Википедија

Renesansa u Poljskoj

Renesansa u Poljskoj (polj. Renesans, Odrodzenie; bukvalno: preporod) trajala je od kasnog 15. do kasnog 16. veka i široko se smatra zlatnim dobom poljske kulture.

Pod upravom dinastije Jagelona, Kruna Kraljevine Poljske (od 1569. deo Poljsko-litvanske zajednice) aktivno je učestvovala u širokoj evropskoj renesansi. Višenacionalna poljska država doživela je period kulturnog rasta delimično zahvaljujući veku bez velikih ratova, osim sukoba u retko naseljenim istočnim i južnim pograničnim područjima. Reformacija se mirno širila po celoj zemlji (podignula poljsku braću), a uslovi života su se poboljšali, gradovi su rasli, a izvoz poljoprivrednih proizvoda je obogatio stanovništvo, posebno plemstvo (šljahte), koje je steklo dominaciju u novom političkom sistemu Zlatne slobode.

Pregled uredi

Renesansni pokret, čiji je uticaj nastao u Italiji, proširio se širom Poljske otprilike u 15. i 16. veku. Mnogi italijanski umetnici stigli su u zemlju dočekani od strane poljskih kraljevskih porodica, uključujući umetnike kao što su Frančesko Fjorentino, Bartolomeo Bereči, Santi Guči, Mateo Guči, Bernardo Morando, Đovani Batista di Kvadro i drugi, uključujući mislioce i prosvetitelje kao što je Filip Kalimah, trgovce kao što su porodica Boner i Montelupi,[1] i druge istaknute ličnosti koje su se doseljavale u Poljsku od kraja 15. veka u potrazi za novim prilikama. Većina njih se nastanila u Krakovu, poljskoj prestonici do 1611.

 
Jan Kohanovski, pesnik i prozni pisac, sa svojom voljenom ćerkom

U Poljskoj su aplaudirane renesansne vrednosti dostojanstva čoveka i snage njegovog razuma.[2] Mnoga dela su prevedena na poljski i latinski sa klasičnog latinskog, grčkog i hebrejskog, kao i sa savremenih jezika poput italijanskog.[2] Akademija u Krakovu, jedan od najstarijih svetskih univerziteta, uživala je u svojoj zlatnoj eri između 1500. i 1535. godine, sa 3.215 studenata koji su diplomirali u prvoj deceniji 16. veka – rekord koji nije nadmašen sve do kasnog 18. veka. Period poljske renesanse, koji je podržavao intelektualna nastojanja, iznedrio je mnoge izvanredne umetnike i naučnike. Među njima je bilo Nikola Kopernik koji je u svom De revolutionibus orbium coelestium predstavio heliocentričnu teoriju univerzuma, Maciej Miechovita, autor od Tractatus de duabus Sarmatis – najtačnijeg do danas geografskog i etnografskog prikaza istočne Evrope; Bernard Vapovski, kartograf čije su se karte tog regiona pojavile u Ptolomejevoj Geografiji; Marćin Kromer koji je u svom De origine et rebus gestis Polonorum libri... opisao i istoriju i geografiju Poljske ; Andrzej Fricz Modrzevski, filozof koji se bavio upravljanjem; Mikolaj Rej, koji je popularizovao upotrebu poljskog jezika u poeziji; i Jan Kohanovski, čije su ga pesme na poljskom uzdigle u red najistaknutijih poljskih pesnika.[1][2][3]

 
Kopernik, De revolutionibus orbium coelestium

Mladi Poljaci, posebno sinovi plemstva (šljahta), koji su završili bilo koju od preko 2.500 parohijskih škola, gimnazija i nekoliko akademija (Krakovska akademija, Vilnuska akademija, Zamošćanska akademija ), često su putovali u inostranstvo da bi završili svoje obrazovanje.[1] Poljski mislioci, poput Andžeja Friča Modževskog, Johanesa Dantiskusa ili Jana Laskog, održavali su kontakte sa vodećim evropskim filozofima renesanse, kao što su Tomas Mor, Erazmo i Filip Melanhton.[1][4] Poljska ne samo da je učestvovala u razmeni glavnih kulturnih i naučnih ideja i razvoja zapadne Evrope, već je takođe širila zapadno nasleđe na istok među istočnoslovenskim narodima.[1] Na primer, štamparski proces, latinica i umetnost sa slogovnom versifikacijom u poeziji,[1][5][6] posebno u Belorusiji i Ukrajini (preko Kijevsko-Mohiljanske akademije),[7] odakle je je prenet u Rusiju (Moskovsko vojvodstvo),[1] koja je počela da pojačava svoje veze sa zapadnom Evropom posle mongolske invazije na Kijevsku Rusiju.[8] Prve četiri štampane ćirilične knjige na svetu objavljene su u Krakovu, 1491. godine, kod štampara Švajpolta Fiola.[2]

Umetnost uredi

 
Kralj Žigmund II i biskup Pjotr Tomicki klečeći pred Sv. Stanislavom, list iz Hours of Sigismund I od Stanislava Samostrzelnika, 1535.

Podsticaji za razvoj umetnosti i arhitekture bili su brojni. Kralj Žigmund I Stari, koji se popeo na presto 1507. godine, bio je sponzor mnogih umetnika i započeo je veliki projekat – pod firentinskim arhitektom Bartolomeom Berečijem – preuređenje drevne rezidencije poljskih kraljeva, zamka Vavel, u moderani Renesansnu rezidenciju.[1] Žigmundovoj revnosti za renesansu nije odgovarao samo njegov sin, Žigmund II Avgust, već i mnogi bogati plemići i građani koji su takođe želeli da pokažu svoje bogatstvo, uticaj i kulturnu pamet.[1] Godine 1578. kancelar Jan Zamojski započeo je izgradnju idealnog renesansnog grada, sponzorišući stvaranje Zamošća (grada nazvanog po njemu), koji je ubrzo postao važan administrativni, trgovački i obrazovni grad renesansne Poljske.[1]  Dva najveća savremena poljska grada – Krakov (koji je privukao mnoge italijanske arhitekte) i Dancig (koji je privukao uglavnom arhitekte iz Nemačke i Holandije) – verovatno su najviše dobili u toj eri, ali su mnogi drugi gradovi takođe primetili nove renesansne konstrukcije.[1]

Renesansno slikarstvo su u Poljskoj predstavili mnogi umetnici imigranti, kao što su Lukas Kranah, Hans Direr i Hans fon Kulmbah, a bavili su se i poljski slikari kao što je Martin Kober (dvorski slikar kralja Stefana Batorija).[1] Radovi portretista stvorili su impresivnu galeriju, posebno reprezentativnu za one koji su mogli da priušte da budu ovekovečeni u njima.[1]

 
Portret poljske kraljice Ane Jageloneske, Martina Kobera, 1576

Centar muzičke kulture bila je kraljevska rezidencija u Krakovu, gde je kraljevski dvor ugostio mnoge strane i domaće izvođače.[1] Najznačajnija dela renesanse u Poljskoj uključuju kompozicije, obično za lautu i ​​orgulje, i vokalne i instrumentalne, od igara, preko polifone muzike, do verskih oratorijuma i misa.[1] Jan od Lublina je 1540. objavio Tablature u kojoj je sakupio najpoznatije evropske komade za orgulje.[1] Nikolaj Krakoviensis (Mikolaj Krakovski) je komponovao mnoge mise, motete, pesme, igre i predigre.[1] Mikolaj Gomulka je bio autor muzičkog izvođenja pesama Kohanovskog (Melodies for the Polish Psalter).[1] Najpoznatiji poljski kompozitor bio je Vaclav Šamotul, priznat kao jedan od izuzetnih renesansnih kompozitora.[1]

Značajni poljski renesansni umetnici uredi

Među najistaknutijim poljskim renesansnim piscima i umetnicima, čija su ostvarenja postala značajan deo poljskog nastavnog plana i programa, su pesnici Mikolaj Rej, Jan Kohanovski, Šimon Šimonović, Mikolaj Sep Šaržinski, Andžej Kržicki i Johanes Dantiskus, pisac Lukasz Gornicki, kompozitor Vaclav iz Šamotulija, kompozitor i pevač Mikolaj Gomulka, vajar Jan Mihalović iz Užedova i slikari Stanislav Samostrzelnik i Marcin Kober. Umetnici i arhitekte koji su se nastanili u Poljskoj i postigli značajna priznanja za svoj rad u zemlji su: Hans Direr, Hans (Sus) fon Kulmbah, Mateo Guči, Santi Guči, Bartolomeo Bereči, Bernardo Morando, Đovani Batista di Kvadro i drugi.

Književnost uredi

Prvu štampariju postavio je u Krakovu 1473. nemački štampar Kasper Štraube iz Bavarske.[2] Između 1561. i 1600. godine, sedamnaest štamparija u Poljskoj je izdavalo preko 120 naslova godišnje, sa prosečnim izdanjem od 500 primeraka.[2] Prvi potpuni prevod Biblije na poljski načinio je 1561. Jan Leopolita (Leopolitina Biblija).[2] Otprilike u to vreme objavljen je prvi poljski pravopisni rečnik (Stanislav Muržinovski, 1551); umnožile su se i gramatike i rečnici. Poljska renesansa je bila dvojezična, govor šljahte bio je mešavina poljskog i latinskog, a razni autori su oscilirali između poljskog, latinskog i mešavine ova dva (makaronski jezik).

 
Grobovi poslednjih Jagelonaca u Sigismundovoj kapeli, hvaljeni kao „najlepši primer toskanske renesanse severno od Alpa[9][10]

Književnost je napredovala dalje od dominacije religioznih tema.[2] Oni su i dalje bili prisutni, što se vidi u brojnim prevodima Biblije, a najpoznatija je Vujekova Biblija Jakuba Vujeka, objavljena 1599. Plemstvu je, međutim, bilo stalo više od religioznih tema, a dela poljske renesanse odražavala su njihove materijalne i duhovne vrednosti (vidi sarmatizam).[2] Savremena poezija je veličala vrlinu vlastelinskog života. Na primer, Rej je slavio život i položaj seoskog plemića, dok je Kohanovski pisao o zadovoljstvima i lepoti života na selu, okružen prirodom.[2] Književni oblici su varirali, od oda, pastorale i soneta do elegije, satire i romanse.[2]

Nauka i tehnologija uredi

Naučnici iz tog perioda su Jan Laski (John Lasco),[11] evangelistički reformator, Maciej Meichovita (Maciej Miechowita)[12],  pisac i univerzitetski nastavnik, Nikola Kopernik, astronom poznat na poljskom kao Mikołaj Kopernik, Vavrzimani Goslicki (Laurentius Grimaldius Gosliscius), politički mislilac i filozof; Marćin Kromer, pisac i geograf; Andrzej Fricz Modrzevski, pisac i filozof; Pjotr Skarga, jezuitski politički reformator; Jozef Strus, lekar, naučnik, gradonačelnik Poznanja; i mnogi drugi.[13]

Arhitektonski tokovi i periodi uredi

Poljska renesansna arhitektura je podeljena na tri glavna perioda.[14] Prvi period (1500–1550) se često naziva „italijanskim“, jer su većinu renesansnih građevina u to doba sagradili italijanski arhitekti koje je pozvalo poljsko plemstvo uglavnom iz Firence . Tokom drugog perioda (1550–1600), renesansni stil je postao uobičajen i uključivao je uticaje holandske verzije renesanse, kao i početke manirističkog stila. U trećem periodu (1600–1650), manirizam je postao popularan, sa prvim zapaženim primerima baroka (vidi takođe, Barok u Poljskoj).

Prvi period uredi

 
Dvorište zamka Vavel predstavlja primer prvog perioda poljske renesanse

Godine 1499. zamak Vavel je delimično izgoreo u požaru. Kralj Aleksandar Jagelon je 1504. imenovao Eberharda Rozembergera za glavnog arhitektu obnove. Kasnije su ga zamenili Frančeskom Florentinom, arhitektom italijanskog porekla, a posle njegove smrti Bartolomeom Berečijem i Benediktom od Sandomira. Kao rezultat njihovog rada, Kraljevski dvorac je pretvoren u renesansnu rezidenciju u firentinskom stilu. U istom periodu izgrađeni su ili obnovljeni u novom stilu i drugi dvorci i rezidencije, uključujući Dževicu (sagrađena 1527–1535), Šidlovjec (obnovljena 1509–1532), Ogrodzieniec (obnovljena 1532–1547 ) i najznačajnije, Pieskova Skala, obnovljena 1542–1580.[15]

U prvom periodu poljske renesanse crkve su još uvek građene uglavnom u gotičkom stilu. U to vreme samo su nove kapele oko starih crkava građene u novom stilu. Najistaknutiju od njih, Sigismundovu kapelu u Vavelskoj katedrali, sagradio je 1519–33. Bartolomeo Bereči.[16]

Drugi period uredi

 
Gradska vijećnica u Poznanju, obnovljena u gotičkom stilu od strane Đovanija Batiste di Kuadra, 1550–55.

Renesansni stil je postao najčešći širom Poljske u svom drugom periodu. U severnom delu zemlje, posebno u Pomeraniji i u Dancigu (Gdanjsk), radila je velika grupa umetnika holandskog porekla. Renesansni stil u drugim delovima Poljske varirao je u lokalnim uslovima, stvarajući različite podstilove u svakom regionu. Takođe, prisutni su bili i neki elementi novog manirističkog stila. Arhitektura ovog perioda podeljena je na tri regionalna podstila: „italijanski“ – uglavnom u južnom delu Poljske, pri čemu je najpoznatiji umetnik tamo Santi Guči, „holandski“ – uglavnom u Pomeraniji, i „stil Kališ–Lublin“ (kališko-lublinski) u centralnoj Poljskoj – sa najznačajnijim primerima izgrađenim u Kališu, Lublinu i Kazimjež Dolni.[17][18]

Širom Poljske izgrađeni su novi zamci, koji su nosili novi četvorougaoni oblik koji je okruživao dvorište, sa četiri kule na uglovima. Istaknuti primeri uključuju: zamak u Plakovicama (16. vek), zamak u Bžegu (obnovljen od gotičkog uporišta 1544–60), zamak u Njepolomice ( obnovljen nakon požara 1550–71), zamak u Baranov Sandomier (sagradio Santi Guči 1591–1606) i zamak u Krasičinu.[19]

Mnogi gradovi su podigli nove zgrade u renesansnom stilu. Izgrađena je nova Hala tkanina u Krakovu (suknonica). Gradske kuće su izgrađene ili obnovljene u: Tarnovu, Sandomježu, Helmu (srušene) i u Poznanju. Takođe, čitavi gradovi su često bili redizajnirani. Primeri renesansnog urbanističkog planiranja preživeli su do modernog doba u Šidlovjecu i Zamošću.

Primeri pomeranske renesanse koja se razvila pod uticajem severne Evrope, a ne Italije su: Zelena kapija u Gdanjsku (sagrađena 1564–1568. od strane Hansa Kramera), Gorska kapija u Gdanjsku (završio Vilem van den Blok 1588), Veliki Arsenal u Gdanjsku (sagrađen 1602–1606. od strane Antonisa van Obergena ), i Stare gradske kuće u Gdanjsku (sagrađen 1587–1595, verovatno Antonisa van Obergena).

Karakteristična laicizacija života tokom renesanse i reformacije rezultirala je tek manjim razvojem sakralne arhitekture. Uglavnom su se kapele gradile u renesansnom stilu, ali neke crkve su takođe obnovljene, uključujući: Katedralu u Plocku; i Kolegij u Pultusku (obnovio ga je Jovan Batista iz Venecije). Osnovano je samo nekoliko novih crkava, kao što je saborna crkva Svetog Tome u Zamošću.[20]

Treći period uredi

 
Zelena kapija u Gdanjsku

Požar na Vavelu i premeštanje prestonice u Varšavu 1596. zaustavili su razvoj renesanse u Krakovu, kao i u Dancigu. Takođe, rastuća moć jezuita i kontrareformacija dali su podsticaj razvoju manirističke arhitekture i novog stila – baroka (videti takođe, Barok u Poljskoj). Najznačajniji primer manirističke arhitekture u usponu u Poljskoj je kompleks kuća u Kazimjež Dolni i u Zamošću.[21]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p Juneau, Josh; Arena, Matt (2010), PL/SQL Fundamentals, Apress, str. 1—14, ISBN 978-1-4302-3207-0, Pristupljeno 2022-04-01 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j Mikoś, Michael J. (1995). Polish renaissance literature : an anthology. Columbus, Ohio: Slavica Publishers. ISBN 0-89357-257-8. OCLC 32917561. 
  3. ^ Grzebień, Ludwik (2020-03-16). „Duchowieństwo polskiego Odrodzenia a książka : na marginesie czterech książek o bibliotekach personalnych”. Archiwa, Biblioteki i Muzea Kościelne. 21: 295—302. ISSN 2545-3491. doi:10.31743/abmk.6783. 
  4. ^ Lee, Stephen J. (1993). Peter the Great. London: Routledge. ISBN 0-415-09279-5. OCLC 27108484. 
  5. ^ The Cambridge companion to modern Russian culture. Nicholas Rzhevsky (1st ed izd.). Cambridge. 1998. ISBN 0-521-47218-0. OCLC 38752907. 
  6. ^ Rusinko, Elaine (2003). Straddling borders : literature and identity in Subcarpathian Rus'. Toronto, Ont.: University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-8022-7. OCLC 244767717. 
  7. ^ Kamenskiĭ, A. (1997). The Russian empire in the eighteenth century : searching for a place in the world. David Mark Griffiths. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe. ISBN 0-585-01978-9. OCLC 42854150. 
  8. ^ „Figure 4: Distribution of major Alonella clades (both original and sequences retrieved from NCBI GenBank).”. dx.doi.org. Pristupljeno 2022-04-01. 
  9. ^ Lasers in the conservation of artworks : LACONA VI proceedings : Vienna, Austria, Sept. 21-25, 2005. J. Nimmrichter, Wolfgang Kautek, M. Schreiner. Berlin: Springer. 2007. ISBN 978-3-540-72130-7. OCLC 213091034. 
  10. ^ „Slavonic Encyclopaedia. Edited by <italic>Joseph S. Roucek</italic>, University of Bridgeport. (New York: Philosophical Library. 1949. Pp. xi, 1445)”. The American Historical Review. 1950. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/55.2.366. 
  11. ^ Segel, Harold B. (1989). Renaissance culture in Poland : the rise of humanism, 1470-1543. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press. ISBN 0-8014-2286-8. OCLC 19325840. 
  12. ^ Acta conventus neo-latini upsaliensis : proceedings of the fourteenth International Congress of Neo-Latin Studies (Uppsala 2009). Astrid Steiner-Weber. Leiden: Brill. 2012. ISBN 978-90-04-22743-9. OCLC 796384437. 
  13. ^ Miltiades Varvounis (2016). Made in Poland : the Women and Men Who Changed the World. [Dartford]. ISBN 978-1-5245-9664-4. OCLC 968340946. 
  14. ^ Harald Busch, Bernd Lohse, Hans Weigert, Baukunst der Renaissance in Europa. Von Spätgotik bis zum Manierismus, Frankfurt af Main, 1960 Wilfried Koch, Style w architekturze, Warsaw 1996 Tadeusz Broniewski, Historia architektury dla wszystkich Wydawnictwo Ossolineum, 1990 Mieczysław Gębarowicz, Studia nad dziejami kultury artystycznej późnego renesansu w Polsce, Toruń 1962
  15. ^ Ćwiąkała, Paweł; Puniach, Edyta; Jarosz, Monika; Kmak, Kamil (2015). „The Surveying inventory of Kraków-Częstochowa upland’s rocks illustrated with the example of the Hercules’ Club (Maczuga Herkulesa) in Pieskowa Skała.”. Geomatics and Environmental Engineering. 9 (1): 15. ISSN 1898-1135. doi:10.7494/geom.2015.9.1.15. 
  16. ^ Bickel, Alan M. (2003). Fall of stara ves. [Place of publication not identified]: Infinity Pub. ISBN 0-7414-1757-X. OCLC 678476664. 
  17. ^ Brown, Sarah Annes; Lublin, Robert I.; McCulloch, Lynsey, Introduction, Palgrave Macmillan, Pristupljeno 2022-04-01 
  18. ^ Dabrowski, Patrice M. (2020-09-22). „„Odkrywamy powtórnie Bieszczady”. Idealizacja gór w PRL-u i jej oddźwięk”. Góry, Literatura, Kultura. 13: 209—216. ISSN 2084-4107. doi:10.19195/2084-4107.13.17. 
  19. ^ Kocańda, Paweł (2021). „(review) J. T. Frazik. „Zamek w Krasiczynie” [„The castle in Krasiczyn”]. Przemyśl 2020: Przemyskie Centrum Kultury i Nauki ZAMEK, Towarzystwo Przyjaciół Nauk w Przemyślu, 200 pages, 200 figures.”. Analecta Archaeologica Ressoviensia. 16: 169—173. ISSN 2084-4409. doi:10.15584/anarres.2021.16.12. 
  20. ^ Manchester Collegiate Church, 1558–1660, Manchester University Press, 2021-11-23, Pristupljeno 2022-04-01 
  21. ^ Gizińska-Górna, Magdalena (2020-10-01). „Status of Water Supply and Sanitation Infrastructure in Opole County (Lubelskie Voivodeship, Poland)”. Journal of Ecological Engineering. 21 (7): 141—151. ISSN 2299-8993. doi:10.12911/22998993/125421. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ренесанса_у_Пољској&oldid=27847113”