Remon III od Tripolija

Remon III od Tripolija
Remon III od Tripolija
	Pečat Remona od Tripolija
Lični podaci
Datum rođenja	1140.
Datum smrti	1187.
Mesto smrti	Tripoli,
Porodica
Roditelji	Remon II od Tripolija; Hodijerna od Tripolija
Prethodnik	Remon II od Tripolija
Naslednik	Remon IV od Tripolija

Remon III od Tripolija (1140 − septembar/oktobar 1187) bio je grof Tripolija od 1152. do 1187. godine, knez Galileje i regent Jerusalimske kraljevine od 1174. do 1176. (Balduinu IV) i od 1183. do 1185. godine (Balduinu V).

Prva vladavina uredi

Remon III je sin Remona II od Tripolija i Hodierne od Tripolija (ćerke Balduina II). Nasledio je presto 1153. godine kada su mu oca ubili asasini. Njegova sestra Melisenda od Tripolija je bila kandidat za ženu vizantijskog cara Manojla Komnina. Kada je Manojlo ipak odabrao Mariju Komnin (ćerku Konstance Antiohijske i Boemunda II) Remon je naoružao dvanaest galija i opljačkao vizantijski Kipar.

Remon je učestvovao u bici kod Harima. Dok je jerusalimski kralj Amalrik preduzeo pohod na Egipat i opsedao Širkua u Bilbai, Nur ad Din napada nebranjene krstaške države. U bici kod Harima (12. avgust 1164) zarobljeni su Remon, Boemund III i Žoscelin III. Remon je u zarobljeništvu proveo devet godina.

Druga vladavina uredi

Nakon izlaska iz zarobljeništva Remon ponovo postaje grof Tripolija. Funkciju je do Remonovog oslobađanja obavljao Amalrik kao regent. Nakon Nur ad Dinove smrti, Saladin pokušava da ujedini muslimanske teritorije. Remon učestvuje u vojsci Alepa koja odbija Saladinove napade.

Nakon Amalrikove smrti Remon postaje regent njegovom maloletnom sinu Balduinu IV. Posao je obavio pošteno i 1176. godine mu predao presto. Dana 10. juna 1179. godine Remon je zajedno sa Templarima opkoljen od strane guvernera Damaska - Faruk Šaha. Veliki majstor Templara, Odo od sen Amana je zarobljen u toj bici (kod Mardž Ujuna).

Sukobi sa krstaškim baronima uredi

Remon ulazi u sukob sa Balduinom IV. Remon i Boemund III najavili su svoj dolazak u Jerusalim kako bi se poklonili u Crkvi Svetog Groba. Baluin im bezrazložno nije dozvolio da uđu u grad. Već tada je Remon bio najmoćniji krstaški baron pa se Balduin verovatno plašio da će mu Remon preoteti presto. U isto vreme je Remon u sukobu i sa Žerarom od Rišfoa, velikim majstorom Templara. Žerar je kod Remona proveo tri godine u službi. Remon mu je obećao ruku svoje kćeri, ali ju je kasnije oženio nekim bogatim trgovcem iz Pize koji mu je ponudio onoliko zlata koliko je mlada teška. Žerar od Rišfoa besno napušta službu i odlazi iz Tripolija. Godine 1179. (ili 1184.) postaje veliki majstor Templara. Remon je učestvovao u bici pod gorom Tavor. Krstaši su doživeli poraz od Saladinove armije.

Poslednje godine vladavine uredi

Godine 1183. Balduin IV imenuje Remona regentom svoga sina Balduina V, a ukoliko on (Balduin V) umre pre nego što napuni 10 godina, naslednika jerusalimske krune odabraće rimski papa, car Svetog rimskog carstva i kraljevi Engleske i Francuske. Već tada Balduin zbog lepre nije mogao sam ni da se kreće. Prilikom deblokade Keraka nosili su ga u nosiljci. Nakon Balduinove smrti (1185) Remon postaje regent njegovog maloletnog sina. Sklapa mir sa Saladinom. Balduin V umire sledeće godine zbog čega nastaju borbe oko prestola između Remona i Sibile, starije ćerke kralja Amalrika. U savezu sa Sibilom, grof Žoscelin III poziva Remona u svoj dvorac u Akri. Njegovo odsustvo koristi Sibila da uđe u Jerusalim i u Crkvi Svetog Groba se kruniše za kraljicu. Odmah nakon krunisanja, Sibila je krunu stavila na glavu svoga muža, Gaja Lizinjanskog. Remon je pokušao da izvrši državni udar i na presto dovede Hamfrija IV od Torona (muža Amalrikove druge ćerke Izabele). Međutim, Hamfri se u odsudnom trenutku uplašio i pobegao.

Remon je odbio da Gaju preda vazalnu zakletvu i sa Saladinom sklopio mir zbog čega je nazivan izdajnikom. Kada je čuo da Saladin priprema vojsku za džihad, Gaj je pozvao Remona da se izmire. Nakon pogibije Hospitalaca i Templara kod Kresovog vrela, Remon zgrožen otkazuje savez sa Saladinom i izmiruje se sa krstaškim baronima. Kada je ugledao grofa kako se približava, kralj Gaj je sišao sa konja i peške krenuo ka Remonu. Remon je takođe sišao i poklonio se pred kraljem. Tako je postignuto potpuno izmirenje.

Bitka kod Hitina uredi

Krstaši pred bitku kod Hitina

Neposredno pred veliku bitku kod Hitina, Saladin opseda Tiberijas u kome se nalazila Remonova žena Ešiva. I pored toga, Remon nije želeo da nesmotreno upadne u klopku. Sam je predlagao kralju Gaju da odustanu od akcije deblokade Tiberijasa i sačekaju jesen kada će se Saladin sam morati povući. Ovi predlozi su dočekani sa strahovitim uvredama od strane Žerara od Rišfoa i Renea od Šatijona. Gaj je poslušao njihov predlog i naredio pokret vojske ka Tiberijasu. Krstaši su morali proći kroz pustinju kako bi stigli do "Truba sa Hitina", jedinog prolaza do Tiberijasa kroz planine. Tokom marša kroz pustinju, mnogi krstaši su dehidrirali. Stigavši do "Truba sa Hitina" krstaši su saznali da su muslimani zakopali bunare. Tamo ih je Saladin i dočekao.

Remon je na početku bitke strahovitim jurišima konjice ugrozio i samog Saladina koji se u očajanju molio Alahu za pomoć. Grešku je počinio kada je naredio vojsci da se ulogori tokom noći. Već izmučena žeđu, vojska je morala da provede još jednu noć bez vode. Sledećeg dana su krstaši saznali da su opkoljeni. Snažnim udarom konjice Remon je uspeo da probije obruč i sa svojim vojnicima pobegne ka Seforeji. Ostatak krstaša je izginuo ili je zarobljen.

Nakon bitke kod Hitina i pada Jerusalima, teritorija grofovije Tripoli je smanjena na obalni deo dug tek oko 90 km. Remon je znao da bi i to izgubio samo jednim Saladinovim napadom. Smatrao se odgovornim za krstašku pogibiju kod Hitina. Umro je krajem 1187. godine. Nasledio ga je sin Boemunda III, Boemund IV. Remon je presto ostavio svome sinu Remonu IV, ali je ovaj iz nekog razloga odbio. Smrću Remona III potpuno je izumrla loza Remona od Sen Žila, čuvenog krstaškog vojskovođe iz Prvog krstaškog rata.