Radovan Ivanišević
Radovan Ivanišević je bio kapetan jugoslovenske vojske, vojvoda dinarski i načelnik štaba Dinarske Divizije.
| Radovan Ivanišević | |
|---|---|
| Vojna karijera | |
| Služba | Načelnik štaba Dinarske DivizijeKraljevina Jugoslavija 1941. - 1945. |
| Vojska | Jugoslovenska vojska u otadžbini |
| Čin | Vojvoda dinarski |
| Jedinica | Dinarska divizija |
Biografija uredi
Kapetan Radovan Ivanišević je početak opšteg narodnog ustanka dočekao u Crnoj Gori. Posle jake italijanske ofanzive i sloma ustanka, četnički odredi su razbijeni u manje grupe i odstupili u planine, a mnogi ustanici su zarobljeni i internirani. Početkom 1942. godine, oficirska grupa koja je delovala iz Cetinja odlučila je da pošalje kapetana Radovana Ivaniševića u jugoslovensko poslanstvo u Tursku radi hvatanja veze i dobijanja instrukcija za dalji rad. Nažalost, Ivanišević nije uspeo da dobije potrebne putne isprave od italijanskih vlasti i priključio se novoformiranom štabu vojvode Birčanina u Splitu. Najbliži saradnici vojvode Birčanina bili su kapetan Radovan Ivanišević, Momčilo Đujić i Dobrosav Jevđević.
Ubrzo je u Splitu obrazovan Birčaninov štab, a kapetan Ivanišević je postavljen za načelnika. Ovaj štab je preko Birčaninovih starih veza iz ORJUN-e i Narodne odbrane organizovao centre otpora i u Sloveniji. U tim poslovima ključnu ulogu imao je kapetan Ivanišević. Iz Birčaninovih i Ivaniševićevih izveštaja poslatih Draži vidi se da je početna akcija splitskog štaba bila usmerena na stvaranje vojne organizacije četničkih snaga u dalmatinskom zaleđu i formiranje Dinarske divizije. Kapetan Ivanišević je preduzeo široku akciju uključivanja u organizaciju što većeg broja patriotski opredeljenih oficira, koji su se nalazili u Splitu i okolnim mestima.
Splitski štab je imao značajnu ulogu u upućivanju oficira u Đujićevu narodnu ustaničku vojsku, koja je tako dobila pravi vojnički karakter. Pomoću aktivnih oficira i podoficira, koje su kapetan Ivanišević i vojvoda Birčanin upućivali na teren, ubrzo je formirano pet četničkih pukova. Radi objedinjavanja jedinica i bolje koordinacije delovanja svih pukova, donesena je odluka da se formira Dinarska divizija, a u trenutku osnivanja funkciju komandanta divizije dogovorom i pristankom svih komandanata pukova preuzeo je vojvoda Birčanin. Stari vojvoda je za svoga zamenika odmah postavio pukovnika Dimitrija Uzunčevića, a za načelnika štaba kapetana Radovana Ivaniševića. Dužnost zastupnika komandanta divizije na terenu vršio je sveštenik Momčilo Đujić.
Komanda jugoslovenske vojske u Kairu izdejstvovala je kod saveznika da se vojvodi Birčaninu i njegovom načelniku, kapetanu Ivaniševiću, nekako dostavi radio-stanica radi uspostavljanja stalne radio-veze. Konačno, britanska podmornica je dopremila do Korčule radio-stanicu, potrebnu opremu i novčana sredstva za splitski štab. U delu Dalmacije koji je anektirala Italija, kapetan Ivanišević je tajno radio na četničkoj organizaciji u duhu instrukcija dobijenih iz Vrhovne komande. U rejonima Zadra, Obrovca, Skradina, Šibenika, Benkovca, pa sve do Kistanja kapetan Ivanišević imao je dobro umreženu četničku organizaciju. Dolaskom energičnog pukovnika Ilije Mihića iz zarobljeništva 1942. godine i preuzimanjem komande u celoj ličkoj oblasti, delovanje kapetana Ivaniševića je znatno olakšano i prošireno. Nacionalnopolitički predstavnici s kojima je sarađivao kapetan Ivanišević bili su: narodni poslanik Stevo Rađenović iz Srba, lekar dr Rajko Tauzović iz Skradina, advokat dr Uroš Desnica iz Obrovca, školski nadzornik Vlado Korolija iz Kistanja i mnogi drugi.
Neumorni vojvoda Birčanin i kapetan Ivanišević povezivali su mlade Hrvate, orjunaše iz Šibenika, Splita i drugih primorskih gradova u četničku organizaciju, ali nakon smrti vojvode ove započete aktivnosti su znatno smanjene. Teško oboleo vojvoda Birčanin u radu se sve više oslanjao na kapetana Ivaniševića. Tada se u splitskom štabu duboko verovalo u savezničko iskrcavanje na jadransku obalu i vršene su pripreme za zajedničku koordiniranu akciju kada za to dođe vreme. Dana 3. februara 1943. godine, umro je vojvoda Birčanin i od tada splitski odbor je izgubio na značaju. U Dinarskoj diviziji je odranije postojao sukob među komandantima i vojvoda Birčanin je ulagao velike napore da ih izmiri. Posle Birčaninove smrti, međusobna netrpeljivost komandanata je došla do punog izražaja. Zabrinuti kapetan Ivanišević bezuspešno je pokušavao da umiri strasti i da se nekako prevaziđu sve dublje podele među komandantima. Grupa starešina, među kojima su se isticali: Mane Rokvić, Brana Bogunović, Milan Cvjetićanin, Pero Rajak, Milan Šućur, Marko Crljenica i drugi, pokušali su da smene vojvodu Đujića i preuzmu komandu nad Dinarskom divizijom. Veštim i taktičkim manevrima vojvoda Đujić se održao na čelu divizije, ali više nije imao potpunu kontrolu u nekim oblastima. Kapetan Ivanišević u vezi s ovim sukobima redovno je slao izveštaje prvo Zahariju Ostojiću, a kasnije u Vrhovnu komandu.
Posle kapitulacije Italije i dolaska Nemaca u Split, rad splitskog štaba je prekinut. O kapetanu Ivaniševiću iz tog perioda skoro da i nema podataka. Na kraju rata odstupio je na zapad i emigrirao u Argentinu.
Zanimljivosti uredi
Radovan Ivanišević je deda poznatog tenisera Gorana Ivaniševića.[1]
Reference uredi
Literatura uredi
- Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.
- "Biografije vojvoda JVuO" Branko M. Jeftić
