Википедија

Prednjačeća posteljica

Prednjačeća posteljica ili placenta previja (lat. placenta praevia) jeste stanje u trudnoći u kome posteljica (placenta), umesto da se implantira visoko uz telo materice, raste iznad unutrašnjeg otvora materice i čini ga delimično ili potpuno neprohodnom za porođaj.[1]

Prednjačeća posteljica
SinonimiPlacenta praevia
Prednjačeća posteljica 4. stepena
Specijalnostiakušerstvo
Vreme pojaveDruga polovina trudnoće
Dijagnostički metodultrasonografija
Frekvencija0.5%

Epidemiologija uredi

Prednjačeća posteljica na globalnom nivou javlja se otprilike jednom na svakih 200 porođaja.[2] Pretpostavlja se da se stopa prednjačeće posteljice povećava zbog porasta broja carskih rezova.[3] Razlozi za regionalnu geografsku varijacije mogu uključivati etničku pripadnost i način ishrane.[2]

Afrika

Stope prednjačeća posteljice u subsaharskoj Africi su najniže na svetu, u proseku 2,7 na 1.000 trudnoća. Uprkos maloj prevalenciji, ova bolest je imala dubok uticaj u Africi jer je povezana sa negativnim ishodima i za majku i za bebu. Najčešći ishod prednjačeća posteljice kod majke je ekstremni gubitak krvi pre ili posle porođaja, što je glavni uzrok smrtnosti majki i odojčadi u zemljama poput Tanzanije. Faktori rizika za praeviju placente kod afričkih žena uključuju prethodne trudnoće, prenatalno konzumiranje alkohola i nedovoljnu ginekološko negu.[4]

U severnoj Africi stopa prednjačeća posteljice javlja se u 6,4 slučaja na 1.000 trudnoća.[2]

Azija

Kontinentalna Kina ima najveću prevalenciju prednjačeće posteljice u svetu,[2] koja iznosi u proseku 12,2 na 1.000 trudnoća. Konkretno, prednjačeća posteljice je najčešća u jugoistočnoj Aziji, iako razlog za to još nije istražen. Postoji mnogo faktora rizika za prednjačeću posteljicu kod azijskih žena, koji uključuju trudnoću koje se javljaju kod žena starijih od 35 godina (poodmaklo doba majke) ili kod žena koje su imale prethodni carski rez, višestruke trudnoće i kod žena koje su doživele pobačaj ili abortus u prošlost. U poređenju sa drugim azijskim zemljama, prednjačeća posteljica je češća u Japanu (13,9 na 1.000) i Koreji (15 na 1.000).[2] Na Bliskom istoku, stope prednjačeće posteljice su niže. npr. u Saudijskoj Arabiji (7,3 na 1.000) i u Izraelu (4,2 na 1.000).

Australija

Kontinent sa drugom najvećom stopom prednjačeće posteljice je Australija, u kojoj bolest pogađa oko 9,5 od 1.000 trudnica.[2] Istraživači koji se bave ovim stopama testirali su specifičnost i osetljivost skeniranja fetalnih anomalija. U zaključku, utvrđeno je da se prag koji definiše prednjačeću posteljicu (na osnovu blizine posteljice i grlića materice) mora smanjiti kako bi se poboljšala tačnost dijagnoza i izbegli lažni pozitivni rezultati skrininga.[5]

Evropa

Prednjačeća posteljica u Evropi se javlja u oko 3,6 slučaja na 1.000 trudnoća.[6]

Latinska Amerika

U Latinskoj Americi, prednjačeće posteljice se javljaju u oko 5,1 slučaja na 1.000 trudnoća.[2]

Severna Amerika

U Severnoj Americi prednjačeća posteljica se javlja u 2,9 slučaja na 1.000 trudnoća. Etničke razlike pokazuju da je manja verovatnoća da će bele žene doživeti prednjačeću posteljicu nego crnkinje. Pored toga, više slučajeva prednjačeće posteljice nalazi se kod žena iz oblasti sa niskim prihodima koji su povezani sa nedovoljnom negom trudnoće. Prema socio-ekonomskoj demografiji u Severnoj Americi, crne žene češće dolaze iz oblasti sa niskim prihodima i stoga imaju veću verovatnoću da će razviti prednjačeću posteljicu.[2]

U Novoj Škotskoj, odojčad rođena od trudnice koja doživi prednjačeću posteljicu imaju stopu smrtnosti 3-4 puta veću od normalne trudnoće. Nekoliko faktora doprinosi ovoj stopi, uključujući dužinu vremena fetusa u materici i starost majke. Deca koja su preživela imala su povećanu stopu urođenih mana, problema sa disanjem i abnormalnosti krvi.[6]

Istraživanja sugerišu da se incidencija prednjačeće posteljice u SAD povećava kao rezultat povećane stope carskih rezova.[7]

Etiologija uredi

Uzrok prednjačeće posteljice je nepoznat, ali se zna da je povezan sa određenim uslovima uključujući sledeća stanja kod trudnice:[4]

Faktori rizika sa njihovim odnosom šansi[8]
Faktori rizika Odnos kvota
Majke starije životne dobi (preko 35 godina) 9,1
Narkomanija 2,8
≥1 carskih rezova 2,7
Trudnoća i paritet ≥5[a] 2,3
Trudnoća i paritet 2–4 1,9
Pušenje duvana 1,6
Urođene anomalije 1.7
Muški fetus (u odnosu na ženski) 1,1
Porođajem izazvana hipertenzija 0,4

Prednjačeća posteljica u prethodnoj trudnoći (stopa recidiva 4–8%),[9] porođaj carskim rezom,[10] miomektomija[11] ili oštećenje endometrijuma uzrokovana kiretažom.[9]

Žene mlađe od 20 godina u većem su riziku, a žene starije od 35 godina su u sve većem riziku kako stare.

Žene koje su imale ranije trudnoće (multiparnost), posebno veliki broj trudnoća u bliskom razmaku, su pod većim rizikom zbog oštećenja materice.[12]

Pušenje duvana tokom trudnoće.[13]

Upotreba kokaina tokom trudnoće.[14][15]

Žene sa velikom placentom npr. kod blizanaca ili eritroblastoze, pod većim su rizikom.

Rasa je kontroverzan faktor rizika, pri čemu su neke studije otkrile da su žene iz Azije i Afrike izložene većem riziku, dok se kod drugih žena ne nalaze nikakve razlike.

Patologija posteljice (velamentozna insercija, sukcenturijatni režnjevi, dvodelna posteljica itd.).[9]

Ako je fetus u neuobičajenom položaju: u karlici (prvo zadnjica) ili poprečno (leži horizontalno preko materice).

Upotreba alkohola tokom trudnoće ranije je bila navedena kao faktor rizika, ali je diskreditovana naknadnim studijama.[16]

Vrste prednjačeće posteljice uredi

Tradicionalno, u praksi se navode četiri vrste prednjačeće posteljice,[13] ali se dana najčešće pravi razlika između „većih“ i „manjih slučajeva“.[17]

Vrsta Opis
Manji slučajevi Placenta je u donjem segmentu materice, ali donja ivica ne pokriva unutrašnju osu
Veći slučajevi Placenta se nalazi u donjem segmentu materice, a donja ivica pokriva unutrašnju osu
 
Razni položaji posteljice

Takođe se prednjačeće posteljice mogu klasifikovati u tri vrste, kao:[2]

Marginalna ili rubna prednjačeća posteljica

Kod ovih posteljica rub posteljice je vrlo blizu ušću vrata maternice. Rubna predležeća posteljica predstavlja visok rizik krvarenja tokom poroda. Iako je moguć vaginalni porođa, ali se porođaj obično dovršava carskim rezom.[2]

Parcijalna ili delimična prednjačeća posteljica Kod ovog tipa posteljica delomično pokriva ušće vrata maternice. Vaginalni porođaj će verovatno rezultovati krvarenjem jer je posteljica oštećenapritiskom deteta.[2]

Totalna ili potpuna prednjačeća posteljica

Totalna posteljica, kao što joj sam nazivkaže potpuno pokriva ušće vrata maternice. U ovim slučajevima porođaj se mora obaviti carskim rezom.[2]

Klinička slika uredi

 
Normalan položaj posteljice u materici (gore) i prednjačeća posteljica (placenta previja).

Prednjačeća posteljica može izazvati bezbolno krvarenje (svetlo crvene boje) iz vagine koje iznenada počinje nakon 20 nedelja trudnoće. Kada krvarenje postati obilno, ono može ugroziti život žene i fetusa. Neke žene takođe imaju kontrakcije.[18]

Prednjačeća posteljica može izazvati sledeće znake i simptome kod fetusa:[18]

  • Fetus može biti u abnormalnom položaju .
  • Fetus možda neće rasti onoliko koliko se očekivalo (ograničenje intrauterinog rasta).
  • Membrane oko fetusa mogu prerano da puknu (prerano pucanje membrana).
  • Krvni sudovi koji povezuju pupčanu vrpcu i placentu mogu blokirati izlazak fetusa kroz otvor grlića materice (lat. vasa previa).

Ako su žene imale porođaj carskim rezom, prednjačeća posteljica povećava rizik da će posteljica biti previše čvrsto vezana za matericu (lat. placenta accreta). Ovi poremećaji se razlikuju po tome koliko je posteljica čvrsto pričvršćena za matericu.

Dijagnoza uredi

 
Rezultat ultrasonografije sa fetalnom biometrijom odštampanom na komadu papira.

Prednjačeća posteljica se dijagnostikuje ultrazvučnim uređajem, bilo tokom rutinskog prenatalnog pregleda ili nakon epizode ​​vaginalnog krvarenja. Većina slučajeva prednjačeće posteljice dijagnostikuje se tokom ultrazvučnog pregleda u drugom tromesečju.[19]

Fetalna ultrasonografija uredi

 
Transvaginalna ultrasonografija

Ultrazvučnim pregledom tokom trudnoće (fetalnom ultrasonografijom) dobija se u realnom vremenu slika ploda, posteljice i plodove vode na ekranu ultrazvučnog aparata u crno-beloj boji ili u koloru.[20]

Kako fetalna ultrasonografija nije radiološka metoda zasnovana na zračenju rendgenskim zracima, ona ne može ugroziti plod. A zahvaljujući ultrasonografiji akušer je u mogućnosti da dobije mnogo korisnih informacija o fetusu, da dijagnostikuje probleme ili da prati rast i razvoj ploda (meri debljinu kože bebinog vratnog nabora i nivo hormona u krvi majke i tako u prvom trimestru trudnoće otkrije rizik od Daunovog sindroma,[21] i drugih urođenih anomalija.

Transvaginalna ultrasonografija uredi

Za precizniji imidžing, možda će trebati i transvaginalni ultrazvuk, koja koristi uređaj sa sondom nalik štapiću postavljenom unutar vagine. Tokom pregleda lekar vodi računa da položaj uređaja ne ošteti posteljicu što bi izazvalo krvarenje.[19]

Terapija uredi

Oskudno vaginalno krvarenje nešto pre 34. godine, leči se u bolnici, mirovanjem u krevetu i izbegavanjem polnih odnosa (može izazvati krvarenje započinjanje porođaja ili neposrednu povredu posteljice). Ako krvarenje prestane, obično je trudnici dozvoljeno da se kreće i bude otpušteni iz bolnice.[19]

Ako je krvarenje obilno ili nekontrolisano, ili i jedno i drugo, a pluća fetusa su zrela (obično sa 36 nedelja), indikovan je prekid trudnoće.

Trudnoća se skoro uvek završava carskim rezom, dok je vaginalni porođaj moguć kod žena sa niskim pritiskom na posteljicu ako glava fetusa čvrsto pritiska posteljicu, a porođaj je već uznapredovao ili ako je trudnoća <23 nedelje a porođaj je očekivan.[19]

Hemoragični šok se leči u skladu sa propisanom procedurom za ovu vrstu šoka.

Komplikacije uredi

Komplikacije od strane majke uredi

  • antepartum krvarenje
  • malprezentacija
  • abnormalna placentacija
  • postpartalno krvarenje,
  • pauerperalna sepsa.

Prednjačeća posteljica povećava rizik od puerperalne sepse i postporođajnog krvarenja jer se donji segment za koji je posteljica vezala slabije kontrahuje nakon porođaja.

Fetalne komplikacije uredi

  • unutarmaterična hipotrofija (15% incidencije).[22]

Prognoza uredi

Najveći rizik je teško krvarenje koje može biti opasno po život majke i bebe. Ako je krvarenje jako možda će beba morati da se porodi rano, pre nego što se razviju glavni organi, kao što su pluća.[23]

Za većinu žena koje dobijaju redovnu prenatalnu negu, ovo stanje se dijagnostikuje pre nego što se pojave simptomi, što pomaže lekaru i majci da preduzmu korake da minimiziraju rizike od ovog stanja.

Napomene uredi

  1. ^ Trudnoća i paritet predstavljaju broj puta kada je žena trudna ili je bila trudna (trudnoća), a tokom ovih trudnoća, broj puta kada je fetus dostigao održivu gestacijsku dob (paritet).

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ „Placenta Previa - Gynecology and Obstetrics”. Merck Manuals Professional Edition (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k Cresswell, JA; Ronsmans, C; Calvert, C; Filippi, V . "Prevalence of placenta praevia by world region: a systematic review and meta-analysis". Tropical Medicine & International Health. 18 (6): 712—24. jun 2013.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  3. ^ Miller, David A.; Chollet, Janet A.; Goodwin, T.Murphy (1997). „Clinical risk factors for placenta previa–placenta accreta”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 177 (1): 210—214. PMID 9240608. doi:10.1016/s0002-9378(97)70463-0. .
  4. ^ a b Senkoro, Elizabeth Eliet; Mwanamsangu, Amasha H.; Chuwa, Fransisca Seraphin; Msuya, Sia Emmanuel; Mnali, Oresta Peter; Brown, Benjamin G.; Mahande, Michael Johnson (2017). „Frequency, Risk Factors, and Adverse Fetomaternal Outcomes of Placenta Previa in Northern Tanzania”. Journal of Pregnancy. 2017: 1—7. ISSN 2090-2727. PMC 5339534  . PMID 28321338. doi:10.1155/2017/5936309  . .
  5. ^ Olive, E. C.; Roberts, C. L.; Nassar, N.; Algert, C. S. (2006). „Test characteristics of placental location screening by transabdominal ultrasound at 18-20 weeks”. Ultrasound in Obstetrics & Gynecology. 28 (7): 944—949. ISSN 0960-7692. PMID 17121427. S2CID 42163376. doi:10.1002/uog.3873. .
  6. ^ a b Crane, J . "Neonatal outcomes with placenta previa". Obstetrics & Gynecology. 93 (4): 541—544. 2004.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  7. ^ Goodwin, T. Murphy; Chollet, Janet A.; Miller, David A. (1997-07-01). "Clinical risk factors for placenta previa–placenta accreta". American Journal of Obstetrics & Gynecology. 177 (1): 210—214.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  8. ^ Reece, E. Albert; Hobbins, John C., eds. (2006). Clinical obstetrics : the fetus and mother (3 ed.). Malden, MA: Blackwell Pub. p. 1050.
  9. ^ a b v Kendrick, Chantal Simon, Hazel Everitt, Tony (2005). Oxford handbook of general practice (2nd ed.). Oxford: Oxford University Press. p. 793.
  10. ^ Weerasekera, D. S. . "Placenta previa and scarred uterus — an obstetrician's dilemma". Journal of Obstetrics & Gynaecology. . 20 (5). 2000: 484—5.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  11. ^ Brinsden, Judith Collier, Murray Longmore, Mark (2006). Oxford handbook of clinical specialties (7th ed.). Oxford: Oxford University Press. p. 1970.
  12. ^ Brinsden, Judith Collier, Murray Longmore, Mark (2006). Oxford handbook of clinical specialties (7th ed.). Oxford: Oxford University Press. p. 1970
  13. ^ a b Warren, Richard; Arulkumaran, Sabaratnam, eds. (2009). Best practice in labour and delivery (1st ed., 3rd printing. ed.). Cambridge: Cambridge University Press. pp. 142
  14. ^ Handler, A; Kistin, N; Davis, F; Ferré, C (Apr 15, 1991). "Cocaine use during pregnancy: perinatal outcomes". American Journal of Epidemiology. . 133 (8): 818—25.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  15. ^ Kistin, N; Handler, A; Davis, F; Ferre, C (jul 1996). „Cocaine and cigarettes: a comparison of risks”. Paediatric and Perinatal Epidemiology. 10 (3): 269—78. 
  16. ^ Aliyu, MH; Lynch, O; Nana, PN; Alio, AP; Wilson, RE; Marty, PJ; Zoorob, R; Salihu, HM (jul 2011). „Alcohol consumption during pregnancy and risk of placental abruption and placenta previa”. Maternal and Child Health Journal. 15 (5): 670—6. .
  17. ^ „Placenta Praevia, Placenta Praevia Accreta and Vasa Praevia: Diagnosis and Management (Green-top Guideline No. 27)”. RCOG (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-08. 
  18. ^ a b „Placenta Previa - Women's Health Issues”. MSD Manual Consumer Version (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-08. 
  19. ^ a b v g „Placenta previa - Diagnosis and treatment - Mayo Clinic”. www.mayoclinic.org. Pristupljeno 2023-01-09. 
  20. ^ H. Fendel (eds.): Praenatale Dopplerdiagnostik. Dopplersonographie und Morphologie der uterofetoplazentaren Gefässversorgung bei Risikoschwangerschaften. Steinkopff, Darmstadt. . 1992. ISBN 978-3-7985-0919-1.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  21. ^ Malt, EA; Dahl, RC; Haugsand, TM; Ulvestad, IH; Emilsen, NM; Hansen, B; Cardenas, YE; Skøld, RO; Thorsen, AT; Davidsen, EM (5. 2. 2013). „Health and disease in adults with Down syndrome”. Tidsskrift for den Norske Laegeforening: Tidsskrift for Praktisk Medicin, NY Raekke. 133 (3): 290—94.
  22. ^ K. Kubicka, W. Kawalec (red.): . Pediatria. Wydawnictwo Lekarskie PZWL. 2005. ISBN 83-200-2773-X. .
  23. ^ „Outlook (Prognosis), Placenta previa: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-08. 

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предњачећа_постељица&oldid=27815700”