Википедија

Radivoj Kašanin

српски математичар, професор и академик

Radivoj Kašanin (Beli Manastir, 21. maj/3. jun 1892 — Beograd, 30. oktobar 1989) bio je srpski matematičar, profesor univerziteta, akademik SANU.

Radivoj Kašanin
Lični podaci
Datum rođenja(1892-06-03)3. jun 1892.
Mesto rođenjaBeli Manastir, Austrougarska
Datum smrti30. oktobar 1989.(1989-10-30) (97 god.)
Mesto smrtiBeograd, SFRJ

Detinjstvo i školovanje

uredi

Njegovi preci s prezimenom Popović prešli su u 18. st. iz Hercegovine u Baranju. Potiče iz siromašne seljačke porodice. Rođen je u ubogoj kući u današnjoj Ulici Vladana Desnice (ranije Vuka Stefanovića Karadžića), Belomanastircima poznatoj kao Srpska ulica. Njegov otac Nikola Popović i majka Anka Kašanin nisu bili vjenčani pa su on i mlađi brat Milan Kašanin bili uvedeni u matične knjige rođenih pod majčinim prezimenom Kašanin.[1] U rodnom mestu završio je 4 razreda Srpske osnovne škole (1898-1902). Učiteljica mu je bila Smilja Dobrodolska iz Čerevića. Prva tri razreda srednje škole završio je u Klasičnoj gimnaziji u Osijeku (1902-1905), a ostalih pet u Srpskoj pravoslavnoj gimnaziji u Novom Sadu (1905-1910). Sva tri razreda u Osijeku položio je, s uspehom prvog reda, s odlikom. U Osijeku je s njim boravila i o njemu se brinula njegova tetka Latinka, rođena sestra njegove majke, koja se nije udavala. Na kraju drugog razreda gimnazije razbolela mu se majka od upale pluća, koja je prešla u tuberkulozu. Umrla je kad je Radivoj pošao u treći razred. Otad se o njemu i njegovom bratu brinula tetka Latinka. U gimnaziji je bio stipendista Zadužbine Đorđa Servickog, a na univerzitetu Zadužbine Gavre Adamoviću. Da pređe u novosadsku gimnaziju uredio je učitelj Somborac Jovan Slavković (koji je zamenio rano preminulu Smilju Dobrodolsku), a u Novom Sadu ga je svesrdno prihvatio direktor gimnazije Vasa Pušibrk, pomogavši mu da na osnovu vrlo dobrih ocena dobije solidnu stipendiju. Usto je za novac podučavao slabije učenike i time olakšao i školovanje brata Milana.

Studije

uredi

Do 1914. godine studirao je matematiku i astronomiju na filozofskim fakultetima u Beču (1910/1911), Zagrebu (1911-1913) i Budimpešti (1913/1914). U Beču je na njega presudan uticaj izvršio onda još mladi profesor Vilhelm Vitinger, koji ga je svojim predavanjima i kolokvijima uputio u najmodernija logička rasuđivanja. U Zagrebu su za njegov dalji razvoj najviše učinili profesor analize Vladimir Varićak (1865-1942) i profesor geometrije Juraj Majcen (1875-1924), kojima je, na trećoj godini, već bio asistent.

Prvi svetski rat

uredi

Kad je izbio Prvi svetski rat, mobilisan je u Austrougarsku vojsku i 1915. godine upućen na ruski front u Galiciji. Prebegao je na rusku stranu i prijavio se kao dobrovoljac u Srpsku vojsku. U činu pešadijskog potporučnika postavljen je 1916. godine za ađutanta u I pešadijskom puku. Učestvovao je u borbama u Dobrudži 1916, u Besarabiji 1917. i na Solunskom frontu 1918. godine. Demobilizovan je 1919. Odlikovan je ruskim ordenom Svete Ane (1917), engleskim Ratni krst sa mačevima, srpskim ordenom „Belog orla sa mačevima“ (1918) i Zlatnom medaljom za hrabrost (1919) te čehoslovačkim i rumunskim ordenima. U uniformi je bio pet godina i za to vreme, kako je sam govorio, ni novine nije čitao, a kamoli da se mogao posvetiti matematici.

Univerzitetska karijera

uredi

U Parizu je, na Sorboni, 1920. nastavio studije. Tu je slušao predavanja i pratio seminare čuvenih francuskih matematičara Emila Pikara (1856-1941), Žaka Salomona Adamara (1865-1963), Anrija Lebega (1875-1941), Pola Montela, Eduara Gursaa, Andoajea i drugih. Pošto je položio ispite iz matematike, racionalne mahanike i astronomije, diplomirao je u novembru 1921. Doktorat "O analitičkim oblicima multiformnih funkcija" odbranio je 20. novembra 1924, na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Za asistenta na Katedri za matematiku beogradskog Tehničkog fakulteta postavljen je 1922. kod profesora Bogdana Gavrilovića. Na toj su katedri tada su bili i profesori i akademici Mihajlo Petrović Alas (1868-1943) i Milutin Milanković (1879-1958). Docent je postao 1926, vanredni profesor 1930. i 1939. redovni profesor na Tehničkom i Elektrotehničkom fakultetu. Dva puta je biran za rektora na Tehničkoj velikoj školi (1950/51. i 1951/52). Po svojoj molbi, penzionisan je kao redovni profesor na Elektrotehničkom fakultetu 30. aprila 1957. godine. Za dopisnog člana SANU izabran je 2. maja 1946, a za redovnog 10. juna 1955. Bio je sekretar Odeljenja za tehničke nauke (1955-1959) i zamenik predsednika SANU (1957-59). On je prvi i zasad jedini Baranjac koji je postao akademik.

Nalazio se 1946. među osnivačima Matematičkog instituta SANU, gdje je obavljao dužnost upravnika (1951-1958) i predsednika Saveta (1958-1961). Godine 1935. postavljen je i za upravnika Studentskog doma u Vukovom parku u Beogradu. Tu dužnost obavljao je 5 godina. Učestvovao je na svetskom kongresu matematičara i održao niz predavanja u zemlji i inostranstvu. Kad je u Novom Sadu 1954. godine osnovan Filozofski fakultet, počeo je honorarno predavati geometriju na studijskog grupi za matematiku.

Naučni rad

uredi

Objavio 28 naučnih i stručnih radova iz matematičke analize (teorija funkcija, diferencijalne jednačine), mehanike i astronomije. S akademikom Pavlom Savićem objavio je nekoliko radova iz geofizike, obradivši teoriju ponašanja materije pod vrlo velikim pritiscima i veoma visokim temperaturama. Spadao je među retke učenjake-enciklopediste - nije bilo oblasti matematike i srodnih nauka koju nije dobro poznavao. Njegova „Bibliografija..." objavljena u ediciji "Biografije i bibliografije" (2002) ima 51 stavku, dok je u rukopisu ostalo 14 dela, koja se čuvaju u Arhivu SANU. Napisao je "Višu matematiku" u tri dela (1946, 1949. i 1950) i u nekoliko izdanja, koja je mnogim generacijama studenata služila kao odličan udžbenik. Bio je izuzetan predavač i mentor mnogih doktoranada.

Dobio je nagradu Vlade FNRJ (1949), odlikovan je Ordenom rada sa crvenom zastavom. Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda (1963) te Sedmojulske nagrade Srbije (1968). Zbog ogromnih zasluga za Univerzitet u Beogradu i za sve njegove tehničke fakultete, a posebno za elektrotehnički, dobio je 1973. godine titulu počasnog doktora Univerziteta u Beogradu. Dobitnik je Povelje Mašinskog fakulteta u Beogradu i Povelje Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Bio je glavni urednik časopisa "Publications mathématiques" u izdanju SANU.

Privatni život

uredi

Veoma je volio grad svojih gimnazijskih dana — Novi Sad i uvek se interesovao za novosti. Sa svojim mlađim bratom Milanom stanovao je u sadašnjoj Baranjskoj ulici, koja je dobila ime po njegovom rodnom kraju. Supruga mu je bila Beograđanka Katarina, rođena Čabrić (1894-1977). Upoznao ju je 1917. godine u Odesi kao studentkinju medicine. Venčali su se u novembru 1919. Imali su troje dece: Milana, farmaceuta (rođenog 1920), Radmilu Seku, udatu Đonović (1922-1993), i Veru, udatu Bodo (rođenu 1925), inženjera tehnologije u Vinipegu u Kanadi. U Beogradu je stanovao u Molerovoj ulici broj 43.

Od 1969. godine je bio predsednik Udruženja dobrovoljaca 1912-1918 godine.

Bibliografija

uredi

(samo matematičkih knjiga)

  • "Viša matematika I", Grafički zavod "Slavija", sv. 1, Beograd, 1932, str. 80
  • "Viša matematika I, sv. 1", Izdavačka knjižarnica Gece Kona, Beograd, 1933, str. 160
  • "Viša matematika I", Beograd, 1934, str. 627
  • "Viša matematika I", Centralno udruženje studenata tehnike, Beograd, 1946, str. 791 (2. prer. i dop. izdanje)
  • "Viša matematika I", Beograd, 1949, str. 847 (3. izdanje)
  • "Viša matematika II", knj. 1, Beograd, 1949, str. 624 * "Viša matematika II", knj. 2, Beograd, 1950, str. 679
  • "Zbirka rešenih zadataka više matematike I, knj. 2", Geografski institut JNA, Beograd, 1952, str. 526
  • "Zbirka rešenih zadataka više matematike I, knj. 1", Geografski institut JNA, Beograd, 1956, str. 588+(4)
  • "Zbirka rešenih zadataka više matematike I, knj. 3", Geografski institut JNA, Beograd, 1959, str. 164+(4)
  • "Viša matematika I", Sarajevo, 1969, str. 836 (4. izdanje)

Ime

uredi

U enciklopedijama, nekim knjigama i na internetu ime akademika Kašanina piše se u obliku Radivoje. U člancima Drage Njegovana i Radivoja Brnjevarca te u feljtonu Žike Živulovića napisano je u obliku Radivoj. U Baranji to ime u pravilu ime oblik Radivoj, ali se ponekad razgovorno izgovara i kao Radivoja. U članku Dragomira Simeunovića kaže se da je ime Radivoj zapisano u krštenici i svim dokumentima do dolaska u Rusiju 1915. godine. Kad se tamo pomešao sa Srbijancima, prekrstili su ga u Radivoje u vojnim dokumentima i u uverenju o jugoslovenskom državljanstvu. Na svim publiciranim radovima štampano je R. Kašanin. U feljtonu Ž. Živulovića sam Kašanin kaže: „Zamislite, pop nije hteo da me krsti! Izvikao se na mog oca. kakvo je to ime Radivoj?! Srpsko nije, već tursko. Kakva su to izmišljanja nastala! Srbi su potpuno poludeli. Sin ti se rodio na svetog Konstantina. Zašto mu ne daš ime Kosta? Ili po tvom ocu, Mojo. Ili po ocu tvoje žene, Jakšo. Radivoj! Ne može. Otac ga je mirno saslušao i zapretio. Ako neće da prihvati ovo ime, on će otići u švapsku crkvu i tamo će me krstiti. Naravno, popa je brzo pristao na ime..."

Zanimljivosti

uredi

Bio je poznat po strogosti i pravednosti, ali ništa manje i po nebrojenim anegdotama koje su generacije studenata pričale i izmišljale o njemu. Po broju tih anegdota on je neprikosnoveno na prvom mestu u istoriji Beogradskog univerziteta. Kod njega je matematiku učilo 35 generacija, što iznosi blizu 20.000 studenata. Od 1922. do 1941. nema praktično nijednog inženjera koji nije prošao kroz njegove ruke. Bio je beskompromisni borac protiv neznanja i nerada, diletantizma i švindleraja. Pred kraj profesorove karijere, na fakultetu su se pojavile brošure sa rešenim zadacima iz matematike, koju su izdavali "večiti studenti" da bi nešto zaradili. Povodom toga profesor je izjavio: "Brošura je pismeni sastav, polupismenog čoveka za nepismene ljude". Pred Drugi svetski rat oborio je celu jednu generaciju, sto jednog studenta odstranio je s ispita zbog prepisivanja. Bio je nepotkupljiv, do neizlječenja alergičan na intervencije i pokušaje protekcije. Posle Drugog svetskog rata jedna delegacija studenata obišla je nekoliko najviših rukovodilaca tadašnje Jugoslavije i požalila se na njegova obaranja na ispitima. Moša Pijade je odbio da o tome razgovara, proglasio se nenadležnim. Republični ministar prosvete Milovan Đilas pitao ih je da li obara samo komuniste, a oni su mu odgovorili: „Ne, obara sve!". Veljko Vlahović im je rekao da je bio njegov student i da je prvi put pao na ispitu, a kad se bolje spremio - položio je. Na kraju su otišli kod Borisa Kidriča, koji im je odsekao: „Više volim njegovih pedeset inženjera, nego vaših pet stotina“.

Reference

uredi
  1. ^ Radovan Sremac: Preci Milana Kašanina (17. avgust 2021)

Literatura

uredi
  • mr Drago Njegovan: "Znameniti Srbi iz Baranje (od početka XVI do sredine XX veka)", u: "Međunarodni naučni skup Srbi u istočnoj Hrvatskoj", Osijek, 2003, str. 137-138.
  • Milosav Marjanović: "Akademik Radivoje Kašanin (1892-1989)", u: "Međunarodni naučni skup Srbi u istočnoj Hrvatskoj", Osijek, 2003, str. 25-29 (objavljeno i u: "Prosvjeta", 9 (34), 53 (663), 52-54 - Zagreb, XI 2002)
  • Dragomir Simeunović: Radivoj Kašanin (1892-1989), u: Život i delo srpskih naučnika, SANU, Beograd, 2002. (str. 261-294)
  • "Profesor Kašanin o sebi", u: Život i delo srpskih naučnika, SANU, Beograd, 2002. (str. 285-288), preneseno iz knjige Dragoslava Adamovića "Razgovori sa savremenicima", Beograd, 1982, str. 131-134.
  • (Radivoj Brnjevarac): "Poznati Baranjci: akademik dr Radivoj Kašanin - Velikan matematičkih nauka", Baranjska reč, I, 7, 7 - Beli Manastir, 27. novembar 1996.
  • Miodrag Tomić i Slobodan Aljančić: "Radivoje Kašanin kao matematičar", u: "Prisutna prošlost", Matematički institut, Beograd, 1991, str. 6-21.
  • D(ragan) T(rifunović): "Objavljeni radovi akademika Radivoja Kašanina" - "Zaostavština", u: "Prisutna prošlost", Matematički institut, Beograd, 1991, str. 23-28.
  • "Profesor Kašanin o sebi", u: "Prisutna prošlost", Matematički institut, Beograd, 1991, str. 29-31, preneseno iz knjige Dragoslava Adamovića "Razgovori sa savremenicima", Beograd, 1982, str. 131-134.
  • "Nad uspomenama" (fotografije i dokumenti Radivoja Kašanina), "Prisutna prošlost", Matematički institut, Beograd, 1991, str. 33-48.
  • D(ragoslav) Mit(rinović): KAŠANIN, Radivoje, "Enciklopedija Jugoslavije" (1-6, A-Katl-), JLZ, Zagreb, 1980-1990. (sv. 6, str. 724)
  • KAŠANIN, Radivoje, "Opća enciklopedija JLZ"' (1-8, Dopunski svezak), JLZ, Zagreb, 1977 — 1988. (sv. 4, str. 302)
  • Žika Živulović: "Devedeset godina profesora Kašanina" (feljton), Politika, 8-29. X 1982.
  • KAŠANIN, Radivoje, "Mala enciklopedija Prosveta" (Opšta enciklopedija, treće izdanje). Prosveta, Beograd, 1978. (sv. 2, str. 218)
  • Kašanin Radivoje, "Popularna enciklopedija", BIGZ, Beograd, 1976. (str. 539) * rp (Radivoje Pešić): KAŠANIN dr Radivoje, "Jugoslovenski savremenici - Ko je ko u Jugoslaviji", Hronometar, Beograd, 1970. (str. 448)
  • Preminuli članovi (SANU), Otisak iz Godišnjaka Srpske akademije nauka i umetnosti za 2004, knj. CXI, Beograd, 2005.

Spoljašnje veze

uredi

Napomena:

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радивој_Кашанин&oldid=26642136”