oslobađanju Slatine, 19. aprila kod sela Duhova nedaleko od Garešnice, 20. aprila porušila je most na reci Ilovi kod Velikih Zdenaca i most na Čavlovici kod Uljanika, i 11. maja obezbeđivala napad na Hercegovac.[1]
U junu se vratila u sastav 12. divizije i vodila borbe između Osijeka i Slatine, a u julu u Požeškoj kotlini obezbeđivala žetvu i prebacivanje žita iz Slavonije u Baniju. U avgustu je u Daruvarskoj kotlini učestvovala u borbama za oslobođenje Badljevine i Grubišnog Polja, i zauzela Končanicu 9. avgusta. Do kraja 1944. izvela je niz akcija i učestvovala u rušenju pruge Beograd–Zagreb kod Kutjeva početkom septembra, u napadima na neprijateljeva uporišta Požegu 5. septembra, Viroviticu 4. oktobra, Piškorevce 13/14. novembra, Našice 18. novembra i ostalo. Krajem novembra formirala je treći bataljon (tada je imala 3 bataljona, četu za vezu, bolnički vod i komoru sa ukupno 1151 borcem).[1]
Od januara do marta 1945. izvela je niz manjih akcija oko Dilja i Papuka, i napadala veći broj neprijateljevih uporišta (Trnava, Nabrđe, Bračevac, Donja Motičina i ostala), u parilu razbila nemačku kolonu kod Stare Subocke i vodila jake borbe, obezbeđujući napad 12. divizije na Vetovo.
Brigada „Jan Žiška“ rasformirana je 23. aprila 1945. godine, a njeno ljudstvo popunilo je jedinice Četvrte brigade 12. divizije JA.[1]
Kroz brigadu je prošlo oko 3.000 Čeha i Slovaka, od kojih je 298 tokom rata poginulo.[2]
Komandanti brigade uredi
Reference uredi
- ^ a b v g Vojna enciklopedija, 6. str.
- ^ Slobodan Selinić. Česi i Slovaci u Hrvatskoj i Srbiji 1945-1948/49. – prve godine iskustva s komunističkom Jugoslavijom, u: Časopis za suvremenu povijest, Zagreb 2010, 416. str.
Literatura uredi
- Vojna enciklopedija (knjiga druga). Beograd 1971. godina.