Ssh in use

Pozdrav, Ssh in use. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Ssh in use. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! --filip ██ 14:27, 27. avgust 2010. (CEST) Ok.

Nemci

A da pročitaš ovaj članak prema kojem su partizani ubili u Vojvodini preko 20.000 Srba i 17.000 Nemaca: http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg44296.html Извори које користиш очигледно користе преувеличане бројке и етноцентрични су (боли их она ствар за убијене Србе, да се тако изразимо). PANONIAN (разговор) 00:57, 27. септембар 2010. (CEST)

Procitao sam: Među pomenutih 84.000 žrtava, koje je pobrojao istraživački tim profesora Živkovića, daleko najveći broj, tačnije preko 47.000, čine Srbi, dok je između 1944. i 1948. stradalo oko 17.000 Nemaca, a naročito u tom posleratnom periodu, pobijeno je i oko 6.000 Mađara.

Ja posebno mislim, da cifre nisu uvelicane, ni srbske, ni ostali: http://en.wikipedia.org/wiki/1944%E2%80%931945_killings_in_Ba%C4%8Dka "the most probable number of people killed is between 20,000 and 25,000" i sada govorima samo o madjarima.

Iste cifre su i ovde: Karapandžić, Borivoje: Jugoslovensko krvavo proleće 1945. Titovi Katini i Gulagi. Beograd 1990.: Mladost.

U vezi nemaca: http://www.read-all-about-it.org/genocide/table2.html http://www.read-all-about-it.org/genocide/table4.html

Nadam se, da mozes da prihvatis, da cifre nisu bile ulicane. http://hr.wikipedia.org/wiki/Nijemci_u_Hrvatskoj U jugoslavenskim je logorima umrlo 51.000 žena, djece i staraca od sveukupnih 64.000 njemačkih civilnih žrtava, a više od 40.000 njih registrirano je imenom i prezimenom. Logori bili su zapravo logori za likvidaciju, a bilo ih je ukupno osam, u Bačkoj: Bački Jarak, Gakovo i Kruševlje, u Hrvatskoj u Krndiji i Valpovu, u Banatu Knićanin i Molin i u Srijemu u Srijemskoj Mitrovici. [4]

http://www.glas-koncila.hr/feljtoni/index.php?title=Neka%C5%BEnjeni_zlo%C4%8Dini_nad_Podunavskim_%C5%A0vabama

itd...

Izvini, cifre jesu preuveličane i to iz 2 dobra razloga: 1. sve do ovog istraživanja tima profesora Živkovića koje je sponzorisala skupština Vojvodine i Vojvođanska akademija nauka i umetnosti nije ni bilo ikakvih ozbiljnih istraživanja koja bi mogla utvrditi tačan broj ubijenih osoba, pa su prema tome sve cifre ponuđene u tim izvorima krajnje proizvoljne i predstavnjaju nagađanja a ne naučnu istinu, pogotovo ako protivreče rezultatima do kojih je došao profesor Živković, 2. većina tih izvora koje si koristio su tendenciozni i pisani ne sa ciljem da otkriju naučnu istinu već da prezentuju propagandu protiv tadašnje ili sadašnje države Jugoslavije ili Srbije koja u svom sastavu ima Vojvodinu (a pošto se ta činjenica dotičnoj gospodi nije sviđala, bilo je potrebno propagirati radi postizanja željenih političkih cinjeva). Kako drugačije objasniti činjenicu da se u tim izvorima ni jednom rečju ne kaže da su partizani ubijali Srbe, a po rezultatima profesora Živkovića najviše ubijenih osoba u Vojvodini od strane partizana su upravo Srbi? Dakle, rezultati profesora Živkovića su najtačniji jer su dobijeni posle ozbiljnog naučnog istraživanja i politički su nepristrasni i stoga ako već imamo takve podatke onda nema razloga da koristimo nagađanja iz sumnjivih izvora. PANONIAN (razgovor) 03:18, 27. septembar 2010. (CEST)

Hvala na odgovor, ali se ne slazem. Treba postojati pitanja: Dali su postijali logori u Bačkoj: Bački Jarak, Gakovo i Kruševlje, u Hrvatskoj u Krndiji i Valpovu, u Banatu Knićanin i Molin i u Srijemu u Srijemskoj Mitrovici ? Oni jesu postijali, i tamu jesu masovne grobnice, dosad neistrazivani. Nemci kazu, da imaju tacno imena pobijenih. Svi to znaju, koji zive u tim selima.

Postojanje logora nije sporno. Sporna je tvoja namera da o njima pišeš u člancima o naseljenim mestima koji ne sadrže ozbiljno napisanu istoriju tih mesta. Pisanje samo o logorima bez ostalih podataka o istoriji mesta nije neutralno. Što se brojki ubijenih tiče, moraćeš da prezentuješ čvrst dokaz da brojka od 17.000 ubijenih Nemaca do koje je došao Živković nije tačna. Takođe, postojanje tih logora za Nemce se ne može razumeti odvojeno od prethodnih događaja u 2. svetskom ratu kada su Nemci u svojim logorima pobili hiljade Srba i Jevreja, popalili mnoga srpska sela, da ne pominjemo zloglasnu SS diviziju Princ Eugen sastavljenu od vojvođanskih Nemaca koja je žarila i palila širom bivše Jugoslavije počinivši nebrojene zločine širom zemlje. Ako hoćeš da se piše o onome što su radili partizani onda možemo napisati nov članak sa naslovom Ratni zločini u Drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije, gde bismo pisali kako o zločinima fašista, tako i o onome što su radili partizani. PANONIAN (razgovor) 11:43, 27. septembar 2010. (CEST)

Drugo pitanje: Dali je bilo osvete zbog ubijanja 1942? Molim te pricitaj: http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Hereticus/V_1/06/download_ser_lat

Jeste ubijeni su i srbi, ali zato, sto su bili srbi, nego sto su bili neprijatelji drzave: kapitalisti ili cetnici.

I Nemce i Mađare su partizani ubijali jer su neprijatelji države a ne zato što su Nemci i Mađari. Poznato je da su onim Mađarima koji nisu smatrani za neprijatenje države od strane novih komunističkih vlasti priznata sva prava i potpuno su integrisani u politički sistem zemlje, dok su Nemci proglašeni kolektivno krivim zbog činjenice da je 95% posto njih imalo člansku kartu nacističke organizacije Kulturbund. Teza o nameri partizana da izvrše "etničko čišćenje" se ne može dokazati, pogotovo imajući u vidu Živkovićeve podatke koji kažu da su ubili najviše Srba. Što se tiče slučajeva osvete koje su izvršili pojedini pripadnici partizanske vojske, to su bili ispadi pojedinaca a ne "organizovani genocid" kako se želi predstaviti u nekim od tvojih izvora. PANONIAN (razgovor) 11:43, 27. septembar 2010. (CEST)

Evo naprimer samo jedno selo Bezdan. Komitet za ratne slocince nije nasao nijednog lice krivog. Medjutim ovo lista ubijenih: Íme a halottak nevei és adatai: 1. Csapó Ferenc géplakatos, Magyari Ilona ura, 35 éves; 2. Ifj. Csapó Ferenc földműves, István földműves és Hordósy Julianna fia, 19 éves; 3. Libis István asztalos, Kucsora Karolin ura, 35 éves; 4. Fejes Sándor napszámos, Jankovics Ilona ura, 35 éves; 5. Miovácz Mihály, Mihály hajós és Molnár Rozália fia, 18 éves; 6. Szántó József kereskedő, Lajos iparos és Pfaff Mária fia, 40 éves; 7. Kanizsai János, kereskedelmi iskolai növendék, András földműves és Major Borbála fia, 16 éves; 8. Zezula Sándor írnok, Ferenc hajóács és Magyari Erzsébet fia, 20 éves; 9. Bodrogvári Ferenc mechanikus, Kedves Katalin ura, 39 éves; 10. Midlinszki István napszámos, Gondos Anna ura, 40 éves; 11. Midlinszki József, István napszámos és Gondos Anna fia, 19 éves; 12. Midlinszki Ferenc, István napszámos és Gondos Anna fia, 18 éves; 13. Kedves János vendéglős, Pálinkás Éva ura, 46 éves; 14. Skerlecz Imre cukrász, Szántó Mária ura, 38 éves; 15. Szabó József kocsmáros, Vasas Erzsébet ura, 38 éves; 16. Molnár Sándor kovács, Ódri Anna ura, 37 éves; 17. Varga Ferenc mészáros, Magyar Anna ura, 33 éves; 18. Kiss Lajos műszövő, Szigeti Anna ura, 33 éves; 19. Macskál Károly napszámos, Hirster Mária ura, 52 éves; 20. Mári József műszövő, Megyerei Mária ura, 29 éves; 21. Kiss Imre kereskedelmi iskolai növendék, János kereskedő és Bosnyák Anna fia, 20 éves; 22. Bosnyák János banktisztviselő, János földműves és Majorics Erzsébet fia, 35 éves; 23. Varga Ferenc mechanikus, Kalinka Mária ura, 47 éves; 34. Varga László műszövő, Kapitány Rozália ura, 25 éves; 25. Kalmár Péter kereskedő, Úri Julianna ura, 29 éves; 26. Lang Péter kereskedő, Németh Mária ura, 28 éves; 27. Csépes Jenő tanító, Vas Izabella tanítónő ura, 37 éves; 28. Pőc János tanuló, Sándor szűcs és Horváth Anna fia, 17 éves; 29. Kiss István tanuló, Lajos és Bencze Borbála fia, 18 éves; 30. Kisbéri György kőműves, György hajós és Kanizsay Éva fia, 20 éves; 31. Bálint István borbély, Kiss Erzsébet ura, 32 éves; 32. Oberreirter György felső kereskedelmi növendék, Dezső vendéglős és Jager Teréz fia, 19 éves; 33. Németh János gimnáziumi tanuló, János földműves és Csapó Borbála fia, 17 éves; 34. Sipos Imre földműves, Varga Rozália ura, 40 éves; 35. Virág János borbély, János napszámos és Móricz Erzsébet fia, 28 éves; 36. Hummel Rudolf műszövő, Kiss Anna ura, 48 éves; 37. Hummel József, Rudolf műszövő és Kiss Anna fia, 26 éves; 38. Kiss János napszámos, Pörzsölt Borbála ura, 30 éves; 39. Magyar József nagykereskedő, Jagicza Anna ura, 43 éves; 40. Fitza József napszámos, Ódry Anna ura, 42 éves; 41. Nagy József kárpitos, József napszámos és Varga Julianna fia, 17 éves; 42. Zsámboki István munkás, Dömötör Julianna ura, 37 éves; 43. Szingler Ferenc szobafestő, Pap Erzsébet ura, 31 éves; 44. Balla Sándor hajós, Krekó Katalin ura, 44 éves; 45. Braun Jakob kereskedő, Kelfrich Éva ura, 53 éves; 46. Kurbik Pál kőműves, Horváth Katalin ura, 45 éves; 47. Martalics István hajóács, Smérity Anna ura, 45 éves; 48. Nagy János napszámos, János napszámos és Nagy Ilona fia, 22 éves; 49. Balla Imre szíjgyártó, Magyar Borbála ura, 37 éves; 50. Brettréger János napszámos, Györfy Borbála ura, 29 éves; 51. Kedves Sándor vendéglős, Stigler Rozália ura, 43 éves; 52. Lovász Sándor napszámos, Csapó Mária ura, 30 éves; 53. Mári Ferenc dögész, Györfy Katalin ura, 39 éves; 54. Ifj. Mári Ferenc, Ferenc dögész és Györfy Katalin fia, 14 éves; 55. Pampulik József, Kálmán cipész és Féderer Erzsébet fia, 18 éves; 56. Fless József, István hajós és Korsós Mária fia, 17 éves; 57. Neveda János tanuló, János bocskoros és Györfi Etel fia, 19 éves; 58. Ifj. Kiss János, János kőműves és Szalay Roza fia, 17 éves; 59. Kiss János kőműves, Szalay Roza ura, 43 éves; 60. Sipos József földműves, Ferenc földműves és Horváth Erzsébet fia, 24 éves; 61. Mazák János földműves, János földműves és Ódry Teréz fia, 18 éves; 62. Szarka István földműves, István földműves és Szécsényi Rozália fia, 20 éves; 63. Szakszinder Simon napszámos, Simon napszámos és Major Anna fia, 18 éves; 64. Ifj. Schmidt József, József műszövő és Osztrogonác Melánia fia, 22 éves; 65. Hordósy Bálint, Imre géplakatos és Csapó Terézia fia, 20 éves; 66. Leiffer János földműves, Schlotthauer Magdolna ura, 53 éves; 67. Fless Michael földműves, Schlotthauer Katharina ura, 53 éves; 68. Györfy János borbély, Csitári Rozália ura, 43 éves; 69. Veiner János kupec, Huszár Aranka ura, 45 éves; 70. Amrein Stefan kereskedő, Horn Rozália ura, 43 éves; 71. Kelsch Gyula tanuló, János borbély és Kiss Irén fia, 16 éves; 72. Sipos Kovács József napszámos, Kovács Katalin fia, 17 éves; 73. Takács Simon földműves, Horváth Erzsébet ura, 24 éves; 74. Horváth János földműves, Nagy Erzsébet ura, 24 éves; 75. Kovács György, 51 éves; 76. Tatay László, 30 éves; 77. Braun József borbély, Kohn Adél ura, 38 éves; 78. Lengyel György napszámos, Mészáros Julianna ura, 49 éves; 79. Magyar István földműves, Imre földműves és Pázmán Borbála fia, 21 éves; 80. Nagy Antal 21 (?) éves; 81. Major Pál, Pál és (…) fia, 33 éves; 82. Szakács Kálmán, Antal és Galambos Anna fia, 30 éves; 84. Kollár László, 22 éves; 85. Hettyei Mihály, 25 éves; 86. Hettyei József, 20 éves; 87. Kleer Géza; 88. Knoll Mihály, Frantis Mária ura, 37 éves; 89. Spolarits János, 52 éves; 90. Zarubszki Gyula, 48 éves; 91. Limburger Josef kőműves, 48 éves; 92. Baron Michael földműves, 52 éves; 93. Szabó Imre földműves, Anka Julianna ura, 44 éves; 94. Csapó József földműves, István földműves és Szabó Erzsébet fia, 23 éves; 95. Elmar Antal, 24 éves; 96. Ismeretlen fiú; 97. Kiss János géplakatos, Takács Borbála ura, 32 éves; 98. Kőszeghy Gyula kereskedő, (…) és Ürge Rozália fia, 27 éves; 99. Fless Franz földműves, Mesch Magdalena ura 54 éves; 100. Stein Stefan földműves, Kheil Magdalena ura, 51 éves; 101. Stein Adam földműves, Rock Katharina ura, 45 éves.

101 osoba, nadji bar jednog srba u listi.

Jel to Čerešova lista? Pa naravno da neću naći ni jednog Srbina na takvoj listi jer je Tibor Čereš (čiju sam knjigu inače skinuo sa neta) zadojeni velimođarski nacionalista koji je svoju knjigu pisao sa očiglednom propagandističkom namerom potkrepljivanja njegovih velikomađarskih pretenzija prema Vojvodini, a ne sa namerom otkrivanja naučne istine. Pored toga što je knjiga puna nacionalističkih krilatica i istorijskih nebuloza, Čereš je svesno falsifikovao spiskove ubijenih duplirajući imena i ubacujući u spisak one Mađare koji su poginuli na istočnom frontu boreći se u Hitlerovoj vojsci protiv Sovjetskog Saveza (to sam čitao o karakteru Čerešovog dela, a pošto ga i sam imam u ruci, mogu jasno videti da odiše ultranacionalizmom i neskrivenom mržnjom prema Srbima uopšte a ne samo prema partizanima). Takvi izvori jednostavno nisu pouzdani. PANONIAN (razgovor) 11:43, 27. septembar 2010. (CEST)

During the Second World War have died 52 Hungarians, 18 Germans, 6 partisans; 25 persons have died in the ships, furthermore have been enumerated 116 identified and 36 unidentified civilian dead, in the work-camps died 400 persons in Sombor and 83 in Gakovo. http://www.bezdan.org.rs/index.php?act=history Ili http://www.hungarian-history.hu/lib/cseres/cseres02.htm

Nije tacno, da sve to nije istrazivano. Trebo sve to da jos vise da se istrazuje, i da se podidnu spomenici, i za srbe, i za nemce, i za madjare. RIP »«

Opet Čereš? Kao što rekoh, Čereš je nacionalista i falsifikator i stoga je nepouzdan izvor. Što se istraživanja tiče, nisam rekao da to nije istraživano već da nije ozbiljno i nepristrasno istraživano. Jedino ozbiljno istraživanje za koje znam jeste ono Živkovićevo i ne vidim ni jedan dokaz koji bi osporio rezultate tog istraživanja. Što se tiče podizanja spomenika, za to se već obrati pokrajinskoj komisiji za spomenike jer to nije pitanje za Vikipediju. E sada, što se tiče tebe lično kao korisnika ovde, da li si ti možda inkarnacija korisnika Speidelj sa en viki jer me mnogo podsećaš na njega. PANONIAN (razgovor) 11:43, 27. septembar 2010. (CEST)

Inače što se tiče podataka sa sajta www.bezdan.org.rs nadam se da ne pokušavaš to da koristiš kao "dokaz" da partizani nisu u Vojvodini ubili najviše Srba, jer je poznato da je mesto Bezdan pretežno nastanjeno Mađarima, pa je samim tim i logično da je u tom mestu najviše ubijeno Mađara. Živkovićevi podaci odnose se na teritoriju Vojvodine u celini, a jasno je da broj ubijenih pripadnika određene etničke grupe varira od naselja do naselja. PANONIAN (razgovor) 12:02, 27. septembar 2010. (CEST)

Zanimljivo, verzija na srpskom jeziku sajta www.bezdan.org.rs tvrdi da su u mestu najviše stradali Jevreji: http://www.bezdan.org.rs/index.php?act=history&lng=1 PANONIAN (razgovor) 12:06, 27. septembar 2010. (CEST)

Srbska verzija kaze ovo: Najtežu sudbinu su doživeli Jevreji. Više od 60 Jevreja je odvedeno u logore 1944.g. gde je većina stradala. Ja sam ti poslao pre listu od 101 osoba. Mozes da odes u bezdansku grobnicu, i videces te grobove. Pored ulaza levo. Ja ne znam ko je Čereš, niti Speidelj. Samo sam pre dve nedelje poceo da se bavim Wikijom. Ja ne znma, sta je bilo u drugim selima, ja znam samo svoje selo. Sto sam hteo da kazem, da mislim, da Živkovićevi podaci jos nisu tacne, i ne mogu biti tacne, jer u ovoj temi zadnjih 50 godina se nije moglo pricati ili istrazivati. Cak i prvi posleratni popis stanovnista 1953 je bila drzavna tajna, i prvi put su publicirali posle 50 godina. Nije slucajno, da samo sad nasli: http://news.yahoo.com/s/ap/20100907/ap_on_re_eu/eu_slovenia_mass_grave

Ja sam spominjao Bezdan kao primer: During the Second World War have died 52 Hungarians, 18 Germans, 6 partisans; 25 persons have died in the ships, furthermore have been enumerated 116 identified and 36 unidentified civilian dead, in the work-camps died 400 persons in Sombor and 83 in Gakovo. http://www.bezdan.org.rs/index.php?act=history To je otprilike 500 osoba, samo u jednom selu! Ali pustimo madjare. Najveci gubitak su nemci: http://www.drustvosns.org/nemacka%20manjina/stefanovice/Chronological%20history%20of%20the%20Danube%20Germans%20in%20the%20Vojvodina.pdf End of 1945 Around 24,000 Yugoslavian children, women and elderly people starved in the annihilation camps 1945-1946 November to April: Hunger and Typhus epidemics in all Annihilation camps claim 20,000 more internee deaths. Orphaned children temporarily taken to Yugoslavian orphanages. Late Autumn 1946 Beginning of mass flight from the camps to Hungary and Romania, partly tolerated by camp administrators. 1947 Around 4000 more civilians died in the death camps.

ili: http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:Hyy2LPhHxqYJ:www.media-diversity.org/en/additional-files/documents/Z%2520Current%2520MDI%2520Resources/Vojvodina%2520Germans%2520Seek%2520Moral%2520and%2520Cultural%2520Rehabilitation.doc+vojvodina+mass+graves&cd=5&hl=en&ct=clnk&gl=nz "There are two mass grave near Knicanin in which about 12,500 people were buried." I to je samo jedan od logora. Ili ono sam vec pre spomenuo: http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Hereticus/V_1/06/download_ser_lat Ako to procitas, to je ozbiljan rad, i ima mnogo izvora. Ne mozemo reci, da su podaci uvelicani, jer Nemacka nikad nije trzio nista od srbije, ne vidim zasto bi to radili. Sto se mene tice, ne zivim u evropi, i sve to je proslost za mene.

Vredi i ovo procitati, pa ces sve razumeti. Zasto je tako tasko da se proslost iztrazuje i da se masovne grobnice obeleze. Najbolje reci, da su najvise stradali Srbi, pa se onda to moze da se iztrazuje.

http://www.war-crimes-genocide-memories.org/fajlovi/lectures/12_lectures__vegel.pdf

Pa jos i ovo http://en.wikipedia.org/wiki/Banat_Swabians "n March 1945, the surviving Germans were ghettoized in "village camps", later labelled "extermination camps" by the survivors; the death rate in fact ranged as high as 50%.[3] The most notorious such camp was in Knićanin (formerly Rudolfsgnad), where an estimated 11,000-12,500 deaths occurred"

http://www.molidorf.com/History.htm Kaze da je broj 51.000 nemaca umrlo, od toga 6000 dece. http://www.molidorf.com/HonorRoll.htm i tako dalje. Informacije su tu, samo treba da se trazi.

Autor je dobio Pulitzer nagradu.

Ako je u pitanju Molidorf: Today there is nothing there except trees and scrub brush, especially around the exterior boundaries of the village, within the town are many mounds, each representing where a house had once stood (the mounds are the collapsed house rubble, covered by dirt with grasses and brush now growing there).

I tako sve nestaje.

Tipicno za wikipediju: Samo usporedi ove dve stranice: http://en.wikipedia.org/wiki/Molin,_Serbia

http://sr.wikipedia.org/wiki/molin U ovoj verziji nije spominjeno ja je tu u stvari bivsi logor sa masovnim grobnicama. Zasto? Odgovor u clanku od Vegela.

Sto se Zivkovica tice, u onom clanu pise:

Među pomenutih 84.000 žrtava, koje je pobrojao istraživački tim profesora Živkovića, daleko najveći broj, tačnije preko 47.000, čine Srbi, dok je između 1944. i 1948. stradalo oko 17.000 Nemaca, a naročito u tom posleratnom periodu, pobijeno je i oko 6.000 Mađara.

Medjutim ovde sam Zivkovic kaze sledece:

Novinar: E. Marjanov http://www.slobodnavojvodina.org/forum/viewtopic.php?f=7&t=3880 Živkoviæ navodi da je u Vojvodini u tom periodu stradalo ukupno 97.000 civila raznih nacionalnosti. Dr Dragoljub Živkoviæ kaže da je za vreme Drugog svetskog rata u Vojvodini bilo 72 logora. Toliko su držali i partizani posle rata. Živkoviæ takoðe kaže da je od 97.000 žrtava koje su stradale posle rata bilo 20.000 dece starosti izmeðu jedne i sedam godina. On istièe da su meðu žrtvama pronašli i 9.800 ljudi bez nacionalnosti.

Prema podacima koje smo mi sakupili u Vojvodini, stradalo je 20.000 vojvoðanskih Nemaca. Taj broj æe biti veæi pošto struèna ekipa Vojvoðanske akademije nauka, koja je od Anketnog odbora Skupštine Vojvodine svojevremeno preuzela projekat, još nije obradila podatke iz Baèkog Jarka i Molindorfa. Za taj posao nedostaje nam oko 2.000 evra. Prema našim procenama, u tim mestima stradalo je oko 7.000 nemaèkih civila, tako da raèunamo da je posle Drugog svetskog rata pobijeno oko 30.000 nemaèkih civila

A sta sad? 17.000 ili 30.0000 ?

ISto dalje, sledeci clanak: http://www.bulkeser.de/srpskiwebsait-3.html Dr Dragoljub Živkovic kaze: Do sada smo došli do broja od 110000 stradalih Vojvodana i Vojvodanki. Sva dosadašnja istraživanja su išla do brojke od 70000 stradalih. Utvrdili smo i veoma velike razlike u pogledu tvrdenja koliko je ljudi stradalo iz koje nacionalne skupine. Važno je da kažem da ovo istraživanje pod stradalnicima (žrtvama) podrazumeva ljude koji nisu nosili pušku, dakle nisu pripadali vojnim formacijama. Rec je pre svega o deci, ženama, starcima, mladim ljudima koji nisu hteli da nose pušku. Nažalost, najveci broj stradalnika su sasvim nevini ljudi.

Znaci ukopan broj je vec 110.000 strdalih. predpostavljam da ce broj jos da raste.

Zatim, ovde on kaze:

http://www.autonomija.info/sacinjen-spisak-s-imenima-85000-civila-pobijenih-u-vojvodini-u-drugom-svetskom-ratu.html

Još oko 20.000 imena žrtava, kako napominje Živković, nije uneto u spiskove jer treba proveriti podatke o njima. – Ni u snu nismo mogli dobiti imena imena žrtava u Bačkom Jarku, gde ih je, prema nemačkim izvorima i fotokopijama s imenima i podacima o njima, koje još ne možemo proveriti – bilo 5.240. Bio sam četiri ili pet puta u Bačkom Jarku i Temerinu, ali nam tamošnje vlasti ne dopuštaju uvid u knjigu umrlica. Osim toga, nismo dobili imena svih žrtava ustaških zločina u Sremu. Dobili smo najnoviju knjigu prof. dr Jovana Babića, u kojoj su podaci o 23.000 ljudi što su ih ubile ustaše u Sremu, pa ćemo i njih iskoristiti naknadno – objašnjava Živković.

To znaci vec 85.000 + oko 20.000 + 23.000 To je vec 128.000 zrtava sa imenama. A neki su nestali bez imena....Ssh in use (разговор) 03:18, 28. септембар 2010. (CEST)

Na isti nacin sam istrazivao i Goli otok:

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-03-12-2007/spomen-zrtvama-golog-otoka-na-adi "Prema jednoj proceni, kroz Goli otok je prošlo između 40 i 60 hiljada logoraša od kojih je pomrlo ili pobijeno između 5 i 15 hiljada." http://www.goli-otok.hr/index.php?task=guide "Umrlih na otoku i opet prema podacima iz Državnog arhiva u Zagrebu bilo je 450 osuđenika"

Kako vidis, desava se isto. Arhive nemaju dovoljno podataka. Kao i u Jesenovcu, broj pobijenih moze samo da se predpostavi. http://en.wikipedia.org/wiki/Jasenovac_concentration_camp Procitaj deo Victims. Uzas u Jasenovcu ipak vise istrazivan, i ni oni nisu mogli da potrvde broj poginulih. To moras da prihvatis. Ssh in use (razgovor) 07:34, 28. septembar 2010. (CEST)

To ti kažeš da si sad počeo da se baviš Vikipedijom, ali je nesporno da tvoje ponašanje veoma liči na ponašanje određenog korisnika sa engleske Vikipedije. A i što se tiče tih članaka na engleskoj Vikipediji na koje se pozivaš, nemoj da misliš da će oni doveka izgledati tako kao sada jer ja nisam napustio englesku Vikipediju već sam samo pauzirao rad tamo zbog toga što trenutno imam više posla ovde ali kad se tamo vratim za par meseci očistiću sve nacionalističke gluposti iz tih članaka. A ako ne znaš šta je bilo u drugim selima osim u Bezdanu zašto onda pokušavaš da pišeš o istoriji tih sela o kojoj nemaš pojma? Što se izvora tiče, priznajem svoju grešku ako sam koristio nepotpune podatke iz Živkovićevog istraživanja. Pošto sam ne posedujem njegovu knjigu ne znam koje su konačne cifre o broju ubijenih koje su tamo iznete, ali je u principu sve ono što relevantni vojvođanski istoričari prihvate o istoriji Vojvodine prihvatljivo i za Vikipediju (što se ne može reći i za veb sajtove Dunavskih Švaba i slične izvore). Dakle, ako želiš da pišeš o tim stvarima, onda samo sugerišem da pisanje o tako kontroverznim temama mora biti potkrepljeno validnim izvorima, odnosno slaganjem vojvođanskih istoričara sa iznetim tvrdnjama. Drugo pitanje je gde i kako se piše o tim kontroverznim stvarima. Najbolje mesto za to svakako jeste poseban članak koji bi obradio celokupnu temu, dok su članci o naseljenim mestima prihvatljivi za to samo u slučaju da o tim mestima postoji ozbiljno napisana obimna istorijska sekcija. Primera radi, u članku Gakovo je potrebno pisati o celokupnoj istoriji mesta, uključujući vreme doseljenja Slovena u 6. veku, podatak da je mesto prema podacima iz 1728. godine bilo naseljeno Srbima, potom doseljavanje Nemaca 1748. godine, kao i ekonomsku, kulturnu, demografsku i političku istoriju naselja. Čak i sadašnja verzija članka bez pominjanja logora nije dobra jer implicira da su Nemci tu bili oduvek a da su Srbi samo noviji doseljenici. Tako napisana istorija je uvredljiva za sadašnje stanovnike a vređanje nacionalnih osećanja čitalaca nije i ne može biti svrha Vikipedije. PANONIAN (razgovor) 18:34, 28. septembar 2010. (CEST)

"A ako ne znaš šta je bilo u drugim selima osim u Bezdanu zašto onda pokušavaš da pišeš o istoriji tih sela o kojoj nemaš pojma?" Izvini, ali to vazi i za tebe! A necu sada da ulazim u tvoje nacionalisticko opravdanje da su tu bili sloveni u 6 veku. Pa sta onda? Nemci su doseljeni u 1764. Sto se tice danasnje stanovnike, pa meni bi bio zao da stanujem a bivsem logoru. A sto se istorija tice, trebalo bi onda i spomenuti, da te to mesto pripadalo madjarskoj kranjevini sve do turske okupacije, pa i za sva naselja su usnivani madjari, i tako dalje. Pa cak i Beograd je madjarsko. Evo ti i izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Vojvodina Most of Vojvodina became part of the Kingdom of Hungary in the 11th century and remained in Hungary until about 900 years later (1918/1920), except for the period of the Ottoman conquest (see below).

Its demographic balance started changing at the end of the 14th century, as it welcomed Serbian refugees fleeing from territories conquered by the Ottoman army. The first Turkish census, of 1557-58, described the northern parts of the territory having a Hungarian majority. Large numbers of Serbs were settled as a conscious policy on the part of the Habsburg emperor at the end of the 17th century. They were granted widespread exceptions and communal rights, in exchange for providing a border militia that could be mobilised against invaders from the south, as well as in case of civil unrest in Hungary. Onda dali bi trebalo i to spominjati?

A sto se ovoga tice: http://www.soinfo.org/sombor/sela/gakovo/ Gakovo spada u red kolonističkih naselja iz druge polovine XVIII veka. Sve do 1763. godine na ovom mestu postojala je pustara. Odlukom bečkog dvora pustara je pretvorena u naselje, i tada je intenziviran život na ovom području. U prvoj polovini XIX veka od 1.500 stanovnika većina su bili Nemci. Pusti i ti tvoje nacionalisticko opravdanje. Mrzim da neko pokusa da promeni istoriju: "Nakon odlaska Nemaca, posle Drugog svetskog rata, naselje je skoro opustelo" Da, odlazili su ispod zemlje... A sta to je problem sa ovim: http://en.wikipedia.org/wiki/Banat_Swabians Nista tu neistinito se ne pise. A posto tebi svi izvori napisali nacionalisti, evo ti i srbski izvor: http://cadmus.eui.eu/bitstream/handle/1814/2599/HEC04-01.pdf;jsessionid=B9BA0BA0BDE5F0F742A6FFBB1967E1AF?sequence=1

A sad da se vratimo na temu. Da sam ti rakao analogiju sa Golim otokom: zvanicno, 450 ljudi je stradalo, ako koristimo method Živkovićeva. A svi znamo da to nije istina. Mozemo samo reci, da 450 je sugurno, i mozemo reci, koliko se predpostavlja. To Wiki prihvata. Isto tako se pise i o Jasenovcu. Tebi je najlakse da napises, to nije dovoljno ispitano, pa i ne postoji. Posto vidim da jos nisi procitao clanak http://www.war-crimes-genocide-memories.org/fajlovi/lectures/12_lectures__vegel.pdf Kad procitas, prepoznaces i svoje ponasanje. Ssh in use (razgovor) 01:33, 29. septembar 2010. (CEST)

Moje nacionalističko opravdanje? Izvini, ali stanovnici tih mesta o kojima pričamo su Sloveni i oni zaslužuju da znaju da su njihovi preci tu bili u 6. veku. Vojvodina je većinski naseljena Srbima i to je činjenica koju moraš da prihvatiš i ni jednom Srbinu u Vojvodini ne treba nikakvo "opravdanje" da bi ovde živeo. Nacionalizam nije uvažavanje činjeničnog stanja već upravo ono što ti radiš - negiraš prava većinskog naroda da živi na sopstvenoj zemlji. A što se tiče Srba kolonizovanih u Vojvodinu posle 2. svetskog rata, oni su tu naseljeni jer su njihove kuće po Bosni i Hrvatskoj nemački fašisti popalili pa im baš i nije ostavljen neki izbor da li da žive u bivšem logoru ili na zgarištu. To sve verovatno i sam znaš samo se praviš da ne znaš. I već sam ti rekao da englesku Vikipediju ne citiraš, jer su stvari na koje se tamo pozivaš delo nekih nacionalističkih vandala, koje ću u dogledno vreme popraviti, a nisam rekao da u istoriji mesta ne treba napisati da su bila pod upravom Ugarske (Mađarska postoji tek od 1918), kao i pod upravom Osmanskog carstva, Habsburške monarhije, itd. E sad, da li su ta naselja originalno osnovali Mađari ili Sloveni drugo je pitanje (da ne ulazimo u to da su, prema modernim genetskim istraživanjima, i sami Mađari u stvari poreklom Sloveni). Što se odlaska Nemaca tiče, istorijska je činjenica da je većina vojvođanskih Nemaca odavde otišla još sa Hitlerovom vojskom u povlačenju, dok je samo manji deo koji je ostao (oko 30%) logorisan, a i oni su sami posle tražili nemačko državljanstvo i otišli iz Jugoslavije. Što se izvora i metodologije tiče, rekao sam ti: kod kontroverzne teme o kojoj ovde pričamo, za članke je prihvatljivo sve ono sa čim se slaže zvanična vojvođanska istorija, dok je ono što dolazi iz sumnjivih izvora potencijalno netačno i uvredljivo za čitaoce. Ako si došao ovde samo da bi vređao ljude na nacionalnoj osnovi onda si očigledno na pogrešnom mestu. PANONIAN (razgovor) 09:57, 29. septembar 2010. (CEST)

Dali to znaci da u vezi Golem otoka, sme se samo napisati da je pobijeno 450 ljudi? To je zvanicna cifra, iztrazivana sa Živkovićevim metodom ( sabiranje knjiga umrlica). A sto se vecinskog naroda tice, samo da te podsetim na Kosovo. Danas si ti veciski, a sutra albanci, pa mozda cigani. negiraš prava većinskog naroda da živi na sopstvenoj zemlji... Srbi , ne sloveni , nikad nisu bili u vecini (>50%) u vojvodini pre WWWII. Ali sve to mene ne interesuje, mogu da rade sta hoce, pa neka bili zivi a zdravi i srbi. Ali ni tebi ne bi se svidjalo, da bi neki hteli da promenu istoriju Kosova.

KAo zadnji rec, u vezi Ugarske: http://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljevina_Ugarska Ugarska je samo srbski i hrvatski naziv za madjarsku kranjevinu. ILi ako volis sbrski izvor: http://sr.wikipedia.org/wiki/kraljevina_ugarska

Mađarski naziv Ugarske kraljevine (Magyar Királyság) koristi se i za Kraljevinu Mađarsku, koja je postojala od 1920 do 1946. godine. U srpskom jeziku se za kraljevinu koja je postojala do 1918. godine koristi naziv "Ugarska" (naziv vodi poreklo iz latinskog jezika), dok se za sve druge oblike mađarske državnosti posle 1918. godine koristi naziv "Mađarska", koji vodi poreklo iz mađarskog jezika.

A sad mi se posadilo ova uzaludna prica, posto ne vodi nigde, a ne resava nista. Ti izmeni sta hoces, pa tako ce i albanci u vezi kosova. Imaces mnogo posle sledecih destina godina.

Da vidimo: Goli otok? Tom tematikom se nisam bavio, ali ne vidim de je poređenje tih slučajeva relevantno. Kosovo? Da li sam negde napisao da ne podržavam prava većinskog naroda na Kosovu? Nisam i mene nikad nećeš uhvatiti u nelogičnostima i duplim standardima vezanim za bilo šta. I na mojoj ličnoj stranici ovde sam napisao da podržavam pravo na samoopredeljenje u celom svetu, pa tumači to kako hoćeš. Vojvodina? Preci Srba, Sloveni, živeli su kao većinski narod u Vojvodini i celoj Panonskoj niziji pre nego što su upravo sa ovih prostora otišli na Balkan u 6. veku. Prema tome, kad bi takozvana "istorijska prava" danas išta značila nasuprot etničkim pravima, Srbi svakako imaju veće istorijsko pravo na Vojvodinu nego na bilo koju teritoriju na Balkanu. Srbi (ili Sloveni koji su govorili ekavsku verziju srpskohrvatskog) takođe su bili većinski narod u Vojvodini sve do 13. veka, potom većinski narod u južnim delovima Vojvodine (Srem, južni Banat) do 16. veka, potom većinski narod u celoj Vojvodini za vreme osmanske i u prvom veku habsburške uprave, da bi zbog habsburške kolonizacije u 18. i 19. veku spali samo na relativnu većinu ali i dalje većinu u odnosu na sve ostale. Ako ne veruješ meni, onda pogledaj da i mađarski istoričar Andrija Bognar (inače nacionalista) ne negira da su Srbi, Bunjevci i Šokci činili 97.6% stanovništva Bačke početkom 18. veka: http://www.hic.hr/books/seeurope/011e-bognar.htm - Pošto znaš engleski, tamo ćeš pročitati ovo: "According to the censuses conducted by Austria in 1715 and 1720, Serbs and Croats comprised of 97.6% of the Backa population". Što se Ugarske tiče, to je jugoslovenski i čehoslovački naziv, a pošto ovde razgovaramo na srpskom jeziku onda upotrebljavamo one nazive koji se koriste u srpskom jeziku i u čemu je tu problem? Inače, lepo je što si otvorio sve karte pa si od tobožnje brige za ubijene Nemce prešao na negiranje istorije Srba u Vojvodini sa očiglednim skrivenim ciljem negiranja prava istih tih Srba da žive ovde, što ti je verujem, bila i osnovna namera. Samim tim, kao što sam već i rekao, nije uopšte problem pisati o ubijenim Nemcima, već je problem način na koji se to piše, a u načinu na koji si ti to radio sam jasno prepoznao ove skrivene namere o kojima govorim, što se na osnovu tvog daljeg izlaganja pokazalo kao potpuno tačno. Uopšte ne razumem ljude kao ti koji su frustrirani nekim istorijskim činjenicama i zatvorenim istorijskim pitanjima i zbog toga pokušavaju da šire mržnju među narodima. To je potpuno destruktivno i ne doprinosi ni tebi lično kao pojednicu, ni narodu kome pripadaš a ni ljudskoj civilizaciji uopšte. Ako jednom shvatiš neke stvari i dostigneš moj stepen svesti, gde ja kao pripadnik srpskog naroda ne negiram pravo na samoopredeljenje albanskom narodu na Kosovu, i kad ni sam ne budeš negirao ista takva prava slovenskim narodima ili Rumunima, onda možemo razgovarati kao normalni ljudi. Do tada, jedino mogu paziti na tvoje ponašanje kao na ponašanje malog deteta koje sklono pravljenju štete po kući. PANONIAN (razgovor) 15:19, 29. septembar 2010. (CEST)

Ok, vidim da si genije, ali mislis da su svi tvoji neprijatelji, i da su svi nacionalisti. Neka. Sto s censusa tice, tu nema problema. Srbi su bili u vecini, posto su u to vreme 90% stanivnistva je pobijeno, a srbi su najvise preziveli. Posla izlazka turaka, celo podrucje osim gradova je bilo naposteno, pa i zato dolazi ideja kolonizacije iz Beckog doma. I sta onda, ako su bili u vecini? Nemcu su bili u vecini u Apatinu oko 300 godina, pa sta? Jesu dobili neko pravo sa time? A procitaj i ovo: http://en.wikipedia.org/wiki/Subotica Because much of the population had fled, the Turks encouraged the settlement of the area by different colonists from the Balkans. The settlers were mostly Orthodox Serbs. They cultivated the extremely fertile land around Subotica. In 1570, the population of Subotica numbered 49 houses, and in 1590, 63 houses. PA ako dalje citas, videces da su i bunjevci bili kolonisti. Pa sta onda? Nista. Svi su tu kolonisti. I o kakvom zrbju ti pises? Ja ne mrzim nikoga. JA jedino ne mogu da svatim, zasto promeniti istoriju. Zasto se kaze, da su Nemci otisli? NA isti sistem, onda su i jevreji jednog dana svi otputovali. To bi bilo smesno da se prihvati.

Pod b, Ne znam o kakvim srbima pricas u 6 veku: http://en.wikipedia.org/wiki/Rascia Rascia (Serbian: Raška; Raška, Greek: Σερβλια[1]; Serbia) is the first state of the Serbs, founded in the 7th century. Ako pogledas mape, on nije sa nalazio u vojvodini.

Izvini, ali ti si taj što menja istoriju, a ne ja. Istorija moderne Evrope izgrađena je na pobedi protiv fašizma u 2. svetskom ratu i pokušaji da se fašisti predstave kao "dobri momci" a pripadnici savezničkih armija kao "zli i genocidni" jesu ono što nije generalno prihvaćeno u evropskoj i svetskoj istoriografiji i samim tim nema razloga ni da se prihvati ovde. Iz iskustva koje sam imao u raspravama sa nacionalistima svih boja znam da takvi pokušaji revizije istorije nikada nisu sami sebi cilj već da imaju debele političke razloge i političku pozadinu. Konkretno u slučaju Vojvodine, da ne postoji konkretan politički program pokreta 64 županije ti i tebi slični ne biste nikad ni pomislili da iskrivljujete istoriju Srba u Vojvodini i da pokušavate da Srbe koji ovde žive vekovima predstavite kao "genocidan narod", "uljeze" ili šta već. Naravno, sledeći parolu da cilj opravdava sredstva a sve u cilju podrške politici pokreta 64 županije i sličnih političkih snaga, falsifikovanje istorije je ne samo dozvoljeno, već i potpuno poželjno. Mana takvog shvatanja je svakako u tome što takva falsifikovanja istorije nigde u svetu nisu dala željene političke rezultate, jer su propaganda, pa čak i upotreba vojne sile uvek gubile bitku sa pokretima za oslobođenje i nezavisnost. Upravo to je razlog zašto je u zadnjih 100 godina nastao velik broj novih država, zašto Vojvodina ili Transilvanija nisu deo Mađarske, zašto se Kosovo ocepilo od Srbije, itd, a samo je pitanje vremena kada će Izrael morati da okonča okupaciju Palestine ili Turska da okonča okupaciju Kurdistana. To je nezaustavljivi točak istorije koji se kreće u jednom jasno određenom smeru i veruj mi da makar ceo svoj život potrošio na uzaludnu propagandu pokušavajući da okreneš taj točak u suprotnom smeru nećeš imati nikakvog uspeha u tome. S tim u vezi, i tvoje viđenje istorije Srba u Vojvodini je koliko besmisleno toliko i nebitno. Naravno, ako budeš i dalje pokušavao da namećeš to gledište u člancima vezanim za Srbe u Vojvodini, moraću da pripazim na tvoje ponašanje. PANONIAN (razgovor) 13:30, 30. septembar 2010. (CEST)

O cemu ti pricas brate? Sta sam falsifikovao? Daj malo jos da proucavas istoriju, jer nisi svestan sta pricas.

A sada da pricamo o Apatinu

http://en.wikipedia.org/wiki/Apatin

In the 6th century the Slavs settled[citation needed], and in the 10th century the Hungarians as well, thereby establishing a state, which was populated by both, Hungarians and Slavs.

In 1526-1527 it belonged to the short-lived state of Emperor Jovan Nenad, and soon after this became part of the Ottoman Empire. During the Ottoman rule Apatin was mainly populated by ethnic Serbs. In the end of the 17th century it became part of the Habsburg Monarchy. Many of the refugees during the massive migration of Serbs led by Arsenije Čarnojević in 1690, came to Apatin, Sombor and Prigrevica, thus the Serb population in this area increased. A new wave of colonisation occurred in 1748 when many German colonists settled in Apatin, pushing out the Serbs mostly by force, who then evacuated towards Stapar.

The antifascist council for deliberation of Yugoslavia (AVNOJ) declared its mainly German population as public enemies. The death toll among the German population of Apatin amounts to 2,074 people known by name. This figure includes the victims of deportation to the USSR.[3]

Pitanje: U kojoj drzavi ja Apatin pripadao pre 1526 ?

Srbska verzija je malo bolja sto se pocetka tice: http://sr.wikipedia.org/wiki/Apatin У VI веку долазе Словени, a 896. године Мађари и на овом простору оснивају своју државу у kojoj су ипак Словени чинили већину становништва.

Део избеглица из велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године насељава се у Апатину, Сомбору и Пригревици. 1748. године у Апатин долазе немачки колонисти, a српска насеља су силом расељена, углавном у Стапар

Према плану колонизације, новембра 1945. године, у Апатин су стигле прве борачке породице из Лике и национални састав града је промењен. До 1953. године укупно је насељено 1.061 породица са 6.258 чланова.

Znaci nista u ubijenima....

Znam, oni su se odselili :)

Шта је поента? Ја тај чланак нисам писао, тако да ако имаш конкретне примедбе везане за конкретне чланке, то би требало да напишеш на страни за разговор код тих чланака. PANONIAN (разговор) 09:57, 29. септембар 2010. (CEST)

A sada da pricamo o Gakovu

Dali su ovo selo osnivali nemci? Dali su oni odlazili, ili su odlazili u masovne grobove? Dali je tu bilo koncetracioni kamp? Koliko ljudi je tu ubijeno?

Ako si odgovorio na sve ta pitanja, idemo na sledece selo. Samo odgovori istinu. Jedan po jedan. Ako nemas poljma, bolje da citis, i ne rusis vise, ono sto je istina. Ssh in use (разговор) 04:04, 30. септембар 2010. (CEST)

О питањима везаним за то село причаћемо на релеватној страни за разговор, ово није место за то. PANONIAN (разговор) 13:30, 30. септембар 2010. (CEST)

Зашто си из чланка обрисао овај део у одељку историја:На овом терену се од 1658. године помиње истоимена пустара. Село је формирано вероватно у првој половини 18. века и према подацима из 1728. године .....и тако даље----László (talk) 22:30, 30. септембар 2010. (CEST)

Nisi mi odgovorio, trebalo bi znati odgovor, jer se na vikipediji ne bi trebalo brisati stvari koje su tačne, iako nam se ne sviđaju. Ako ne odgovoriš ja ću automatski vratiti izmenu. Hvala----László (talk) 00:08, 1. октобар 2010. (CEST)

Mislio sam da je nevazno.Ubaci onda: На овом терену се од 1658. године помиње истоимена пустара. Село је формирано вероватно у првој половини 18. века и према подацима из 1728. године .....и тако даље Ali ne brisi ono sto sam upisao Pa i upisi, da u toj pustini sa 10 kuca, stanovnisto je bilo srbsko. Za PANONIAN je to jako vazno, zbog necega, ne znam zasto.

Video sam da si odgovorio. Nisam ti ništa obrisao ali je u međuvremenu Crni reagovao, pa ćeš morati sa njim da porazgovaraš pa ako se ne dogovorite (Crni je manje opasan od PANONIANA, hehe) moraću da zaključam stranicu do daljnjeg. Nažalost bio u pravu ili ne. Znam i ja da je tamo bilo logora, znam i šta je tamo sve rađeno. Takođe je postojalo još na desetine logora, Pančevo, Kačarevo, Jabuka, Ečka...Puno je nevinih tu stradalo ali to je sve istorija koju neko prihvata a neko ne, u zavisnosti od inteligencije i obrazovanja. Zato sam između ostalog i napisao u razgovoru o stranici članka onaj kratak komentar.----László (talk) 00:45, 1. октобар 2010. (CEST)

Bolje zaklucaj sto pre. Ne mogu da svatim, kako mogu za cinjenice, da ne postoje.

E, ono što si stavio kod mene na stranicu za razgovor, to može Crni i da ne vidi. Retko on dolazi kod mene na čašicu razgovora. To treba tamo kod njega postaviti staviti ako se već obračaš njemu.----László (talk) 04:18, 1. октобар 2010. (CEST)

Блок

Блокиран си због овога на један дан. Нисмо идеални, али ти као POV-pusher заиста ниси позван да о томе причаш. -- Bojan  Razgovor  07:47, 1. oktobar 2010. (CEST)

Potpis

Pozdrav, zahvaljujemo na vašim doprinosima na stranicama za razgovor i usput, prilikom komentarisanja molimo Vas da se potpišete kako bi komunikacija bila uspešnija. Potpis možete napraviti upisivanjem 4 tilde: ~~~~, ili jednostavnim pritiskom na sličicu potpisa u traci sa alatkama (). Hvala na razumevanju. --Новак (razgovor) 00:59, 3. oktobar 2010. (CEST)

Hvala na opomenu, probacu ne zaboraviti. --Ssh in use (razgovor) 12:12, 3. oktobar 2010. (CEST)